Javna rasprava o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada trajaće do 3. oktobra i održava se u sedam gradova Srbije. Novine koje su se našle u predlogu o izmenama i dopunama postojećeg zakona izazvale su veliko interesovanje javnosti, obzirom na to da, iako je zakon donet pre šest godina, većini građana još uvek nije jasno koja su njihova prava a koje obaveze u tom domenu.
Kako je za "Blic TV" objasnio master pravnih nauka i profesionalni upravnik Hadži Dimče Gulevski, koji je među prvima stekao licencu za obavljanje ovog posla, promene koje se odnose na profesionalne upravnike zapravo znače veću sigurnost za stambene zajednice koje ih biraju i postavljaju.
- Profesionalni upravnici će i dalje postojati ali će raditi u okviru organizacija profesionalnog upravljanja, što znači samo veću odgovornost. Do sada je profesionalni upravnik morao da ima obaveznu polisu osiguranja od 10.000 evra ukoliko neka šteta nastane njegovom krivicom, dok će sada ta suma biti značajno veća jer će odgovornost snositi organizacija profesionalnog upravljanja kao pravno lice - objasnio je Gulevski.
Na pitanje da li to znači veće troškove za stanare, licencirani upravnik objašnjava da to neće biti slučaj, jer naknadu profesionalnog vođenja zgrade određuju neki drugi faktori.
- Ne mogu troškovi biti isti ako je zgrada stara 40, 50 godina ili ako je u pitanju novogradnja. Mora se računati na zamenu fasade, održavanje liftova, instalacija i sve drugo što vremenom biva oštećeno. Ako sagledamo to sa druge strane, organizacije profesionalnih upravljanja bi čak mogle biti jeftinije za stanara jer brinu o više zgrada na jednoj teritoriji u odnosu na dosadašnje profesionalne upravnike kao fizička lica - objašnjava.
Tri ulaza, jedna stambena zajednica
Jedna od promena koja bi bila na snazi usvajanjem izmena i dopuna postojećeg zakona odnosi se i na formiranje stambenih zajednica. Zgrade koje imaju do tri lamele, odnosno tri zasebna ulaza moraće da formiraju zajedničku stambenu zajednicu, dok će pravo na zasebne stambene zajednice imati zgrade sa više od tri odvojena ulaza.
To dalje znači da, ukoliko jedan ulaz ima upravnika iz reda stanara, a druga dva imaju profesionalne upravnike, ukoliko zakon bude usvojen, svi zajedno će morati da donesu odluku o tome da li će birati upravnika među stanarima ili će angažovati organizaciju profesionalnog upravljanja.
Odgovornost se mora znati
Kako objašnjava pravnica Tijana Šaldić koja ima značajno iskustvo u ovom domenu, stambene zajednice će imati veća prava, ali i veću odgovornost. To proizilazi iz nekoliko članova izmena i dopuna postojećeg zakona.
- Svaka stambena zajednica će morati da bude osigurana, a podatke o osiguranju svakome će biti dostupne u javnom registru stambenih zajednica. U praksi će ovo biti značajna novina - kaže nam Šaldić.
Prema njenim rečima, ukoliko stambena zajednica treba da donese odluku o saniranju nekog oštećenog dela zgrade, a to ne učini u propisanom roku, upravnik će takvu odluku moći da donese samostalno.
- Primer koji govori o situacijama kakve redovno imamo, a nisu regulisane dosadašnjim odredbama zakona jeste kada nekome padne deo fasade na parkirani automobil ili ne daj Bože na glavu. Tada će oštećeni građanin moći da vidi u registru te stambene zajednice kod koga je zgrada osigurana i da naplati nastalu štetu - pojašnjava naša sagovornica.
Kako dodaje, iako će osiguranje biti dodatna stavka za plaćanje, ona ipak štiti u slučaju bilo kakvih nepredviđenih okolnosti, a to će stanarima te zgrade, kao i svim građanima mnogo značiti.
Ona ističe da će upravnici prilikom predaje dužnosti svom nasledniku morati da predaju i su dokumentaciju koju poseduju vezano za tu konkretnu zgradu, što je svakako poziv na odgovornost, a pritom će se značajno olakšati nadležnim inspekcijama da vrše kontrolu.
U tom pogledu, oba sagovornika za "Blic TV" kažu da su izmene neophodne jer je praksa pokazala da ne funkcioniše sve onako kako bi trebalo.
Bez prava da traže smenu profesionalnog upravnika
Još jedna promena aktuelnog zakona odnosi se i na mogućnost stambene zajednice da zahteva da određeno lice bude profesionalni upravnik, odnosno da njegovo angažovanje prestane. Kako je predviđeno izmenama zakona, ovaj član se briše, a umesto njega stoji da organizacija profesionalnog upravljanja vrši promenu, a dužna je da o tome i razlozima smene obavesti stambenu zajednicu. Ipak, kako dodaje Gulevski, stambena zajednica zadržava pravo da promeni organizaciju sa kojom posluje.
- Stambena zajednica bira organizaciju profesionalnog upravljanja i ukoliko postoji nezadovoljstvo ili neslaganje, ona ima pravo da promeni tu organizaciju. Takođe, svakako ne gubi pravo da daje napomene tom pravnom licu ukoliko je nezadovoljna poslom koji obavlja profesionalni upravnik zadužen za tu zgradu - navodi ovaj pravnik i profesionalni upravnik.
"Sve menjamo na osnovu iskustva"
Kako je izjavio resorni ministar Goran Vesić, donet je jedan moderan zakon koji je uveo profesionalne i dobrovoljne upravnike i naravno, kao i svaki zakon, posle određenog vremena bilo je potrebno da vreme pokaže, odnosno praksa, da li svi instituti mogu da funkcionišu, da li nešto treba doraditi. On je istakao da sve što se menja u zakonu, menja se na osnovu iskustva.
- Glavno je da se reše problemi koji su se pojavili u sadržaju zakona. Prvo da se reši problem sa odlučivanjem. Tačno je definisano šta je kvorum, kako se definiše ko je nedostupan vlasnik stana, jer bilo je problema u tome da neko ima stanovanje u inostranstvu i uopšte ne može da učestvuje u radu stambene zajednice. Da se reši problem kako će sada i zakupci, odnosno članovi porodice domaćinstva, moći da budu dobrovoljni upravnici, što do sada nije bio slučaj, uz naravno ovlašćenje, da mogu da učestvuju u radu stambene zajednice, rešen je problema sa zajedničkim delovima zgrade koji sada mora da bude osiguran. Da se ne bi dogodio da kada padne fasada za zgrade na auto, da niko nije kriv, već će postojati osiguranje iz koga će moći da isplati onaj ko je oštećen. Rešen je i problem profesionalnih upravnika... - kaže ministar Goran Vesić za "Blic TV".
Ministar je pozvao sve zainteresovane da učestvuju na javnoj raspravi i da daju svoje primedbe i predloge direktno ili putem mejla, jer je cilj da se, kako je poručio, izmenama zakona reše svi problemi koji se sada pojavljuju u funkcionisanju stambenih zajednica.
Izvor: blic.rs
