Sombor.info

Kada bi trebalo da se zabrinemo ako deca pokazuju neosetljivost, bezosećajnost, pa čak i okrutno ponašanje? Čak i tada, možemo li zaista da prepoznamo sposobnost mališana za empatiju? To su pitanja koja neretko muče roditelje, vaspitače ili nastavnike. Istraživači tvrde da je empatija nešto što može da se razvije i nauči.

Problem je u tome što previše odraslih veruje da su maltretiranje, okrutnost, neljubaznost ili neosetljivost samo faza u razvoju, izolovani postupak ili urođeni temperament, a to su velike zablude.

Empatija se uči i što duže čekamo da zamenimo neljubazne ili agresivne postupke naše dece, to će ta promena duže trajati i to je veći rizik za njihov pogrešan emocionalan i moralni razvoj.

Dečji psiholog Brajan Džonson i akušer-ginekolog sa iskustvom u genetskom istraživanju Lori Berdal napisali su knjigu "Warning Signs: How to Protect Your Kids from Becoming Victims or Perpetrators of Violence and Aggression" posvećenu upravo preventivnom delovanju na decu kako ne bi postali agresori ili žrtve.

Ovog puta prenosimo odlomak iz knjige Džonsona i Berdalove koji je posvećen upravo pokazateljima niske empatije.

"Saosećanje i dobrota čine suštinu čovečanstva. Empatija je kritična, emocionalna sposobnost da se stvaite u kožu drugih ljudi kako biste razumeli njihova osećanja i situacije. Deca to mogu da shvate kao saosećanje prema ljudima kada dožive neku nesreću. Pošto slaba empatija ili njen nedostatak predstavlja rizik od agresije i nasilja, neophodno je usaditi empatiju pojedincu još tokom detinjstva. Možda neočekivano, ali empatija decu takođe štiti od toga da postanu žrtve,

Znaci upozorenja da dete nema razvijenu empatiju

Mala deca često ne pokazuju empatiju, jer se ona razvija postepeno odrastanjem. Ipak, postoji nekoliko pokazatelja niske empatije kod starijih osnovaca i srednjoškolaca:

Ne pokazuje simpatije prema ljudima ili likovima u filmu, seriji koji pate, niti mu je stalo niti žali zbog tuđe nevolje, tuge ili nesreće. Na primer, kada neko padne, a pritom se povredi, dete ne pokazuje interesovanje i zabrinutost, već se smeje, umesto da pita da li je osoba u redu i da pomogne.
Uglavnom je neosetljiv na potrebe drugih; na primer može se desiti da gleda nekog kome je očigledno potrebna pomoć, a ne radi ništa.
Neuviđavan je ili se ne obazire na osećanja drugih ljudi; kada vidi da je neko uznemiren i usplahiren, dete to ignoriše i ne pita šta nije u redu.
Ne daje komplimente drugima (a iskreni komplimenti pokazuju sposobnost da primetite šta drugi ljudi rade i da im date pozitivne povratne informacije).
Ne sluša druge dok pričaju, što ukazuje na nedostatak interesovanja za ideje, situacije ili osećanja drugih ljudi.
"Roditelji i drugi odrasli mogu da nauče decu empatiji baš kao što ih uče pisanju, čitanju i računanju. Imajte na umu da oštre kazne ometaju razvoj empatije, kao i gledanje odraslih kojima se toleriše maltretiranje.

Deci je potrebna naša stalna toplina, pažnja i ljubaznost da bi se razvila empatija, od toga da senzitivno brinete o njima u ranom detinjstvu do toga da ih slušate kada ispoljavaju emocije dok odrastaju", pišu autori gore pomenute knjige.

Izvor: blic.rs

“Promašila je venu i ubola me tako da je krvi bilo svuda”, “Mom detetu je iz 20. pokušaja uspela da stavi braunilu, dok je sve vreme vrištao od bolova, a ona histerisala i vređala ga jer ne zna šta radi”, “Nije mogla da mi nađe venu, pa sam iz doma zdravlja izašla kao narkomanka, sva u modricama po rukama”, ovo je samo deo jezivih priča pacijenata, koji su svoja traumatična iskustva sa prekvalifikovanim, "priučenim", medicinskim sestrama u zdravstvenim ustanovama širom Srbije, ispričali nakon teksta o prekvalifikacijama u medicini, koji smo nedavno objavili na našem portalu.

U brojnim reakcijama i komentarima čitalaca, koji su kao pacijenti bili žrtve neznanja i neiskustva žena koje rade u srpskom zdravstvu, navode da nisu uvek bili sigurni da je u pitanju prekvalifikovano osoblje, ali su mnogi pitali za školsku spremu i dobijali očekivani odgovor. Prekvalifikovani kadrovi, nisu završili medicinsku školu, već uglavnom samo razliku u ispitima u nekoj privatnoj ustanovi, a neki ni toliko. To su medicinske sestre koje su ranije bile u nekim totalno drugačijim profesijama, pa su nakon kraćih obuka postale medicinske sestre.

