Sombor.info

Jedanaest srpskih gradova imalo je tokom prošle godine vazduh sa većom koncentracijom PM2.5 čestica od Slavonskog broda u Hrvatskoj, najzagađenijeg grada u Evropskoj uniji, dok je u Leskovcu, Arilju i Valjevu disanje u proseku bilo štetno po zdravlje svakog drugog dana, pokazuju podaci iz novog Godišnjeg izveštaja o kvalitetu vazduha u Srbiji. Vazduh u zemlji ostao je gotovo jednako zagađen kao i prethodnih godina, zbog čega i će i dalje godišnje prevremeno umirati oko 12.000 stanovnika Srbije, upozoravaju stručnjaci za list „Nova“.

Tokom prošle godine, prekomerna visoka srednja godišnja koncentracija najfinijih čestica prašine, veličine 2,5 mikrometra, zabeležena je u čak 13 gradova Srbije. Počevši od najzagađenijeg, u pitanju su: Novi Pazar, Užice, Valjevo, Pančevo, Smederevo, Pirot, Beograd (Veliki Crljeni, Lazarevac, Zemun, Ovča, Novi Beograd, Obrenovac, Bežanijska kosa), Kraljevo, Čačak, Kosjerić, Subotica, Niš i Novi Sad, pokazuje izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA). U svim pomenutim gradovima, osim Novog Sada i Niša, bile su prisutne veće koncentracije ovog zagađivača nego u Slavonskom brodu, gradu sa najvećim čestičnim zagađenjem u Evropskoj uniji.

Pojedine merne stanice u Srbiji, međutim, registruju samo četiri puta krupnije čestice od pomenutih, takozvane PM10. Kad se dodaju podaci koje su one prikupile, spisak gradova sa zagađenim vazduhom u Srbiji postaje mnogo duži. Zapravo, od svih gradova u kojima postoji praćenje koncentracija PM10 čestica u realnom vremenu, samo u Kikindi i Vršcu zabeleženo je manje od 35 dana bez prekoračenja graničnih vrednosti. To znači da samo za ova dva grada možemo pouzdano reći kako su imala čist vazduh.

Najgore je tokom prošle godine bilo građanima Valjeva, gde je vazduh bio nezdrav čak 178 dana, slede Popovac sa 136 zagađenih dana, Novi Pazar sa 136, zatim Zaječar, Smederevo, Užice, Kraljevo, Kosjerić, Pirot, Loznica, Novi Beograd i Zemun sa po više od 100 dana.

„Ljudi u Valjevu su skoro pola godine bili izloženi prekomernim dnevnim koncetracijama PM čestica. Najverovatnije su tokom zime postojali periodi od po desetinu dana u kojima srednje dnevne koncentracije nisu padale ispod 50 mikrograma po metru kubnom. Zamislite da deset dana ne izlazite iz zadimljene prostorije, to je taj efekat. Ti ljudi su praktično u stanju intoksikacije“, kaže za list „Nova“

Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA), autor aplikacije xEco Vazduh.

Objašnjava da u Godišnjem izveštaju za 2022. postoje i rezultati indikativnih merenja, koja se vrše određen broj dana godišnje, odabranih tako da se dobije prava slika kvaliteta vazduha. Ona pokazuju da je u Leskovcu od 57 dana, koliko je mereno, vazduh bio zagađen 37 dana, a u Arilju od 56 dana 28.

“ Iz ovoga vidimo da je u Leskovcu najverovatnije čak 65 odsto dana u godini postojalo prekoračenje, u Arilju 50 odsto, što ih svrstava u gradove u kojima je stanje još lošije nego u Valjevu“, objašnjava naš sagovornik.

Leskovac cele zime u toksičnoj „magli“

Indikativna merenja, po zakonu, ne ulaze u zvaničnu ocenu kvaliteta vazduha, zbog čega Leskovac, kao i Arilje, na papiru ima čist vazduh. Stanovnici Leskovca, kojima je zimi 2,5 puta češće potrebna pomoć pulmologa nego van grejne sezone, znaju da je stvarnost daleko sivlja od papira.

“ Već duže vreme ukazujemo na to da je vazduh u Leskovcu zapravo izuzetno nezdrav i bezuspešno pokušavamo da nateramo institucije da se bave ovim problemom. Ako čekamo da dobijemo kontinuirana merenja, pa Plan kvaliteta vazduha za Leskovac, dok dođe do njegove primene već smo izgubili nekoliko godina i zdravlje i život“, kaže za „Novu“ Ana Pecarski iz leskovačkog udruženja Tim 42.

Podseća da Zavod za javno zdravlje Leskovac u godišnjim izveštajima još od 2017. godine upozorava da je stopa oboljevanja građana od respiratornih bolesti veća u grejnoj sezoni i to povezuje sa povećanim zagađenjem vazduha.

