Sombor.info

Obratite pažnju.

Prilikom uređenja doma, često se vodimo sopstvenim ukusom i uređujemo ga onako kako nama odgovara. Jasno je da su ukusi različiti i da nam se ne sviđaju svima isti stilovi uređenja, no ako dođemo u situaciju da svoj stan moramo da prodamo, zbog nekih stvari možemo zažaliti.

Potencijalni kupci gledaju svaku sitnicu kako bi smanjili cenu stana, naročito danas kad su cene prilično visoke, a ako želite da zadržite traženu cenu nekretnine, ove greške u uređenju doma ne smete da ponavljate, piše Story.hr.

Loš izbor zidnih boja

Pre svega, jako je bitno da je stan sveže ofarban, jer to može da podigne cenu stana i do 1.000 evra, iako je to znatno manje ulaganje od toga ako ga krečite sami. Ipak, važno je da pripazite na boju zidova.

Preporuka stručnjaka je da izbegavate tamne i jake boje. Iako su poslednjih godina tamne, zagasite nijanse jako popularne, važno je da upamtite da one izgledaju odlično na društvenim mrežama, ali ne i stvarnosti, naročito ako imate mali stan.

Idealno bi bilo da su zidovi bele boje ili nekih neutralnih nijansi jer ne samo da će prostor izgledati veći, već i budućim vlasnicima pomažete da lakše zamisle svoj prostor.

Nedostatak svetla

Dnevni boravak je mesto okupljanja porodice i i prijatelja, i prostorija u kojoj generalno provodimo najviše vremena. Važno je da ova soba bude privlačna, pa se treba fokusirati na to da poboljšate prirodno svetlo.

Tome u prilog idu otvoreni prostori i svetli nameštaj i zidovi, ali i pravilan odabir rasvete, pogotovo ako je orijentacija stana severna, te nema dovoljno prirodnog svetla tokom dana.

Kratke zavese

Ako želite da svom domu date moderan utisak, odaberite duge zavese. Odaberite i neutralne tonove koji propuštaju svetlost kako biste osvetlili prostoriju.

Koliko vam je materijala potrebno za zavese, najlakše ćete izračunati tako što ćete izmeriti širinu prozora i pomnožiti je s tri. Na taj način ćete dobiti ukupnu širinu zavesa koja vam je potrebna za taj luksuzni izgled.

Tepisi

Tepisi od zida do zida su stvar prošlosti. Zato je bolje da ih čak potpuno sklonite. Oni treba da budu dizajnirani prema rasporedu prostora u koji želite da ih postavite. Neka budu samo malo veći od kauča ili stola za ručavanje.

Pogrešan izbor poda

To je stavka o kojoj mnogi ne razmišljaju, te često biraju pod koji lepo izgleda na tuđim fotografijama. No baš kao što je to slučaj s bojom zidova, tako i podovi utiču na izgled vašeg stana.

Zlatno pravilo je da odabir drvenog poda pri jačem svetlu stvara iluziju većeg prostora. Međutim, to nije jedino na što bi trebalo obratiti pažnju. Smer poda takođe ima veliki uticaj na to hoće li soba izgledati prostrano ili skučeno, a kako biste iz nje izvukli maksimum, najbolje je da daske budu paralelne s najdužim zidom. Tako se fokus stavlja na najduži deo prostora, što stvara iluziju veće prostorije.

Loša organizacija nameštaja u dnevnoj sobi

Loš raspored nameštaja stvoriće iluziju natrpanog i skučenog dnevnog boravka, čak i ako se ne radi o tako maloj kvadraturi. Za početak potrebno je odrediti tzv. tačku sidrenja, a to bi po pravilu trebalo da bude tepih. Tepih ne sme biti ni prevelik ni premalen, a najbolji izbor su oni po čijim rubovima možete rasporediti garnituru i ostatak nameštaja.

Masivni komadi nameštaja

Ovo je problem na koji često nailazimo u stanovima u Srbiji, posebno starim nerenoviranim. U pitanju su naši čuveni regali i ostali masivni komadi nameštaja u malim prostorima. Njih treba izbegavati u širokom luku, a i u većim prostorijama uvek treba da ih kombinujete s modernim i minimalističkim elementima, inače će prostor izgledati malen i skučen. Iluziju većeg prostora stvara i nameštaj s nogicama, koji nije postavljen direktno na pod, pa ako živite u malom stanu, birajte ovakve komade.

