Sombor.info

Sve više zemalja širom sveta isprobava četvorodnevnu radnu nedelju, a poslednja u nizu koja se odlučila na ovaj korak je Španija, u kojoj će probni period ovog poduhvata trajati dve godine. I u našoj zemlji jedna kompanija koja posluje u oblasti ljudskih resursa već godinu dana posluje po ovakvom modelu, a za Nova.rs podelili su svoje dosadašnje utiske koji su više nego pozitivni. Ipak, kada je reč o nekoj široj primeni ovog sistema rada, čini se da je naša zemlja miljama daleko od evropskih trendova.

Kompanija Manpower Srbija je u oktobru prošle godine startovala sa četvorodnevnom radnom nedeljom. Danas, nešto više od godinu dana nakon pokretanja ovog projekta, kažu da ni u jednom trenutku nisu pomislili da od tog modela odustanu.

„Ideja je bila samo da vidimo kako bismo mogli da usavršimo taj model, kako bi svi stejkholderi funkcionisali nesmetano. Pre svega mislim na zaposlene i kompaniju, ali i klijente i naše ključne partnere. Kada nešto radite po prvi put, zaista je potreban taj test period i period usavršavanja kojem je cilj da učini čitav projekat i proces kvalitetnim“, rekao je za Nova.rs Aleksandar Plavšin iz Manpower Srbija.

On naglašava da je ovakva promena zaista pozitivno uticala na balans privatnog i poslovnog života zaposlenih, budući da slobodni petak jeste dodatna vrednost jer ljudi mogu da se posvete privatnim aktivnostima i porodici. Prema njegovim rečima, motivacija kod zaposlenih je prisutna kao i prvog dana i kompanija ima pozitivne utiske sa čitavog projekta.

Što se tiče toga da li se ponekad javi problem jer ista količina posla treba da se završi za manje dana, Plavšin objašnjava da to nije slučaj.

„Naša premisa kada smo ušli u ovaj projekat bila je da će ljudi biti apsolutno produktivniji i da, recimo, neće praviti pauze koje su često možda i nepotrebne. Prosto kada imate pet radnih dana, javlja se prostor za više pauza. Ovako naravno i dalje imate pauzr za odmor i obroke, a sve ostalo vreme se čitav tim trudi da bude maksimalno produktivan, pa nismo primetili nikakvu vrstu nezadovoljstva.

Ipak, postojali su neki izazovi u procesu navikavanja, tako da je ova kompanija odlučila da petkom uvede sistem dežurstva.

„Petkom timovi imaju predstavnika koji je dežuran. Tako da ako imate tim koji broji 20 zaposlenih, a jedan je dežuran petkom, to znači da će pojedinac biti dežuran tek svakog 20. petka. Tako smo osigurali kontinuitet poslovanja koji je važan zbog klijenata, tako da jesmo na raspolaganju, ali u nekom optimizovanom režimu sa aspekta broja kolega koji rade petkom“, objašnjava Plavšin.

On dodaje da ovaj model rada ima brojne benefite i da bi, ako bi se određeni procenat privrede transformisao na isti način, došlo do uštede energije, veće motivacije među zaposlenima i osnaživanja kulture zajednice u kompanijama.

„Ovaj model rada naravno zavisi od delatnosti, a nama naša delatnost apsolutno dozvoljava ovakvu vrstu poslovanja, ali želimo da budemo dobar motivator i za ostale kompanije da na sličan način inoviraju svoje biznis modele jer se čini da u ovoj situaciji deficita kadrova svaka kompanija treba da pronađe neki personalizovani model i odgovori na tržipne izazove koji su očigledni, ne samo regionalno već i globalno“, zaključuje Plavšin.

Ipak, kada je reč o masovnijoj primeni ovog modela u našoj zemlji, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić smatra da je Srbija još uvek hiljadama milja daleko od Evrope.

“Da, dešavaće se da strane kompanije uvode te modele i na ovim prostorima, ali nisam optimista. Kasnimo za Evropom, kod nas je situacija danas kao pre 100 godina u Evropi – borimo se za elementarne stvari, poput toga da se Zakon o radu, kakav takav, poštuje”, objašnjava Savić za Nova.rs.

U Srbiji ljudi vole da pričaju o dostignućima razvijenog sveta, dodaje Savić, I ističe da je to sasvim u redu, ali da je reč o državama koje vode računa o svojim građanima I radnicima.

