Sombor.info

Čuveni meteorolog otkrio kakva nas zima čeka i koliko će biti snega - ovaj scenario se neće dopasti mnogima.

Meteorolog Ivan Ristić otkrio je nedavno kakvo nas vreme očekuje do kraja zime. U svojoj prognozi najavio je da će veći deo Evrope biti pod uticajem islandskog ciklona i afričkog anticiklona nazvanog „Apolon“, koji je početkom oktobra uslovio prave letnje temperature u zapadnoj i jugozapadnoj Evropi i zbog čega nas je sunce baš ogrejalo.

Takođe je najavio da odmah potom u severnu Evropu dolazi polarni vorteks i donosi hladan arktički vazduh, ali i prve snežne pahulje. Hladan artički vazduh kretaće se na istok i jugoistok i do kraje prve dekade oktobra zahvatiće veći deo istočne Evrope. Prvi sneg se očekuje u Skandinaviji, pribaltičkim zemljama i evropskom delu Rusije.

Naš region, a i samim tim naša zemlja biće na granici svih ovih sistema, ali ne bi bilo iznenađenje da deo hladnog vazduha dođe i do nas i uslovi prvo jače jesenje zahlađenje. U svakom slučaju, nakon toga posle Miholjdana 12. oktobra hladan vazduh iz istočne Evrope polako će ustupati mesto toplijem sa zapada i doći če ponovo do porasta temperatura kod nas i na istoku Evrope.

Što se tiče temperatura u prve dve dekade oktobra, najviše dnevne temperature biće uglavnom iznad 20 °C, u toplijim periodima od 24 do 28 °C a kod osveženja između 20 i 24 °C.

„Jutra sveža sa temperaturama od 10 do 15 °C po kotlinama gde će biti maglovito i niže. Ukoliko bude došlo do prodora hladnijeg vazduha sa severa i severoistoka oko 10. oktobra što nije nemoguće najviše dnevne temperature u tom periodu biće od od 15 do 19 °C a jutarnje će pasti na vrednosti od 5 do 10°C“, najavljuje Ristić.

Nakon ovog kratkotrajnog zahlađenja najviše temperature će ponovo biti u porastu i kretaće se preko 20 °C.

„Padavina u prve dve dekade oktobra biće malo uglavnom će oslabljeni talasi nešto svežijeg vazduha usloviti prolazna naoblačenja i kratkotrajno pojačan vetar.“

Vreme u novembru

Prema najavi Ristića, treća dekada oktobra i početak novembra donose kraj miholjskog leta i promenu sinoptičke situacija sve više oblaka krenuće prema našem regionu i doneti prve prave jesenje kiše.

„Trend kišovite jeseni nastaviće se u novembru tako da se usled velike količine kiše u pojedinim danima očekuju i bujične poplave. One nastaju kada količina padavina za kratko vreme pređe 20 mm u naseljenim mestima i 40 mm u planinskim“, objašnjava Ristić i dodaje.

„Temperatura će biti u skladu sa kalendarom i biće u postepenom padu tokom novembra jutarnje od 2 do 8 °C a najviša dnevna od 7 do 15 °C. Polarni vorteks ove godine biće slab i podeljen na tri dela. Jedan će biti nad Severnom Amerikom, drugi nad Sibirom, a treći najvažniji za nas baš iznad severne Evrope. To će otvoriti mogućnost da zima 2023/2024 bude kao što smo imali nekad, da temperature budu u granicama normale i puno snega koji će doneti cikloni sa centrima u južnom Jadranu i Egejskom moru“, objašnjava meteorolog. Prvi sneg ali i snežni pokrivač u Srbiji prema sadašnjim prognozama se očekuje sredinom decembra, mada nas neće iznenaditi ako ga bude i ranije.

Vreme u decembru

U decembru malo sunca a puno oblaka i niske oblačnosti ponegde i magle, nastavlja se trend da će biti više padavina ali sada i snega.

„Jutarnje temperature od – 3 do 3 °C a najviše dnevne od 2 do 7 °C. U danima sa snežnim pokrivačem i vedrim noćima očekuje se slab i umeren mraz od – 10 do – 5 °C i maksimalnom temperaturom oko 0°C“, najavio je Ristić.