„Tokom zimskih meseci prve tri bolesti po učestalosti u Leskovcu su respiratorna oboljenja, koja su u tom periodu oko 2,5 puta učestalija. Kod nas se cele zime vazduh vidi golim okom. Grad izgleda kao da se nalazi u magli, ali to nije magla, to je zagađenje“, kaže Pecarski.

Opasnost po zdravlje

Izveštaj za 2022. godinu pokazuje da nema vidljivog poboljšanja u odnosu na prethodne godine, tako se ne može očekivati ni bolja situacija kad su u pitanju negativni efekti po zdravlje, kaže za list „Nova“ prim. dr Elizabet Paunović, nekadašnja direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje Svetske
zdravstvene organizacije.

„Vlada Srbije je u decembru prošle godine usvojila Program zaštite vazduha do 2030. godine. U njemu se zvanično osvrnula i na situaciju u poslednjih nekoliko godina – da u Srbiji postoji nešto više od 12.000 prevremenih smrti godišnje zbog izloženosti zagađenom vazduhu, uzimajući u obzir najvažnije polutante,
pre svega PM2.5 i PM10 čestice, zatim sumpor-dioksid, azotne okside i prizemni ozon. Ne možemo očekivati da to sad bude bolje. Može da bude bolje za četiri, pet godina ukoliko Plan bude striktno sprovođen“, ističe prim. dr Elizabet Paunović.

Ključno je, kaže, smanjenje prosečnih srednjih godišnjih koncentracija PM2.5 i PM10 čestica i broja dana sa njihovim prekoračenjem, jer dugotrajno, kontinuirano izlaganje njima ima najveći negativan uticaj.

“ PM2.5 čestice su toliko male, da kad udahnemo vazduh, iz pluća direktno ulaze u krvotok i talože se u krvnim sudovima. Kad gledamo na duge staze, nakon višedecenijske izloženosti, zato imamo tako visok udeo kardiovaskularnih bolesti, šloga. Tu su i bolesti pluća i rak pluća. Još 2013. godine je Međunarodna
agencija za ispitivanje raka zagađen vazduh stavila na listu dokazanih kancerogenih materija“, objašnjava.

Plan kvaliteta vazduha Srbije predviđa mere koje bi trebalo da dovedu do poboljšanja kvaliteta vazduha, između ostalog smanjenja emisija PM2.5 čestica za 58 odsto, te rezultuju opadanjem broja prevremenih smrti za 41,4 odsto, što je 4.500 spasenih života godišnje. Kako primećuje Lekić, zabrinjava to što ovaj
planski dokument u Izvešaju o kvalitetu vazduha nje ni pomenut, a namera države da ga sprovodi ne očitava se ni u budžetu za narednu godinu. Kakve su namere i planovi Ministarstva zaštite životne sredine po tom važnom pitanju, od istog nismo uspeli da dobijemo odgovore.

Kratkoročne mere

Ne samo dugoročna izloženost zagađenju, već i ekstremne dnevne koncentracije zagađujućih materija mogu da budu opasne po zdravlje jer izazivaju akutne efekte, te se tad tada mnogo više ljudi javlja u hitne službe i dosta više ljudi umire, upozorava prim. dr Elizabet Paunović. Zbog toga, savetuje, tad treba

uvesti kratkoročne mere – izmena režima saobraćaja, besplatne karte za javni prevoz, besplatni parking, pojačano pranje ulica… U pitanju je praksa koju možemo da vidimo već u „komšiluku“, u Skoplju i Sofiji.

Bez peći Ziđina u Boru bolji vazduh

Bor je jedini grad u Srbiji čiji vazduh spada u zagađene usled prevelikih koncentracija sumpor-dioksida, dok su kod drugih razlog PM čestice. Broj dana sa ovom vrstom zagađenja prošle godine je u Boru bio smanjen, primećuje Dejan Lekić iz NEA. Razlog tome je gašenje peći u topionici bakra radi rekonstrukcije.

Izvor: nova.rs

Visoko senzitivna deca su poput nežnog cveta, zahtevaju posebnu brigu, mnogo nežnosti i više razumevanja.

Oni su često riznica vanserijskih talenata, njihova kreativnost ne prolazi neprimećeno, a njihove duboke emocije i empatija su retkost u modernom svetu. Ipak, sve ove osobine se često koriste i karakterišu kao mane, te umesto podrške, visoko senzitivna deca često nailaze na osudu i nerazumevanje okoline.

Zato smo o ovome razgovarali s Jelenom Marušić, psihološkinjom, edukatorkom pozitivne discipline, savetnicom za roditelje i osnivačicom „Kompas vaspitanja“.

Iako je i sama mama, i uskoro dočekuje i treću bebu, Jelena je kroz svoju karijeru imala dosta prilike da se upozna sa puno porodica i reši roditeljske izazove, a otkrila nam je i kada joj se roditelji obično javljaju.

