Sombor.info

Seoske sredine postaju sve popularnije među mladima, što zbog prirode i čistijeg vazduha, što zbog visokih kirija u gradovima, ali na to u velikoj meri utiču i ulaganja od strane Ministarstva za brigu o selu, koje već dve godine uspešno sprovodi plan oživljavanja srpskog sela.

Prema novom planu za 2023. godinu biće izdvojeno 1.44 milijarde dinara za realizaciju raznih projekata. Za četiri programa izdvojeno je 1.32 milijarde dinara.

Zadruge kao i dosada imaju primat, pa će za to biti izdvojeno najviše novca i to 502 miliona dinara. Zatim, 501 milion dinara je budžet za program kupovine kuće sa okućnicom, dok će za program adaptacije multifunkcionalnih objekata i program organizovanja manifestacija po selima biti izdvojeno 44,2 miliona dinara.

U protekle dve godine ostvareni su programi vredni 2,5 milijarde dinara u 1.600 sela u 142 lokalne samouprave od ukupno 179 lokalnih jedinica.

Uspešnost prethodnih investicija Ministarstva za rad i brigu o selu se ogleda i u tome što je do sada je dodeljena 1.101 seoska kuća u koje je useljeno više od 2.000 odraslih osoba i oko 1.500 dece, a sa novim useljenjima bi trebalo da oko 5.000 mladih živi na selu.

Šta može da se kupi za 10.000 evra?

Jedan od programa Ministarstva za brigu o selu podrazumeva dodeljivanje 10.000 evra za porodice koje žele da život započnu na selu. Na sajtu Nekretnine.rs pronašli smo nekoliko oglasa u kojima se nude kuće ili placevi na prodaju po cenama od 7.900 evra.

Na primer, u Banatskoj Dubici se može kupiti kuća sa 97 metara kvadratnih po ceni od 8000 evra, dok u okolini Soko Banje u Jošanici kuću od 40 kvadrata i 23 ari placa možete naći za 9.000 evra.

Uslovi za prijavu

Ipak, nekoliko je uslova koje istovremeno moraju da ispune:

da podnosilac prijave nema više od 45 godina
da je državljanin Srbije
da ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije
da nije vlasnik ili suvlasnik nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije, izuzev poljoprivrednog zemljišta i da istu nisu otuđili ili poklonili u prethodnih 5 godina

Takođe, od podnosioca prijave očekuje se da sa prodavaocem nepokretnosti nije u krvnom srodstvu; da nije u postupku odobravanja sredstava za kupovinu nepokretnosti i da u momentu podnošenja prijave nemaju neizmirenih obaveza prema državi.

Sve ove uslove moraju da ispune oba supružnika.

Pored obaveznih uslova, podnosioci prijave moraju da ispune i samo jedan od sledećih uslova koji se odnose na to da se na selu živi samostalno u zakupljenoj kući ili u porodičnoj zajednici sa ostalim članovima porodice, zatim da živi u gradskoj sredini u zakupljenoj nepokretnosti samostalno ili sa porodicom i da ima nameru da živi na selu.

Zanimanje je takođe važno za ostvarivanje ovog uslova, pa je tako potrebno posedovati formalno obrazovanje iz oblasti medicine, farmacije, poljoprivrede, veterine ili da da je prosvetni radnik ili zanatlija. A druga mogućnost je da podnosilac zahteva obavlja poslove čija je priroda takva da mogu da ih rade od kuće na selu.

Kriterijumi za kuće

Kuće koje podležu programima Ministarstva za brigu o selu takođe moraju da prođu određene kriterijume. Seoska kuća mora da se nalazi u selu u kojem postoji bar jedan od objekata javne službe ili usluga (zdravstvena ambulanta, pošta, škola, stanica prevoza itd.).

Naravno, prvenstveno mora da ispunjava osnovne uslove za život i stanovanje.