Vreme u januaru

„Najhladniji ali i najsnežniji period ove zime biće kraj decembra i prva polovina januara, totalno drugačiji scenario nego prošle godine kada smo za Novu godinu sedeli u kafićima“, kaže meteorolog Ristić za espreso.co.rs.

Izgradnja vodovodne mreže na Monoštorskom putu u Somboru planirana je u dužini od 900 metara, a do sada je izgrađeno oko 350 metara. Tokom obilaska ovih radova, gradonačelnik Ratković je razgovarao sa predstavnicima JKP „Vodokanal“, o dinamici i vrsti radova ovoj godini, kao i o planovima za naredni period.

„Grad Sombor je za izgradnju vodovodne mreže čija je ukupna dužina nešto više od 2 kilometra, u ulicama: Solunskih boraca, Jovana Dučića i Monoštorskom putu izdvojio gotovo 25 miliona dinara, a izgradnja vodovodne mreže u gradu će biti nastavlјena, i u budžetu za 2024. godinu planiramo da izdvojimo značajna sredstva za ovu namenu. U 2023. godini, pored ove tri ulice, završen je i dovod vode do Koluta, Stapara i Doroslova, tako da su i ta naselјena mesta dobila čistu i pijaću vodu“, izjavio je gradonačelnik Ratković.

Grad Sombor će nastaviti sa ulaganjem u izgradnju vodovodne mreže sa cilјem obezbeđivanja svih naselјenih mesta na teritoriji grada sa čistom i zdravom pijaćom vodom.

Gradovi Užice, Kragujevac i Sombor, Gradska opština Vračar i Opština Vrnjačka Banja dobitnici su ovogodišnjeg priznanja koje Zaštitnik građana, u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština - Savezom gradova i opština Srbije, sedmu godinu zaredom dodeljuje gradovima, opštinama i gradskim opštinama koji su u prethodnoj godini najviše doprineli razvoju svih oblika pristupačnosti na svojoj teritoriji, odnosno u svom okruženju.

Nagradu za unapređenje pristupačnosti u oblasti javnog prevoza dobio je Grad Užice, specijalno priznanje za unapređenje pristupačnosti u oblasti informacija dobila je Gradska opština Vračar, dok je Opština Vrnjačka Banja dobila priznanje za unapređenje pristupačnosti objekata u oblasti sporta, a Grad Kragujevac za unapređenje pristupačnosti sadržaja u oblasti kulture.

Pohvalu za unapređenje pristupačnosti objekata pod zaštitom dobio je Grad Sombor, a zahvalnice za učešće u javnom pozivu Zaštitnika građana dobili su gradovi Novi Sad, Beograd, Vranje, Šabac, Loznica i Zrenjanin, kao i Opština Svilajnac.

Izvor: RTS

Juče su i zvanično potvrđene crne sumnje Zorana i Marine Mišković iz Apatina da je utopljenik, pronađen kod Dalja, njihov devetogodišnji sin Antonijo. Ovim je stavljena tačka na njihovu agoniju dugu preko četiri meseca, koliko su čekali rezultate DNK analize, da bi utvrdili da li je NN utopljenik, izvučen kod Dalja 7. juna, njihov sin.

-Konačno smo saznali da utopljeno dete nađeno u Hrvatskoj jeste naš Antonijo, kako smo i slutili sve ovo vreme. To su nam usmeno saopštili u policiji u Osijeku. Nema više nade, ali verujte da mi je danas lakše jer konačno znam da ću ga doneti kući, dostojanstveno sahraniti i moći da mu zapalim sveću na grobu. Isplakali smo sve suze za ova četiri meseca, kao ludi hodali kućom, nismo ni spavali, ni jeli... Nadali smo se da je negde možda živ, mada je sve ukazivalo na to da nije. Sad bar znamo da je svemu kraj, da njega nema i da ćemo sa tim morati da živimo, u suzama priča tata Zoran.

