Sombor.info

Zahvaljujući Somborskom Paraglajding Udruženju, svi avanturisti, zaljubljenici u prirodu i ekstremne sportove, imaju mogućnost doživeti nezaboravne trenutke upravo u Somboru.

Kako navode u ovom udruženju, njihovi piloti imaju zavidno iskustvo i strast prema letenju, a u okviru svog delovanja nude panoramske letove sa motornim paraglajderom, obuke paraglajding pilota, te tandem letove i termično slobodno letenje.

“Somborsko Paraglajding Udruženje poziva sve avanturiste, zaljubljenike u prirodu i one željne adrenalina da se pridruže našoj porodici ljubitelja letenja. Dođite u Sombor i osetite čaroliju neba s nama”, poručuju iz ovog udruženja.

Sve potrebne informacije zainteresovani mogu dobiti putem telefona, na broj 063/60-73-62.

Izvor: Radio Apatin

Tokom trke "Za srećnije detinjstvo" u Somboru je prikupljena humanitarna donacija od 138 hiljada dinara, koja će biti uplaćena na račun Fondacije "Budi human" i to za sugrađanku Biljanu Radonić.

U organizaciji trke učestvovao je Crveni krst Sombor, uz podršku Grada Sombora, Centra za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju Sombor i ARK "Somaraton".

Trka "Za srećnije detinjstvo" okupila je veliki broj učesnika, to je rekreativno-humanitarna aktivnost Crvenog krsta Srbije, u kojoj deca i mladi pokazuju svoje opredeljenje za zdrav način života i najviše humanitarne vrednosti.

U trci su učestvovala školarci uzrasta od prvog do osmog razreda Osnovnih škola, a za najuspešnije su obezbeđene medalje.

Trka "Za srećnije detinjstvo" se organizuje u sklopu Evropske nedelje sporta, koja se održava od 23. do 30. septembra, a poslednjeg dana ovog događaja, organizovana je kajakaška tura na Velikom Bačkom kanalu gde su se deca koja se bave ovim sportom provozala sa svojim roditeljima u kajacima.

Ispred Grada Sombora, rekreativno-humanitarnoj manifestaciji prisustvovali su gradonačelnik Grada Sombora, Antonio Ratković i članica Gradskog veća za sport, decu, omladinu i zdravstvo, Antonija Nađ Kosanović.

Izvor: RTV

EUBC Balkansko prvenstvo za muškarce i žene za elitne starosne kategorije održava se ovih dana u bugarskoj Albeni. Jovan Nikolić (75 kg), srpski reprezentativac i član Bokserskog kluba Sombora pokorio je Balkan.

Srpski reprezentativac je na putu do finala prvo slavio nad Ukrajincem Pavlom Iljušom, da bi potom iskovao zlato dominantom i ubedljivom pobedom nad domaćim takmičarem Vilijamom Čolovim.

Treba napomenuti da je pored Nikolića, zlato za Srbiju osvojila i Milena Matović (66 kg) savladavši u finalu Grkinju Mavrometi Paraskevi, Anđela Branković koja je u finalu pobedila Rumunku Banciu Nikoletu, kao i Nina Radovanović koja je savladala Bugarku Venelinu Valent Poptolevu. Bronzanim odličjem okitio se Stefan Camović.

Izvor: somborsport.org

Zavod za statistiku Republike Srbije objavio je zvanični podatak za avgust 2023. godine, u kom se navodi da je u Somboru, tokom meseca avgusta, bilo 115% više turista, a 235% više ostvarenih noćenja u poređenju sa prethodnim mesecom.

Ukupan broj noćenja domaćih i stranih turista u odnosu na isti period prethodne godine, veći je za 38%, odnosno 9078 turista je noćilo u Somboru. Kada je reč o prosečnoj dužini boravka, svaki turista je u proseku boravio četiri dana u Somboru.

Fizička lica na teritoriji našeg grada kontinuirano kategorišu smeštajne objekte u domaćoj radinosti vrste apartman, soba i kuća, time povećavajući smeštajne kapacitete. Iz godine u godinu, Sombor postaje atraktivnija i poznatija turistička destinacija, a razvojem i povećanjem smeštajnog kapaciteta i kontinuiranim ulaganjem Grada Sombora u spomenike kulture i turističke atrakcije, očekujemo da se taj trend i nastavi.

U Velikoj sali Skupštine grada, danas je održana Javna rasprava o rebalansu budžeta za 2023. godinu. Analizom izvršenja budžeta za period januar – avgust, stvorila se potreba za korekcijama pojedinih aproprijacija prvobitne Odluke o budžetu grada Sombora.