Takođe je bitno da je upisana u katastar na ime prodavca, i da je nepokretnost, kao i svi prateći objekti, izgrađena u skladu sa propisima. Poslednji uslov je da joj je cena u granicama tržišne vrednosti i da kuća i pomoćni objekti nisu predmet sudskog spora.

Obavezna dokumenta koje morate da dostavite u prijavi, kao i sam obrazac prijave se mogu pronaći u dokumentu Programa objavljenom na sajtu resornog ministarstva za brigu o selu.

Više od 200.000 napuštenih kuća

Obezbeđivanje stambenog prostora je jedno od glavnih pitanja sa kojima se mladi suočavaju. Zato je ono uzeto kao prioritet u Ministarstvu za brigu o selu.

Pored toga, povećanje nataliteta, smanjenje prosečne starosti stanovništva i pokretanje i razvoj privrednih aktivnosti su neki od posebnih ciljeva na kojima bi trebalo raditi u budućnosti.

Procenjuje se da u Srbiji ima oko 200.000 napuštenih seoskih kuća sa okućnicom, a koje su na raspolaganju poljoprivrednicima i mladima koji žele da ostanu da žive na selu.

Izvor: blic.rs

U trenutku kada je ceo svet skoro potpuno zaboravio na pandemiju koronavirusa, stručnjaci upozoravaju da možda ipak nije kraj. Najveća opasnost, kao i prvi puta vreba iz Kine, u kojoj bi prema procenama moglo da bude i do milion umrlih do kraja sledeće godine.

Naime, nekoliko vodećih naučnika i savetnika Svetske zdravstvene organizacije je navelo da smatra da je prerano da se proglasi globalni kraj vanredne situacije pandemije koronavisrua zbog potencijalno razornog talasa koji će doći u Kinu.

Projekcije sugerišu da bi se druga po veličini svetska ekonomija mogla suočiti sa više od milion smrtnih slučajeva 2023. nakon nagle promene kursa, tačnije ublažavanja mera do kojih je došlo nakon što su se građani pobunuli protiv represije vlasti i strogih anti kovid pravila koja su na snazi sada već godinama unazad, piše Gardijan.

Kako kažu, do sada je kineski pristup nultom kovidu održao relativno nizak broj infekcija i smrtnih slučajeva među populacijom od 1,4 milijarde ljudi, ali je relaksacija pravila promenila globalnu sliku.

„Pitanje je da li to možete nazvati postpandemijom kada tako značajan deo sveta zapravo tek ulazi u svoj drugi talas“, rekla je holandski virusloškinja Marion Koopmans.

Još u septembru, šef SZO, Tedros Gebrejesus, rekao je da se pandemiji „nazire kraj“. Prošle nedelje je promenio mišljenje i da se „nada“ okončanju vanrednog stanja negde 2023. godine.

Takođe, postoji strah i od toga da virs ponovo mutira i počne da se širi planetom.

Trenutno, podaci iz Kine koji su podeljeni i SZO i bazi podataka virusa GISAID pokazuju da varijante koje tamo kruže su globalno dominantni omikron i njegove podvarijante, iako je slika nepotpuna zbog nedostatka potpunih podataka.

SAD žele da pomognu Kini

Sjedinjene Države su u utorak nagovestile da su spremne da pomognu Kini u njenom rastućem izbijanju, upozoravajući da bi nekontrolisano širenje tamo moglo imati implikacije na globalnu ekonomiju.

„Spremni smo da nastavimo da podržavamo zemlje širom sveta, uključujući Kinu, u ovoj i drugoj zdravstvenoj podršci u vezi sa kovidom“, rekao je portparol Stejt departmenta Ned Prajs.

Na pitanje da li su SAD ponudile Kini da obezbede vakcine, Prajs je rekao da su mnogo puta javno istakli da smo najveći donator vakcina protiv Covid-19 širom sveta. svet.

„Takođe primećujemo da ono što se dešava u Kini ima implikacije na globalnu ekonomiju. Znamo da kad god se virus na nekontrolisan način širi svuda, ima potencijal da se pojave varijante“, rekao je Prajs.