“Kod nas su radnici 10. rupa na svirali, a profit je na prvom mestu. Mi se još uvek borimo da nedelja za trgovce bude neradan dan, a sedamdesetih smo bili pioniri u nekim stvarima, kada je u jednoj od tekstilnih fabrika uvedeno šestočasovno radno vreme koje se pokazalo kao odličan sistem. Možda za nekih 100 godina i kod nas dođu na red stvari koje su aktuelne danas u razvijenim zemljama”, zaključila je naša sagovornica.

Izvor: nova.rs

Sombor je tokom utorka i srede, 27. i 28. decembra, domaćin 13. sednice Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Ovo je prvi put da se sednica u ovom sazivu održava van sedišta u Beogradu, a u okviru dnevnog reda članovi Odbora razmatraće Izveštaj o reviziji grada Sombora za 2019. godinu i reviziji drugih subjekata revizije iz grada Sombora, Izveštaj Pododbora o sektorskim izveštajima Državne revizorske institucije i Preporuke za izmene važećih zakona na osnovu informacija do kojih se došlo u postupku obavlјanja revizije u Sektoru broj 1 i Sektoru broj 2.

Ispred Grada Sombora zamenica gradonačelnika Ljilјana Tica istakla je da je današnja poseta najdirektnija komunikacija između republičke Skupštine i lokalne samouprave.
„Ovo je za nas veoma značajan dolazak predstavnika Odbora za finansije, jer smatramo da ovim pokazujemo da smo zaslužili ovaj dolazak, u smislu da smo dobro i kvalitetno radili, a istovremeno je i obaveza koja ostavlјa prostor za unapređenje našeg rada u budućnosti. Istakla bih da je ova poseta za nas zasnovana na saradničkim i partnerskim odnosima u smislu da je grad Sombor učesnik na konkursima i na javnim pozivima koje organizuje Republika Srbija i da je tu veoma prepoznat. Mi smo zbog toga veoma zahvalni republičkim organima, nadamo se da će ova poseta biti plodonosna i da će nam se saradnja nastaviti u budućnosti na obostrano zadovolјstvo“ poručila je zamenica gradonačelnika.

Predsednik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Verolјub Arsić naveo je da su sednice poput današnje prilika da se republički organi direktno povežu sa jedinicama lokalne samouprave.
„Ja sam sasvim ubeđen i siguran da ćemo tokom rasprave o tim izveštajima da dođemo do saznanja da je Sombor jedan od gradova koji treba da bude primer kako treba trošiti i raspolagati javnim sredstvima. Takođe ovo je, mogu da istaknem, prva sednica Odbora za finansije van sedišta Narodne skupštine u ovom sazivu i to je jedna praksa kojom želimo pre svega da približimo lokalne samouprave republičkim organima, u ovom slučaju Odboru za finansije, da vidimo kakve to probleme imaju lokalne samouprave u sprovođenju zakona koje donosi Narodna skupština i naravno na osnovu tih iskustava da pokrenemo određene inicijative za izmene i dopune zakona, koji možda nisu sasvim dorečeni i gde ima mesta za više načina tumačenja, što naravno radimo sa Državnom revizorskom institucijom sa kojom, takođe, mogu da kažem da je Odbor za finansije jako zadovolјan“ rekao je Arsić.

Generalni državni revizor Duško Pejović istakao je da će u okviru sednice biti predstavlјeni izveštaji za grad Sombor iz 2019. godine i za još šest pravnih lica iz 2022. godine.
„Što se tiče izvršene revizije za grad, mi smo tada uradili finansijku reviziju dali smo ocenu s rezervom, zato što su bile određene nepravilnosti, koje su kako u postupku revizije, tako i u odazivnom izveštaju otklonjene i mogu da kažem da po tom osnovu grad Sombor može biti primer dobre prakse kako se otklanjaju otkrivene nepravilnosti. Osim toga izvršili smo reviziju u ovoj godine i Javnog komunalnog preduzeća Energane, zatim Vodoprivrednog privrednog društva Zapadna Bačka, Polјoprivredne stručne službe iz Sombora, Opšte bolnice, Doma zdravlјa i Doma učenika. Vrlo je interesantno da su urađene sve vrste revizija koje obavlјamo, kako finansijska, tako pravilnost, tako svrsishodnost, ili njihova kombinacija, dok je kod Opšte bolnice izvršena revizija ranije izvršenih i datih preporuka, a sada utvrđivanje da li su one izvršene i otklonjene“ objasnio je generalni državni revizor.