Uređenje interijera

Ne preterujte s dekoracijom. Ograničite se na ono što vas opisuje, ne moramo po svaku cenu da „zatrpamo“ svaki kutak raznim detaljima. To stvarno može da zaguši prostor.

Plastični predmeti

Bilo da se radi o cipelarnicima, plastičnim policama ili nećem trećem, važno je, ako je moguće, da ih zamenimo komadima od prirodnih materijala. Posude od drveta ili gline takođe mogu da učine prostor skupljim i nikada ne izlaze iz mode, pa imajte to na umu kada sledeći put kupujete ukrase.

Izvor: zadovoljna.nova.rs

U amfiteatru Pedagoškog fakulteta u Somboru, juče je upriličen svečani prijem nove 245. generacije studenata, budućih prosvetnih radnika, koji su odabrali jedan od četiri smera obrazovanja: Diplomirani učitelј, Diplomirani vaspitač, Diplomirani bibliotekar i smer Digitalnog obrazovanja. Događaju je prisustvovala državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Marijana Dukić Mijatović, a ispred Grada Sombora, prisustvovale su zamenica gradonačelnika, Ljilјana Tica i članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja, Anita Stojakov.

U uvodnom delu, hor Pedagoškoh fakulteta je izveo himnu Republike Srbije i himnu studenata „Gaudeamus Igitur“, nakon čega se obratila državna sekretarka Mijatović, govoreći o važnosti profesije koju su studenti odabrali i poželevši im uspešno školovanje.

„Dragi naši brucoši, danas su vam sigurno pomešana osećanja, puni ste i radoznalosti i isčekivanja, šta vas očekuje u vašim studentskim danima, ali budite sigurni da je pred vama jedno od najlepših poglavlјa u vašem životu. Opredelili ste se za jedno od najplemenitijih zanimanja koje je izazovno samo po sebi ali verujem da ćete u tim izazovima uživati i nastaviti tradiciju koju ovaj fakultet ima, a to je da iz njega izlaze veliki umetnici, pisci i pesnici“, izjavila je državna sekretarka Mijatović.

Grad Sombor se izdvaja dugom kulturnom i prosvetnom tradicijom. U istoriji srpske prosvete, osigurao je sebi mesto grada u kome je osnovana najstarija srpska škola za stručno osposoblјavanje učitelјa. Tim povodom, obratila se zamenica gradonačelnika, Ljilјana Tica, naglašavajući značaj fakulteta za Grad Sombor i podršku koju lokalna samouprava daje kako bi se tradicija nastavila.

„Sa naročitim zadovolјstvom sam došla da poželim dobrodošlicu u akademsku porodicu Sombora 245 – toj generaciji polaznika, koja baštini tradiciju norme, najstarije škole za obrazovanje srpskih učitelјa – brucošima i profesorima somborskog Pedagoškog fakulteta. Ovaj fakultet je čuvar tradicije obrazovanja učitelјa duže od dva veka i kao takav, u svojoj dugoj prošlosti tokom koje se transformisao, toliko se srodio sa gradom, da je svoju istoriju neraskidivo isprepletao sa istorijom i životom grada. Naša lokalna samouprava prati planove i realizaciju planova u vezi sa osavremenjavanjem i savršavanjem uslova studiranja na somborskom Pedagoškom fakultetu. Grad Sombor je uvek bio stub podrške ovdašnjem Učitelјskom, danas Pedagoškom fakultetu i sa tom podrškom će nastaviti i u budućnosti“, izjavila je zamenica Tica.

Nove studente je pozdravio i dekan Pedagoškog fakulteta, prof. dr Saša Marković, nakon čega je usledila dodela indeksa studentima koji će sutra početi sa nastavom.

Povodom Jubileja – 240 godina od rođenja Save Mrkalјa, reformatora srpske ćirilice i srpskog jezika u Domu Kulture u Klјajićevu organizovana je izložba Milice Grbić „Sava Mrkalј, dva veka duga“ koju su svojom besedom svečano otvorili novinar i publicista Milan Livada i predsednik Upravnog odbora Matice srpske u Dubrovniku Milorad Buha. Izložbu je realizovalo Udruženje Krajišnika Srbije i Istorijski arhiv iz Pančeva uz pomoć Udruženja Krajiških Srba „Prelo“ iz Čikaga.