Antonijo je, podsetimo, zadnji put viđen živ na obali Dunava u Apatinu, 29. maja, gde je došao biciklom sa bratom od tetke Patrikom B. (10). Od tada im se izgubio svaki trag. Na obali su im ostale patike i bicikla, te se sumnjalo da su ušli u reku i utopili se. Narednih dana usledila je opsežna potraga na reci, obali, u šumi...

Devet dana kasnije, 7. juna, kod Dalja u Hrvatskoj iz Dunava je izvučeno telo dečaka. Odmah se posumnjalo da se radi o jednom od dvojice mališana iz Apatina. Iako je bio na identifikaciji, Zoran nije mogao sa sigurnošću da potvrdi da se radi o njegovom sinu.

-Zbunila me majica. Bio je u školi u plavoj, bili smo ubeđeni da je u noj i otišao u vožnju, a utopljenik čije sam slike gledao je imao crvenu... Lik nisam mogao dobro da vidim, telo je dugo bilo u vodi, promenilo se. Tek posle smo zaključili da, pošto niko nije bio kod kuće, da je Antonijo mogao da presvuče plavu majicu u kojoj je bio u školi i obuče crvenu. Ali nisam smeo da rizikujem da pogrešim, nisam smeo da tvrdim da je on, kad nisam bio siguran, priseća se Zoran.
Dodaje da su supruga i on dali krv za DNK analizu, da se nadao da će to brzo da se završi i da će da sazna da li je u pitanju njegovo dete. Međutim, sve se razvuklo mesecima...

Drugo telo pronađeno je 22. juna uveče, stotinak metara nizvodno od Apatina, u tzv. Lovrinom limanu. DNK analizom je potvrđeno da je reč o Patriku, koji je sahranjen 26. jula.

Tokom dana u kuću Miškovića u Apatinu dolazili su rođaci i komšije da im izraze saučešće i budu uz njih u ovim teškim trenucima. Mama Marina, nema od bola, ne odvaja se od mlađeg sina Aleksandra (2), stalno ga držeći u naručju. Narušenog je zdravlja od kada je Antonijo nestao i često mora da traži pomoć lekara.

Otac Zoran se nada da će sutra uspeti da doveze Antonijevo telo iz Osijeka u Apatin i da će sahrana biti organizovana u sredu.

Izvor: apatinskenovine.rs

Gradsko veće grada Sombora održalo je danas 173. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 25. tačaka.

Članovi Gradskog veća su, između ostalog, utvrdili predlog odluke o Prvom Rebalansu Odluke o budžetu grada Sombora za 2023. godinu. Razlog za donošenje Odluke je utvrđeni novi obim prihoda i rashoda budžeta grada Sombora za 2023. godinu, kao rezultat uklјučivanja prenetih sredstava iz prethodne godine, namenskih transfernih sredstava iz budžeta APV I RS i rasporeda istih po korisnicima i bližim namenama u rashodnom delu budžeta. Ukupna sredstva budžeta na osnovu Odluke o rebalansu iznose 5.663.470.000 dinara, što predstavlјa uvećanje plana tekućih prihoda u odnosu na prihode iz prvobitne Odluke o budžetu na nivou od 1,2%.

Članovi Gradskog veća su takođe, utvrdili Predlog Strategije bezbednosti saobraćaja na putevima grada Sombora za period 2023 – 2027 i Akcionog plana za realizaciju Strategije bezbednosti saobraćaja. Usvajanje Strategije bezbednosti saobraćaja na putevima grada Sombora pruža podršku svim institucijama koje se bave bezbednošću saobraćaja. Na ovaj način, odgovornost za bezbedan saobraćaj je prenet na sve institucije u skladu sa raspoloživim kapacitetima i njihovom ulogom. Strategija bezbednosti saobraćaja je dokument koji u sebi sadrži jasne cilјeve koje treba ispuniti u petogodišnjem periodu a to su: da nema poginulih učesnika u saobraćaju, da broj teško povređenih bude na što manjem nivou, da nema teško povređene dece, da se prepolovi broj lakše povređenih lica učesnika u saobraćaju i da se smanje društveno – ekonomski troškovi saobraćajnih nezgoda u Gradu Somboru u 2027. godini u odnosu na 2022.
Na 173. sednici, članovi Gradskog veća grada Sombora, utvrdili su predlog Odluke o davanju na korišćenje objekta osnovnog obrazovanja površine 204 m2 Mesnoj zajednici „Mlake“, u salaškom naselјu Gradina. Na osnovu zahteva Mesne zajednice „Mlake“, utvrđeno je da se renovirani objekat (zgrada osnovnog obrazovanja) u Gradini trenutno ne koristi u druge svrhe, stoga su stvoreni uslovi da se te prostorije koriste za Dom kulture.