Sjajna metoda kojom u školama u Finskoj deci održavaju koncentraciju

Sa koliko godina je u redu detetu dati telefon bez nadzora? Odgovor psihološkinje Ane Mirković šokiraće mnoge roditelje

„Kad bi roditelji u Srbiji videli da njihova deca rade ono što je u Norveškoj normalno, ne bi im bilo dobro“
„Nekada žele da provere da li postupaju na pravi način i imaju želju da se dodatno edukuju. Često zakazuju konsultacije iz nemoći jer ne vide šta više mogu da učine u određenim situacijama i izgovaraju rečenicu poput – sve sam pokušao/la i ništa ne funkcioniše. Danas imate puno saveta na temu roditeljstva i nije ni čudno kada roditelji imaju nedoumice.“

Jelena ukazuje na socijalni problem sa kojim se roditelji visoko osetljive dece redovno susreću.

„Malo se još uvek zna o visokosenzitivnoj deci i okolina ume da osuđuje njihovo ponašanje i etiketiraju ih kao stidljivu, razmaženu, prezaštićenu. Roditelji toliko saveta dobiju na koji način im pristupiti i kazniti ih.“

U tom vrtlogu zbunjeni roditelji imaju milion pitanja i pretpostavki koje ih muče. Mnogi se susreću se poteškoćama da objasne sebi, okolini i samom detetu šta znači biti visoko senzitivan, a Jelena nam otkriva i niz drugih pitanja koja se ponavljaju.

„Oni koji nisu sigurni žele provere da li je njihovo dete visoko senzitivno, ukoliko jeste brine ih da li će im visoka praviti senzitivnost probleme u odrastanju (kada krene u vrtić i školu), kao i da li su drugačiji od druge dece, kako se izboriti sa njihovom osetljivošću, da li je ponašanje deteta njihova greška i da li je to poremećaj.“

Šta zapravo znači biti visoko senzitivan

„Visoka senzitivnost se odnosi na osobe čiji je nervni sistem pojačano osetljiv na emocionalne, socijalne i fizičke draži, i dolazi do vrlo dubokog kognitivnog procesuiranja. Vrlo je važno da se razume da je visoka senzitivnost naučno prepoznata biološka crta – varijacija temperamenta. To su osobe koje imaju tendenciju da prvo dobro osmotre pre nego što preduzmu određenu akciju, jer su veoma obazrivi. Vrlo često ih ljudi okarakterišu kao previše emotivne i osetljive osobe, da peterano razmišljaju što mogu shvatiti i razviti uverenje da nešto nije u redu sa njima“, objašnjava Jelena.

Ukoliko niste sigurni da li vaše dete spada u ovu kategoriju, psihološkinja Jelena Marušić savetuje da uradite test koji je kreirala Elejn Aron nakon što je sprovela istraživanje (test za utvrđivanje visoke senzitivnosti možete pronaći na ovom linku). Na ovaj način ćete najbolje razlikovati visokosenzitivnu i nesenzitivnu decu. Ako većinom odaberete odgovor DA, velika verovatnoća je da je vaše dete visokosenzitivno.

A šta onda? Roditelje muči da li je reč o poremećaju, kao i zašto je njihovo dete visoko osetljivo, iako su odgovori zapravo vrlo jednostavni.

Osnivačiva sajta „Kompas vaspitanja“ to objašnjava ovako: „Visoko senzitivna deca jesu drugačija, ali se ne radi o poremećaju ili smetnji, oni su rođeni sa osetljivim nervnim sistemom. A zašto? Razlog je jer su sve karakterne osobine urođene, određuje ih genetika i obično su prisutne od samog rođenja. Visoko senzitivna deca se upravo i razlikuju između sebe. Možete primetiti različite oblike osetljivosti: osetljivost na promene okruženja, na gužvu, emocionalne sadržaje, osetljivost na spoljne uticaje. Nekome neće prijati određena hrana, neko će imati problem sa spavanjem, mogu biti osetljivi na određenu garderobu, itd…“

U čemu grešimo

Roditeljstvo ni u kom slučaju nije lako, ali kada gajite „nežne cvetiće“ greške se lakše prave, a Jelena nam je objasnila i koje su najčešće.

„Jedna od većih grešaka koje mogu roditelji da učine je da pošalju poruku detetu da je drugačije i da roditelj to ne prihvata. Nametanje svojih očekivanja i očekivanja okoline mogu naneti štetu i bol detetu jer nisu znali kako da se postave prema osetljivom detetu. Nemojte dozvoliti da vas okolina uveri da sa vašim detetom nešto nije u redu, a pogotovo da vaše dete poveruje u to.“

Ipak, s obzirom na to da živimo u svetu u kojem i dalje vlada uverenje da dečaci „ne plaču“, odgajanje visokosenzitivnog sina u današnjem društvu predstavlja naročito veliki izazov za svakog roditelja, iako se visoka senzitivnost javlja podjednako i kod dečaka i kod devojčica.