Ministarstvo odbrane raspisalo je Javni oglas za prijavu kandidata za dobrovolјno služenje vojnog roka sa oružjem i kandidata za Vojno stručno osposoblјavanje za rezervne oficire Vojske Srbije u 2023. godini

1. Pravo prijavlјivanja kandidata na dobrovolјno služenje vojnog roka sa oružjem i kandidata za Vojno stručno osposoblјavanje za rezervne oficire

Na dobrovolјno služenje vojnog roka sa oružjem u Vojsci Srbije mogu se prijaviti kandidati muškog i ženskog pola koji u 2023. godini navršavaju od 19 do 30 godina života.
Opšti uslovi:
1. da je državlјanin Republike Srbije;
2. da nije osuđen na kaznu maloletničkog zatvora ili bezuslovno na kaznu zatvora zbog krivičnog dela (dok kaznu ne izdrži ili ne bude pušten na uslovni otpust);
3. da se ne vodi krivični postupak zbog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti;
4. da je zdravstveno sposoban za vojnu službu;
5. da nije odslužio vojni rok sa oružjem i
6. da ima mesto prebivališta na teritoriji Republike Srbije.

Pored opštih, kandidat za za Vojno stručno osposoblјavanje za rezervne oficire mora ispunjavati i sledeće uslove:
1. da ima ¬za¬vr¬šene osn¬ovne a¬kad¬emske stu¬dije odnosno osn¬ovne st¬ruk¬ovne stu¬dije od značaja za Vojsku Srbije;
2. da ispunjava uslove propisane za regrute koji se upućuju u posebne jedinice Vojske Srbije i
3. da ima pozitivnu bezbednosnu proveru.

2. Podnošenje prijave i potrebna dokumentacija za prijavu kandidata za dobrovolјno služenje vojnog roka sa oružjem i kandidata za Vojno stručno osposoblјavanje za rezervne oficire Vojske Srbije

Prijavu kandidat može podneti:
• odlaskom u nadležni Centar Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu, prema mestu prebivališta,
• elektronskim putem preko portala eUprave, aplikacija „Dobrovolјac“ i
• na šalterima JP „Pošta Srbije“.

Kandidat koji ima boravište u inostranstvu prijavu može podneti nadležnom diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu.

Kandidat koji se prijavio za dobrovolјno služenje vojnog roka sa oružjem odlaskom u nadležni Centar Ministarstva odbrane, dužan je da ispuni obrazac prijave i priloži:
1. fotokopiju diplome o završenoj školi (original dokumenta na uvid) i
2. biografiju.

Kandidat za za Vojno stručno osposoblјavanje za rezervne oficire uz prijavu prilaže i sledeće dokaze:
1. ugovor sa Ministarstvom odbrane o stipendiranju, ako je bio vojni stipendista i
2. pisanu saglasnost za bezbednosnu proveru za upućivanje u posebne jedinice Vojske Srbije.

3. Izbor kandidata za dobrovolјno služenje vojnog roka sa oružjem i kandidata za Vojno stručno osposoblјavanje u Vojsci Srbije

Utvrđivanje konačne rang-liste kandidata vrše regionalni centri Ministarstva odbrane, na osnovu predloga centara Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu, nakon obavlјenih lekarskih i drugih pregleda i psiholoških ispitivanja kandidata u ovlašćenim vojnozdravstvenim ustanovama.

Izbor potrebnog broja kandidata sa utvrđene konačne rang-liste vrše komisije regionalnih centara Ministarstva odbrane, u skladu sa Planom uputa kandidata na dobrovolјno služenje vojnog roka sa oružjem u centre za obuku i Planom prijema za Vojno stručno osposoblјavanje za rezervne oficire za određeni uputni rok.

4. Zaklјučivanje ugovora

Izabrani kandidati potpisuju ugovor sa Ministarstvom odbrane, kojim se uređuju međusobna prava i obaveze, koji obavezno sadrži početak i završetak dobrovolјnog služenja vojnog roka, uslove života i rada, novčana primanja, uslove prekida dobrovolјnog služenja vojnog roka i naknadu troškova u slučaju neopravdanog prekida dobrovolјnog služenja vojnog roka.
Sve dodatne informacije mogu se dobiti u centru Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu u mestu prebivališta, nadležnom diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu i na sajtu Ministarstva odbrane www.mod.gov.rs.

Javni oglas za prijavu kandidata za dobrovolјno služenje vojnog roka sa oružjem i kandidata za za Vojno stručno osposoblјavanje za rezervne oficire Vojske Srbije u 2023. godini je stalno otvoren, a rangiranje kandidata će se vršiti periodično, u skladu sa uputnim rokovima.

