Emocionalni užitak koji doživimo kad nam neko kaže "volim te" teško je opisati rečima. Te jednostavne dve reči u nama pobude neki čudesan osećaj, posebno ako dolaze od osobe prema kojoj i mi gajimo osećanja.

Jeste li znali da ljudi nisu jedina bića koja osećaju navalu sreće kad im neko izjavi ljubav?

Novo istraživanje pokazalo je da psi takođe razumeju kada im kažemo da ih volimo. Već neko vreme znamo da njihove oči ne sjaje samo jer bi se mazili ili jer su gladni, već da nam zaista na neverovatan način pokazuju da nas vole.

Ako vas pas gleda u oči, naslanja se na vas, nosi uokolo vaše čarape i piški kad vas vidi, on vam na svoj poseban način pokazuje da vas voli. Kako bismo dobili bolju sliku o tome kako psi fizički reaguju kada im izjavimo ljubav, tim kompanije „Canine Cottages“ stavio je ogrlice za praćenje otkucaja srca na četiri psa i pratio ih nedelju dana.

Zaključili da su svaki put kad vlasnik psu kaže da ga voli, ljubimcima srce ubrzano radi.

Na primer, normalni otkucaji srca kod pasa su 67 otkucaja u minutu, a nakon što su dobili pozitivnu pažnju punu ljubavi, otkucaji su porasli na 98 u minuti, što je porast za velikih 46 posto.

Iako je psu dovoljno reći volim te kako bismo ga usrećili, postoje još neki načini na koje svojim ljubimcima možemo pokazati ljubav. Jedan je od njih trljanje ušiju. Uši psića sadrže nervne završetke koji šalju impulse kroz telo i oslobađaju hormone zaslužne za dobro raspoloženje.

Još je jedan način s vremena na vreme psa nahraniti rukom. To je posebno korisno ako trenirate štene, ali hranjenje iz ruke psu bilo kojeg uzrasta jedan je od najvećih pokazatelja ljubavi.

Sve dok svojem psu pokazujete ljubav i privrženost, on će to razumeti. Međutim, ako s vremena na vreme protrljate njegove uši i glasno mu kažete da ga volite, dobićete ogromnu dozu ljubavi koja će vam zasigurno popraviti dan, piše Zadovoljna.hr.

Saveti pedijatra koji bi mogli da pomognu roditeljima i deci kada su u pitanju najčešće bolesti u vrtićima.

Lekari često objašnjavaju da je uobičajeno da deca pokupe bolesti u vrtiću.

„Vrtić je odlično leglo virusa kojih zaista ima mnogo“, kaže za „Yahoo“ dr Tomas Ruso, profesor na Univerzitetu Bafalo u Njujorku.

Dr Daniel Ganjian, pedijatar u Zdravstvenom centru „Providence Saint John“ u Santa Monici, objašnjava da „vrtići imaju tendenciju širenja mnogih bolesti jer deca dodiruju sve i jedno drugo, šireći pritom klice“, prenosi Index.hr.

Mala deca ne umeju pravilno da izduvaju nos, često se odlučuju da koriste ruke ili odeću za njegovo brisanje, a higijena ruku kod mlađe dece takođe nije najbolja, tvrdi Ganjian.

„Deca će dodirivati nos svojim prstima, a zatim će dodirivati igračke i druge stvari u vrtiću, a onda će i druga deca učiniti isto. Oni takođe kijaju i kašlju direktno na predmete koje druga deca dodiruju“, dodaje on.

Šta roditelji mogu da učine?
Lekari preporučuju roditeljima da daju sve od sebe kako bi na vrtićke bolesti pokušali da gledaju s vedrije strane.

“Tako deca grade svoj imunološki sistem“, kaže Ganjian, ali dodaje da je i više nego razumljivo koliko je frustrirajuće nositi se s konstantnim bolestima kod deteta i izostajanjem iz vrtića, pogotovo za zaposlene roditelje.

Ruso objašnjava da, iako ne možete da sprečiti zaraze, kao roditelj možete da uradite neke stvari kako biste bar smanjili verovatnoću da vaše dete „zakači“ baš svaki virus koji se u vrtiću pojavi.

Možete da pokušate da učinite sledeće kako biste smanjili rizik od bolesti vašeg deteta, ali i ostatka vaše porodicei:

– okupajte dete kada dođe iz vrtića

– promenite mu odeću

– operite mu ruke

– učite ga pravilnoj higijeni

Iako zvuče kao banalne i jednostavne stvari, ovo su načini koje pedijatri naglašavaju kao ključne u smanjenju rizika od oboljenja od RSV-a, crevnih virusa, streptokoka i svih ostalih bolesti koje su vrlo česte u vrtićima.

„Nikada ne šaljite u vrtić dijete sa simptomima bolesti“, savetuju pedijatri.

Osim toga, Ganjian savetuje svim roditeljima da dobro obrate pažnju na određene simptome kako bi mogli brzo da reaguju ako se dete razboli. U slučaju da se pojavi temperatura, proliv, povraćanje, slabost ili bilo kakav drugi simptom koji bi mogao da ukaže na to da je dete bolesno, pedijatar naglašava da roditelji ne bi trebalo da ga šalju u vrtić.

„Znamo da je to dosta teško zaposlenim roditeljima koji nemaju drugu pomoć kada je u pitanju čuvanja dece, a ne smeju da izostaju s posla, ali zdravlje deteta je ipak na prvom mestu. Isto tako, svako slanje potencijalno bolesnog deteta u vrtić ozbiljno ugrožava drugu decu u kolektivu, a o tome mnogi roditelji često nažalost ne razmišljaju“, objašnjava pedijatar.

Izvor: n1info.rs

Kada nastupi zima, dolazi do alarmantnog porasta nivoa zagađenja koji, zajedno sa padom temperature, može dovesti do mnogih zdravstvenih problema, uključujući i bolesti respiratornog sistema. Stoga je veoma važno da u ovo doba godine budemo oprezni.

Kako bismo sačuvali svoja pluća kada je hladno, potrebno je da preduzmemo izvesne mere. Neke od navika koje treba izgraditi podrazumevaju jednostavno nošenje šala ili disanje na nos. Naravno, uvek moramo biti spremni i na situacije kada se obična prehlada iskomplikuje, pa dođe do ozbiljnijih respiratornih tegoba.