U subotu uveče u Klјajićevu se govorilo o čoveku koji je rođen 1783 u selu Sjeničak u Gornjoj Krajini a preminuo u Beču 1833. Mrkalј je bio srpski učitelј, monah i filolog. Poznat je po tome što je 1810. godine napisao tada veoma aktuelnu knjižicu o srpskoj azbuci ( „Salo debelog jera libo azbukoprotres“), u kojoj se zalagao za reformu jezika i pravopisa. Ovo delo uticalo je i na Vuka Karadžića i njegovu reformu pisma. Domaćin večeri bila je predsednica Saveta MZ Klјajićevo Danijela Ivanović, stihove Save Mrkalјa recitovao je Nikola Rausavlјević, a poseban gost ove večeri bio je Mirko Radaković penzionisani pukovnik i komandant 18. pešadijske brigade Ličkog korpusa Vojske Republike Srpske Krajine, čovek koji je bio jedan od organizatora naučno istorijskog skupa koji je održan ove godine u manastiru Krušedol na temu „Save Mrkalјa, reformatora srpske ćirilice i srpskog jezika“.

Novinar i publicista Milan Livada je na početku svog izlaganja o značaju dela Sava Mrkalјa izrazio veliku zahvalnost Krajišniku Svetozaru Dančuu , čoveku koji je rođen u selu Sjeničak na Kordunu gde je završio Osnovnu školu „Sava Mrkalј“ a od 2015. godine je u Sjedinjenim Američkim Državama i za srpske medije izveštava o aktivnostima srpske dijaspore, na ideji da se u Srbiji obeleži Jubilej – 240 godina od rođenja Save Mrkalјa. Milorad Buha je izrazio veliko zadovolјstvo što ima priliku da o delu i značaju rada Save Mrkalјa govori u Klјajićevu, selu u kojem ima mnogo zemlјaka čoveka o kojem se govori. Mirko Radaković je na kraju poklonio MZ „Klјajićevo“ i posetiocima večerašnje izložbe i besede preko 50 knjiga koje je izdalo Udruženje „Krajiški privrednik“ a koje se bave istorijskom istinom i očuvanjem indetiteta srpskog naroda.

U svečanom programu učestvovali su izvorna pevačka grupa „Đurđevak“ iz Klјajićeva i učenici osnovne škole „Nikola Tesla“.

Deo izložbe „Sava Mrkalј, dva veka duga“ će u prostorijama Doma kulture u Klajićevu biti postavlјena do 14. oktobra. Nakon Klјajićeva sa delom Save Mrkalјa upoznaće se stanovnici Čonoplјe, a posle njih izložba će biti postavlјena u Biblioteci u Kaću.

Na osnovu Javnog poziva za učešće direktnih korisnika (privrednih subjekata) u sprovođenju mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova na teritoriji grada Sombora, objavlјena je prva lista izabranih privrednih subjekata, kojima će se građani, koji ispunjavaju uslove za dodelu sredstava za sufinansiranje mera energetske sanacije porodičnih kuća ili stanova, moći obratiti za dobra ili usluge.

Pravo učešća na Javnom pozivu imaju privredni subjekti koji vrše isporuku i radove na ugradnji materijala, opreme i uređaja koji su predmet mera energetske efikasnosti i koji posluju minimum dve godine.

Javni poziv će trajati do utroška finansijskih sredstava za realizaciju projekta „Čista energija i energetska efikasnost za građane u Srbiji“, a najkasnije do 30. 11. 2027. godine.

Lista privrednih subjekata će biti redovno ažurirana, a trenutnu listu možete pogledati klikom na link ovde.

Zajedničkim angažovanjem i u organizaciji Srpske pravoslavne crkve, Rimokatoličke crkve i Jevrejske opštine Sombor u Somboru će nakon mnogo godina ponovo biti organizovane Somborske duhovne večeri. Program duhovnih večeri počinje otvaranjem 3. oktobra 2023. godine u 19.30 č u velikoj sali Gradske kuće.

U sredu 4. oktobra u prepodnevnim časovima za đake somborskih srednjih škola organizovan je obilazak verskih objekata u kojima će se upoznati sa istorijom i tradicijom sve tri verske zajednice na teritoriji našeg grada, od njihovih začetaka do danas. Istog dana u 17 č biće otvorena izložba „Sinagoge u Vojvodini“ u prostorijama Jevrejske opštine u Somboru, a u večernjim časovima u 19.30 č u Svetođurđevskom hramu je organizovan koncert horske duhovne muzike.