Krv šikljala po čaršavu
“Ležala sam u bolnici dve nedelje i doživela da sestra dođe da mi izvadi krv iz vene, koju nikako ne može da pronađe. Bolest je bila takva da nisam mogla da se okrećem, niti pomeram sama, imala sam problem sa kičmom, ali vene na rukama su mi bile nabrekle i ne mogu da shvatim da nije uspela da mi izvadi krv iz prvog pokušaja. Ubola me je nekoliko puta, pa je u jednom momentu nešto uradila, da je krv krenula da šiklja, bilo je svuda, sav čaršav je bio crven. Bolelo je užasno, ali nisam smela, niti mogla da mrdnem. Kasnije sam drugu sestru, koja je bila jako fina i vidi se iskusna u svom poslu, pitala koju je školu koleginica završila. Objasnila mi je da ona nije sestra, da bi trebalo da radi kao bolničarka jer je prekvalifikovana, ali pošto nema dovoljno sestara, sada rade isti posao, za istu platu. Ostala sam u šoku, i dalje sam, iako je od tada prošlo nekoliko meseci”, priča za Nova.rs Jelica Žirajić (58) iz Lazarevca, koja je tokom leta provela dve nedelje u Kliničkom centru Srbije.

Nažalost, njeno iskustvo je samo jedno u nizu.

“Iskusio sam to u užičkoj bolnici i požeškom domu zdravlja. Čoveče uboli iglu da vade krv, ono boli samo tako, a krvi nigde. Uboli u meso omašili venu i kad sam počeo da psujem, ostaviše me i odoše. Posle dođoše neke starije i odradiše posao. Kad ja drugi dan čitam negde na netu za ove kursiste… Za koju godinu će nas lečiti doktori izgleda sa kursom šestomesečnim. Pametna deca završe školu medicine, pa i doktori i pravac Nemačka i ostale zapadne zemlje, neće ovde za siću da rade “, napisao je u komentarima S. L.

Podlivi na rukama
Zbog neznanja i nestručnosti medicinskog osoblja, pacijenti su iz zdravstvenih ustanova izlazili sa podlivima.

“Užas, mom suprugu su 30 minuta pokušavali da nađu venu, izazvali ogromne podlive koji su mesecima bili na ruci modroj, gotovo crnoj. Odbio je da bude hospitalizovan zbog toga, iako je bio u ozbiljno lošem stanju“, piše V. I.

Ni u domovima zdravlja situacija nije mnogo bolja.

“Tako je meni u domu zdravlja na Vračaru, medicinska sestra iz petog pokušaja pogodila venu da mi izvadi krv. Modrice su bile kao da sam narkomanka“, napisala je A. M.

Iako se pacijenti najčešće sećaju bolova, koje je prouzrokovalo nesnalaženje prekvalifikovane medicinske sestre sa iglom, špricom i “prikrivenom venom”, najopasniji momenti su oni u kojima neškolovano osoblje nepravilno daje lekove, pa može izazvati fatalne posledice.

Lek u bočici za urinokulturu
“Pacijentu je u jednoj beogradskoj bolnici sestra sa završenim kursom, dala fraksiparin u potpazušnu jamu, posle čega mu je cela ruka pocrnela. Takođe, desilo se u drugoj ustanovi da je jedan prekvalifikovan tehničar, antibiotik, koji se isključivo daje intramuskularno u mišić ili intravenski u venu, rastvorio u bočicama za urinokulturu i podelio ležećim pacijentima, tako što je sa tim bočicama išao od kreveta od kreveta. Kada ga je glavna sestra pitala kako je tako brzo završio davanje leka, rekao joj je šta je uradio, a da nije ni znao da taj antibiotik ne sme da se uzima oralno”, priča za Nova.rs medicinska sestra iz jedne beogradske bolnice, koja je zamolila da ostane anonimna.

Podsetimo, u zdravstvenim ustanovama širom Srbije gotovo 80 odsto medicinskih sestara radi sa prekvalifikovanim diplomama. Završile su uglavnom trgovačku, frizersku i druge škole, koje nemaju nikakve veze sa medicinom, ali naš zdravstveni sistem gleda isto na sestre sa četvorogodišnjom medicinskom školom i na one koje su “privatno” kupile dilomu ili prošle kurs. Sve imaju jednake plate i status.

Frizerke i maserke kao medicinske sestre
Ekonomske tehničarke, bibliotekarke, maserke, frizerke, rade u srpskoj medicini, daju vakcine, inekcije, lekove, vade krv, stavljaju braunile, previjaju rane.

“Školovane sestre su u Nemačkoj, Austriji, Sloveniji, većina onih koje obavljaju posao medicinskih sestara u Srbiji su prekvalifikovane radnice. Nemaju elementarno znanje iz medicine, a nisu imale prilike ni da ga steknu. Ne znaju da rade ovaj posao, a trebalo bi kao nama da pomažu. Na Institutu za majku i dete, roditelji čija deca redovno dolaze jer imaju hronične bolesti, već znaju laborante koji su završili medicinu i samo njima dozvoljavaju da priđu deci. Oni znaju ko je završio kurs, a ko četvorogodišnju školu. U bolnicama sve češće pacijenti traže određenu sestru ili laboranta za koje znaju da su završili medicinu”, priča za Nova.rs Radica Ilić, predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije.

Nestručno zbrinjavanje najtežih pacijenata od strane prekvalifikovanih radnika i radnica u medicini, može dovesti do nesagledivih posledica.

“Imala sam lično prilike da prisustvujem slučajevima kada prekvalifikovana sestra treba da pomogne teško obolelom pacijentu, a ona apsolutno ne zna šta treba da radi. Histerišu i paniče kad je mnogo krvi, a posebno ako je pacijent dete, kojem treba naći venu na glavi. Plasiranje, postavljanje intravenske kanile ili braunile, za njih je nemoguća misija. Te sestre rade u intervencijama, previjaju najteže pacijente, daju infuzije, plasiraju katetere, a ne znaju ništa od toga da urade kako treba. Jednom me je prekvalifikovana sestra pitala da li da baci lek koji je pokvaren.

Međutim, ona je ubacila dva leka koji su antagonisti, u isti špric, i naravno da je mislila da ‘ne radi’”, priča Radica.