„Visoko senzitivnim dečacima može biti teže nego devojčicama ukoliko njihovo okruženje nije tako osetljivo. Iz ovih razloga bitno je da imaju osobe koje razumeju njihovu osetljivu stranu i naučiti ih da je prihvate, da je deo njih. Tokom odrastanja ukoliko imaju podršku i pomoć da nauče kako da se nose sa svojim emocijama sigurno je da će im put odrastanja biti jednostavniji. Njihova snaga će biti upravo u tome.“

Jelena se osvrnula i na stare vaspitne metode koje preporučuje da izbegavamo.

„Još jedna bitna napomena kada su u pitanju dečaci: u vaspitne svrhe se neretko koristi postiđivanje – stidi se, vidi koliki dečak a plače. To može dovesti do veoma burne reakcije jednog senzitivca. Kada se stid koristi kako bismo dete naučili lekciji zapravo se doprinosi da kreiraju o sebi sliku da nisu dobri, da su loši, da ne valjaju. Primetićete kako u tim situacijama skreće pogled, povlači se i imate utisak kao da želi da pobegne da ne postoji u tom trenutku“, ističe psihološkinja.

Međutim, roditelji najčešće u momentima dečije eksplozije emocija u ishitrenim ili naglim postupcima prave greške zbog kojih kasnije žele da vrate vreme, ali Jelena otkriva kako to može da se spreči.

„Razumljivo je da roditelj, kada vidi neprijatne emocije kod deteta, ima potrebu i želju da dete što pre bude ponovo srećno i dobro, da se vrati sve kako je bilo. Ali to neće rešiti dete bolnih osećanja. Ukoliko se ne bavimo ovim osećanjima ona će nažalost i dalje biti deo te osobe. Jedna od stvari koje ne treba raditi je da im kažemo – prestani da plačeš. To je kao da smo rekli prestani da osećaš. Ostanite prisutni i smireni. Ukoliko se i kod roditelja pojavi ljutnja, budite je svesni, udahnite duboko, napravite pauzu, sklonite se u drugu prostoriju, zamolite partnera da se uključi umesto vas, pobrinite se o svojoj emociji da biste pomogli detetu. Takođe, poruke poput – ne treba da se ljutiš zbog toga, nije toliko strašno, nemoj da si tužan – dovode do korekcije emocija koje dete pokazuje i osećaće se loše zbog pojave istih. Puno će im značiti da uvažite emocije i da razumete zašto su se pojavile, pa im možete reći – deluje mi da ti ovo ne prija/ne sviđa ti se“, predlaže Marušić.

Kako da im pomognemo

Upravo to je najbolje što roditelji mogu da urade za visoko senzitivnu decu kako bi im pozitivno uticali na samopouzdanje, odnosno treba da prihvate i da pokažu poštovanje prema njihovim osećanjima, potrebama, mišljenju. I Jelena navodi da je sa ovim potrebno jako rano da se počne.

„Iskrenost pokazuje da uvažavate dete i njegove želje. Deca primećuju mnogo češće šta nisu dobro uradila, podsetite ih i na uspehe. Ako je na primer dobilo 3 u školi i brine zbog toga, možete ga podsetiti: “Verovatno si se neprijatno iznenadio/la kada si dobio/la 3? Razmišljam sada i čini mi se da su do sada sve petice bile?“ Dajte im širu sliku. Ohrabrujte ih što više umesto samo da uputite pohvalu – “Sviđa mi se kako si to uradio; Bravo; Svaka čast”. Primeri ohrabrenja: “Kako si došao na baš tu ideju; Šta misliš o tome; Primećuješ stvari kao mali detektiv; Hvala što si me zagrlio kada sam bila tužna. Umeš da prepoznaš osećanja kod drugih…“ Dešavaće se da imaju izliv emocija jer ne uspevaju nešto da savladaju i odustajaće brzo, podelite im na manje zadatke, ali tako da osigurate da će ih rešiti uspešno“, sugeriše ova edukatorka.

Ona se osvrće i na period adaptacije u vrtićima kod mlađe visokosenzitivne dece i otkriva par trikova kako da olakšate svima ovaj inače stresan proces.

„Za visokosenzitivnu decu svaka promena predstavlja procesuiranje stimulusa koji ranije nisu postojali. Postepeno ih treba pripremati za ono što predstoji. Za početak prošetajte sa detetom pored vrtića, drugog dana u dogovoru sa vrtićem da vidi dvorište, vaspitačice… Računajte da im je potrebno više vremena u odnosu na drugu decu da se adaptiraju. Bilo bi dobro da manje insistirate da prihvati odmah promenu, brže će je usvojiti. Opustite dete kroz igru na putu do vrtića. Igra i smišljanje priča je uvek dobar pristup da se dete opusti, da lakše prihvati određene promene“, navodi Jelena.

Međutim, proces adaptacije i socijalizacije nije mnogo lakši ni visokosenzitivnoj deci školskog uzrasta. U oba slučaja pored roditelja i deteta, vrlo važnu ulogu igra i obrazovni kadar.