Dana 5.oktobra u 19.30 č u Crkvi Presvetog Trojstva organizovan je koncert duhovne muzike i svečano zatvaranje.

Somborske muzičke svečanosti – SOMUS planirano je da se održe od 19. do 23. oktobra u Svečanoj sali Gradske kuće u Somboru. Za tu priliku okuplja se veliki broj muzičara iz regiona, ali i iz Evrope i sveta.

SOMUS je festival klasične muzike i godinama predstavlja jedan od prepoznatljivih brendova grada Sombora. Jedanaesto izdanje donosi pet programa u pet dana festivala: Ekipa iz Snova, Gužva na sceni, Esktra-devičanski romantizam, Tri, četiri (Novi)Sad i Makedonissimo. Muzičari iz Francuske Italije, Nemačke, Irske, Slovenije, SAD-a pridružiće se domaćim muzičarima i obradovati publiku delima najvećih kompozitora svih vremena – Bramsa, Bartoka, Mocarta, Štrausa, Betovena, Šuberta…

Muzikon otvara koncertnu sezonu sa gošćama iz Kraljevskog Orkestra…

– Ponosni smo što kontinuirano realizujemo najstariji festival klasične muzike u našoj zemlji. SOMUS je od izuzetnog značaja za grad Sombor, što dokazuju uvek prepune sale i nadamo se da će se ova lepa tradicija nastaviti, kako na ovom izdanju, tako i u godinama koje slede – izjavila je Vesna Šašić, direktorka Kulturnog centra „Laza Kostić” Sombor.

Svi programi SOMUS-a se održavaju u Svečanoj sali Gradske kuće. Organizator festivala je Kulturni centar „Laza Kostić” Sombor, uz podršku Grada Sombora, Ministarstva kulture, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i „C. Bechstein” centra.

Izvor Politika.rs

Svi dužnici koji otplaćuju stambene kredite po promenljivim kamatnim stopama od danas, 1. oktobra, pa sve do kraja decembra 2024. godine, imaće niže rate zbog ograničavanja visine maksimalne kamatne stope koju je propisala Narodna banka Srbije. Nove obračune građani će dobiti od svoje banke, a za koliko bi rata trebalo da im bude manja mogu da izračunaju - i sami.

Narodna banka Srbije usvojila je 11. septembra odluku o privremenim merama za banke koje se odnose na stambene kredite građanima.

Odlukom je ograničena kamatna stopa za dužnike koji su korisnici prvog stambenog kredita sa promenljivom kamatnom stopom, a čiji ugovoreni iznos ne prelazi 200.000 evra i to će važiti narednih 15 meseci, počev od oktobarske rate.

Dužnici koji otplaćuju stambene kredite po promenljivim kamatnim stopama imaju pravo na umanjenje kamate za „prvi stambeni kredit“. To znači da svaka banka za sebe posmatra svoje klijente i računa im „prvi kredit“ – onaj ko ima dva ovakva kredita obezbeđena hipotekom u dve različite banke dobija umanjenje rata za oba. Međutim, ako su mu oba kredita u istoj banci – umanjenje rate dobija samo na prvi.

Kome se računa kolika stopa

Krediti odobreni do 30. jula 2022.

Dužnici koji su stambeni kredit sa promenljivom kamatnom stopom podigli zaključno sa 30. julom 2022. u narednih 15 meseci mogu da imaju maksimalnu kamatnu stopu 4,08 odsto.

Krediti odobreni od 31. jula 2022.

Kod kredita odobrenih posle 31. jula 2022. pravi se razlika da li je prvobitna kamatna stopa bila viša ili niža od 4,08 odsto.

Dužnicima kojima je kredit odobren od 31. jula 2022. nadalje, uz promenljivu kamatnu stopu veću od 4,08 odsto, rate do kraja 2024. će se obračunavati po stopi koja ne može da bude viša od one koja je važila na dan zaključivanja ugovora o kreditu – tačnije, od kamatne stope iz prvog otplatnog plana.

A, ako je kredit zajmljen posle 31. jula 2022. po ceni ispod 4,08 odsto – nominalna kamatna stopa ne može da bude viša od 4,08 procenata.