Jedna sestra u smeni mora biti školovana
Prekvalifikovane sestre često idu i u kućne posete.

“Kada dođe kod nepokretnog pacijenta, kojem treba da plasira kateter jer ne može da mokri, ona ne zna kako to da uradi i tako dođe do katastrofe. Dešava se i da neko umre jer sestra ne ume da nađe venu. Ako čovek ima akutni infarkt, a ona ne može da nađe venu i otvori venski put, ne pomaže to što je lekar prisutan, jer taj deo posla mora da obavi školovana sestra. To je jedan od razloga zašto lekari stalno ponavljaju da im ne stavljaju prekvalifikaciju u smenu. Njih na poslu niko ne nadgleda, niti obučava, jer nema dovoljno školovanog osoblja. Direktori glavnim sestrama naglašavaju da ne stavljaju nikad dve ili tri prekvalifikacije u istu smenu, već da jedna mora biti školovana, pa ona onda vuče kao konj ceo posao”, zaključuje Radica.

Naime, ministarka zdravlja Danica Grujičić izjavila je nedavno da je važno da se pravi razlika između prekvalifikacije i četvorogodišnjih srednjih škola.

„U želji da obezbedimo što bolju negu pacijentima, malo smo prebrzo prihvatili prekvalifikacije i na taj način unizili naše sestre koje uče četiri godine. Za nekoliko meseci ne može se načiniti ono što može za četiri godine. Ta deca kod nas prolaze praksu i na medicinskom fakultetu se razlikuje onaj ko je završio medicinsku školu, o onoga ko nije“, navela je Grujičić.

Izvor: nova.rs

Muškarac koji je varao svoju suprugu više od decenije upozorio je sve žene na sedam signala na koje treba obratiti pažnju kako bi utvrdili da li ih partner vara ili ne.

Četrdesetogodišnji otac troje dece iz Velike Britanije koji je svoj identitet sakrio pod pseudoimenom Dark Horse otkrio je čitaocima da postoji određeno ponašanje muškarca koje može da primeti svaka žena.

„Istina je da svi ostavljamo znakove, često slučajno – i ako niste pravi profesionalac u ovome, velike u šanse da će svako ko je varao ostaviti tragove“, upozorio je on.

Da li prevara zapravo poboljšava brak?

Prvo, on upozorava da će muškarac preljubnik ostaviti trag putem tehnologije jer je gotovo sigurno da se dopisuje sa svoom ljubavnicom putem sms poruka, mejla ili društvenih mreža.

Ovaj preljubnik kaže da ne morate čak ni da krišom čitate prepiske i tvrdi da će vaš partner odjednom početi da čuva i krije svoj telefon od vas ako se tamo nalaze kompromitujuće poruke.

Odjednom je radoholičar

Drugo, Dark Horse kaže da bi žene trebalo da posumnjaju na prevaru ako primete da njihov partner iznenada provodi dosta vremena gledajući u ekran mobilnog telefona, a sve pod izgovorom da radi neki poslovni projekat.

Važno je razmotriti širi kontekst – da li zaista postoji neki poslovni projekat na vidiku?

Da li je nedavno promenio posao ili poziciju?

Iako je važno da ne prenaglite sa zaključcima, posmatranje obrazca ponašanja i traženja nedoslednosti mogu da pomognu.

Smanjenje želje za seksom je još jedan znak za zabrinutost.

„Vredi napomenuti, međutim da mnogi faktori, uključujući stres, zdravstvene probleme ili depresiju mogu da utiču na intimne odnose“ rekao je on dodavši da taj znak ne znači uvek da je muškarac neveran.

„Kada su ove promene praćene i drugim sumnjivim znacima, može biti opasno“ dodao je.

Zaboravljanje važnih datuma

On je rekao da je zaboravljanje značajnih datuma, poput vašeg rođendana ili godišnjice veze, još jedan znak da ima drugu.

Pratite na šta troši novac

Tu su i finansije, a dokazi o aferi često mogu da se nađu u transakcijama na bankovnom računu.

Iako mnogi preljubnici često koriste kreditne kartice da prikriju svoju potrošnju, on kaže da će se sumnjive naknade verovatno pojaviti na zajedničkim računima na kraju.

„Finansije u vezi mogu biti složene, a ponekad ove optužbe mogu biti za legitimna iznenađenja ili lična uživanja. Međutim, neobični troškovi mogu biti znak upozorenja.“

Ne može da se fokusira dok razgovara s vama

On savetuje žene da pripaze na bele laži i nedoslednost u ponašanju svog partnera.

Ako primetite da se muči dok razgovara s vama, da često menja detalje priče ili se brani kada se suoči sa nelogičnostima, možda se iza toga krije prevara.

Stalno se izvinjava

Na kraju, on savetuje žene da budu oprezne ako se njihov partner iznenada izvinjava za sve i svašta. Kako kaže, to je znak da vas vara i da se kaje zbog svog ponašanja.

„Može da postane neobično pažljiv i da vas obasipa poklonima i komplimentima“, rekao je ovaj preljubnik koji kaže da je to pokušaj muškarca da ublaži krivicu ili da vas odvrati od sumnji, piše New York Post.

Zbog čuvenog filma stvorena je nova estetska procedura.

Nakon premijere filma „Barbie“, mnoge devojke i žene širom sveta su htele samo jedno – izgled poput Barbike. A kada pogledate lutku Barbike, videćete nešto neuobičajeno – ona nema trapezaste mišiće. Ugao između Barbikinog vrata i ramena je potpuno prav i zbog toga je njen vrat izuzetno dug i vitak, što, naravno, kod ljudi nije slučaj. Sada usled te težnje kod žena da izgledaju poput Barbike i planetarnog uspeha filma, stvorena je nova estetska procedura – Barbi botoks.