„Više je nego poželjna dobra saradnja sa učiteljima, nastavnicima i vaspitačima. Približiti im kako dete funkcioniše, oko čega se lako uzbudi i uznemiri. Takođe, ovoj deci je potrebno vreme da se prilagode svojoj okolini, ali i da se okolina prilagodi njima. Roditelji su tu da im daju informacije iz prve ruke i pomognu im na koji način bi bilo dobro deci pristupiti, kako da rade sa njima. Ovu decu je potrebno pratiti i osetiti kada su spremna za naredni korak, odnosno veći zahtev. Evo i par primera kako ih postepeno uključivati a da im ne bude previše: kada primetimo da se dete opustilo zatražiti da pred odeljenjem da odgovor za koji znate da će biti tačan, ili podstaknite da kaže svoje mišljenje na neku temu; uputiti pohvalu i ne komentarisati ukoliko su negde zapeli; podeliti zadatke na manje korake – umesto: „Spakuj svoje stvari“ manji zadatak može biti: „Uzmi kišobran“. Visokosenzitivnoj deci je potrebno vreme da se adaptiraju i nikako ovo ponašanje ne treba da bude označeno kao sramežljivost ili da se boji. Ostala deca ih onda mogu etiketirati kao slabiće“, naglašava Jelena.

I za kraj šaljite im poruke ljubavi da ih prihvatate, da ih volite i da ste tu za njih i u onim izazovnim trenucima, jer zapamtite da je njima mnogo teže nego vama.

Izvor: nova.rs

Izložba "Kolekcija Pavla Beljanskog (ponovo) u Somboru" biće otvorena u petak, 27. oktobra, u Gradskom muzeju Sombor.

Gradski muzej u Somboru u 2023. godini proslavlja značajan jubilej: 140 godina od formiranja Istorijskog društva "Bačko-bodroške županije", koje će prerasti u prvi somborski muzej.

Važnu epizodu u njegovoj istoriji predstavlja otvaranje Gradskog muzeja u Somboru 27. oktobra 1945. godine u novom prostoru izložbom 67 dela iz kolekcije Pavla Beljanskog.

Muzej, u čijem sastavu je bila i gradska biblioteka, otvoren je u kući Julija Lederera gde se i danas nalazi, a dela iz kolekcije diplomate Beljanskog bila su deo stalne muzejske postavke sve do 1952. godine.

Izložba u somborskom muzeju 1945. godine ostvarena je entuzijazmom i saradnjom tri prijatelja, istaknutih ličnosti na domaćoj kulturnoj sceni: slikara Milana Konjovića, prvog direktora somborskog muzeja, književnika Veljka Petrovića, direktora Umetničkog muzeja u Beogradu (danas Narodni muzej Srbije) i diplomate Pavla Beljanskog, koji će 1957. godine pokloniti narodu antologiju umetničkih dela jugoslovenskog modernizma.

Većina dela izlaganih u Somboru između 1945. i 1952. godine čini jezgro te antologije, danas u stalnoj postavci Spomen-zbirke Pavla Beljanskog.

Izložba "Kolekcija Pavla Beljanskog (ponovo) u Somboru" će obuhvatiti izbor od 27 reprezentativnih dela iz Spomen-zbirke Pavla Beljanskog sledećih umetnika: Save Šumanovića, Jovana Bijelića, Milana Konjovića, Petra Lubarde, Ivana Tabakovića, Zore Petrović, Stojana Aralice, Ignjata Joba, Nedeljka Gvozdenovića, Peđe Milosavljevića, Mila Milunovića, Jefte Perića, Ivana Radovića, Marina Tartalje, Koste Hakmana i Marka Čelebonovića.

Autori izložbe su Milana Kvas, upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i Čedomir Janičić, muzejski savetnik u Gradskom muzeju Sombor.

Otvaranje je u petak, 27. oktobra, u 18 časova.

Tokom trajanja izložbe biće organizovana autorska vođenja i edukativne radionice za mlade.

Publika će moći da je pogleda do 26. novembra.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u sredu, 25. oktobra, organizuje redovnu akciju davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Svi davaoci koji dođu u sredu na akciju, moći će da urade biohemijsku analizu krvi. Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji.

Najvažnija sporedna stvar na svetu – fudbal, jedna je od poveznica dva pobratimljena grada – Sombora i Baje. Dva puta godišnje, fudbaleri veterani pobratimljenih gradova odmere snage na terenu a potom se druženje nastavlja u veselom, prijateljskom raspoloženju.

Igralo se fer i korektno ali sa puno sportskog žara koji ni jednog momenta čak ni kiša nije omela. Veteranske ekipe fudbalera Sombora i mađarskog grada Baje još jednom su odmerile svoje snage.

“Utakmica je bila dosta dobra, ravnopravna u svim delovima međutim gosti su imali više sportske sreće I za taj jedan gol su bili bolji I na tome im čestitamo. To je bio prvi deo našeg druženja, gosti su danas bili bolji i dobili su nas rezultatom 2 prema 1” kaže Nenad Vujnović, predsednik Sportskog udruženja Veterani – Sombor.