Kako sami da izračunamo rate

Na sajtu Narodne banke Srbije postoji takozvani „Kalkulator uticaja pretpostavljene promene nominalne kamatne stope i/ili kursa dinara“ preko kojeg dužnik može da izračuna koliko će mu biti vrednost nove rate.

U kalkulator dužnik unosi podatke iz svog ugovora o kreditu: iznos kredita u dinarima ili evrima, broj meseci na koliko je odobren, godišnja nominalna kamatna stopa, metod obračuna kamate (proporcionalni ili konformni), dok NBS automatski ubacuje važeći zvanični kurs evra na dan upita.

Potrebno je još uneti redni broj meseca u kojem dolazi do promene kamate i uneti novu vrednost kamatne stope koja se očekuje – u ovom slučaju to je 4,08 odsto.

Rata: Od 177 €, preko 239 €, do 198 €
Dužnik iz našeg primera je podigao stambeni kredit u iznosu od 33.789,60 evra u julu 2018. godine, na rok od 240 meseci, uz nominalnu promenljivu kamantnu stopu po formuli 2,7 odsto + šestomesečni euribor, što je tada (zbog negativnog euribora) iznosilo ukupno 2,43 odsto.

Prvobitna rata bila je oko 177 evra.

Nakon toga, zbog porasta kamatnih stopa, rata je bivala sve veća, došla do 224,76 evra u septembru ove godine, da bi, prema poslednjem obračunu banke koji je dostavila dužniku rata u oktobru trebalo dodatno da poraste na 238,72 evra, pošto je kamatna stopa dostigla 6,64 odsto.

Sada će banka ovu kamatnu stopu morati da obori na 4,08 odsto, pa će i rata pasti na oko – 198 evra.

Dakle rata je u konkretnom primeru ovog dužnika za pet godina porasla za gotovo 62 evra – sa 177 na 238,72 evra koliko je pre mesec dana obračunato za ovaj oktobar, da bi, prema novom planu otplate koju ovaj dužnik iščekuje u narednih pet dana, trebalo da padne za oko 41 evro, na oko 198 evra.

To je oko 21 evro više od prvobitne rate ovog dužnika, od pre pet godina.

Po istom principu svaki dužnik može za sebe približno da izračuna koliko će mu iznositi nova rata.

Za one koji se tek zadužuju

Novi stambeni krediti koji će se odobravati dok traje ova mera NBS, dakle od 1. oktobra 2023. pa do kraja 2024. godine, računaće se po maksimalnoj kamatnoj stopi od 5,03 odsto kada je reč o fiksnim stopama, dok kod promenljivih kamatnih stopa koje zavise od euribora, visina bankarske marže neće smeti da bude veća od 1,1 odsto.

Evropska komisija je nedavno usvojila mere kojima se, radi zaštite životne sredine, ograničava upotreba mikroplastike koja se dodaje određenim kozmetičkim proizvodima, u skladu sa hemijskim zakonodavstvom EU Reach.

Među proizvodima su sprejevi u boji koji se koriste u različitoj kozmetici, šljokice i sjajevi. Dodatna mera je i povlačenje rastresitih šljokica i mikroperlica koje se takođe koriste u kozmetici. Zabrana prodaje stupa na snagu sredinom oktobra 2023. godine.

Nova pravila sprečiće ispuštanje oko pola miliona tona mikroplastike u životnu sredinu. Takođe će biti zabranjeni proizvodi napravljeni od mikroplastike koji su u svakodnevnoj upotrebi.

Tako će šljokice i različiti sprejevi koji se koriste u kozmetici biti povučeni sa tržišta i otići u istoriju. Zbog toga se priprema sniženje ovih proizvoda na tržištu.

Komisija koja je posvećena borbi protiv zagađenja mikroplastikom, kako je navedeno u Evropskom zelenom dogovoru i novom akcionom planu kružne ekonomije koja teži ka nultom zagađenju. U Akcionom planu za nulto zagađenje, Evropska komisija je postavila cilj da zagađenje mikroplastikom smanji za 30 odsto do 2030. godine.

Tim radi na smanjenju zagađenja mikroplastikom iz različitih izvora: plastičnog otpada i smeća, slučajnih i nenamernih ispuštanja u prirodu, kao što su (plastični pelet, gume i oslobađanje mikroplastike iz odeće), kao i namerna upotreba u proizvodima.