Ukupna sredstva budžeta na osnovu Odluke o rebalansu iznose 5.663.470.000 dinara, što predstavlјa uvećanje plana tekućih prihoda u odnosu na prihode iz prvobitne Odluke o budžetu na nivou od 1,2%. Grad Sombor je najveći prihod ostvario putem napalte poreza, u iznosu većem od 3,2 milijarde dinara, zatim transferi 1,2 milijarde dinara, drugi prihodi 1,1 milijardu dinara i preneta sredstva iz 2022. u iznosu od 200 miliona dinara.

Rashodi i izdaci su definisani na sledećem nivou: Opšte usluge lokalne samouprave i politički sistem lokalne samouprave 12,9%, stanovanje, urbanizam i prostorno planiranje, komunalne delatnosti, organizacija saobraćaja i saobraćajne infrastrukture, lokalni ekonomski razvoj, energetska efikasnost 42,95%, socijalna i dečija zaštita, zdravstvena zaštita, razvoj kulture i informisanja, razvoj sporta i omladine 22,24%, predškolsko vaspitanje, osnovno i srednje obrazovanje 17,35%, razvoj turizma 0,94% i polјoprivreda i ruralni razvoj i zaštita životne sredine 3,73%.

Izdvajanja za komunalnu oblast su najznačajnija i zahvataju najveći procenat sredstava budžeta jer prioritet lokalne samouprave predstavlјaju kapitalni investicioni projekti, dok se s druge strane, udeo troškova budžeta namenjen za funkcionisanje organa grada, u odnosu na plan budžeta, svake godine smanjuje.

Tokom Javne rasprave, na nacrt Odluke o rebalansu budžeta grada Sombora za 2023. godinu, pristiglo je osamnaest primedbi i predloga, od kojih je trinaest usvojeno a pet odbijeno.

Narodno pozorište Sombor će sa 8. oktobra sa predstavom "Besnilo", po romanu Borislava Pekića, učestvovati na 30. Međunarodnom festivalu klasike „Vršačka pozorišna jesen“.

U predstavi igraju Marko Marković, Branislav Jerković, Ninoslav Đorđević, Nikola Knežević, Saša Torlaković, Ivana V. Jovanović, Ana Rudakijević, Srđan Aleksić, Nemanja Bakić, Ksenija Mitrović, Aleksandar Ristoski, Stefan Beronja, Biljana Keskenović, Dragana Šuša.

Mala gazdinstva u Srbiji, zbog neisplativosti proizvodnje tovnih bikova i mleka, posle uzimanja subvencija rasprodaju stoku, izjavio je danas predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije Milija Palamarević i pozvao državu da hitno preduzme odgovarajuće mere kako bi zaustavila smanjenje stočnog fonda.

On je za Betu rekao da se tov bikova ne isplati iako je cena govedine u trgovinama visoka, a da je malim proizvođačima mleka neisplativa proizvodnja jer ih otkupljivači ucenjuju sa cenom od po 25 dinara po litru.

„Država pod hitno mora da zaustavi smanjenje stočnog fonda, veterinar sam i vidim na terenu da poljoprivrednici masovno prodaju krave i bikove jer je proizvodnja mleka i mesa neisplativa“, rekao je Palamarević.

Dodao je da je on takođe proizvođač mleka, ali spada u velike farmere i da otkupljivači njemu plaćaju mleko 60 dinara i uz premiju države od 19 dinara ta cena mu obezbeđuje zaradu.

Mala gazdinstva, koja imaju po jednu ili nekoliko krava, ali imju veliki udeo u ukupnom stočnom fondu, prema njegovim rečima, ucenjena su i ne mogu da opstanu sa cenom i po 25 dinara po litru mleka, pa rasprodaju krave.

Palamarević je pozvao državu da pod hitno napravi strategiju očuvanja stočnog fonda jer bez stočarstva nema poljoprivrede, ne može da se obezbedi stajsko đubrivo, jer uz samo mineralno đubrivo nije moguća poljoprivredna proizvodnja.

Uz to, kako je rekao, kada se smanji broj goveda neće imati ko da pojede proizvedenu stočnu hranu.

On je rekao da u Srbiji sada ima oko 150.000 krava, a da je netačan podatak o 220.000, „što znaju i u resornom ministarstvu“.

Mnogi su, prema njegovim rečima, naplaćivali subvencije na nepostojeće krave zbog čega je pooštrena kontrola.

Na sajtu Male biblioteke počelo je javno glasanje za najbolju novu srpsku reč. U užem izboru su 32 reči, a glasanje će trajati do 15. oktobra.

Reči u užem izboru su objavljene na sajtu Mala biblioteka iz Londona. Tu su svi predlozi i objašnjenja samih takmičara. Svako može da glasa jednom i odabere najviše tri reči.