Utvrđen je i predlog rešenja o davanju saglasnosti nacionalnom Udruženju „Roditelјa dece obolele od raka“ (NURDOR) na upotrebu grba Grada Sombora u cilјu sprovođenja humanitarne akcije Miodraga Macure. Zainteresovani građani će kupovati geografsku mapu, a uplaćeni novac će ići na račun Udruženja NURDOR.

Gradsko veće je na 173. sednici, donelo Odluku o raspisivanju Javnog poziva za sufinansiranje mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova na teritoriji grada Sombora za 2023. godinu. Mere energetske sanacije se sprovode u saradnji sa privrednim subjektima koji se bave proizvodnjom, uslugama i radovima na energetskoj sanaciji stambenih objekata. Ukupno planirana bespovratna sredstva koja grad zajedno sa sredstvima Ministarstva rudarstva i energetike dodelјuje putem ovog poziva iznose 13 miliona dinara. Krajnji korisnici bespovratnih sredstava su domaćinstva koja stanuju u porodičnim kućama i stanovima, a cilј je da se unapredi energetska efikasnost u stambenom sektoru i poveća korišćenje obnovlјivih izvora energije.

Promena ponašanja psa koji prekomerno ili previse često laje traži puno rada, vremena, vežbe, upornosti i strpljenja.

Prvo pravilo glasi: psu koji se ovako ponaša, obraćajte se smireno i odlučno, ali nikada nemojte vikati.

Ukoliko vaš pas laje kada je sam u stanu ili kući, pre nego što ga ostavljate pokušajte da ga dobro izmorite. Izvedite ga u dužu šetnju, igrajte se i trčite sa njim.

Ukoliko ga ostavljate kod kuće dok ste van kuće, pronađite nekog ko će ga prošetati ili se igrati sa njim bar jedan sat tokom vašeg odsustva. Nabavite igračke koje se pune hranom. Takva aktivnost će ga zabaviti bar nekoliko sati.

Uzrok prekomernog lajanja mogu biti i zdravstveni problem. To mogu biti neka oboljenja mozga, različiti bolovi i slično.

Obavezno proverite zdravlje svog ljubimca kod veterinara ukoliko se lajanje uporno ponavlja. Prilikom socijalizacije i obuke nemojte učiti svog psa da laje na nepoznate zvuke. Budite strpljivi i uporni kada ga učite da ne laje na ljude ili druge životinje.

Nemojte koristiti zaštitne korpe u dužem vremenskom period ili neke slične naprave koje mu drže zatvorena usta. To će ga sprečiti da laje, ali će povećati frustraciju i lajanje će se samo pojačati kada su mu usta slobodna.

Izvor: n1info.rs

Sezona obavezne zimske automobilske opreme je bliža nego što smo mislili jer je 1. novembar iza ćoška. Cene zimskih pneumatika su iste kao prošle godine, te ih pposkupljenje još nije zahvatilo. Naprotiv, negde su cene i snižene, a posebna pogodnost je kupovina na rate.

Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja vozači od 1. novembra pa do 1. aprila naredne godine moraju imati sva četiri zimska pneumatika, a dubina gazećeg sloja ne sme biti manja od četiri milimetra ukoliko su na kolovozu sneg, led ili poledica.

U jednom beogradskom auto-servisu montaža guma košta od 750 do 1.500 dinara po točku, a najjeftinije gume koštaju oko 5.000 dinara, a mogu koštati i preko 20.000 dinara, rekao je Marko Lacmanović, vlasnik pomenutog servisa.