Šta se dešava u Kini?

Podsetimo, skoro tri godine kineska vlada je koristila stroga ograničenja, centralizovane karantine, masovno testiranje i rigorozno praćenje kontakata kako bi obuzdala širenje virusa. Ta skupa strategija je napuštena nakon eksplozije protesta širom zemlje protiv strogih ograničenja koja su uzdrmala poslovanje i svakodnevni život građana Kine.

Međutim, stručnjaci su upozorili da je zemlja slabo pripremljena za tako drastičan izlazak, jer nije uspela da poveća stopu vakcinacije starijih, da poveća kapacitete intenzivne nege u bolnicama i da gomila zalihe antivirusnih lekova.

U sadašnjim uslovima, ponovno otvaranje širom zemlje moglo bi da dovede do 684 smrtna slučaja na milion ljudi, prema projekcijama tri profesora sa Univerziteta u Hong Kongu, preneo je CNN.

S obzirom na populaciju Kine od 1,4 milijarde ljudi, to bi iznosilo 964.400 smrtnih slučajeva.

Nalet infekcija bi „verovatno preopteretio mnoge lokalne zdravstvene sisteme širom zemlje“, navodi se u istraživačkom radu, objavljenom prošle nedelje na serveru za preprint Medrkiv i koji tek treba da prođe recenziju.

Ukidanje ograničenja u provincijama dovelo bi do 1,5 do 2,5 puta veće potrebe za povećanjem kapaciteta bolnica, navodi se u studiji.

Ipak, ovaj najgori scenario bi se mogao izbeći ako Kina brzo uvede pojačane inekcije i antivirusne lekove.

Sa pokrivenošću četvrtom dozom vakcinacije od 85 odsto i antivirusnom pokrivenošću od 60 odsoto, broj smrtnih slučajeva može se smanjiti od 26 dsoto do 35 odsto prema studiji.

Izvor: nova.rs

Republički zavod za statistiku danas je saopštio prve rezultate popisa održanog ove godine. U Srbiji živi 6.690.887. lјudi, što ja za skoro pola miliona manje nego 2011. godine kada je poslednji put rađen popis. Popisom su prikuplјeni i podaci o 2 520 854 domaćinstava i 3 628 175 stanova.

Prema prvim rezultatima koji su objavlјeni, ukupan broj stanovnika na teritoriji Zapadnobačkog okruga je 156.003, od kojih je 71.521 evidentirano na teritoriji Sombora, 23.383 u Apatinu i pripadajućim selima, 35.940 u Kuli sa slima i na teritoriji Odžaka 25.159.

Opština Sombor je prema popisu iz 2011. godina imala 87.815 stanovnika, što znači da je u Somboru za proteklih 11 godina "nestalo" cca 16.000 stanovnika.

Do marta naredne godine Zavod za statistiku će sukcesivno objavlјivati konačne rezultate popisa. Prvi rezultati Popisa sadrže osnovne podatke o ukupnom broju popisanih lica, broju stanovnika, domaćinstava i stanova, prema stanju na dan 30. septembra 2022.

Iz Republičkog zavoda za statistiku napominju da su prvi rezultati Popisa podložni su promenama tokom statističke obrade podataka. Konačni rezultati Popisa biće publikovani sukcesivno, i to od aprila 2023. do juna 2024. godine.

Čuveni slikar koji je veći deo svog života proveo u Somboru Zoran Stošić Vranjski, preminuo je u sredu 21. decembra u 87. godini života.

Rođen je u Vranju 1936. Studije slikarstva završio je u Beogradu na Višoj pedagoškoj školi u klasi prof. Ante Abramovića.

Prvu samostalnu izložbu imao je u Vranju 1955.

U okviru svog umetničkog rada, samostalno je izlagao više od 120 puta. Član je udruženja likovnih umetnika Srbije i Vojvodine od 1967, Udruženja književnika Srbije i Društva književnika Vojvodine. Redovan je član Matice Srpske. O njemu je preko 600 objavljenih bibliografskih jedinica u zemlji i inostranstvu.