Šta je zapravo Barbi botoks, kako se izvodi, koliko može da bude opasan, ali i koliko košta, za Zadovoljnu govori dr Nemanja Čolić, klinički lekar i stručnjak za estetske procedure iz „Genesis estetike“.

„Barbi botoks ili trap tox, kako se drugačije naziva, jeste estetska procedura koja podrazumeva aplikovanje neurotoksina u trapezasti mišić kako bi se vizuelno stvorio vitak i izdužen vrat. Osnovna funkcija trapezastog mišića je opružanje (ekstenzija) glave, podizanje ramena i međusobno približavanje lopatica“, kaže naš sagovornik.

On priča i šta se zapravo krije iza ovog trenda koji je osvojio svet, ali i žene u Srbiji ga traže.

„Žene obično vole da imaju duži i tanji vrat kako bi estetski bile što nežnije i gracilnije. Ne vole kada im trapezasti mišići dolaze do izražaja i daju im više muški izgled. Ženski trapezasti mišići nisu jaki i izraženi kao kod muškaraca i smatram da im kao takvi ne predstavljaju estetski problem. Pritom, ova procedura je donedavno bila potpuno strana široj javnosti. Pre pojavljivanja filma je imala potpuno druge indikacije – tortikolis iliti kriv vrat, kao i migrene izazvane preteranom kontrakcijom mišića vrata.“

Doktor Čolić priča i kako se ovaj zahvat izvodi, kako izgleda cela procedura.

„Procedura ne podrazumeva nikakvu pripremu. Izvodi se tako što se u par ključnih, najizraženijih tačaka mišića trapeziusa aplikuje neurotoksin kako bi došlo do njegove relaksacije i atrofije mišića i tako postigao prav ugao između vrata i ramena. Iako je botoks relativno siguran postupak, postoji nekoliko kontraindikacija i situacija u kojima se ne preporučuje ili ne sme koristiti. To su preosetljivost na botulinum toksin, akutne infekcije, miastenija gravis, aktuelna primena antibiotika, trudnoća i dojenje, neurološki poremećaji. Tretman se ne preporučuje mlađima od 25 godina.“

A koliko traju efekti?

„Dejstvo botoksa traje od četiri do šest meseci, s tim što nekada to može biti i nešto kraće kod pojedinih ljudi.“

Cena ovog tretmana je između 250 i 300 evra.

Ali pre svega toga, važno je znati koje su eventualne posledice. Dakle, šta moraju da znaju devojke koje bi da se podvrgnu ovom tretmanu?

„Ako ovu proceduru izvodi lekar, onda je sve relativno bezbedno. Međutim, ako se neurotoksin aplikuje netačno ili u pogrešnoj dozi, botoks može potpuno paralizovati trapezasti mišić, migrirati s originalnog mesta aplikovanja, slabeći neuromišićnu vezu drugih okolnih mišića i tada prilično značajno može uticati na sposobnost pravilnog držanja glave, kao i podizanje ramena i ruku.“

Izvor: nova.rs

U utorak, 24.10.2023. godine, u Maloj galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe „Vertikale u terakoti – negativni prostor“, umetnika Igora Smiljanića, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 17.11.2023. godine.

O izložbi:

Na ovoj izložbi su predstavljene skulpture u terakoti. Izložba je jednim delom vezana za iskustvo nastalo tokom i nakon realizacije doktorskog umetničkog projekta “Vertikale u terakoti – varijabilnost odnosa delova i celine u skulpturi velikog formata”. Prilikom gradnje vertikalne terakotne skulpture od delova, suočio sam se sa različitim likovnim i tehničkim izazovima. Likovni problem sa kojima sam se susreo prilikom gradnje vertikalne skulptorske forme velikog formata u terakoti odnosili su se na kompozicju delova unutar celine, odnos mase skulpture prema posmatraču, svetlom u skulpturi, boji skulpture, teksturi i na negativne prostore. Negativni prostori čine važan segment mog rada. Oni se prostiru unutar, između i oko mojih skulptura. i jednako su važni koliko i sama masa skulpture. Tehničke probleme rešavao sam postepeno i u tom procesu pripreme za izradu skulpture velikog formata, najpre sam izrađivao skulpture malog formata u udnosu 1:10. Ovom prilikom izlažem te terakote malog formata. Neke od tih skulptura su već realizovane u velikom formatu i nalaze se u dvorištu ateljea CLPU “Terra” u Kikindi. Izložba “Vertikale u terakoti – negativni prostor” , poziva posmatrače da posete “Terru” i dožive skulpture velikog formata na osoben način. Segment izložbe čine fotografije i kratki video snimci sa lokacije na kojoj se skulpture velikog formata nalaze.

Biografija:

Igor Smiljanić rođen je u Kikindi 1977. Studije vajarstva završio je na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju 2002. godine, a master studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2015. godine. Doktorske akademske studije završio 2022. na istoj Akademiji. Pedagoškim radom se bavi od 2004. Praktično iskustvo stiče u osnovnim školama u Kikindi i Ostojićevu. Od 2016. godine radi kao stručni, a od 2020. godine kao viši stručni saradnik na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (Katedra za vajarstvo). Paralelno sa ovim aktivnostima dugogodišnji je saradnik Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Terra“ u Kikindi od 2003. godine. U periodu od 2008-2013. radi kao asistent na projektu “Teratorija”. Svoj umetnički rad predstavio je nizom samostalnih izložbi. Učesnik je više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učešće na kolonijama i simpozijumima: Simpozijum „Tera“, Кikinda (2017), “Iron casting workshop”, Banska Bistrica, R. Slovačka (2018), Izložba i performans, Galerija „КoRa“, Skopje, Severna Makedonija (2019), Izložba, radionica i izrada skulpture, Punt Termik, Temišvar, Rumunija (2019).