Dvoje Apatinaca, Vladimir Rajs i Marina Bulat, su najbolji predavači na novosadskom Fakultetu tehničkih nauka. NJih dvoje su dobitnici nagrade Departmana - nastavnici sa najvećim brojem radova sa SCI liste objavljenim u 2022. godini.

Ovo dvoje mladih Apatinaca su, što svakako treba naglasiti, i jedini dobitnici ove nagrade, čime je ona još značajnija ne samo za njih, već i za njihove roditelje, ali i za sve nas, Apatince, jer su na najbolji mogući način prezentovali grad iz kog su ponikli i gde su stekli osnovno i srednje obrazovanje.

Vladimir (40) je, sa ocenom 10, diplomirao na Fakultetu tehničkih nauka 2007. godine, a osam godina kasnije odbranio je i doktorsku disertaciju i stekao zvanje doktora elektrotehnike i računarstva. Vanredni je profesor na katedri za elektroniku, šef usmerenja primenjena elektronika na FTN u Novom Sadu. Dobitnik je nagrade za najbolji diplomski–master rad “Dr Vladan Desnica”, koja se dodeljuje na departmanu za energetiku, elektroniku i telekomunikacije, kao član istraživačkog tima dobitnik je Tesline nagrade za inženjerska dostignuća u oblasti stvaralaštva mladih i godišnje nagrade DEET i Katedre za elektroniku za unapređenje nastavnog procesa i izuzetnu posevećenost studentima.
Marina (34) je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu završila diplomske akademske studije elektrotehnike i računarstva i ostala na fakultetu kao asistent - master na Katedri za električna merenja, Departmana za energetiku, elektroniku i telekomunikacije. Paralelno sa tim završila je studije matematike u tehnici i odbranila master-diplomski rad iz oblasti primenjene matematike, 2018. godine. Doktorsku disertaciju na studijskom programu energetika, elektronika i telekomunikacije odbranila je ove godine. NJena istraživačka karijera je usmerena ka oblastima električnih merenja, metrologije i biomedicine. Tri puta je bila dobitnica nagrade Društva za ETRAN, za najbolji rad, nagrade fonda “Momčilo Momo Novković” za najboljeg studenta doktorskih akademskih studija 2019. godine, sa prosečnom ocenom 10.

Vladimiru i Marini čestitamo na ovim značajnim nagradama uz želju da i dalje uspešno grade svoje karijere, na ponos svojih porodica i svog Apatina.

Analiza poslovanja kompanija i preduzetnika registrovanih za delatnost slatkovodnih akvakultura - odnosno proizvodnju slatkovodne ribe - pokazala je zastrašujući pad profitabilnosti od 2019. do 2021. godine, a po svemu sudeći ni aktuelna godina neće biti ništa bolja, kažu za Biznis.rs u Privrednoj komori Srbije, odakle upozoravaju da je uvoz rečne ribe za deset meseci ove godine porastao za 150 odsto u odnosu na isti period 2021. godine.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u ovoj delatnosti je na kraju 2021. godine u Srbiji poslovalo 139 kompanija i 30 preduzetnika, koji su godinu završili sa ukupnim neto profitom od 60,6 miliona dinara. Istovremeno, 20 kompanija i preduzetnika koji su u prošloj godini bili najuspešniji ostvarili su ukupan profit od 315 miliona dinara, ili pet puta više od neto rezultata celog sektora.

Prethodna, pandemijska 2020. godina bila je još slabija, a ukupna dobit ove delatnosti iznosila je tada blizu 48 miliona dinara, dok je 2019. bila daleko uspešnija, pa su proizvođači slatkovodne ribe tu godinu završili sa profitom na nivou delatnosti od 1,58 milijardi dinara.

Sunovrat poslovanja i profita, prema rečima više savetnice u Udruženju PKS za poljoprivredu i prehrambenu industriju Mirjane Miščević, počeo je kada su tokom pandemije zatvorene pijace.

- Praktično sve radnje za prodaju sveže ribe su na pijacama, a kada su one zatvorene riba je iz prodavnica vraćena proizvođačima i došlo je do pomora. To je bio i razlog zašto nije bilo mogućnosti da se zasnuje proizvodnja u našim najvećim ribnjacima. Tako su na tržištu ostali samo srednji i mali ribnjaci - kaže Miščević za Biznis.rs.