“Znali smo da je somborski tim dobar, i tokom utakmice se to pokazalo. Somborci igraju kulturno, sa dobrom tehnikom, ali sad smo imali mi malo više sreće, možda je i naša odbrana bila malo stabilnija…” istakao je Jožef Mori i predsednik je Sportskog kluba veterana iz Baje.

Od 2016. godine, somborski veterani aktivno treniraju i dele megdan sa prijateljskim klubovima iz zemlje i regiona. Rezultati utakmica, kažu fudbaleri nisu najvažniji jer je razmena iskustava, putovanje i prijateljstvo ono najvažnije.

“Iskreno, članovi našeg udruženja su svi amateri fudbala. Ima samo nekoliko fudbalera koji su igrali u nižim ligama. A kao udruženje imamo problem jer nemamo teren gde možemo da igramo pa se snalazimo” ispričao je Dejan Novković iz ekipe somborskih veterana.

Sportske susrete fudbalskih veterana podržao je Sportski centar Soko iz Sombora.

Izvor: RTV

U akciji opremanja fudbalskih klubova novom sportskom opremom na teritoriji grada Sombora, potpredsednik Fudbalskog saveza Srbije, Branislav Nedimović, podelio je opremu FK“ Polet“ iz Rastine i FK „Jedinstvo“ iz Svetozar Miletića. Tom prilikom, svečano su ga dočekali gradonačelnik Grada Sombora, Antonio Ratković, zamenica gradonačelnika, Ljilјana Tica, gradska većnica za sport, decu, omladinu i zdravstvo, Antonija Nađ Kosanović, predsednik Sportskog saveza grada Sombora, Zoran Bojić, predsednici fudbalskih klubova sa trenerima i igračima i predstavnici mesnih zajednica.

Paket opreme, između ostalog, sadrži nove dresove za igrače, lopte, štucne i rukavice za golmane. Tokom posete, potpredsednik FSS, Nedimović i predstavnici lokalne samouprave su razgovarali sa trenerima i igračima o sportskim uspesima i planovima za dalјi razvoj sporta i klubova čije boje sa ponosom nose.

Akcija Fudbalskog saveza Srbije će biti nastavlјena i u narednom periodu, a za cilј ima opremanje svih klubova novom i kvalitetnom opremom. Grad Sombor podržava ovu akciju i dodatno ulaže sredstva iz budžeta u opremanje fudbalskih terena, stadiona, edukativne radionice i stipendije za talentovane i vredne sportiste. U 2023. godini je iz sredstava budžeta Grada uloženo preko 64 miliona dinara u sportsku infrastrukturu i sportske aktivnosti, a sa tom praksom će se nastaviti kako bi svi sportisti i rekreativci imali što bolјe uslove za bavlјenje sportom.

Proteklog vikenda odigrano je kompletno šesto kolo kuglaške Super lige Srbije i Prve lige Srbije – grupa Vojvodina. Somborski superligaši ostvarili su polovičan učinak. Kordun je kao domaćin poražen od ekipe Jadrana iz Golubinaca sa 2:6 (3.410:3.489). Pojedinačne poene za domaćina upisali su Marko Basara (592) i Đorđe Dragojević (597).

Nakon šest odigranih mečeva Kordunaši su sedmi tim lige sa četiri osvojena boda. Somborski Vihor slavio je na gostovanju u Beogradu protiv Crvene Zvezde sa 2:6 (3.379:3.451). Izdominirao je Danilo Mandić sa 645 oborenih čunjeva. Poene su upisali i Mile Vuletić (583), Ranko Kurteš (576) i Petar Mudrić (544). Vihorčani su treći sa tabeli sa sedam bodova, pet manje u odnosu na vodeći dvojac Beograd i Vojvodinu.

U narednom kolu snage će u međusobnom duelu odmeriti naši predstavnici Vihor i Kordun.

U rangu niže ekipa Kljajićeva je nastavila pobedničku seriju.

Savladali su inđijski Željezničar sa 7:1 (3.469:3.216). Za lidera Prve lige Srbije – grupa Vojvodina nastupili su: Marko Cimeša (601), Rade Šušnjar (566), Jovan Ćalić (592), Dragan Šušilović (560), Strahinja Žiža (534) i Milan Trkulja (616). Naredni rival biće im ekipa novosadskog 13. maja, koja trenutno drži četvrtu poziciju na tabeli. Izveštaj…

U prvom Vojvođanskom rangu ekipa Junaković Prigrevica upisala je prvu prvenstvenu pobedu. Prigrevčani su slavili nad ekipom novosadske Bačke sa 7:1 (3.379:3.287). Uprkos pobedi i dalje su fenjeraši lige. U sledećem kolu gostuju vodećem Dunavu iz Bačke Palanke. 

Izvor: somborsport.org

Ovogodišnji dobitnici najvećeg opštinskog priznanja, nagrade „24. oktobar“ su Bela Kanjo, za najveći doprinos u oblasti nauke i obrazovanja, Aleksandra Marić, za najveći doprinos u oblasti humanitarnog rada i rukometaš Predrag Vejin za najveći doprinos u oblasti sporta, odlučili su odbornici SO Apatin na današnjoj, 28. sednici Skupštine opštine. Uz povelju dobitnici će dobiti i novčanu nagradu u visini od 50.000 dinara.