Monografija posvećena ovom slikaru "Kosmičko ogledalo Zorana Stošića Vranjskog" objavljena je 1993. sa tekstom Miloša Arsića, a Miloš Jeftić je 1997. objavio knjigu "Kosmosi Zorana Stošića Vranjskog".

Slikar veoma prepoznatljivog i visoko kotiranog opusa, uljano slikarstvo, crtež, akvarel, pastel i kolaž, puno puta nagrađivan za svoj umetnički rad i više od 50 godina prisutan na domaćoj i međunarodnoj likovnoj sceni.

Godine 1992. oformljen je legat Zorana Stošića Vranjskog, gradu Vranju koji se čuva u Zbirci savremene umetnosti Galerije Narodnog muzeja.

Vranjski je rodnom gradu poklonio 594 dela rađena različitim tehnikama, za 30 godina postojanja legata. Vranjski je poklonio gradu i portrete znamenitih Vranjanaca koji krase veliku salu zgrade Načelstva. Osim u Vranju legat Zorana Stošića Vranjskog od 1992. postoji i u Gradskom muzeju u Somboru.

Zoran Stošić Vranjski izlagao je u paviljonima i galerijama svih većih gradova u zemlji, regionu , Evropi: u Beogradu, Vranju, Somboru. Novom Sadu, Podgorici, Kragujevcu, Sremskim Karlovcima, Valjevu, Kraljevu, Kruševcu, Jagodini, Pirotu, Prištini, Nišu, Beču, Lusaki, Bolcanu, Minhenu, Parizu, Santandreji, Budimpešti, Ksantiju, Baji, Skoplju, Zagrebu, Sarajevu, Osijeku, Vinkovcima, Bitolju...Kolektivnih nastupa ima preko 600.

Zoran Stošić Vranjski biće sahranjen u petak u Somboru.

U utorak, 20. decembra, u prostorijama Gradske uprave u Somboru održan je sastanak predstavnika lokalne samouprave sa predstavnicima Delegacije Evropske unije u Srbiji i Fonda „Evropski poslovi“ Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Na sastanku su učestvovali gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, Nikola Bertolini i Frederik Misrahi ispred Delegacije EU u Srbiji, direktor Fonda „Evropski poslovi“ Aleksandar Simurdić, kao i pomoćnik gradonačelnika Branislav Svorcan, koordinator za evropske poslove prof. Saša Bošnjak i šef Odseka za lokalni ekonomski razvoj Mihael Plac.

Učesnici sastanka razgovarali su o uspostavlјanju buduće saradnje između grada, Delegacije EU i Fonda, kao i planovi za nove zajedničke projekte.
Tokom sastanka gradonačelnik i njegovi saradnici predstavili su i projekte na teritoriji Sombora koji su realizovani zahvalјujući finansiranju iz fondova Evropske unije.

U Velikoj sali Gradske kuće u Somboru danas je održana prezentacija Nacrta Plana razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine za period 2023-2030. godine. Ovo je bila prilika da se građani, institucije i preduzeća upoznaju sa nacrtom krovnog dokumenta na osnovu koga će se definisati razvojni pravci i prioriteti na koje će se usmeriti Pokrajina u narednom periodu, ali i da se daju primedbe, komentari i sugestije na nacrt ovog dokumenta.

Javnu raspravu organizovao je Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, a Nacrt Plana razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine za period 2023-2030. godine prezentovali su predstavnici pokrajinskih sekretarijata.

Ispred Grada Sombora prisutne je pozdravila zamenica gradonačelnika Ljilјana Tica koja je istakla koliko od dobrog i pravog planiranja zavisi uspešnost i realizacija zacrtanih cilјeva, a ispred Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu zamenik sekretara Radivoj Paroški rekao je da se na izradi nacrta intenzivno radilo dve godine, te da je u izradu uklјučen veliki broj institucija, zainteresovanih stručnih lјudi i građana koji su imali želјu da ovaj strateški dokument bude što bolјi, što kvalitetniji.