Somborski penzioneri ističu da im penzionerske kartice nove generacije i te kako znače zbog većih ušteda. Ipak, napominju da bi im dobro došao štampani inforormator kako bi pročitali gde sve mogu da ostvare popuste u manjim sredinama. Osim hrane, penzioneri bi da kupuju povoljnije garderobu i da putuju.

Kupovina različitih namirnica u prodavnicama, jeftinija karta za pozorište i bioskop ili jeftiniji boravak u banji sa penzionerskom karticom dobro će doći somborskim penzionerima. Iznad svega računaju da se više uštedi u kućnom budžetu.

“Ako ostvarim popust od 10 odsto, to je 3.000 dinara više za nešto drugo, znače mi kartice”, saopštila je Vida Mašić, penzionerka iz Sombora.

”Znače mi popusti za hranu, suhomesnate proizvode i meso”, rekla je Jelka Suzić, penzionerka iz Sombora.

”Popusti mi znače, jer nama penzionerima uštete znače da možemo da planiramo”, kazala je Radojka Grković, penzionerka iz Sombora.

“Sve pohvale za penzinerske kartice, bez svoje kartice nigde ne idem. Ne može da odmogne, može samo da pomogne”, izjavio je Milenko Grković, penzioner iz Koluta.

”Meni je nejasno kako će se ti bodovi obračunavati”, kaže Mira Bošnjak, penzionerka iz Sombora.

“Penzionerske kartice su odlične jer daju povoljnosti našim penzionerima koji imaju niska primanja. Znači im i ta briga”, saopštila je Gizela Žužić, sekretarka Gradskog udruženja penzionera u Somboru.

Penzioneri koji su podneli zahtev dobiće svoje kartice na šalterima mesne PIO filijale ili na kućnoj adresi.

“Preduzeli smo mere da idemo po selima i da delimo penzionerske kartice građanima koji nisu u mogućnosti da dođu. Takođe i sam idem u taj obilazak, konkretno na području opštine Odžaci po selima. Znamo da je penzionerima teško, stoga da ne dolaze za Sombor i ne troše svoj novac, mi vodimo računa da uštede i dolazimo da im kadtice delimo”, rekao je Goran Bulajić, direktor Republičkog fonda za penzijsko invalidsko osiguranje Sombor.

U Zapadnobačkom okrugu ima 36.000 penzionera i do sada je uručeno preko 20.000 penzionerskih kartica nove generacije.

Izvor: RTV

U Velikoj sali zgrade Županije juče je održana 26. sednica Skupštine grada Sombora. Sednicom je predsedavao Zoran Rus, a odbornici su odlučivali o 15 tačaka dnevnog reda.

Između ostalog, Skupština grada je usvojila predlog Odluke o prvom rebalansu Odluke o budžetu grada Sombora za 2023. godinu. Razlog za usvajanje i donošenje Odluke je utvrđeni novi obim prihoda i rashoda budžeta grada Sombora za 2023. godinu, kao rezultat uklјučivanja prenetih sredstava iz prethodne godine, namenskih transfernih sredstava iz budžeta APV i RS i rasporeda istih po korisnicima i bližim namenama u rashodnom delu budžeta. Ukupna sredstva budžeta na osnovu Odluke o rebalansu iznose 5.663.470.000 dinara, što predstavlјa uvećanje plana tekućih prihoda u odnosu na prihode iz prvobitne Odluke o budžetu na nivou od 1,2%.

Odbornici su usvojili predlog Strategije bezbednosti saobraćaja na putevima grada Sombora za period 2023 – 2027 i Akcionog plana za realizaciju Strategije bezbednosti saobraćaja. Usvajanje Strategije bezbednosti saobraćaja na putevima grada Sombora pruža podršku svim institucijama koje se bave bezbednošću saobraćaja. Na ovaj način, odgovornost za bezbedan saobraćaj je prenet na sve institucije u skladu sa raspoloživim kapacitetima i njihovom ulogom. Strategija bezbednosti saobraćaja je dokument koji u sebi sadrži jasne cilјeve koje treba ispuniti u petogodišnjem periodu a to su: da nema poginulih učesnika u saobraćaju, da broj teško povređenih bude na što manjem nivou, da nema teško povređene dece, da se prepolovi broj lakše povređenih lica učesnika u saobraćaju i da se smanje društveno – ekonomski troškovi saobraćajnih nezgoda u Gradu Somboru u 2027. godini u odnosu na 2022.

Na 26. sednici Skupštine grada Sombora, usvojen je predlog Odluke o davanju na korišćenje objekta osnovnog obrazovanja površine 204 m2 Mesnoj zajednici „Mlake“, u salaškom naselјu Gradina. Na osnovu zahteva Mesne zajednice „Mlake“, utvrđeno je da se renovirani objekat (zgrada osnovnog obrazovanja) u Gradini trenutno ne koristi u druge svrhe, stoga su stvoreni uslovi da se te prostorije koriste za Dom kulture. Takođe, usvojen je i predlog rešenja o davanju saglasnosti nacionalnom Udruženju „Roditelјa dece obolele od raka“ (NURDOR) na upotrebu grba Grada Sombora u cilјu sprovođenja humanitarne akcije Miodraga Macure. Zainteresovani građani će kupovati geografsku mapu, a uplaćeni novac će ići na račun Udruženja NURDOR.