Izvor: nova.rs

U nedelju 01. oktobra održano je sedmo izdanje polumaratona u Zrenjaninu koje je okupilo oko 800 trkača koji su učestvovali na jednoj od tri distance i to na 7 kilometara, štafetnoj trci i polumaratonskoj trci na 21 kilometar.

Članovi atletsko rekreativnog kluba ’’Somaraton’’ Sombor bili su jedan od najbrojnijih klubova, a nastupili su na trkama na 7 i 21 kilometar.

ajuspešniji nastup imao je Josip Major koji je bio drugi na trci na 7 kilometara sa samo dvadesetak sekundi zaostatka za šampionom. Ana Pešić je istračala prvo mestu u svojoj starosnoj kategoriji, Dejan Nikolić drugo, a Branislav Katić je na istoj distanci zauzeo treće mesto u svojoj starosnoj kategoriji. Sedam kilometara u Zrenjaninu istračali su i Miroslav Liščević, Jelena Stanimirović, Aleksandar Martinović, Daniel Šokac, Aleksej Tutuš, Sanja Vojvodić, Miloš Jandrić, Monika Maunić i Damir Ivković.

Polumaratonsku distancu su istrčali Predrag Gagić, Damir Marković, Zoran Nikolić, Suzana Filipović koja je bila i druga u svojoj starosnoj kategoriji, Jelena Perenčević, Maja Bodrožić, Biljana Vezmar i Arpad Šarkezi koji je bio prvi u svojoj starosnoj kategoriji.

Javna rasprava o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada trajaće do 3. oktobra i održava se u sedam gradova Srbije. Novine koje su se našle u predlogu o izmenama i dopunama postojećeg zakona izazvale su veliko interesovanje javnosti, obzirom na to da, iako je zakon donet pre šest godina, većini građana još uvek nije jasno koja su njihova prava a koje obaveze u tom domenu.

Kako je za "Blic TV" objasnio master pravnih nauka i profesionalni upravnik Hadži Dimče Gulevski, koji je među prvima stekao licencu za obavljanje ovog posla, promene koje se odnose na profesionalne upravnike zapravo znače veću sigurnost za stambene zajednice koje ih biraju i postavljaju.

- Profesionalni upravnici će i dalje postojati ali će raditi u okviru organizacija profesionalnog upravljanja, što znači samo veću odgovornost. Do sada je profesionalni upravnik morao da ima obaveznu polisu osiguranja od 10.000 evra ukoliko neka šteta nastane njegovom krivicom, dok će sada ta suma biti značajno veća jer će odgovornost snositi organizacija profesionalnog upravljanja kao pravno lice - objasnio je Gulevski.

Na pitanje da li to znači veće troškove za stanare, licencirani upravnik objašnjava da to neće biti slučaj, jer naknadu profesionalnog vođenja zgrade određuju neki drugi faktori.

- Ne mogu troškovi biti isti ako je zgrada stara 40, 50 godina ili ako je u pitanju novogradnja. Mora se računati na zamenu fasade, održavanje liftova, instalacija i sve drugo što vremenom biva oštećeno. Ako sagledamo to sa druge strane, organizacije profesionalnih upravljanja bi čak mogle biti jeftinije za stanara jer brinu o više zgrada na jednoj teritoriji u odnosu na dosadašnje profesionalne upravnike kao fizička lica - objašnjava.

Tri ulaza, jedna stambena zajednica

Jedna od promena koja bi bila na snazi usvajanjem izmena i dopuna postojećeg zakona odnosi se i na formiranje stambenih zajednica. Zgrade koje imaju do tri lamele, odnosno tri zasebna ulaza moraće da formiraju zajedničku stambenu zajednicu, dok će pravo na zasebne stambene zajednice imati zgrade sa više od tri odvojena ulaza.

To dalje znači da, ukoliko jedan ulaz ima upravnika iz reda stanara, a druga dva imaju profesionalne upravnike, ukoliko zakon bude usvojen, svi zajedno će morati da donesu odluku o tome da li će birati upravnika među stanarima ili će angažovati organizaciju profesionalnog upravljanja.

Odgovornost se mora znati

Kako objašnjava pravnica Tijana Šaldić koja ima značajno iskustvo u ovom domenu, stambene zajednice će imati veća prava, ali i veću odgovornost. To proizilazi iz nekoliko članova izmena i dopuna postojećeg zakona.