Kašalj koji ne prolazi, teško disanje, bolovi u grudima i kratkoća daha samo su neki od simptoma koji ukazuju na to da nam je potrebna stručna medicinska pomoć. U ovim slučajevima bitno je da se na vreme javimo lekaru, odnosno odemo na pregled kod pulmologa.

Podrazumeva se da zima može proći i bez bolesti i prehlada, a da bismo to postigli, potrebno je da u svakodnevicu uvedemo neke korisne i zdrave navike. Pročitajte.

Kako hladan vazduh utiče na naša pluća?

Udisanje hladnog, suvog vazduha često iritira disajne puteve. Ovo se može dogoditi kod osoba sa zdravim plućima, posebno kada je vazduh posebno hladan i suv, i kada je količina vazduha koji se udiše i izdiše povećana tokom vežbanja na otvorenom.

Za neke ljude sa astmom ili hroničnom opstruktivnom plućnom bolešću, biti aktivan ili vežbati na otvorenom je više od izazova. Disajni putevi kod ovih ljudi već su u upaljenom stanju. Iritacija hladnim suvim vazduhom izaziva reakciju pluća, što dovodi do veće upale, mišića oko disajnih puteva koji se sužavaju, a više sluzi začepljuje respiratorne puteve. Rezultat je osećaj nedostatka vazduha ili stezanja i peckanja u grudima.

Nosite šal ili masku za lice

Hladno vreme može biti poprilično izazovno za nas i naše disajne organe. Jedan od lakših načina da zaštitimo pluća jeste da pokrijemo lice šalom ili da nosimo masku za lice. Na ovaj način se vazduh zagreva pre nego što stigne do pluća. Poprilično jednostavna taktika kojom se smanjuju štetni efekti koje  hladan vazduh može imati na naš respiratorni sistem.

Dišite kroz nos

Da biste ograničili direktan kontakt hladnog vazduha sa plućima, dišite na nos, a ne na usta. Disanje kroz nos daje vazduhu dodatno vreme da se zagreje, tako da nije tako hladan kada stigne do pluća. Ovo je mali trik koji zaista može napraviti razliku u borbi sa niskim temperaturama u zimskim mesecima.

Čuvajte se prehlada

Hladan vazduh opterećuje naš imunitet i povećava šanse da dobijemo neku respiratornu bolest poput gripa, bronhitisa ili upale pluća. Zbog toga je izuzetno važno da damo sve od sebe da ostanemo zdravi, bilo da je reč o vakcinaciji protiv gripa ili slojevitom oblačenju kada izlazimo van. Poželjno je da izbegavamo susrete za bolesnim ljudima i da naučimo kako da se nosimo sa respiratornim tegobama. Upravo ovi mali preventivni koraci mogu da budu ključni u vreme kada su naša pluća ranjiva.

Izbegavajte vežbanje napolju

Vežbanje na velikoj hladnoći može zapravo učiniti više štete našem telu nego koristi. Hladan vazduh bukvalno “opeče” naša pluća i povećava rizik od respiratorne infekcije. Hladnoća uzrokuje da telo internalizuje svoju toplotu, povećavajući rizik od hipotermije i promrzlina. Pored toga, hladnoća povećava krvni pritisak i tako nas dovodi u veći rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Umesto trčanja na otvorenom, u zimskim mesecima je mnogo pametnije da se učlanimo u neku teretanu ili uložimo u traku za trčanje i tako vežbamo u toplom, bez brige da ćemo se razboleti.

Držite se dalje od pasivnog pušenja

Pušenje, bilo da je reč o aktivnom ili pasivnom pušenju, jedna je od onih stvari koje najviše štete zdravlju naših pluća. Dakle, bez obzira na godišnje doba i vremenske prilike, poželjno je da se držite dalje od cigareta, zadimljenih prostorija, pa čak i pušačkim zonama na otorenom. Ukoliko ste pušač, pokušajte ove zime da se oslobodite nezdrave navike.

Dim od zapaljenog drveta takođe može biti faktor u smanjenju zdravlja pluća. Prema tome, ako u kući imate kamin ili peć na drva, savetuje se naročit oprez. Naravno, uvek je bolje da koristite peći koje imaju  zatvoren gorionik, tako da dim izlazi pravo kroz dimnjak iz sobe u kojoj boravite.

Pratite kvalitet vazduha

Zagađenje vazduha je rizik koji se često zanemaruje tokom zime. Zagađenje vazduha se povećava tokom grejne sezone, kada se prilikom loženja koriste ugalj i drva (naročito ako je reč o energentima lošijeg kvaliteta). Štetan uticaj na pluća je naročito izražen kod osoba koje su sklone alergijama. Budite u toku, pratite kvalitet vazduha u svom gradu i držite lekove pri ruci ako patite od astme i teških alergija.

Smog ima tendenciju da utiče na čitavo ljudsko telo, od glave do pete. Može da izazove brojne infekcije, bol u grudima, moždani udar, astmu, bronhitis, upalu pluća, bronhiolitis, iritacije oka, nosa i grla, fibrozu pluća, hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP), te rak pluća i emfizem.

Kako onda da se od smoga zaštitite? Ukoliko je to moguće, izlazite što manje napolje onim  danima kada u vašem gradu naročito ima smoga. Vežbajte u teretani i nosite zaštitne maske. Pametno je i da isključite klimu u automobilu, jer dok klima radi dodatno rasprašuje štetne čestice u skučenom i zatvorenom prostoru. Obratite pažnju na svoja čula, ako Vam oči suze, nos je nadražen i kijate, vreme je da smanjite aktivnost na otvorenom ili da stavite masku. Ne izbegavajte kišu, kad god možete, boravite napolju kada je kišovito, jer kiša “spira” zagađivače iz vazduha i čini vazduh čistijim.

Ne zaboravite na hidrataciju

Popijte čašu tople vode kada se vratite u kuću. Premda ova taktika nije apsolutno dokazana, iskustva ljudi pokazuju da pomaže da se smanji osećaj “pečenja” pluća nakon izlaganja hladnoći. Voda ne bi trebalo da bude vruća, već mlaka ili sobne temperature. Polako ispijte čašu kao da oblažete pluća, ne biste li na ovaj način smanjili peckanje u grudima nakon boravka napolju. Na sličan način možete se zagrejati i šoljicom toplog čaja.

Na kraju, svaki od ovih saveta možda nije garancija da se nećete razboleti. Međutim, sigurno je da će zima proći mnogo prijatnije ako uvedete pomenute navike u svoju svakodnevicu. U slučaju da zimski uslovi naročito smetaju vašim plućima, zakažite posetu svom lekaru i pulmologu.