- Cene pneumatika su gotovo iste kao i prošle godine, nije došlo do poskupljenja s obzirom na to da je drastično opala potražnja. Prošle godine smo imali situaciju da je došlo do znatnog poskupljenja guma u odnosu na pretprošlu godinu, kada su cene skočile i za 20 odsto. Mnogi vozači nisu kupovali i menjali zimske gume, već su koristili stare, a neki čak i letnje gume, što je inače veoma opasno - navodi Lacmanović.

Lacmanović kaže da komplet najjeftinijih guma "tigar", oznaka 175/65/R14, može da se kupi za 24.480 dinara, dok, recimo, guma "sava", oznaka 225/45/R17, košta od 9.000 do 9.500 dinara, te da za ove četiri gume treba iskeširati oko 36.000 dinara.

Dodao je kao dobru vest za vozače da gume nisu poskupele ove godine i da se čakmože desiti da ih ne bude dovoljno na tržištu, te savetuje vozače da na vreme nabave pneumatike, odnosno da ne čekaju da se pogoršaju vremenski uslovi.

Lacmanović je naveo i prednosti plaćanja na rate jer na taj način servisi izlaze u susret ljudima:

- Neki proizvođači su, da bi povećali prodaju svojih brendova, snizili cene za oko pet odsto kako bi privukli kupce i izašli im u susret. Moguće da će neki imati dodatne akcije i da će doći do snižavanja cena. Preporučio bih vozačima da kupovinu i montažu guma isključivo vrše u ovlašćenim servisima koji se bave tim poslom, jer su se zbog krize pojavili neki koji prodaju upitne gume, a ne izdaju ni račune - naglasio je Lacmanović.

Evo nekih primera:

profil gume 175/65/ R14, proizvođač cena: Tigar 6.120 Sava 6.800 Hankon / Mišlen /
profil gume 175/65/ R14, proizvođač cena: Tigar 6.120, Sava 6.800 Hankon / Mišlen /
profil gume 175/65/ R14, proizvođač cena: Tigar 6.120, Sava 6.800 Hankon /Mišlen /

Cene guma u BIH

Ranijih godina mnogi su išli preko Drine u Republiku Srpsku kako bi pazarili zimske gume , ali Lacmanović kaže se to više ne isplati toliko kao nekada.

- Mislim da se to isplati samo onima koji, recimo, imaju neku rodbinu blizu pa svraćaju, ili ako žive blizu granice. Ali ovako da neko ide namenski samo da bi kupio gume, rekao bih da to više nije kao ranije. Cene su sada slične kod nas i u RS, ima i nekih jeftinijih, ali to nije nešto značajno - kaže Lacmanović.

Izvor: Kurir

Suma koja ne stoji na gomili, a ne vidi se ni na kartici mora negde da se evidentira.

Ukoliko i vi ne spadate u srećnice koje imaju ženu koja im čisti kuću, kuva ručak, pere veš, pere sudove, pegla košulje – moram da porazgovaram sa vama i da vam kažem koliko mesečno NE zaradite uz redovni posao, a definitivno bi trebalo neko da vam plati. Još jednu platu – veću od prosečne i od većine plata koje zaradi više od polovine zaposlenih žena u Srbiji. Moram takođe da naglasim da ne volim kućne poslove i da me jedino peglanje smiruje, a peglam samo po potrebi.

I mašinu za veš ne mrzim, ona sve radi sama.

Velika većina žena ne može sebi da priušti uslugu sređivanja kuće, peglanja veša, kuvanja i čuvanje dece. Velika većina žena bi volela da ima mogućnost da može da bira jer svakoga dana odlazi na posao, ima ograničenu količinu energije i ne može da odradi dugu smenu. Izračunala sam koliko zapravo košta druga smena ženskog posla – koja se ne evidentira i ne vidi. Koliko vredi rad jedne žene uz redovni posao i zašto je pogrešno reći da jedna žena „ne radi“ kad formalno nije zaposlena.

Na kućne poslove i brigu o deci žene širom sveta svakodnevno potroše 12 miliona sati. Na te „nevidljive poslove“ samo u Evropskoj uniji odlazi četiri odsto ukupne zaposlenosti, a postoje podaci da i u Srbiji čak 60.000 domaćinstava angažuje žene za kućne poslove i čuvanje dece.