Ona napominje da, ipak, treba imati da umu da teže prolaze šaranski nego pastrmski ribnjaci, s obzirom na način proizvodnje i veličinu ribnjaka. Pastrmske ribnjake, recimo, ima RM Stubica, kompanija koja predvodi našu listu najuspešnijih. Na drugom mestu je, međutim, kompanija "Sveti Nikola" iz Sečnja, koja poseduje šaranski ribnjak, ali treba imati na umu da se ova kompanija pored proizvodnje ribe i mlađi bavi i ratarstvom i voćarstvom. Treća na listi najuspešnijih, kompanija Bio Fish iz Apatina, ne bavi se samo proizvodnjom šarana, već i preradom i distribucijom ribe i ribljih proizvoda.

Podaci o uvozu i izvozu ribe govore o još mračnijoj slici. Republički zavod za statistiku objavio je u "Statističkom godišnjaku" da je izvoz ribe u 2019. vredeo četiri miliona dolara, u 2020. dva miliona, a u 2021. tri miliona dolara. Uvoz je vredeo višestruko više - 23 miliona dolara u 2019. godini, 21 milion u 2020. i 26 miliona dolara u 2021. godini.

Mirjanu Miščević, međutim, posebno zabrinjava rast uvoza slatkovodne ribe u 2022. godini.

- Za 10 meseci ove godine uvoz rečne ribe - šarana i pastrmke - porastao je za 150 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Na naše tržište ulazi riba iz Češke, Hrvatske, Bugarske ili Albanije, a domaće ribarstvo je u izuzetno lošem položaju - upozorava Miščević.

Grupacija za ribarstvo PKS obraćala se ministarstvima poljoprivrede i finansija za pomoć i podršku, a posebno kada je reč o naplati vodnog doprinosa, koji sa 10 do 15 odsto učestvuje u proizvođačkoj ceni domaće ribe, a što je u isto vreme trošak kakav nemaju konkurenti iz Češke i Hrvatske, čiji proizvodi su najzastupljeniji na našem tržištu.

- Ministarstvo poljoprivrede je zvanično odgovorilo da nije nadležno za to pitanje i uputilo nas je na Ministarstvo finansija, koje nam je opet odgovorilo da nije planiralo ukidanje vodnog doprinosa u narednom periodu. Nismo uspeli čak ni da ugovorimo sastanak sa bilo kim iz Ministarstva finansija - rekla je za Biznis.rs Mirjana Miščević.

Zaključuje da se domaće ribarstvo suočava sa lošom situacijom, da nema čak ni naznaka da bi nešto moglo da se promeni, kao i da je PKS istrošila sve mogućnosti da reaguje, osim da ponovi sve inicijative koje je uputila ka Ministarstvu finansija.

- Najhitnija mera podrške domaćem ribarstvu je ukidanje vodnog doprinosa po svim osnovama za ribnjake, kako bismo se makar prema uslovima poslovanja izjednačili sa zemljama iz kojih uvozimo ribu - poručila je Mirjana Miščević.

Izvor: direktno.rs

U Južnoj Koreji otkriven je prvi slučaj infekcije parazitom koji jede mozak. Ovo je objavila Korejske agencija za kontrolu i prevenciju bolesti (KDCA), a prenosi ruski portal vesti.ru.

„Korejska agencija za kontrolu i prevenciju bolesti prvi put potvrdila da je otkriveno da je amebom Naegleria Fovleri bio zaražen preminuli pacijent sa cerebralnim meningitisom“, navodi se u saopštenju.

Precizirali su da se preminuli pacijent nedavno vratio u Južnu Koreju iz inostranstva. Na Tajlandu je proveo četiri meseca, a kući je stigao 21. decembra. Razvio je simptome kao što su glavobolja, groznica, povraćanje i poremećaj govora.

Kako prenosi ruski portal, Korejska agencija za kontrolu i prevenciju namerava da otkrije tačan put infekcioje pacijenta.

Poznato je da je glavni način infekcije kontakt sa kontaminiranom vodom. Parazit ulazi u ljudsko telo kroz nos i migrira u mozak. Može izazvati primarni amebni meningoencefalititis, infekciju mozga.

Vesti.ru prenose i da se u međuvremenu oglasilo rusko ministarstvo saopštivši da u Rusiji nije bilo slučajeva zaraze amebom Naegleria Fovleri.

„Ova bolest je prilično retka, ne prenosi se sa čoveka na čoveka“, izjavio je Aleksandar Semjonov rukovodilac Jekaterinburškog istraživačkog instituta za virusne infekcije.

Predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić naredio je da Vojska Srbije i sve jedinice MUP-a budu u najvišem stepenu borbene gotovosti.

Prema zakonima o vojsci Srbije i odbrani, sprovođenje mera pripravnosti Vojske Srbije u slučaju ratnog ili vanrednog stanja naređuje predsednik Srbije kao vrhovni komandanr oružanih smaga.

Prema članu 43. Zakona o odbrani, pripravnost Vojske Srbije obuhvata preduzimanje mera povećanja operativnih i funkcionalnih sposobnosti, koje su neophodne radi sprečavanja i otklanjanja opasnosti od izazova, rizika i pretnji bezbednosti.

„Predsednik Republike ili ministar odbrane, po ovlašćenju predsednika Republike, naređuje sprovođenje mera pripravnosti Vojske Srbije ili delova Vojske Srbije. Načelnik Generalštaba Vojske Srbije, odnosno starešina nadležne komande Vojske Srbije, na osnovu posebnog ovlašćenja predsednika Republike, a radi zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara od elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća i katastrofa, posledica terorizma i drugih većih nesreća, može narediti mere sprovođenja pripravnosti i upotrebu delova Vojske Srbije, radi otklanjanja štetnih posledica koje mogu nastati nevojnim pretnjama bezbednosti“, navodi se u Zakonu.

U jednom objašnjenju za BBC 2018. godine Ministarstvo odbrane je objasnilo da podizanje stepena pripravnosti na najviši nivo podrazumeva spremnost Vojske Srbije da u slučaju potrebe, u najkraćem vremenu, odgovori na svaki razvoj situacije.

Iz ministarstva su tada dodali da to u praksi znači da snage Vojske Srbije predviđene za reagovanje u ovakvim situacijama, budu u trenutnoj spremnosti za izvršenje postavljenih zadataka, dok ostale snage u nivou koji omogućava izvršavanje zadataka „u skladu s propisanim rokovima za angažovanje“.

Prethodno, borbena gotovost Vojske Srbije podignuta je bila 2. novembra ove godine zbog dronova koji su sa Kosova ulazili u Srbiju i osmatrali položaje i objekte srpske vojske.

Nivo borbene gotovosti Vojske Srbije bio je podignut i u septembru 2021. godine kada je istekao rok za preregistraciju vozila sa srpskim tablicama na Kosovu.

Tada su pripadnici srpske zajednice, protiveći se preregistraciji, blokirali granične prelaze između Kosova i Srbije, a na prelazima Jarinje i Brnjak bile su raspoređene Specijalne jedinice Policije Kosova, prenosi Radio slobodna Evropa.

„Punu borbenu i bojevu gotovost srpskih armijskih jedinica“, Vučić je naređivao i u maju 2019. godine kada je kosovska policija na severu Kosova zbog korupcije uhapsila 19 policijskih službenika od kojih je 11 bilo srpske nacionalnosti.

U neredima na barikadama koje su zbog akcije policije postavili pripadnici srpske zajednice povređeno je više od 10 osoba, uključujući i policajce.

Vojska Srbije je bila „u stanju najviše borbene gotovosti“ i u septembru 2018. godine kada su specijalne jedinice Policije Kosova bile raspoređene u blizini brane i veštačkog jezera Gazivode.

Oni su obezbeđivali posetu tadašnjeg predsednika Kosova Hašima Tačija koji je obišao Gazivode i granični prelaz Brnjak na severu Kosova.

Vojska Srbije je preventivno podizala borbenu gotovost i početkom avgusta 2018. zbog, kako je tada saopšteno iz vojske, „događaja izazvanih jednostranim potezima Prištine“.

Izvor: danas.rs

Nemačka policija traga za Mirnesom S. koja je ukrala više od milion evra iz kompanije za transport novca u Štutgartu. Naime, atraktivna plavuša sa nadimkom Miki prevozila je novac od tačke A do tačke B. Međutim, umesto na krajnji odredište novac je ponela sa sobom na nepoznatu lokaciju i od tada niko ne zna ništa od njoj.

Kako je saopštila policija, žena, rodom iz Bosne i Hercegovine, je iz prostorija kompanije 14. oktobra oko 15.10 sati ukrala više od milion evra. Imala je pristup novcu kao zaposlena u kompaniji.

Krađa je uočena istog dana, a policija je započela istragu.

U svom saopštenju nisu pojasnili na koji način je ona iz kompanije iznela toliki novac. Takođe, niko ne može da nasluti gde se Mirnesa krije više od dva meseca.