OBRAZLOŽENJA

U obrazloženju, predsednica opštine Dubravka Korać je navela da je Bela Kanjo (71), inače građevinski inženjer, afinitet i ljubav prema prirodi, ponajviše prema pticama, pokazivao već u đačkim danima, da se, nakon studija, sve više posvećivao istraživanju ptičje faune, najviše oblastima ornitofaunistike i fenomena seobe ptica. Od 1977. godine postao je spoljni saradnik Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti, Zavoda za ornitologiju u Zagrebu, tada jedine ustanove ove vrste u SFRJ, kada je počeo i sa samostalnim prstenovanjem divljih ptica. Ptice koje je prstenovao našene su u Mađarskoj, Bugarskoj, Tunisu, Italiji, Egiptu, Alžiru, Jemenu, što potvrđuje njegov marljiv rad na terenu. Bela je jedan od aktivnih pokretača akcije za osnivanje prvog ornitološkog društva u Vojvodini. Stalni je član i Ornitološkog društva u Mađarskoj. Najznačajniji rad mu je rezultat istraživanja ornitofaune u Beloj Crkvi i okolini koji je objavio u svojoj knjizi „Ptice Bele Crkve“.

Aleksandra Marić jedna je od inicijatora osnivanja Udruženja dobročinitelja „Mali Princ“, osnovanog 5. oktobra 2021. godine, radi ostvarivanja ciljeva u oblasti humanitarnog rada, socijalne politike i obrazovanja, pružanja podrške oboleloj deci, osobama sa invaliditetom, retkim bolestima i socijalno ugroženim kategorijama, unapređenje prava i položaja osoba sa invaliditetom i podrška njihovim porodicama.

Za dve godine postojanja Udruženje je postalo vidljivo i reprezentativno širom Srbije i u dijaspori, naročito po humanitarnom radu, akcijama pomoći sugrađanima, sakupljanju sredstava za lečenje obolelih u našoj opštini, ali i šire. Aleksandra, kao najjača karika udruženja, ostvaruje izuzetnu saradnju sa mnogim fizičkim i pravnim licima, pozitivnom energijom i preduzimljivošću pleni i omiljena je među članovima udruženja, ali i ostalim sugrađanima. Svoje slobodno vreme posvećuje deci sa poteškoćama u razvoju kroz organizaciju kojom rukovodi, ali kao volonter u drugim srodnim organizacijama. NJena misija jeste da stvori bolje i senzibilnije okruženje za decu sa poteškoćama u razvoju, da razvija inkluzivno društvo, unapredi i osnaži postojeću podršku takvoj deci, ali i da osmisli i realizuje projekte koji će biti od celoživotnog značaja za osobe sa invaliditetom (dnevni boravci, stanovanje uz podršku, socijalno preduzetništvo). Aleksandra je proglašena heroinom Srbije za 2022. godinu među 174 prijavljena kandidata i pravi je ambasador humanosti i borbe za poboljšanje kvaliteta života osoba sa invaliditetom.

Predrag Vejin je rukometom počeo da se bavi sa 12 godina. Igrao je za RK Apatin, RK Metaloplastika Šabac, RK Železničar, u Španiji, Izraelu, UAE, Poljskoj i trenutno igra u RK Nexe u Našicama (Hrvatska). Nastupao je za reprezentaciju na Evropskom juniorskom prvenstvu u Turskoj, kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Francuskoj i Nemačkoj, svetskom prvenstvu u Poljskoj i Švedskoj ove godine. Aktivno podržava rukomet u Apatinu i promoviše sport i prave vrednosti.

SMILJANIĆ PONOVO IMENOVAN ZA DIREKTORA JKP “NAŠ DOM”

Na današnjoj sednici odbornici su usvojili i predlog Odluke o drugim izmenama i dopunama Odluke o budžetu opštine za ovu godinu, te predlog Odluke o plaćanju doprinosa za penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje za lica koja su stekla status lica koja samostalno obavljaju umetničku ili drugu delatnost u vidu zanimanja u oblasti kulture, kao i Izveštaj o realizaciji Godišnjeg plana rada Predškolske ustanove „Pčelica” za prošlu i godišnji plan rada za ovu školsku godinu.

Odbornici su doneli i rešenje o prestanku mandata direktora JKP „Naš dom“, Nebojše Smiljanića, te ga novim rešenjem ponovo imenovali na tu funkciju na mandatni period od četiri godine.

ODBORNIČKA PITANJA

U odgovorima na odbornička pitanja odbornika Perice Popića čulo se da je za koordinaciju radova na lokalitetu “Magareći mlin” ispred SO imenovana Ivana Srdić, diplomirani etnograf, zaposlena u Kulturnom centru Apatin, te da će kompletna građa javnosti biti prezentovana u Apatinu, nakon što pronađeni predmeti budu stručno obrađeni, opisani, određena njihova starost, za čega će biti potrebno oko pola godine.