Među odabranim predlozima za koje možete glasati su: opazica, uzrenje kao zamena za introspekciju, zascenje (umesto bekstejdža), neželjak umesto spama. Tu su i reči: beztebnost, zrčak, podatika, susramlje, sviđ (lajk), svidić/nesvidić (like/dislike), večnutak, beznemož (kao zamena za izraz must have).

Osim nagrađenih reči koje bira žiri – tri novčane nagrade za prvo, drugo i treće mesto, nakon 15. oktobra biće objavljen i pobednik Javnog glasanja. Pobednici žirijskog glasanja će takođe biti objavljeni tek posle tog datuma.

Nagrade žirija dobijaju novčane nagrade od 600 evra, 400 evra i 200 evra.

Prema rečima urednika sajta Mala biblioteka Veljka Žižića, pobednik javnog glasanja kao i svi takmičari čije su reči navedene u uži izbor žirija kao nagradu dobiće fototipsko izdanje rečnika srpskog jezika Dr Miloša Moskovljevića. U pitanju je poslednji opisni rečnik srpskog jezika pisan za svakodnevnu upotrebu.

Takmičenje je počelo 15. maja, a do 15. septembra stiglo je oko 400 predloga.

Izvor: n1info.rs

U poslednje vreme, mnogi ljudi su bolesni, a lekarske ordinacije su prepune pacijenata koji se žale na kašalj, bol u grlu i curenje iz nosa. Kako ojačati imunitet?

Imunolog doktor Dragoslav Popović ističe da ulazimo u sezonu respiratornih oboljenja u isto vreme kada se očekuje i povećano zagađenje vazduha.

Imunitet se gradi zdravom ishranom i kretanjem, rekao je lekar, gostujući na TV Prva.

Najvažnije je da se pridržavamo zdrave i uravnotežene ishrane, redovno vežbamo, izbegavamo konzumaciju alkohola i pušenje, i da imamo dovoljno sna, jer su to ključni faktori za jačanje imunološkog sistema, naveo je doktor, prenosi Danas.

Što se tiče dodataka ishrani, dr Popović ističe da u slučaju akutnih respiratornih infekcija, cink može biti koristan.

Suplementi mogu biti korisni, ali ako želimo da se zaštitimo od kovida i gripa, nisu od velike pomoći, kaže.

Kada je reč o zaštiti od virusa i jačanju imuniteta, dr Popović naglašava da postoje dva glavna načina – prvi je teži i podrazumeva preležavanje bolesti, dok je drugi lakši – vakcinacija.

Dragoslav Popović takođe napominje da je vakcinacija protiv gripa dostupna i da se preporučuje primena do sredine novembra, kako bi nas zaštitila tokom vrhunca sezone gripa koji obično nastupa krajem januara i početkom februara.

Na pitanje novinarke, koliko je stres ključan za loš imunitet, dr Popović je rekao da stres jeste važan za to kako se osećamo, ali kada dođemo u kontakt sa virusom gripa ili kovida ne postoji dovoljno snažan imunitet koji će nas zaštititi.

Profesorka Slavica Jović (55) iz Novog Sada htela je da napusti prosvetu i potraži bolju budućnost za sebe na novom Zelandu. Ipak, pred sam put, prelomila je i rešila da svom pozivu da još jednu šansu. Odustala je od ideje da ode iz Srbije i vratila se u školu gde je i dan-danas ostala. Posle 32 godine rada u prosveti, profesorka Slavica, sa suzama u očima, kaže da je možda, ipak, trebalo da ode zbog države koja je ne poštuje i koja konstantno ponižava učitelje, nastavnike i profesore koji ustvari treba da budu stub jedne zemlje. S druge strane, srećna je što je ostala, ali samo zbog dece kojoj je i nastavnik i vaspitač i roditelj i prijatelj jer, ona je sve to.

Profesorka Slavica je pre tačno trideset godina došla sa Kosova i Metohije u Srbiju. Odmah se zaposlila u jednoj zrenjaninskoj školi gde je i živela, i tu je i provela skoro ceo prosvetni vek.

Tek je poslednje dve godine u Novom Sadu, u Srednjoj elektrotehničkoj školi „Mihajlo Pupin“ gde je, kako kaže za Nova.rs, srećna i zadovoljna kolektivom i đacima, ali ne i opštim stanjem u prosveti.

„Kako mogu da budem zadovoljna? Stanje u prosveti je katastrofalno. Najcrnje je što nas više niko ne razume. Država ne vodi računa o nama, a trebalo bi da mi budemo stub ove države. Mi se bavimo mladošću, mi učimo, mi vaspitavamo. Deca, uglavnom, provode više vremena sa nama nego sa svojim roditeljima. Mi znamo i kada su oni tužni i kada imaju probleme, mi smo uvek tu za njih. Ali za nas niko ne mari…“, priča profesorka Slavica.