Zbog toga je policija Štutgarta objavila njene fotografije i pozvala ljude da prijave informacije o njoj ukoliko ih imaju.

Policija nudi veliku nagradu

Nemačka policija je na zvaničnom sajtu navela i da za njeno pronalaženje sledi nagrada u iznosu od 37.500 evra.

Ponuđena je i nagrada za pomoć koja bi dovela do hapšenja 42-godišnjakinje.

„Nagrada je 37.500 evra i osigurana je privatno. Mole se svi koji nešto znaju o 42-godišnjoj osumnjičenoj da se jave kriminalističkoj policiji na telefon +4971189905778“, saopštila je policija u Štutgartu.

Policija navodi da je osumnjičena žena visoka 174 centimetra, i da ima plavo-zelene oči i plavu kosu. Ima nekoliko tetovaža po celom telu, posebno na rukama.

Inače, Mirnesa je postala i svojevrsna internet senzacija. Naime, kako je policija pored snimaka sa nadzornih kamera objavila i fotografije sa Instragrama atraktivne Miki svi su počeli da komentarišu njen izgled. Navodno je pre nego što se zaposila u kompaniji za transport novca radila kao konobarica u loklanom kafiću u Štutgartu.

„Za oko“ im je zapalo i to što na svim fotografijama izgleda besprekorno, kao i to što je uvek obučena u novu firmiranu i skupu odeću.

Sličan scenario u Nemačkoj pre godinu dana

Inače nije prvi put da žena bude akter pljačke slične ovoj. Pre nešto više od godinu dana, Jasemin Gundogan je je opljačkala firmu za siguran prevoz novca u Bremenu u Nemačkoj u kojoj je radila. Ukrala je osam miliona evra.

Jasemin je bila odgovorna za pakovanje novčanica u kasete za gotovinu, koje bi kasnije bile transportovane do bankomata u filijalama banaka pomoću zaštitnog transportera.

Na dan pljačke 21. maja, umesto da punu kasete kao i obično, ona je spakovala osam miliona evra u bezbednosne kese i bacila ih u kontejner koji je namenjen za otpad.

Zatim je bacila još smeća preko njih kao kamuflažu. Potom je novac spakovala u Mercedes Vito koji je iznajmila u Berlinu, a koji je imao ukradene tablice. Ušla je u vozilo i onda nestala bez traga.

Nakon krađe je otvorila bolovanje. Nestanak novca otkriven je tek četiri dana kasnije.

Izvor: nova.rs

Na Jutjub kanalu Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture osvanula su dva nova kratka dokumentarna filma, ovog puta posvećena starim jezgrima Apatina i Sombora.

Filmovi su jedan od rezultata projekta „Istraživanje, edukacija i promocija nasleđa kroz izradu Elaborata dopune odluke Prostorno kulturno istorijskih celina Apatina i Sombora“, čiji su autori arhitekte – konzervatori Ljilјana Stražmešterov i Jelena Filipović, uz istoričara umetnosti Dejana Radovanovića i arhitektu – konzervatora dr Slavicu Vujović.

Proučavanje i zaštita graditelјskog nasleđa u urbanim strukturama na području Vojvodine sistematski se i kontinuirano pod okrilјem Zavoda za zaštitu spomenika kulture odvija od početka sedme decenije 20. veka. Studija zaštite za naselјa u Opštini Apatin izrađena je tako 1984, što je rezultiralo opštinskom Odlukom o proglašenju nepokretnih kulturnih dobara iz 1994. Dve i po decenije kasnije, Zavod je započeo sa revizijom pomenute studije, u okviru koje je, recimo, tehnički snimlјeno i nacrtano 80 procenata fasada zgrada koje se nalaze u okviru granica prostorno kulturno istorijske celine „Centar Apatina“.

Nešto ranije, u periodu 2003-2007, izrađena je i detalјna studija zaštite istorijskog jezgra Sombora, sa precizno utvrđenim stanjem zatečenog građevinskog fonda – tehničkim i stanjem očuvanosti, uz ekspertizu dokumentacije i argumentacije za obnovu i izbor konzervatorskog pristupa celini i svakog pojedinačnog od preko 370 objekata unutar tog urbanističkog kompleksa.