Sombor je drugi grad u kome je održana prezentacija Nacrta Plana razvoja APV, a Javna rasprava traje sve do 25. januara 2023. godine.

Kada se govori o drevnim civilizacijama, većina ljudi pomisli na Grke i Rimljane, što je jasno, sasvim razumljivo. Obe te civilizacije su na neki način oblikovale moderno društvo, bilo da je reč o njihovim dugotrajnim društvenim, kulturnim ili političkim uticajima.

Međutim, postoje desetine civilizacija koje su postojale mnogo pre nego što su Grci i Rimljani ostavili svoj pečat u istoriji čovečanstva, piše Punkufer.hr.

Civilizacija Maja

Civilizaciju Maja uglavnom su činili domorodački narodi Srednje Amerike i Meksika. Njihov životni stil lovaca i sakupljača može se pratiti unazad do 7.000 godina pre nove ere, ali prva stalna sela izgrađena su oko 2.600. p.n.e..

Otprilike u to vreme dogodio se najraniji razvoj poljoprivrede. Na vrhuncu, njihova populacija premašivala je 19 miliona ljudi. Gradili su ekstravagantne građevine, hramove i piramide — neke čak veličanstvenije i od onih u Egiptu.

Njihova religija nije u potpunosti shvaćena, ali narod Maja verovao je u nebo i podzemni svet poznat kao Xibalba. Često su prinosili ljudske žrtve kao žrtve svojim bogovima, ali budući da su verovali da duhovi jednostavno prelaze na sledeći svet, nije bilo ničeg zlonamernog u ritualnom činu.

Stari Egipat

Drevna egipatska civilizacija uspostavljena je kada je kralj Menes koji je bio prvi faraon, ujedinio Gornji i Donji Egipat 3.150. godine pre nove ere. Njegovo se stanovništvo većinom okupljalo uz obale reke Nil. Oni su odgovorni za neke od najvećih građevina ikada izgrađenih, uključujući Veliku piramidu u Gizi, jedno od sedam čuda starog sveta.

Stari Egipćani se mogu definisati kao civilizacija „prvih“. Ostvarili su veliki napredak u matematici i bili su pioniri medicinske nauke. Oni su bili prvi ljudi koji su vodene putove koristili kao trgovačke i izrađivali oruđe od bronze. Takođe su zaslužni za razvoj prve fonetske abecede koja je bila široko korišćena zahvaljujući izumu papirusa, što je zauzvrat dovelo do razvoja prvog poštanskog sistema.

Verovali ili ne, bili su i prvi ljudi koji su koristili pastu za zube i nosili perike. Zbog brojnih ratova i invazija, njihova prastara kultura s vremenom je polako nestala.

Civilizacija u dolini Inda

Prostirući se od današnjeg Avganistana i Pakistana do severozapadne Indije, civilizacija doline Inda pokrivala je 1,25 miliona kilometara, što je čini najrasprostranjenijom civilizacijom drevnog sveta. Do 2.500. godine pre Hrista, civilizacija doline Inda je napredovala, a ljudi su živeli u desetinama visoko razvijenih i prostranih urbanih središta.

Postoje čak i dokazi da su kuće imale zasebne kupaonice koje su vodile do sofisticiranog podzemnog kanalizacijskog sistema.

Meštani su imali pismo, te se bavili i matematikom. Ali ono što je još zapanjujuće je da arheolozi nisu pronašli nikakve tragove ratovanja ili masovnog nasilja. Procenjuje se da su živeli bez oklopa i oružja više od 700 godina.

Umesto toga, bili su miroljubivi ljudi koji su prijateljski trgovali sa susednim civilizacijama. Možda je upravo ta nezainteresovanost za rat dovela do njihovog pada u ruke srednjoazijskih osvajača. Drugi istoričari, međutim, tvrde da je njihov kraj posledica velike poplave.