Bez obzira na to da li su zaposlene ili ne, žene u odnosu na muškarce dvaput više vremena rade u kući, a upola manje vremena provode na plaćenim poslovima. I da ponovim – za zaposlene žene rad u kući je bukvalno druga smena – jer ona u kućnim poslovima provodi oko četiri i po sata dnevno.

Ako se izračuna koliko košta jedan radni sat čistačice, kuvarice, kućne pomoćnice, bebisiterke dobija se pristojna suma – ženina druga plata. Plata svake žene bila ona zaposlena ili nezaposlena.

Treba pomenuti da je pre tri godine objavljena računica po kojoj bi žene u Srbiji mesečno zarađivale 546 evra kada bi se tim poslovima pripisala ekonomska vrednost. Studiju su tada radili britanski analitičari za potrebe Кoordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, a cilj studije bio je da se izračuna nevidljivi doprinos BDP-u i rastu Srbije – uključujći sve poslove koje svakoga dana žene obavljaju kada se vrate s posla.

U tu analizu za procenu vrednosti neplaćenog rada žena u domaćinstvu uključeni su:

* kuvanje i pripremanje obroka
* čišćenje i sređivanje kuće, stana, dvorišta
* pranje veša, peglanje i šivenje
* popravka i renoviranje stana/kuće
* briga o kućnim ljubimcima
* briga o sopstvenoj maloletnoj deci
* briga o drugim licima u okviru domaćinstva (nesposobnim da se brinu o sebi)
* kupovina i usluge neophodni za funkcionisanje domaćinstva

Koristeći to kao predložak, istražila sam koliko danas u Srbiji koštaju usluge za najosnovnije aktivnosti koje jedna žena obavlja svakog dana – i dobila računicu koja uveliko prevazilazi onih 546 evra i recipročna je skoku cena uslovljenom inflacijom.

Sat kuvanja minimum 800 dinara

„Kod mene dolazi žena dva puta nedeljno po tri sata – utorkom i četvrtkom i naplaćuje mi 800 dinara po satu. Vikendom kuvam sama“, kaže nam Sandra, zaposlena mama iz Beograda čiji suprug često putuje, a ona je mahom sama sa dvoje male dece.

Uz ovu tarifu, kuvarica Sandri nedeljno naplaćuje 4.800 dinara, a mesečno 19.200. Ako to prevedemo u svakodnevicu prosečne žene u Srbiji, koja radnim danima kuva bar sat vremena dnevno, pa plus za vikend minimalo od četiri do šest (po dva-tri) sati – onda bi njeno kuvanje za mesec dana trebalo platiti oko 28.800 dinara.

Sat čišćenja kuće od 600 do 1.000 dinara

„To je neki minimum koji tražim da sredim kuću, idem jednom nedeljno kod porodice, a povremeno za istu cenu ispeglam veš“, kaže nam Nada, koja na ovaj način popunjava kućni budžet. Ima već ustaljenu maršrutu svakog dana, nekad očisti četiri stana nedeljno, a nekad i tri dnevno.

„Dolazi mi žena jednom nedeljno, ostaje četiri sata. Jednom mesečno uradi generalku i opere prozore“, kaže nam Vesna sa Vračara. Ona svojoj ženi daje 2.400 dinara nedeljno – za mesec dana 9.600, i to po najnižoj tarifi od 600 dinara na sat, a kad bi naplaćivala 1.000 na sat, što nije retkost u Beogradu, onda bi to bilo 16.000 mesečno.

Peglanje veša od 750 dinara

Iako većina žena plaća peglanje i pranje veša u okviru stavke pomoć i čišćenje kuće, našla sam u oglasima da peglanje – košulja, posteljine i svega, košta 750 na sat. Ako kažem da se na peglanje potroši dva sata nedeljno, to je 1.500 dinara puta četiri sedmice, jednako 6.000 dinara.

Čuvanje dece od 600 dinara na sat do 90.000 za ceo mesec

Vaspitanje dece jeste najteži i najodgovorniji posao na svetu i zaista nema cenu, ali činjenica je da usluge čuvanja mnogi roditelji u Srbiji ne mogu sebi da priušte.