Danas i sutra bi trebalo da na račune oko 4,8 miliona građana Srbije koji su svojevremeno ostvarili pravo na besplatne akcije Telekoma Srbije legne dividenda od 8,4 dinara po akciji u bruto iznosu.

U neto iznosu, to je 220 dinara za 31 akciju koliko je svaki građanin svojevremeno dobio.
Građani su pored akcija Telekoma, dobili i po pet akcija NIS-a i jednu akciju Aerodroma Nikola Tesla.

Naftna industrija Srbije je poslednji put u avgustu isplatila dividendu od po 35,5 dinara bruto po akciji, odnosno oko 30 dinara neto.

Građani koji nisu prodali svoje akcije, i koji do sada nikad nisu podizali novac od dividendi, na svojim računima bi od do sada isplaćenih dividendi trebalo da imaju ukupno 5.030 dinara.

Vrednost jedne akcije NIS-a iznosi 674 dinara, pa u ovom trenutku paket od pet besplatnih akcija koje poseduju građani koji ih nisu prodali vrede 3.370 dinara.

Pored toga jedna akcija Aerodroma vredi 1.500 dinara.

Vrednost akcija Telekoma ne znamo pošto ova kompanija nije listirana na berzi.
Takođe je ranijih godina, svakom vlasniku besplatnih akcija uplaćeno po 1.700 dinara od Akcionarskog fonda.

Sveukupno građani, bar oni koji su dobili besplatne akcije i nisu ih prodali do sada, pojedinačno su poslednjih 13 godina od privatizacije nekih od najvrednijih državnih kompanija inkasirali po oko 11.600 dinara ili nešto manje od 100 evra, kada se sabere i tržišna vrednost akcija i ukupno do sada isplaćen iznos dividendi.

Izvor: danas.rs

J. M. (50) direktorka Osnovne škole "Branko Radičević" u Staparu, jedna je od uhapšenih 35 osoba koje su pale u velikoj akciji pripadnika MUP-a, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, u saradnji sa Posebnim tužilaštvom za visokotehnološki kriminal pri VJT Beograd i policijskim upravama u Novom Sadu i Somboru, a otkrivena je zbog velikih računa za struju koji su dolazili.

- Ona je stavila opremu koja vredi više desetina hiljada evra u napuštenu učionicu, što se vidi na priloženoj fotografiji. To su vredne kartice, kompijuteri... Zaposlila je osobu da prima platu samo za to. Pare je trošila iz budžeta škole, zakidala je od đaka bukvalno, pčiše Telegraf

Počeli su da stižu veliki računi za struju, jer ta oprema za rudarenje inače "sisa" i struju i te kartice, pa je to sve bilo sumnjivo. Daljom istragom će se utvrditi detalji. Ona je praćena neko vreme, kao i još 34 osobe koje su uhapšene u ovoj akciji - rekao je sagovornik iz istrage ovog slučaja.

Podsetimo, uhapšeno je 35 lica, i to: B.E. (27) iz Odžaka, S.M. (32) iz Ratkova, A.E. (19) iz Ratkova, M.B. (29) iz Ratkova, Lj.B. (33) iz Ratkova, GB (32) iz Odžaka, M.B. (20) iz Ratkova, D.D. (33) iz Odžaka, N.I. (30) iz Apatina, T.I. (25) iz Ratkova, D.J. (22) iz Prigrevice – Apatin, S.M. (29) iz Ratkova, M.M. (22) iz Turije, N.K. (33) iz Ratkova,N.L. (33) iz Novog Sada, S.O. (23) iz Ratkova, L.P. (33) iz Srbobrana, VR (36) iz Ratkova, N.R. (27) iz Ratkova, AŠ (37) iz Bačke Palanke – Mladenovo, I.Š. (23) iz Bačke Palanke – Mladenovo,J.S. (29) iz Odžaka, D.S. (43) iz Odžaka, S.T. (29) iz Ratkova, S.T. (29) iz Ratkova, A.S. (67) iz Ratkova, V.J. (40) iz Ratkova, J.D. (42) iz Ratkova, S.G. (55) iz Odžaka, R.M. (32) iz Stapara – Bačka Palanka, NK (29) iz Odžaka, NK (30) iz Odžaka, BD (62) iz Ratkova, J.D. (36) iz Novog Sada, I.I. (39) iz Ratkova i J.M. (50) iz Stapara zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili sledeća krivična dela: Udruživanje radi vršenja krivičnih dela neovlašćenog pristupa zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka, prevaru,iznudu i ugrožavanje sigurnosti

Pomenuta dela su izvršena u nameri da se lažnim prikazivanjem oštećenima, tj. žrtvama prevare, da okrivljeni poseduju informacije o ishodima takozvanih „nameštenih utakmica“, tj. sportskih događaja, čijim korišćenjem bi oštećeni tokom klađenja navodno ostvarili značajnu novčanu dobit, od žrtava tražene uplate značajnih novčanih iznosa na ime naknade za takvu informaciju ili drugu uslugu u vezi sa njom, da bi se nakon navodne utakmice ispostavilo da nikakvih posebnih informacija i nameštenih utakmica nije bilo, već da su svi oštećeni dovedeni u zabludu i prevareni radi ostvarivanja protivpravne zarade od strane okrivljenih.

Konkretnije, višestruka krivična dela su izvršena na štetu više hiljada osoba tako što su navedena lica kreirala različite profilne stranice na društvenoj mreži „Facebook“, na kojima su nuđene razne pogodnosti licima iz Republike Srbije kao što su zaposlenje u inostranstvu, poklon vaučeri za boravak u hotelima i slično. Lica, tj. buduće žrtve krivičnog dela koja bi pokazala interesovanje za ponude, bi tehnički bila reusmerena na takozvanu „phishing“ Internet stranicu sa lažnim i prevarnim sadržajem, gde su okrivljeni tražili da oštećeni unesu svoje važeće korisničke podatke u vidu korisničkog imena i lozinke za pristup svojim nalozima na društvenim mrežama „Facebook“ ili "Instagram", nakon čega bi okrivljeni momentalno sami pristupali tim nalozima i protivpravno ih oduzimali od oštećenih radi daljeg vršenja krivičnih dela.