Mesopotamija

Dugo su vremena naučnici verovali da je Mesopotamija prva civilizacija. Danas region obuhvata Irak, Kuvajt, Tursku i Siriju. Hiljadama godina ljudi su živeli u malim naseljima koja su se naposletku transformisala u raštrkane poljoprivredne zajednice. Te su se zajednice proširile u ono što mi smatramo gradovima, a Uruk je bio prvi oko 3.500. pre nove ere. Na svom vrhuncu, bio je dom za oko 50.000 ljudi.

Osim po poljoprivredi, Mesopotamija je poznata po svojoj unosnoj trgovini i osnivanju raznih industrija, uključujući zidarstvo, obradu metala i kožu. Istoričari čak smatraju njegove stanovnike odgovornima za izum točka. Međutim, region su zauzeli Persijanci, a do vremena kada je Aleksandar Veliki osvojio Persijsko Carstvo, većina mesopotamskih gradova i kulture gotovo je nestala.

Prastanovnici Australije

Autohtoni narodi Australije bili su stanovnici kopnene Australije i njenih ostrva pre dolaska evropskih kolonizatora. Generalno se veruje da su izvorno došli iz jugoistočne Azije u vreme kada su nivoi mora bili niski, a kopneni mostovi veći.

Istraživanja pokazuju da su oni najstarija civilizacija na zemlji. Najraniji ljudski ostaci mogu se pratiti otprilike 50.000 godina unazad; međutim, neuverljivi podaci sugerišu da su možda postojali pre čak 80.000 godina.

Australski autohtoni narodi bili su lovci-sakupljači, i iako su bili nomadi, imali su jake veze s određenim područjima zemlje koja su možda smatrali domom. Nakon što su Evropljani stigli, okupirali su ceo kontinent i govorili više od 200 različitih jezika. Zbog kolonizacije, gotovo su u potpunosti izbrisani s lica zemlje.

Izvor: danas.rs

Prema istraživanju francuske kompanije Fotoboks, evropskog lidera u štampanju fotografija, koja je nedavno sprovela istraživanje o najpopularnijim destinacijama za odmor, Budimpešta, glavni grad Mađarske je mesto sa najviše poseta na Instagramu kada je u pitanju Evropa.

Photobok je analizirao broj slika i hashtagova božićnih pijaca u svakom gradu.

Haštag – #budapestchristmasmarket korisnici ove društvene mreže podelili su čak 10.601 put, što predstavlja ubedljivu pobedu, pošto sledeći na listi, Krakov, ima manje od 2.000.

Pogledajte listu:

Budimpešta – Mađarska 10.601
Krakov – Poljska 1.647
Inzbruk – Austrija 1.622
Cirih – Švajcarska 1.375
Kopenhagen – Danska 340

Photobook je takođe sproveo anketu o najboljim gradovima za posetu ovog Božića, a na vrhu su bili Amsterdam i Budimpešta.

Kriterijumi su uključivali koliko božićnih pijaca i događaja ima u gradu, kao i druge faktore koji pomažu u stvaranju božićne atmosfere. U Budimpešti postoje tri velike božićne pijace, nekoliko klizališta na otvorenom, božićni ukrasi, nekoliko vrsta kuvanog vina i naravno prelepa jelka.

Budimpešta, jedan od najlepših srednjoevropskih gradova, nastala je spajanjem Budima, stare mađarske prestonice na desnoj, i Pešte na levoj obali Dunava (1873).

Budimpešta je za samo nekoliko decenija izrasla u pravu metropolu, drugu po značaju u Austrougarskoj carevini, dostojnu Beča, sa impresivnim javnim zgradama, dobro uređenim avenijama, prostranim parkovima na rečnim ostrvima, prelepim mostovima i metroom ( 1896) drugi u Evropi i treći u svetu posle Londona i Njujorka, prenosi Oslobođenje.