Pored navedenih tačaka dnevnog reda, odbornici su na 26. sednici Skupštine odlučivali i o nekoliko imovinsko – pravnih predmeta, izbora i imenovanja.

Polaganjem cveća i venaca na biste narodnim herijoma u 10:30, te svečanom sednicom od 11 časova u velikoj sali Doma kulture, opština Apatin će 24. oktobra obeležiti 79. godišnjicu oslobođenja naše opštine od okupatora.

Nakon svečane sednice, kulturno-umetničkog dela programa i dodele priznanja 24. oktobar najzaslužnijim građanima za tekuću godinu, biće upriličeno uručenje ugovora o stipendiranju učenika srednjih škola.

Za ovu školsku godinu, opština Apatin finansiraće 104 učeničke stipendije, 9 pomoći u školovanju i 19 učenika kojima je obezbeđen besplatan smeštaj u Domu učenika.

Povodom Dana oslobođenja naše opštine u galeriji "Meander" će u petka 20. oktobra od 19. časova biti otvorena izložba slika likovnih stvaralaca opštine Apatin, dok će Narodna biblioteka "Miodrag Borisavljević" 24.X od 18 časova organizovati predavanje na temu Srbi, nacija i sloboda u 20. veku. Gost i predavač biće istoričar, prof. dr Saša Marković, dekanPedagoškog fakulteta u Somboru.

Već dve grejne sezone Rade Milenović ne silazi u memljivi podrum i ne guta prašinu ložeći čađavi kotao ugljem ili drvima.

Njegov dom u Zaječaru sada zagreva toplotna pumpa, jedan od uređaja koji je godinama prvi pik stanovnika više zemalja na severu i zapadu Evrope, dok je u Srbiji tek u povoju.

„Na prvu loptu smo prezadovoljni, učinak je stopostotan“, kaže Milenović, građevinski inženjer iz ovog grada na istoku Srbije, za BBC na srpskom.

Toplotna pumpa je uređaj na električni pogon koji toplotnu energiju iz spoljne sredine prenosi u unutrašnjost objekta kome treba grejanje – ili hlađenje.

„Udeo utrošene električne energije iznosi od jedne trećine do jedne petine dobijene toplotne energije“, objašnjava profesorka Marina Karić za BBC na srpskom.

„Toplotne pumpe su veliki energetski skok napred u pogledu energetske efikasnosti i smanjenja emisije gasova staklene bašte“, dodaje Karić, profesorka na Akademiji strukovnih studija Šumadija – odsek Trstenik.

Efekat staklene bašte je proces koji dovodi do prekomernog zagrevanja Zemljine površine, a pored ugljen-dioksida, grupi ovih gasova pripadaju i vodena para, metan, azot-suboksid i hlorofluorokarbonati.

Primena toplotnih pumpi postaje sve popularnija jer se one smatraju „najproduktivnijim uređajima za dobijanje toplotne energije“, kaže profesorka Karić.

Prema podacima Uprave carine, uvoz toplotnih pumpi je od 2018. u stalnom porastu i na godišnjem nivou iznosi 20 odsto, navode iz Ministarstva rudarstva i energetike za BBC na srpskom.

„Očekuje se da će se nastaviti taj trend porasta potražnje za toplotnim pumpama, koje se sve više ugrađuju kao primarni sistemi za grejanje prostorija u stambenim i komercijalnim objektima“, dodaju.

Prema podacima iz aprila 2023, u Evropi je uvedeno više od 19 miliona toplotnih pumpi, a na 100.000 ljudi, najviše ih ima u Norveškoj, Finskoj, Švedskoj, Estoniji i Danskoj.

Šta su toplotne pumpe i kako funkcionišu?

Toplotna pumpa koristi toplotnu energiju vazduha, vode ili zemlje iz naše okoline i prenosi je u stanove, kuće i druge objekte koje treba zagrejati.

Kompletna instalacija sastoji se od toplotnog izvora (podsistem za sakupljanje energije), pumpe (podsistem za podizanje energije) i ponora (podsistem za distribuciju toplotne energije), odnosno sistema centralnog grejanja, poput podnog ili radijatora.

Postoji više vrsta toplotnih pumpi: vazduh-vazduh, vazduh-voda, voda-voda i zemlja-voda.

I sve funkcionišu na istom principu:

„U Srbiji su trenutno najviše u primeni toplotne pumpe tipa vazduh-vazduh, takozvani inverter klima uređaji“, navodi profesorka Karić.

Ova pumpa funkcioniše po sličnom principu kao klima uređaj, ali u suprotnom smeru – spoljašnji vazduh, gde je niža temperatura, prenosi se kroz cevi sa rashladnim fluidom (freonom – naziv za više vrsta gasova) kako bi se izvukla toplota, koja potom dospeva u sobu ili druge prostorije koje se greju.

Slično radi i toplotna pumpa vazduh-voda, samo što se toplotna energija prenosi putem radijatora ili podnog grejanja, a neretko se koristi i za obezbeđivanje tople vode u domaćinstvu.

Efikasnije, ali skuplje varijante su toplotne pumpe voda-voda i zemlja-voda.

One zahtevaju više prostora i pripremnih radova, na primer, kopanje bušotina i do 100 metara dubine, ugradnju sondi i postavljanje horizontalnog sistema ukopanog u zemlju na velikoj površini.

Postoje i toplotne pumpe koje koriste geotermalnu energiju, obnovljivi izvor energije, akumuliran, pre svega u podzemnim vodama.

Profesorka Karić kaže da se Srbija prema ovom, nedovoljno iskorišćenom resursu, svrstava među bogatije zemlje Evrope.