- Svaka stambena zajednica će morati da bude osigurana, a podatke o osiguranju svakome će biti dostupne u javnom registru stambenih zajednica. U praksi će ovo biti značajna novina - kaže nam Šaldić.

Prema njenim rečima, ukoliko stambena zajednica treba da donese odluku o saniranju nekog oštećenog dela zgrade, a to ne učini u propisanom roku, upravnik će takvu odluku moći da donese samostalno.

- Primer koji govori o situacijama kakve redovno imamo, a nisu regulisane dosadašnjim odredbama zakona jeste kada nekome padne deo fasade na parkirani automobil ili ne daj Bože na glavu. Tada će oštećeni građanin moći da vidi u registru te stambene zajednice kod koga je zgrada osigurana i da naplati nastalu štetu - pojašnjava naša sagovornica.

Kako dodaje, iako će osiguranje biti dodatna stavka za plaćanje, ona ipak štiti u slučaju bilo kakvih nepredviđenih okolnosti, a to će stanarima te zgrade, kao i svim građanima mnogo značiti.

Ona ističe da će upravnici prilikom predaje dužnosti svom nasledniku morati da predaju i su dokumentaciju koju poseduju vezano za tu konkretnu zgradu, što je svakako poziv na odgovornost, a pritom će se značajno olakšati nadležnim inspekcijama da vrše kontrolu.

U tom pogledu, oba sagovornika za "Blic TV" kažu da su izmene neophodne jer je praksa pokazala da ne funkcioniše sve onako kako bi trebalo.

Bez prava da traže smenu profesionalnog upravnika

Još jedna promena aktuelnog zakona odnosi se i na mogućnost stambene zajednice da zahteva da određeno lice bude profesionalni upravnik, odnosno da njegovo angažovanje prestane. Kako je predviđeno izmenama zakona, ovaj član se briše, a umesto njega stoji da organizacija profesionalnog upravljanja vrši promenu, a dužna je da o tome i razlozima smene obavesti stambenu zajednicu. Ipak, kako dodaje Gulevski, stambena zajednica zadržava pravo da promeni organizaciju sa kojom posluje.

- Stambena zajednica bira organizaciju profesionalnog upravljanja i ukoliko postoji nezadovoljstvo ili neslaganje, ona ima pravo da promeni tu organizaciju. Takođe, svakako ne gubi pravo da daje napomene tom pravnom licu ukoliko je nezadovoljna poslom koji obavlja profesionalni upravnik zadužen za tu zgradu - navodi ovaj pravnik i profesionalni upravnik.

"Sve menjamo na osnovu iskustva"

Kako je izjavio resorni ministar Goran Vesić, donet je jedan moderan zakon koji je uveo profesionalne i dobrovoljne upravnike i naravno, kao i svaki zakon, posle određenog vremena bilo je potrebno da vreme pokaže, odnosno praksa, da li svi instituti mogu da funkcionišu, da li nešto treba doraditi. On je istakao da sve što se menja u zakonu, menja se na osnovu iskustva.

- Glavno je da se reše problemi koji su se pojavili u sadržaju zakona. Prvo da se reši problem sa odlučivanjem. Tačno je definisano šta je kvorum, kako se definiše ko je nedostupan vlasnik stana, jer bilo je problema u tome da neko ima stanovanje u inostranstvu i uopšte ne može da učestvuje u radu stambene zajednice. Da se reši problem kako će sada i zakupci, odnosno članovi porodice domaćinstva, moći da budu dobrovoljni upravnici, što do sada nije bio slučaj, uz naravno ovlašćenje, da mogu da učestvuju u radu stambene zajednice, rešen je problema sa zajedničkim delovima zgrade koji sada mora da bude osiguran. Da se ne bi dogodio da kada padne fasada za zgrade na auto, da niko nije kriv, već će postojati osiguranje iz koga će moći da isplati onaj ko je oštećen. Rešen je i problem profesionalnih upravnika... - kaže ministar Goran Vesić za "Blic TV".

Ministar je pozvao sve zainteresovane da učestvuju na javnoj raspravi i da daju svoje primedbe i predloge direktno ili putem mejla, jer je cilj da se, kako je poručio, izmenama zakona reše svi problemi koji se sada pojavljuju u funkcionisanju stambenih zajednica.

Izvor: blic.rs