Čuvanje dece kreće se od 600 ili 700 na sat – što u prevodu znači da bebisiterka može da zaradi za osam sati 4.800 dinara ako kod vas nije zaposlena full time. Naravno, postoje razni cenovnici za ovaj težak i odgovoran posao – od 1.800 dinara na dan, što to bi onda bilo 12.600 dinara nedeljno ili 50.400 mesečno. Jedna moja poznanica je u mogućnosti, pa za čuvanje dvoje dece mesečno iskešira 90.000 dinara. Dakle, od 50.400 do 90.000 mesečno vredi vaš angažman oko dece ako ih ne ispuštate iz vida svakog dana.

Domaći zadaci – gratis, al’ da se zna da je dvočas minimum 1.400 dinara

Iako većina dece završi sve u boravku, znamo svi da nekad roditelji uksaču, propituju, sede i uče s decom. Najjeftiniji dvočas bilo kog predmeta košta od 1.400 dinara. Al to gratis.
Dok sam radila ovaj tekst, našla sam podatak da privatni produženi boravak ili čuvanje dece posle nastave košta oko 30.000 mesečno.

Šetanje ljubimaca od 250 dinara za sat

Nažalost, kod nas i briga o ljubimcu na kraju padne na ženu. Ne uvek, ali često da. Ljudi koji šetaju psa uslužno naplaćuju od 250 do 300 dinara po saatu. To bi nedeljno bilo bar 2.100 dinara. Ukoliko psa ostavite u pansionu za pse, to će vas dnevno stajati 1.500 dinara.

I kada saberemo sve što smo imali, to je ukupno od minimum 96.300 do 130.000 dinara – dakle znatno više od prosečne plate u Srbiji koja je u julu 2023. iznosila 83.781 dinar.

A ta vrednost je ovde nevidljiva i metaforično i realno. Mislite o tome.

Izvor: nova.rs

U nedelju 08.10.2023. godine održano je 31. izdanje Novosadskog maratona. Pored maratonske trke na 42 kilometra održane su i trke na 25, 10 i 5 kilometara kao i štafetna trka. Jak vetar koji je duvao tokom cele trke nije sprečio da više od 700 trkača uživa na ulicama Novog Sada.

Najtežu atletsku disciplinu od članova Atletsko rekreativnog kluba ’’Somaraton’’ iz Sombora jedini je istrčao Damir Milankov, dok su distancu od 25 kilometara istrčali prekaljeni maratonski veterani i legende trčanja u Somboru – Arpad Šarkezi i Boško Jerković.

Distancu od 10 kilometara istrčali su Danica Grujić Firanj, Tijana Odobašić i Marta Majorski, dok su 5 kilometara istrčali Lana Nenadić i Branko Nenadić.

Sledeći vikend je rezervisan za jednu od omiljenuh trka - Apatinski polumaraton za koji se do sad prijavilo skoro 40 Somaratonaca.

U periodu od 09. do 15. oktobra 2023. godine, u 30 evropskih zemalja koje su članice organizacije ROADPOL (mreža saobraćajnih policija Evrope), biće sprovedena međunarodna akcija pod nazivom „Fokus na putu“ (Focus on the Road).

Akcija će biti usmerena na otkrivanje i sankcionisanje prekršaja nepropisnog korišćenje mobilnog telefona od strane vozača, kao i nepropisnog korišćenja mobilnog telefona i slušalica od strane pešaka prilikom prelaska kolovoza.
Korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje povećava rizik od saobraćajne nezgode za četiri do čak dvadeset puta, što čini ovaj prekršaj jednim od trenutno najvećih problema bezbednosti saobraćaja na putevima.

Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, oko 5% pešaka nepropisno koristi mobilni telefon ili slušalice prilikom prelaska kolovoza, dok se procenat vozača koji nepropisno koriste mobilni telefon za vreme vožnje kreće od 4% do 15%, u zavisnosti od vrste vozila.

Policijski službenici saobraćajne policije od početka ove godine sankcionisali su oko 38.000 vozača zbog nepropisnog korišćenja mobilnog telefona za vreme vožnje i oko 2.500 pešaka zbog nepropisnog korišćenja telefona ili slušalica.