Projekat „Istraživanje, edukacija i promocija nasleđa kroz izradu Elaborata dopune odluke Prostorno kulturno istorijskih celina Apatina i Sombora“ predstavlјa završetak rada na istraživanju i valorizovanju Prostorno kulturno istorijskih celina „Centar Apatina“ i Staro jezgro Sombora – „Venac“, pri čemu je akcenat stavlјen i na popularizaciju i prezentaciju izuzetnih vrednosti ovog nasleđa. Jer, u zaštićenom jezgru Apatina pojedini vredni objekti već nemaju namenu, napušteni su i polako propadaju. Pojedini korisnici lokala su, prilikom radova na fasadama, sami određivali kolorističku obradu najrazličitijim bojama veoma jarkih tonova, često na jednom istom objektu, što je posledično kao rezultat dalo devastiranje ambijenta.

U starom jezgru Sombora stanje jeste nešto bolјe, ali i ovde desetak procenata sačuvanog fonda predstavlјa izrazito rizičnu grupu, jer se aktuelnim vlasnicima, odnosno eventualnim korisnicima, jednostavno ne isplati njihovo održavanje. Stoga je ideja stručnog tima Zavoda bila da se kroz edukativan program, kojim su obuhvaćeni učenici Gimnazije i srednje stručne škole „Nikola Tesla“ u Apatinu, te studenti Pedagoškog fakulteta u Somboru, nove generacije uvedu u priču o očuvanju, negovanju i obnovi graditelјskog nasleđa, a time i dodatno podigne samosvest sredine o značaju valorizacije kulturno istorijskih vrednosti.

Na tom tragu nastali su i kratki dokumentarci, koji u osnovi prate gimnazijalce i studente u istorijskoj šetnji tokom koje se upoznaju sa nekim repernim toponimima dva grada. Tako su mladi Apatinci, između ostalog, posetili jednu od retkih sačuvanih vojvođanskih sinagoga, kompleks koji u procesu zaštite a trenutno je prostor u kome se neguje sećanje na nekada snažnu i razvijenu ovdašnju jevrejsku zajednicu. Tim Pokrajinskog zavoda im je govorio i o značaju velikih kompozicija slikara Rudolfa Udvarija u Rimokatoličkoj crkvi Uznesenja Marijinog, na zidu svečane sale zdanja opštine, vrednog arhitektonskog ostvarenja podignutog od 1907. do 1909. u stilu secesije po projektu Ferenca Rajhla, inače rođenog Apatinca, kao i na tavanici Doma kulture, na kojoj je konzervatorsko-restauratorske radove od 1996. do 1998. izveo tim Zavoda.

Angažman konzervatora i restauratora važan je deo i dokumentarca o starom jezgru Sombora, budući da je zahvalјujući njima danas mnogo jasnija i vidlјivija istorija razvoja zgrade Županije, kao i da je potpuno obnovlјena izuzetna slikana dekoracija čuvene Semzeove palate, koja je bila oštećena vlagom i vremenom. Somborski studenti su otkrili i sve lepote Konjovićeve palate, zatim zdanja nekadašnje Gradske kuće..., a njihova je šetnja završena u Gradskom muzeju, osnovanom na tradiciji i materijalnoj ostavini Istorijskog društva Bačko-bodroške županije.

Režiju, kameru i montažu filmova potpisuju Miroslav Stajić i Aleksandar Zec, dok je narator glumac Ljubiša Milišić.

Izvor: dnevnik.rs

Kao što je prethodnih dana najavlјeno, klizalište na platou ispred Sportskog centra u Odžacima, počelo je sa radom. Prema rečima Dejana Kostić, direktora Sportskog centra Odžaci, klizalište će raditi svakog dana od 10 časova ujutru, dok je za 21 čas planirana poslednja smena klizača. Prva dva dana rada, u subotu i nedelјu, 24. i 25. decembra, korišćenje klizališta je bilo besplatno, u svim terminima za sve posetioce, dok će nakon toga cena ulaznice iznositi 100 dinara.

U prethodnim danima je uloženo dosta truda i rada da se podigne nivo sigurnosti klizača, pre svega najmlađih, koji su najčešći korisnici klizališta, tako što je zaštitna ograda dodatno podignuta i ojačana. U večernjim satima će biti u upotrebi i svetleći laserski efekti, koji će klizanje učiniti još atraktivnijim.

Kostić je zamolio sve korisnike klizališta da poštuju kućni red i pravila ponašanja na klizalištu, radi bezbednosti i potpunog ugođaja za sve i iskoristio ovu priliku da u ime opštine Odžaci i Sportskog centra poželi svim posetiocima dobro druženje, dobar ugođaj i lepo klizanje na ledu.