Tako preuzeti nalozi su dalje korišćeni za promovisanje i hvaljenje drugih naloga na društvenim mrežama koji su kreairani od strane okrivljenih samo radi vršenja prevarnih krivičnih dela u vidu lažnog obećanja ostvarivanja velikih novčanih dobitaka u kladionicima sportskih događaja. Time su svi drugi korisnici društvenih mreža koji su pratili objave na prevarno oduzetim originalnim nalozima dovođeni u zabludu da su pravi vlasnici, a ne kriminalci, ostvarili značajnu kladioničarski dobit i time stvarali dodatno uverenje da je tako nešto moguće i za njih.

Nakon takvog stvaranja ubeđenja okrivljeni su podsticali druge žrtve da i sami ostvare lažnu zaradu na isti način izdajući im uputstva kako da dođu u posed navodnih podataka o budućim ishodima sportskih događaja, za koju informaciju je bilo potrebno uplatiti značajne novčane iznose putem servisa za transfer novca „WesternUnion“-a, da bi se vrlo brzo pokazalo da ne samo da informacija o budućem ishodu ne postoji, već ni da sam sporstki događaj, tj. utakmica, uopšte nije organizovana.

Okrivljeni su pokazivali posebnu upornost u izvršenju krivičnih dela s obzirom da su tražili dalje uplate novca od strane žrtava na ime različitih navodnih troškova u nepostojećem procesu klađenja, čime su, pored prvobitno uzetog novca, nastavljali da finansijski dalje iscrpljuju svoje žrtve do momenta kada ista ne bi ostala bez novca ili shvatila da je prevarena. U tim momentima upornost se posebno iskazivala na taj način što su okrivljeni upućivali pretnje fizičkim i drugim zlom žrtvama a sve radi njihove uplate još novca na njihove račune.

Prema saznanjima policije i raspoloživim dokazima tužilaštva, takvim izvršenjem krivičnih dela za koja su zaprećene kazne i do petnaest godina zatvora, okrivljeni su kupovali skupocene automobile, stambene objekte, zemljište i druge izuetno vredne stvari, koje su im sve oduzete u skladu sa zakonom i trenutnom fazom krivičnog postupka.

S obzirom da policija sumnja da ima još oštećenih, iste poziva da podnesu krivične prijave u policijskim stanicama u mestu svog prebivališta ili elektronskim putem na mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Izvor: kurir.rs

Više osoba povređeno je u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila večeras oko 19.30 sati na Apatinskom putu kod Sombora.

Prema pisanju portala 025.rs, u nezgodi kod skretanja za Bukovac učestvovala su četiri putnička vozila, i saobraćaj je na toj deonici trenutno zatvoren.

Za sada nije poznato kako je došlo do nesreće pošto su vozila raštrkana na različitim stranama, a delovi vozila rasuti su na dužini od otprilike stotinu metara.

Jedan od vozača koji je učestvovao u nesreći imao je 1,8 promila alkohola u krvi, saznaje SOinfo. Trenutno se prema Apatinu automobilom može putovati jedino od skretanja prema Čičovima na Staparskom putu, pe preko prevodnice i atarskim putem do Bukovca i dalje do Apatina i obratno.

Uviđaj je u toku.

Izvor: blic.rs

Praznik za mnoge životinje predstavlјa veliki stres, a mnoge ga i ne prežive. Krivac za ovo je zvuk petardi i vatrometa, kojima se svuda proslavlјa dolazak Nove godine. Većina lјubimaca je u šoku, mnogima su potrebne medicinske pripreme da se smire, drugi znaju da otkinu povodac vlasnika i panično pobegnu. Svemu tome treba dodati i životinje koje žive oko nas: mačke, ptice, glodare... Mnogi od njih ne stignu do prvog dana Nove godine, jer im srce stane od straha.

Mnogi ne znaju tačno kako izgleda kada se psi plaše petardi. Zbog toga su volonteri jednog prihvatilišta za pse objavili video koji to pokazuje.

- Kad pucate petarde i vatromete, ovako to izgleda ovde... Ovo je naša bakica Gipsy koja se jako plaši - stoji ispod snimka. a u pozadini čujemo kako uznemireno laju psi.

Brojna udruženja apeluju da se ne puca. Nekoliko trgovinskih lanaca povuklo je petarde iz prodaje, a nekoliko gradova odlučilo je da ne organizuje vatromet u ponoć, već svetlosni šou. 

Bitno je napomenuti da je svaki početak težak, ali su rezultati početnog rada kasnije oku vrlo prijatni i ne iziskuju "previše posla" oko samog akvarijuma.

Prvi korak je odluka kakav akvarijum želite imati. Na tržištu se nude gotovi (komplet) akvarijumi koji sadrže osnovnu opremu (nešto skuplja, ali, po meni, jednostavnija i praktičnija opcija), kao i različite opcije staklenih akvarijuma, u kombinaciji s opremom koja se kupuje posebno (jeftinija opcija, primerenija za akvariste sa iskustvom koji znaju štoaim je potrebno). Pri kupnovini akvarijuma treba voditi računa o tome da je neuporedivo lakše održavati i brinuti se za veći akvarijum. To je potrebno uzeti u obzir kada se planira mesto u stanu na kojem želite smestiti akvarijum. Moja preporuka je da se u startu odlučite za što je moguće veći akvarijum, u skladu s Vašim mogućnostima (prostor, finansije...).

Gde staviti akvarijum u stanu?

Akvarijum je potrebno smestiti u mirni deo stana koji nije izložen direktnom uticaju sunčevih zraka. Sunčevi zraci deluju na pojačano stvaranje algi, a osim toga, u letnim mesecima mogu dovesti do pregrevanja vode u akvarijunu što može biti pogubno za ribe. Akvarijum se smešta na za to predviđene stalke/ormariće na visinu od cca 60-70 cm od poda. Na tržištu postoji veliki broj gotovih stalaka/ormarića rađenih po meri za određene akvarijume, ali se isti mogu i improvizovati, bitno je da se akvarijum ne postavlja direktno na "krutu" podlogu poput kamena ili metala. Kamen, metal i slični materijali jako prenose vibracije, što može dovesti do pucanja akvarijuma. Gotovi (komplet) akvarijimi uglavnom imaju plastične okvire sa donje strane, čime je samo dno podignuto od podloge, dok je improvizovanim staklenim akvarijumima potrebno na podlogu staviti akvaristički podmetač, stiropor ili nešto slično, kako bi se smanjilo prenošenje vibracija ili neutralisale eventualne neravnine na podlozi.