Ona očekuje veću primenu sistema grejanja sa geotermalnim toplotnim pumpama jer, između ostalog, raste cena primarne energije, pada cena opreme, a država nudi podsticaje poput subvencija i povoljnih kredita za nabavku opreme.

U Srbiji je do sada instalirano hiljadu sistema sa toplotnim pumpama koje koriste podzemne vode, od kojih je oko 400 na području Beograda.

Toplotne pumpe kao izvor koriste i otpadnu toplotu iz raznih procesa, a mogu da učestvuju i u daljinskom grejanju.

Toplotne pumpe koriste toplotnu energiju vazduha, vode i zemlje

Investicija koja se isplati

Rade Milenović je na ideju o uvođenju toplotne pumpe došao pre par godina, kada se njegov prijatelj odvažio na taj korak.

Pošto mu je dojadilo da ponovo organizuje nabavku, kupovinu i dopremanje ogreva, ali i svakodnevno loženje, rešio je da umesto zamene dotrajalog kotla novim, u domaćinstvo uvede toplotnu pumpu.

„Velike su to obaveze i nije dobro za zdravlje, ta čađ i čišćenje kotla je ne daj bože“, objašnjava ovaj 37-godišnjak.

Celokupna investicija koja obuhvata sam uređaj, radove i druge troškove, koštala ga je oko 10.000 evra.

Međutim, Milenović tvrdi da se ovaj potez i te kako isplati.

To se, kaže, vidi i po matematici za prethodne dve grejne sezone – gde je struju plaćao dvostruko, pa čak i trostruko manje, nego što su ga koštala čvrsta goriva na koja se ranije grejao.

Za drva i ugalj, u sezonama pre pandemije korona virusa i skoka cena, davao je oko 1.000 evra, dok je cena struje za period od oktobra 2022. do maja 2023. bila 367 evra.

U sezoni kada je uveo toplotnu pumpu, struju je platio nešto više – oko 500 evra za nekoliko meseci i kuću od 180 kvadrata, održavajući stalnu temperaturu od oko 24 stepena Celzijusa.

Da je nastavio da se greje na čvrsta goriva, kaže da bi ga danas tone uglja i metri drva koštale više od 1.500 evra, a pelet i do 3.000 za čitavu grejnu sezonu.

Očekuje da će sa najavljenim poskupljenjem troškovi struje biti 600-700 evra, što je i dalje dvaput manje.

„Kad se pretvori razlika u ceni struje i ogreva na nekoliko godina, napravi se velika ušteda, a blagodet je mnogo veća – nema napora, pripreme, rada“, ističe Milenović.

U domaćinstvo je uveo tip toplotne pumpe vazduh-voda, što njemu kao asmatičaru dodatno pogoduje jer se greje preko radijatora.

A prednost je i što se njome lako rukuje – uključuje se preko aplikacije, a može i direktno.

Prednosti i mane

Profesorka Karić smatra da toplotne pumpe postaju sve popularnije kako troškovi energije i održavanja opreme rastu.

One su i energetski efikasne i ekonomične – za utrošeni jedan kilovat čas električne energije može dobiti tri do pet kilovat časa toplotne energije.

„I posebno su efikasne u niskotemperaturnim sistemima grejanja – podno, zidno i plafonsko“, dodaje Karić.

Međutim, toplotne pumpe imaju i mane, poput visokih početnih ulaganja i troškova koji su, ipak, na duže staze nadoknadivi.

Iz Ministarstva rudarstva i energetike kažu da su toplotne pumpe „trenutno ekonomski najisplativije“.

„Period otplate investicije i količina uštede zavise od prethodnog načina grejanja, odnosno od toga sa kojim vidom grejanja ih poredimo.

„Cene energenata su podložne promenama u skladu sa uslovima na tržištu, stoga je za procenu isplativosti potrebna dublja analiza“, ističu.

Ipak nema dileme, dodaju iz resornog ministarstva, da se investiranje u toplotne pumpe dugoročno isplati i da donosi značajne uštede.

U Evropi ima više od 19 miliona instaliranih toplotnih pumpi

Ugradnja i pogrešne procene

Postupak uvođenja toplotne pumpe je relativno lak, kaže Siniša Pavlović koji se bavi ugradnjom ovih uređaja.

„Mali problem je naći adekvatno mesto za spoljnu jedinicu u stambenim zgradama pa su to najčešće terase.

„Za unutrašnje jedinice se nađe adekvatno mesto kako bi se povezale za, na primer, postojeću vodenu instalaciju za radijatore, a posle bakarne cevi za freon sa izolacijom, do spoljne jedinice“, govori ovaj majstor iz Čačka za BBC na srpskom.

Kaže da je iz godine u godinu sve veće interesovanje ljudi za toplotnim pumpama.

Međutim, dosta je i nedoumica kod potencijalnih kupaca, a ponegde i pogrešnih, samostalnih procena, posebno kod izbora uređaja, gde se „razlika može odraziti u potrošnji struje“.

„Jedan korisnik je imao elektro-kotao od 28 kilovata i kuću od 170 metara kvadratnih, a čuo je da kod toplotne pumpe od jednog kilovata uložene električne energije dobiješ četiri kilovata toplotne.

„I onda je došao do zaključka da mu je dovoljna toplotna pumpa snage sedam kilovata, a realno je gornja granica od 12 kilovata“, prepričava Pavlović.

Cene uređaja variraju, od nekoliko stotina hiljada, do više od milion dinara.

Usluga montaže i drugi troškovi koji prate instalaciju uređaja kreću se od 150.000 dinara pa naviše, kaže Pavlović.