Profesorka Slavica je šetala, rame uz rame, sa svojim kolegama na protestu u Beogradu, koji su organizovali sindikati prosvetara. Došla je, kaže, da pruži podršku kolegama, ali i sebi.

„Ko će koga da podrži, ako neću ja sebe? Greota je što moramo da šetamo i organizujemo proteste, umesto da smo na času, ali da je država uradila onako kako treba i malo više poštovala prosvetne radnike, mi danas ne bi bili ovde. Nažalost, mnogi misle: Aha, ti si nastavnica, ti imaš više raspusta nego bilo ko drugi! Mi nismo samo nastavnici. Mnogi misle da mi samo uđemo u učionicu i držimo čas. Ali, ne. Mi smo ponekad i roditelji. Mi slušamo decu. Mi ih savetujemo“.

Ponižena i unižena

Prosvetni radnici svakodnevno bivaju poniženi, smatra profesorka Slavica. Ali u jedno je sigurna – više su je poštovali ranije nego danas.

„Ja sam sa fakulteta došla odmah u prosvetu. Kada sam počinjala da radim, mnogo su me više poštovali nego sada, mada čast mojim učenicima. Ja sam izvela mnoge generacije. Sada ih sretnem, poneke možda i zaboravim, ali oni se jave. Oni su danas vlasnici IT firmi, advokati, rade u sudu, ima ih u skoro svakoj velikoj kompaniji. Ali pre svega, oni su dobri roditelji i dobri ljudi, a to mi je bilo najvažnije za sva ova vremena dok radim“, ponosno kaže profesorka .

Priznaje da je bila ponižena i osramoćena od strane dece, a tada, umesto da ih kazni, ona održi jedan čas „učenja iz života“.

„Ja reagujem na to tako što kažem deci: Razmislite malo o svom postupku, stavite prst na čelo i razmislite. Da li je to pametno? Da li ja to zaslužujem nakon svih ovih godina provedenih sa vama u učionici? A oni samo spuste glavu, pa se posrame“.

Slavica je đacima i nastavnica i vaspitač, ali i roditelj jer u mnogim situacijama, kako nam objašnjava, ona je bila „rame za plakanje“ svojim učenicima.

„Dešavalo mi se da se moji đaci posvađaju sa svojim roditeljima. Vidim po njima da nešto nije u redu. Pitam ih, onako nasamo, šta je i kako. Obično se ne otvaraju na prvi korak, a onda kažu: Profesorka, on ime ne razumeju. Ja im kažem: Biće sve u redu, oni vas vole najviše na svetu. Shvatite roditelje, nemaju vremena, moraju da se bore za vas“.

Zbog potpunog kraha prosvetnog sistema, profesorka Slavica bi već sutra otišla u penziju.

„Otišla bih da uživam. Bolje da uživam nego da budem nepoštovana. Nažalost, nema ništa sada od penzije, ali za deset godina… Jedva čekam.

Poruka mladima

Iako joj je teško da izgovori, profesorka je svesna da mladi beže iz prosvete. To se i vidi po broju upisanih brucoša na Učiteljskom fakultetu, kao i na nastavničke smerove.

„Neće niko u prosvetu i što je najcrnje, doći ćemo do toga da nećemo ni imati učitelje. Verujte. Međutim, pokušaću da budem optimista jer ja to jesam, posebno za ove mlade. Neka se ne predaju. Valjda će doći bolja vremena. Samo verujte. Tako sam i ja. Zato sam ostala ovde, a mogla sam da odem preko. Dobila sam papire, sve, ali sam odustala zarad rada u prosveti. Dala sam joj šansu. Dajte joj i vi“.

A da li se pokajala što je ostala u Srbiji?

„Ne, nisam se pokajala. Nisam se pokajala što se tiče ljudi i dece. Ali jesam što se tiče države. Zbog samog statusa u prosveti. Nekada su lekari, učitelji, doktori i popovi bili glavni, a sada… Nema nas nigde, niti iko mari za nas. Čak ni roditelji nemaju sluha za nas. Zato ja volim da kažem istinu, a to je da nisu deca kriva, nego roditelji. Ja imam jako dobru saradnju sa roditeljima, ali uvek ima onih svađalica. Sa njima samo treba dobro znati“, zaključuje naša sagovornica.

Inače, sastanak reprezentativnih sindikata sa predstavnicima Vlade Republike Srbije zakazan je za 5. oktobar. Od ishoda pregovora zavisi odluka o početku štrajka, koja je dogovorena od strane sva četiri reprezentativna sindikata.

Izvor: nova.rs