Nakon izbora pozicije na koju želite smestiti akvarijum, morate se odlučiti koje ribe i kakvu vrstu akvarija želite imati. Glavna podela u akvaristici je ona na slatkovodne i morske akvarijume. S obzirom na to da su morski akvarijumi nešto zahtevniji za održavanje, a po pitanju opreme i organizama neuporedivo skuplji, preporučio bih izbor slatkovodnog akvarijuma. Slatkovodni akvarijumi se dele u dve osnovne grupe: hladnovodni i toplovodni. Oni se nadalje dele na podvrste, kao što su npr. akvarijumi sa ciklidima, živorotkama, geografski biotopi i sl. Za koju god opciju da se odlučite, ukoliko se držite nekih osnovnih pravila, držanje riba ne bi smelo biti problematično. Za početak Vam možemo preporučiti nekoliko kombinacija tropskih riba, kao što su npr. živorotke: gupy, platy, švert i moly (južna i srednja Amerika) ili npr. kombinacija ciprinida: barbusi, rasbore, aymoneri, botie, zebrice (Azija). Kapacitet akvarijuma možete lako izračunati na način da za svaki centimetar ribe (odrasle) osigurate 1-2 litre vode. Akvarijum za držanje tropskih riba mora imati filter, grejač, pumpu za vazduh i rasvetu. Navedena oprema (osim pumpe za vazduh) je uglavnom uključena u kompletne akvarijume.

Filteri mogu biti unutrašnji i spoljašnji (nešto skuplji, ali neuporedivo kvalitetniji po pitanju filtracije). Postoje različite kombinacije filter materijala, ali za početak je dovoljno znati da se dele na biološke, hemijske i mehaničke materijale, a kombinuju se u zavisnosti od Vaših zahteva i potreba. Zavvisno od vrste i količine riba, protok u filteru (snaga) bi trebao biti od 2-7 puta kapacitet akvarijuma na sat. Uobičajeno je to 3-4 kapaciteta akvarijuma na sat, znači za akvarijum od 100 l potreban protok u filteru je cca 300-400 l/h. Grejač osigurava konstantnu temperaturu vode koja se kreće od oko 25 stepeni C za većinu tropskih riba. Snaga grejača se određuje opet u zavisnosti od litraže akvarijuma, 1 W za 1 l vode, s time da je zbog sigurnosti potrebno imati nešto jači grejač, npr. za 50 l vode grejač snage 75 W. Pumpa za vazduh osigurava dovoljnu količinu kiseonika u vodi. Ukoliko je akvarijum gusto zasađen biljem nije nužna, a osim funkcionalne uloge ima i dekorativnu ulogu te je, po meni, potrebna kao sastavni deo svakog akvarijuma. Rasveta je često zanemarena prilikom "formiranja akvarijuma". Svetlo je potrebno za rast biljaka, životni ciklus riba kao i "vizuelni identitet" akvarijuma. Na tržištu postoji veliki broj specijalnih lampi (fluo cevi), a izbor i kombinaciju svetla u opciji"uradi sam" je bolje prepustiti iskusnim akvaristima koji mogu pomoći savetom. Komplet-akvarijumi dolaze sa kompatibilnom rasvetom. Specijalne lampe emituju odgovarajući spektar svetla. Svetlo mora raditi 8-12 sati dnevno, a vek trajanja fluo cevi je 9-12 meseci, nakon čega je potrebno zameniti je, bez obzira da li još uvek "radi" ili ne. Režim rasvete se jednostavno može regulisti pomoću timera. Svetlo je jedan od ključnih činilaca za razvoj algi (koje su uglavnom nepoželjne) pa je potrebno obratiti pažnju kako bi se izbegli problemi sa algama. Budući da je voda medij u kojem ribe (i akvarističko bilje) borave, samim time je i najvažniji faktor za život istih. Osobine vode se dele na fizičke i hemijske osobine. Fizička svojstva vode su između ostalog temperatura, boja, miris i slično. Hemijski parametri su npr. kiselost (pH), količina gasova (kiseonik, CO2,...), tvrdoća (karbonatna - sačinjavaju je karbonati i ukupna - uz karbonate, silikati i sl.) sadržaj nitrita, nitrata, ostalih mikro i makro elemenata i sl. Fizikalni činioci su u relaciji sa kemijskim i obrnuto. Fizikalno-hemijski parametri se mogu kontrolisati testerima koji se mogu pronaći na tržištu. Osim navedenog, za kvalitet života riba bitna je i podloga. Zavisno o vrste riba za koje se eventualno odlučite možete koristiti pesak ili šljunak (različite granulacije). Pri izboru šljunka treba paziti da nije krešnjalkog poretla zbog toga što se krešnjak lako otapa u vodi, čime utiče na karbonatnu i ukupnu tvrdoću vode (što, npr., odgovara ciklidima, dok većini uobičajenih vrsta akvarističkih riba to ne odgovara). Zbog navedenog preporučujem kupovinu specijalnog šljunka, a ne uzimanje šljunka iz prirode. Podloga služi i za sadnju bilja te je poželjno da se između dva sloja šljunka postavi sloj supstrata (đubriva) za bilje. Podloga mora biti u visini od nekoliko centimetara, s time da na prednjoj strani akvarijuma mora biti nešto niža (2-4 cm) nego na zadnjoj (5,7 do 10 ili više cm). Na taj način se postiže i bolji vizealni efekat "dubine" akvarijuma.

"Ukrašavanje" akvarijuma

Za vizuelni utisak, ali i za prirodno ponašanje riba, bitan je i dekor. On služi kao eventualno skrovište za ribe, a može uticati i na hemijske parametre vode (npr., panj mangrova otpušta tanine u vodu te na taj način snižava pH vode i zatamjuje je što odgovara, npr. guppyjima, a pH istovremeno utiče i na tvrdoću vode). U dekor ubrajamo panjeve, kamenje, veštačke stene, pozadinske tapete, kupljene keramičke ukrase i sve što nam još tržište nudi. Za pozadinu je bolje koristiti tapete sa jednom bojom (crna, plava, smeđa, tamnocrvena...) ili neki uzorak prirode, kao što je kamenje, stene i slično. Na tržištu postoji i velik izbor foto tapeta, 3D pozadina i različitih ukrasa. Akvarijsko bilje ima jako važnu ulogu u akvarijskom svitu. Zbog toga preporučujem akvarijume sa biljem. Biljke iz vode uklanjaju nitrate, koji su u velikoj količini štetni, ne samo biljkama nego i ribama, a uz to i pospješuje rast algi. Biljke su zaslužne i za proizvodnju kiseonika, bez kojeg ne bi bilo života (na zemlji, pa tako ni u vodi). Prilikom sadnje akvarijumskih biljaka, preporučujem visoke biljke u zadnjem delu akvarijuma, a na prednjoj strani akvarijuma one nižeg rasta (aquascaping). Bolje je kombinovati više vrsta biljaka. Kod sadnje biljaka treba uzeti u obzir da neke biljke rastu jako brzo i zauzimaju veliku površinu pa ne treba preterivati. Svakako se savetujte sa iskusnim akvaristima i oko izbora biljnih vrsta. Od otpornijih biljaka pogodnih za početnike mogu preporučiti cryptocorine, anubiase, javansku paprat , javansku mahovinu, echinodoruse, elodeu i sl.