„Trenutno jeftiniji vid grejanje nije izmišljen, a da troši električnu energiju, i iz godine u godinu ti odnosi uložene i dobijene energije se povećavaju“, zaključuje.

U Evropi se troškovi kupovine i instalacije ovih uređaja kreću od 10.000 do 30.000 evra, dok novi gasni kotao košta oko 7.000 evra.

Srbija i Evropa

Mnoga domaćinstva u Srbiji se danas uglavnom greju na čvrsta goriva.

Rade Milenović kaže da poznaje svega još nekoliko ljudi u njegovom rodnom gradu koji su uveli toplotne pumpe.

„Mali je to broj ljudi, a dobro je za životnu sredinu, posebno kod nas u Zaječaru gde kada zimi založi cela ulica – nema života“, ocenjuje on.

Zaječar nije među 10 gradova koji će, prema najavama od septembra, biti deo projekta Ministarstva rudarstva i energetike oko uvođenja obnovljivih izvora energije u sektor daljinskog grejanja.

Projekat unapređenja sistema daljinskog grejanja u Nišu, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Novom Pazaru, Pančevu, Paraćinu, Bečeju, Bogatiću i Vršcu podrazumeva i finansiranje zelene tehnologije, među kojima su toplotne pumpe.

„Cilj nam je da uvedemo toplotne pumpe u toplane i iskoristimo potencijale solar-termalne i geotermalne tehnologije“ rekla je ranije resorna ministarka Dubravka Đedović.

Mnoge države zapadne Evrope daju subvencije za uvođenje toplotnih pumpi

Za razliku od Srbije gde je ovaj sistem grejanja vizija za budućnost, u Evropi, posebno na hladnom severu, u Skandinaviji, toplotne pumpe su i te kako sadašnjost i njihova prodaja uveliko raste.

Čak 60 odsto zgrada u Norveškoj ima ugrađene toplotne pumpe, a slede Švedska sa 43 i Finska sa 41 odsto, pokazuju podaci Međunarodne agencije za energiju.

„Skandinavija je mnogo naprednija jer imaju više standarde izolacije i rano su prešli sa direktnog električnog grejanja na toplotne pumpe“, rekao je Tomas Novak, generalni sekretar Evropske asocijacije toplotnih pumpi.

Norveška ima 29.745 toplotnih pumpi na 100.000 ljudi, što je, između ostalog, postigla i državnim subvencijama.

Ova zemlja na krajnjem severu Evrope, gde živi oko 5,5 miliona ljudi, gotovo u potpunosti proizvodi električnu energiju iz obnovljivih izvora, prvenstveno hidroelektrana, pa je oko 1,61 miliona toplotnih pumpi u Norveškoj potpuno zeleno.

Švedska ima instaliranih više od dva miliona toplotnih pumpi, dok je u Finskoj samo u 2022. uvedeno skoro 200.000 ovih uređaja.

U evropskom vrhu su i Francuska i Italija sa više od tri miliona ovih uređaja.

Mnoge države subvencionišu uvođenje toplotnih pumpi, poput Nemačke, koja od januara 2023. nudi 40 odsto refundiranja troškova za kupovinu i instaliranje ovih uređaja.

Podsticaje nudi i Velika Britanija, pa je tako donedavni iznos od 5.000 funti (skoro 5.800 evra), povećan na 7.500 funti za ugradnju toplotnih pumpi u domaćinstva u Engleskoj i Velsu.

Isti iznos nudi i škotska vlada.

Vlada Velike Britanije je postavila cilj od 600.000 instalacija toplotnih pumpi godišnje do 2028. i obećala da će prodaja gasnih kotlova biti zabranjena od 2035.

Međutim, na ostrvu je prošle godine ugrađeno tek 60.000 toplotnih pumpi, a jedan od uzroka sporog napredovanja je što u zemlji ima samo 4.000 obučenih instalatera.

Izvor: danas.rs

Uglavnom su nas savetovali da psi ne bi trebalo da spavaju sa nama u krevetu, ali postoje mnogi dokazi koji govore u prilog tome da je prisustvo psa u krevetu doprinosi boljem snu. A i vaš ljubimac neće spavati sam.

1. Smiruje vas - Postoji nešto smirujuće u vezi pasa, te unose dodatni mir u krevet

2. Smanjuju nesanicu - Prisustvo psa omogućava miran san i daje osećaj sigurnosti, u osnovi oni eliminišu stvari koje vam ne daju mira.

3. Ublažava stres i anksioznost - Za razne bolesti se koriste psi jer oslobađaju organizam od stresa. Pozitivno stanje psa je zarazno, a njihova vesela priroda može biti veoma ohrabrujuća.

4. Neka vas pas greje u hladnim noćima - Njihova topla tela i njihova priroda da uvek budu pored svojih ljudskih prijatelja može da vam pomogne da u krevetu imate dodatnu "furunicu". Ovo je malo komplikovanije leti, ali pas kada oseti da mu je pretoplo jednostavno nađe mesto u krevetu gde će se malo razhladiti i na taj način daje oduška i sebi i vama.

5. Lek za depresiju - Oni su divni, oni su sjajni, oni su uvek veseli, oni će vam ponuditi bezuslovnu ljubav.

6. Bezbedni ste - Zamislite da vam se neko petlja oko kuće, a sami ste u krevetu. Sklonost psa da laje na strance i da zaštiti gazdu doprinosi sigurnosti doma.

7. Da li znate ko će najviše da se raduje? - Pas najviše voli da provodi vreme sa vama i to ga čini neopisivo srećnim

Izvor: alo.rs