Na Popićevo pitanje koliko je koštala izgradnja fontane ispred zgrade SO Apatin, predsednica opštine je odgovorila da “konačan obračun izvedenih radova još uvek nije napravljen, a po njegovom završetku, što se očekuje najkasnije do 10. novembra, bićete obavešteni o ceni ugrađene fontane”, te da je saglasnost za kompletno idejno rešenje rekonstrukcije drugog dela ulice Srpskih vladara dao Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture.

Na pitanje zašto se formira nova deponija smeća od strane JKP “Naš dom” na parceli na kojoj je to ranije zabranjeno odlukom inspekcije, direktor JKP je odgovorio da je to bilo privremeno, te da će otpad biti propisno odmaknut od prvog stambenog objekta, što je u međuvremenu i urađeno kako je konstatovala Komunalna inspekcija koja je i naložila njegovo uklanjanje, na šta je Popić dodao da je smeće uklonjeno tek nakon intervencije nadležnog ministarstva koje je o svemu bilo obavešteno od strane vlasnika stambenog objekta u čijoj blizini je odlagan otpad.

Izvor Radio Apatin

Suđenje A. G. (24) iz Bezdana, koji se sumnjiči da je polovinom januara u Somboru, vozeći pod dejstvom akohola, automobilom usmrtio D. M. (13), koji je od zadobijenih povreda preminuo u somborskoj bolnici, zakazano je na pripremnom ročištu za 31. oktobar.

U ovom predmetu okrivlјeni A. G. se, prema optužnici Višeg javnog tužilaštva u Somboru od 27. jula ove godine, tereti za krivična dela: teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja u vezi sa krivičnim delom ugrožavanje javnog saobraćaja i nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi.

Podsetimo, ovaj mladić se sumnjiči da je 15. januara oko 17 časova na Bezdanskom putu u Somboru, vozeći pod dejstvom alkohola automobil fijat panda, udario trinaestogodišnjeg D. M. koji je pored kolovoza gurao bicikl, a potom napustio lice mesta. Nesreća se dogodila, prema rečima žitelјa, pred kućom u kojoj je živeo sada pokojni trinaestogodišnjak sa majkom, bakom i dedom.

Nakon što je napustio lice mesta, ovaj dvadesetčetvorogodišnjak iz Bezdana je uhapšen nekoliko sati kasnije i od tada se nalazi u pritvoru, koji mu je poslednji put produžen najduže do 26. oktobra.

Pritvor mu je produžen zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva, postojanja osnovane sumnje da je okrivlјeni izvršio dva krivična dela: protiv bezbednosti javnog saobraćaja, za koje je zaprećena kazna zatvora preko 10 godina, i nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi, kao i zbog uznemirenja javnosti.

U obrazloženju navedenog pritvorskog osnova stoji da postoji osnovana sumnja da je okrivlјeni izvršio krivično delo nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi, te da postoji osnovana sumnja da je nakon saobraćajne nezgode, koju je prouzrokovao pod dejstvom alkohola, usled čega je nastupila smrt deteta starog 13 godina, pobegao sa lica mesta i narednih šest časova bio nedostupan organima gonjenja. On je, kako je pojašnjeno, tek nakon šest časova od saobraćajne nezgode pronađen, a zatim i uhapšen, tako da sve okolnosti ukazuju na opasnost od bekstva okrivlјenog ukoliko bi isti bio pušten da se brani sa slobode.

Takođe, imajući u vidu način izvršenja i posledicu krivičnih dela za koja se okrivlјeni osnovano sumnjivo tereti, kao i sve okolnosti koje ukazuju na bezobzirnost okrivlјenog, a posebno u odnosu na posledicu koja je nastupila.

Sve navedeno su okolnosti koje ukazuju na neophodnost produženja pritvora prema okrivlјenom kao i to da se saobraćajna nezgoda desila u malom mestu, Bezdanu, gde se stanovnici međusobno poznaju i da su sredstva javnog informisanja izveštavala o saobraćajnoj nezgodi, kao i da su način izvršenja krivičnog dela i težina posledice dovele do uznemirenja javnosti, kako u Bezdanu, tako i u gradu Somboru kao i široj javnosti i da uznemirenje i dalјe traje.
Inače, prema nezvaničnim saznanjima, A. G. prilikom saslušanja u Višem javnom tužilaštvu u Somboru nije izneo odbranu, odnosno, koristio je pravo da se brani ćutanjem.

Izvor: dnevnik.rs

U utorak i sredu, 24. i 25.oktobra biće održan tradicionalni Sajam ručnih zanatskih i umetničkih radova somborskih penzionera u prostorijama Udruženja penzionera (Venac Petra Bojovića 20) od 10 do 13 časova.

Sajam je prodajnog karaktera, za sve posetioce ulaz je besplatan!