Nakon što pripremite mesto za akvarijum, odaberete isti, nabavite opremu i sve to očistite i sterilišete, možete pristupiti punjenju akvarijuma. Akvarijum možete dezinfikovati akvarističkim pH minusom ili, npr., solnom kiselinom (treba ih dobro isprati), a nikako se ne smeju koristiti različiti deterdženti poput Domestosa, Cilita i sl. Šljunak i dekor možete sterilisati prokuvavanjem, a bilje umakanjem u blagi rastvor hipermangana (korenov sistem se ne sme tretirati). Sterilisanu opremu i dekor posložite u akvarijum. Prvo se stavlja šljunak i eventualno supstrat. Na njih se poslaži dekor. Pre punjenja vode treba dobro promisliti i zamisliti kako će akvarijum izgledati.

Zbog toga je potrebno i nekoliko puta premestiti dekor unutar akvarijuma dok ne postavite sve na "svoje mesto".

Nakon što ste zadovoljni kako je posložen dekor u akvarijum ulijete nekoliko centimetara vode te pristupite sađenju bilja na gore opisani način, a kada zasadite bilje napunite akvarijum vodom (kod kompletnih akvarijuma do oznake, a kod običnih staklenih akvarijuma do nekoliko cm ispod gornjeg kraja / ivice stakla. Kada je akvarijum napunjen vodom možete uključiti uređaje (grejač ni u kom slučaju ne sme biti uključen izvan vode). Nakon što ste izvršili pripremne radnje i pustili akvarijum u "pogon", potrebno je pričekati barem 14 dana pre naseljavanja riba. To se zove period biološkog dozrevanja akvarijuma ili cikliranje (traje i do dva meseca). To je vreme potrebno kako bi se na filter materijalima (i šljunku) razvio dovoljan broj kolonija pozitivnih bakterija potrebnih za filtraciju. Nakon tog perioda preporučujem postepeno naseljavanje riba, kako bi se filter bakterije mogle prilagoditi na pojačano stvaranje organskog otpada i njegovih nusprodukata. Nakon što se akvarijum naseli ribama, biljem i ostalim stanovnicima, nakon nekog vremena javlja se i potreba za čišćenjem. Pri tome se treba držati jednostavnih pravila. Najvažnija je redovna izmena vode. To je npr. 30% vode jednom u dve nedelje ili 10% vode nedeljno, zavisno od potrebei Vaših afiniteta, vremena, vrsti i broju riba, količini hrane i slično. Ne postoji pravilo koje kaže da se mora menjati određena količina vode u određenom periodu. To je individualno za svaki akvarijum i svakog akvaristu. Bitno je da su zamene vode redovne. Zamenu vode možete vršiti pomoću običnog gumenog creva, isisavanjem vode na principu pod pritiska. Bitno je da se voda iz akvarijuma isisava sa dna jer su toksični spojevi, poput amonijaka, teži od vode te se u akvarijumu nalaze na dnu. Na tržištu postoji veliki broj "uređaja kojima se možete služiti prilikom zamene vode (različiti usisavači za dno i sl). Nakon što se iz akvarijuma izvadi željena količina vode, u toj vodi, koja je neposredno izvađena iz akvarijuma, potrebno je isprati filter materijale. Filter materijali se ne smeju ispirati vodom iz slavine zbog toga što ona sadži khor koji je poguban za filter bakterije. Zatim je potrebno ostrugati alge sa stakla (pomoću specijalnih magneta, žileta i sl.), podšišati bilje i obaviti sve radove u akvarijumu (premeštanje dekora, sadnja novog bilja i sl). Filter materijali imaju svoj vek trajanja pa ih je potrebno s vremena na vreme zameniti. Bitno je napomenuti kako se nikada ne menja kompletan filter materijal odjednom, već se to radi postepeno. Vodu za izmenu je potrebno pripremiti unapred i to na način da je se ostavi u otvorenoj posudi (kanti), kako bi ispario hlor, čime se osigurava da vodom ne pobijemo pozitivne bakterije. U istu eventualno možete dodati i deo destilisane vode kako bi "omekšala", ali to zaovisi od vrste ribe koja je u akvarijumute nije obavezno. Opremu (grejač, rotor filtera i slično) je potrebno povremeno operati pH minusom, kako bi se uklonio kamenac, čime se osigurava dugovečnost uređaja.

Za kraj je potrebno napomenuti kako se nakon naseljavanja riba u akvarijmu treba osigurati manji karantinski akvarijum(sa potrebnom opremom), koji služi za prihvat novih riba. To može biti obični stakleni akvarijum od cca 20 l sa grejačem i filterom. Prilikom kupovine i naseljavanja novih riba uvek postoji opasnost od unosa bolesti u "glavni" akvarijum. Korišćenjem karantinskog akvarijuma, u kojem nove ribe borave dve nedelje, smanjuje se mogućnost unosa bolesti, a time i smanjuje opasnost od mogućih problema, koji se na taj način mogu izbeći. Dakle, ukoliko se pridržavate gore navedenog, sve su ribe "otporne", iako postoje neke vrste koje su prihvatljivije za početnike, bilo da se radi o živorotkama, ciprinidima ili hladnovodnim (zlatnim) ribama. Kako je izbor opreme, ribica , hrana i preparata veoma šitok, pozivamo Vas da nas posetite u i dogovru sa našim akvaristima napravite najadekvatnijii izbor.

Planirate zimovanje i odlučili ste da ove sezone naučite da skijate? Skijanje je zabavan, ali kompleksan sport čije tehnike i najspremniji usavršavaju godinama. Možda nije realno očekivati da ćete postati profesionalac na skijama nakon nekoliko dana obuke. Međutim, dobra vest je da vam uz dobrog instruktora zaista nije potrebno mnogo vremena da savladate osnove. 