Ove prirodne preparate za uklanjanje vlage i plesni možete napraviti sami.

Vlaga i plesan u vašem stanu ne samo da izgledaju ružno, nego što je još gore – mogu biti uzrok mnogih bolesti od kojih su najčešća respiratorna oboljenja i razne vrste infekcija. Osim toga, mogu uticati i na razvoj alergija. Ako imate vlagu ili plesan u kući, rešite ih se prirodnim putem.

Evo kako:

Ulje čajevca

U boci s raspršivačem pomešajte 450 mililitara vode i dve kašičice ulja čajevca. Dobro promućkajte i poprskajte po površinama. Ostavite da tako odstoji i nemojte to mesto naknadno brisati krpom. Treba naglasiti da je miris prilično intenzivan i da će se zadržati u vašem domu nekoliko dana.

Alkoholno sirće

Ono eliminiše oko 90 posto plesni i vlage. Sirće sipajte u bocu s raspršivačem i poprskajte na ugrožena mesta. Ostavite neko vreme da odradi posao. S obzirom na to da sirće ima prilično jak miris, možete mu dodati nekoliko kapi eteričnog ulja, najbolje limuna, jer je ono dovoljno snažno da zamaskira neprijatan miris sirćeta. S druge strane, nije toliko jako da ima nepovoljan uticaj na osobe osetljive na mirise.

Soda bikarbona

Ona je sama po sebi odlično sredstvo za čišćenje, a u ovom konkretnom slučaju možete je pomešati sa sirćetom ili vodom.

Semenke grejpa

U bocu s raspršivačem ulijte 450 mililitara vode i 20 kapi ekstrakta semenki grejpa. Potom bocu dobro protresite kako bi se sastojci sjedinili. Tečnost poprskajte po problematičnim područjima i ostavite da odstoji. Nema potrebe kasnije brisati sredstvo.

Izvor: n1info.rs

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov izjavio je u Danu uživo da "povećanja utiču na kvalitet života penzionera". "Prosečna penzija s nekog nivoa od 31.000 trenutno, nakon povećanja u novembru i januaru će izaći na blizu ili nešto više od 37.000 mesečno u narednoj godini", kaže on.

Trenutno se za usklađivanje penzija koristi takozvani švajcarski model, a od januara će se koristiti nadograđeni švajcarski model.

Prema rečima Altiparmakova, nadograđeni švajcarski model podrazumeva da penzije u boljoj meri mogu da prate ekonomske mogućnosti zemlje.

„Tako da se u situacijama kada je to ekonomski održivo penzije usklađuju 100 odsto sa rastom zarada. 2014. smo imali tu odlučnu penzijsku reformu kojom su uvedene određene promene pripisa uslova za penzionisanje, izjednačena starosna dob žena sa muškarcima. Uveden je ponovo sistem koji smo imali u staroj Jugoslaviji, da se adekvatno umanjuje penzija građanima koji se prevremeno penzionišu, to je pomoglo da se stave pod kontrolu penzijski rashodi“, kaže.

Ističe da je „i veći broj zaposlenih i manji broj penzionera“.

„Povećala se stopa zaposlenosti, broj osiguranika, s druge strane restriktivniji uslovi za penzionisanje su onemogućili deo građana da se penzionišu pre 65. Bejbi bum generacija je završila svoje penzionisanje 2021. godine, tako da sada ide manje generacija koje imaju mogućnost da se penzionišu“, kaže on.

Objasnio je i koliko će penzije porasti novim povećanjima.

„Prosečna penzija s nekog nivoa od 31.000 trenutno, nakon povećanja u novembru i januaru će izaći na blizu ili nešto više od 37.000 mesečno u narednoj godini“, kaže on i dodaje da povećanja utiču na kvalitet života penzionera.

Ipak, upozorava da „bilo kakva dodatna povećanja ne bi bila održiva i uvela bi nas u probleme kojima smo nažalost bili svedoci u prethodnim decenijama“.