Kao početnik želećete da zimujete na planini koja ima veliki izbor plavih (lakih) staza i na kojoj postoji kvalitetna škola skijanja. Srećom, u Srbiji i regionu možete naći nekoliko izuzetno opremljenih skijališta, gde vas čeka vrhunski odmor i uzbudljiv provod na snegu. Istraživali smo koji ski centri na Balkanu su odlični za početnike, šta mogu da ponude i kako da dođete do njih. Pročitajte.

Bansko, Bugarska

Bugarski gradić Bansko na planini Pirin poslednjih decenija doživeo je rapidan progres. Od malog mesta sa nekoliko hotela razvio se u prvoklasni centar za rekreaciju i odmor. Kao idealan spoj starog grada i moderne arhitekture, Bansko je sve popularnije mesto među turistima koji žele da skijaju. Skijalište je opremljeno savremenim sistemom staza i ski liftova, među kojima ima mnogo lakih i dugih staza savršenih za početnike.

Bugarska je jedan od najboljih izbora za zimovanje, pogotovo ako po prvi put želite da stanete na skije. Ski centar se unapređuje iz godine u godinu i dostiže rang vodećih evropskih skijališta. Profesionalni instruktori vode obuku kako za decu, tako i za odrasle, pa već za par dana možete skijati niz snežne padine Pirina. Početnike će obradovati informacija da postoji 6 plavih, odnosno lakih staza.

Kako doći do Banskog: Bansko se nalazi u jugozapadnom delu Bugarske, na 160 km udaljenosti od bugarske prestonice Sofije. Ako putujete iz Novog Sada i Beograda, vozite se autoputem E-75 do Niša, odakle se isključujete na put E-80 ka Pirotu i Sofiji. Pošto se pređe bugarska granica, prati se magistralni put do glavnog grada. Kod Sofije postoji uključenje na autoput – vozite oko 90 km do Blagoevgrada. Odavde se prati tabla za Kulatu i Sandanski, vozite oko 40 km prema gradiću Smitliju i Banskom. Ski centar Bansko je otprilike udaljen tri sata vožnje od srpsko-bugarske granice.

Zlatibor, Srbija

Zlatibor je postao pravi urbani planinski centar, koji se iz godine u godinu sve više gradi i razvija. Investitori su uvideli turističke potencijale ovog kraja, pa se u infrastrukturu mnogo ulaže. Pored hotela i vila na planini, mnogo „infrastrukturnih noviteta“ postoji i u okviru ski-centra Tornik. Skijalište poseduje 5 ski staza (sve su pokrivene sistemom za osnežavanje), ski liftove i žičare,  poslednja inovacija je Grand gondola – najduža gondola na svetu (9 kilometara).

Kako raspolaže sa oko 10 kilometara ski staza svih kategorija, Tornik je odlično mesto za skijaše početnike. Jedna staza ima status plave – Ribnica, međutim i ostali spustovi nisu preterano zahtevni. Ako želite da naučite da skijate, u okviru skijališta postoji nekoliko škola gde vrlo brzo možete da savladate vožnju na snegu.

Kako do Zlatibora: Za turiste iz Beograda i Vojvodine, put do Zlatibora značajno je ubrzan izgradnjom autoputa „Miloš Veliki“. Od prestonice do planine moguće je doći iz dva pravca. Preko Preljine, Čačka i Užica do Zlatibora prelazi se put od 230 kilometara. Druga, nešto skoro 30 kilometara kraća varijanta podrazumeva vožnju istim autoputem na potezu  Lajkovac - Valjevo - Kosjerić - Užice – Zlatibor.

Iz pravca Niša takođe postoje dve maršrute. Jedna vodi preko autoputa E-75 do Batočine, odakle se dalje sledi pravac Kragujevac – Čačak – Zlatibor (285 kilometara). Moguće je takođe i krenuti iz Niša prema Prokuplju, pa preko Novog Pazara, Sjenice i Kokinog broda stići do odredišta. Ova ruta je nešto duža – 303 km.

Jahorina, Bosna i Hercegovina

Kao najveći ski centar u Bosni i Hercegovini, Jahorina je sve poželjnije mesto za zimovanje. Turisti iz celog regiona rado biraju ovu destinaciju, što ne treba da iznenadi s obzirom na njene smeštajne kapacitete i opremljenost staza. Poslednjih godina se naročito ulaže u infrastrukturu skijališta, pa Jahorina sada može da se pohvali najmodernijim sistemom za veštačko osnežavanje, velikim brojem modernih ski liftova i sa čak 20 km staza. Dakle, i kada nema snega, sezona skijanja se na olimpijskoj planini ne prekida.

Na Jahorini zvanično postoji jedna plava staza – “Šator”, dugačka je 1.750 metara, počinnje na 1.880 metara nadmorske visine, a cilj joj je na 1.520 m. Međutim, ono što je zanimljivo za ovaj ski centar jeste činjenica da svaka crvena i crna staza imaju svoju „plavu varijantu“, te je početnicima ipak više opcija na raspolaganju.

Kako do Jahorine: Jahorina se nalazi u jugoistočnom delu Bosne i Hercegovine, a od glavnog grada Sarajeva udaljena je oko 30 km. Turisti koji dolaze iz Srbije, iz Beograda treba da pređu put od nekih 320 km. Putuje se preko Šapca, Loznice i Zvornika, odakle se dalje prati pravac Han-Pijesak, Sokolac ka Sarajevu i Palama.

Kopaonik, Srbija

Kopaonik je najveći ski centar u Srbiji, a verovatno i najelitniji u čitavom regionu. Jet set Balkana rado bira ovu destinaciju za svoje zimovanje, zbog vrhunskih sadržaja, brojnih opcija za provod i otmenog smeštaja. Samo skijalište je izuzetno opremljeno i karakterišu ga staze i ski-sistemi najviše klase. Početnici mogu da se uzdaju u instruktore nekoliko ski-škola koje postoje na Sunčanoj planini. Prve spustove moguće je napraviti na čak 11 plavih staza.

Bela reka, Karaman greben, Karaman, Mali Karaman i Marine vode samo su neke od lakih staza na kojima možete savladati vožnju na skijama. Obuku skijanja verovatno ćete proći na stazi Krst, dugačkoj 671 metar. Zanimljivo je da je visinska razlika 171 metar, pa će vam trebati i do 7 minuta da se spusite od starta do cilja.

Kako do Kopaonika: Ako putujete iz Vojvodine i Beograda, postoji nekoliko maršruta do skijališta. Možete da pratite autoput E-75 do Pojata, odakle se isključujete za Kruševac i vozite ka Brusu, Brzeću i Kopaoniku (277 km). Druga opcija je da se na autoputu isključite kod Batočine i sledite pravac Kragujevac-Kraljevo-Biljanovac-Jošanička banja-Kopaonik (288 km). Ako želite da se vozite autoputem Miloš Veliki, kod Preljine se isključite ka Kraljevu, odakle ponovo sledite pravac Biljanovac-Jošanička banja-Kopaonik (274 km).

Na kraju, ako putujete iz pravca Niša, do Kopaonika vas čeka put dužine oko 125 km preko Prokuplja, Blaca, Brusa i Brzeća.

 U regionu postoji još nekoliko izuzetno opremljenih ski-centara, gde možete naučiti da skijate. Dobru obuku možete očekivati na Staroj planini, Borovecu, Goliji, ali je sasvim izvesno da su velika skijališta koja smo predstavili verovatno najbolje destinacije za skijaše početnike.

Prema dužini životnog veka, smrtnosti odojčadi, broju lekara u odnosu na broj stanovnika, a pre svega po prevenciji i lečenju od kancera, Kuba se nalazi u samom svetskom vrhu. Tajna je, kažu, u drugačijem pristupu lečenju.

Kubanski zdravstveni sistem, kako kaže ministarka zdravlja Srbije dr Danica Grujičić, trebalo bi uvesti i kod nas, a porodični lekari bili bi ti koji bi povratili poverenje građana u zdravstveni sistem i rešili mnogo više zdravstvenih problema na lokalnom nivou.

Prevencija je temelj kubanskog modela lečenja, a karakterišu ga još jedan lekar na 200 pacijenata, besplatno zdravstvo za sve, obavezan rad od tri godine u Opštoj praksi u lokalnoj ambulanti za završene studente medicine, brojna medicinska dostignuća, jeftino i pouzdano lečenje.

Porodični lekari osnova sistema

„Zamislite da imate doktora koji svake nedelje dođe kod vas kući da vas pregleda. Ima mladih ljudi koje ti lekari zamaraju, pa beže od njih, jer ne shvataju koliko su važni, a znaju tu decu od kako su se rodila. Na Kubi su porodični lekari ujedno i patronažne sestre za novorođenčad, ali i doktori za najstarije, kao i palijativna služba i sve što je potrebno. Oni su savršeno obučeni za svoj posao. Svi građani imaju kartone kod njih, a kad se neko novi doseli u kvart, donosi im svoj karton“, naveo je za Nova.rs Goran Puljezević, vlasnik firme, koja upućuje pacijente iz Srbije na Kubu na lečenje.

Porodični lekari, kako tvrdi Puljezević, svaku porodicu prate, ali ne samo istorije bolesti, već kompletnu prevenciju, kontrole, obaveznu vakcinaciju, pa čak i to da li deca imaju vaške, da li se ljudi pravilno hrane, rade fizičke vežbe, šalju ih redovno kod stomatologa, žene u kasnijem dobu na mamografiju, a muškarce na pregled prostate.

 Prevencija bitnija od lečenja

„Prevencija je kod njih najvažnija medicinska grana i na samom je vrhu, a pored toga postoji i ogromno poverenje u lekare i zdravstveni sistem“, dodaje on.

Prema njegovim rečima, na Kubi nema mnogo troškova na lečenje teških oboljenja, jer porodični lekar na vreme upućuje ljude kod specijaliste, ako je potrebno.

„Takođe, stranci se masovno leče na Kubi, jer su terapije kvalitetne, a cene niske“, dodaje Puljezević.

Ocenjuje da bi uvođenje kubanskog zdravstvenog modela u Srbiju, bilo bi fenomenalno, naglašava on.

„Kada bi se kubanski model sproveo u Srbiji, bili bismo na 30 odsto bolesti koje sad imamo, a možda ni toliko, to je sigurno. Mi bismo kao narod progledali. Shvatili bismo konačno važnost prevencije, a sa promenom sistema zdravstva, promenio bi se i mentalitet ljudi, koji bi se naučili disciplini i vođenju računa o svom organizmu. Tako bi se bolnice ispraznile, jer bi se u daleko manjoj meri stizalo do komplikacija u oboljenjima“, dodaje Puljezević.

 Kubanski model dobar u teoriji, ali sumnjiv u praksi

Stručnjaci su raspravljali o zaslugama (ili ne) nasleđa Fidela Kastra i o efikasnosti kubanskog modela godinama unazad.

Steven G. Ullmann, stručnjak za menadžment i politiku zdravstvene zaštite na Univerzitetu u Majamiju rekao je u jednom intervuju da je kubanski dobar model u teoriji, ali da nedostaje u praksi.

„Globalno gledano, kubanski sistem zdravstvene zaštite je teoretski model kako sistem treba da pruža zdravstvenu zaštitu. Zamislite obrnuti tok sa najširim delom koji nudi usluge kao podršku snažnom sistemu primarne zdravstvene zaštite fokusiranom na prevenciju. U svakoj zajednici, model sadrži lekara, medicinsku sestru i farmaceuta koji žive u blizini i opslužuju 400 porodica. Ova prisna veza omogućava medicinskom timu da se fokusira na prevenciju. I, pažljivim praćenjem zdravstvenih potreba pojedinačnih članova zajednice, specifične bolesti – kao što je HIV/AIDS – se prate i obuzdavaju pre nego što utiču na druge koji žive na ostrvu. Ako je nekome potreban viši nivo nege, postoji niz nege od nižeg nivoa hospitalizacije do viših nivoa sekundarne i tercijarne nege“, naveo je on.

Ističe da bi tako sustem trebalo da funkcioniše, ali da je nažalost, stvarnost drugačija zbog nedostatka resursa u infrastrukturi Kube.

„Sada lekari i medicinske sestre imaju vrlo malo zaliha, uključujući antibiotike, kojima leče pacijente, pa prevencija i lečenje postaju problematični, pored nedostatka vode za piće. U najnaseljenijim ruralnim područjima postoji značajan nedostatak zaliha. Na primer, klinike sada zahtevaju od pacijenata da donesu sopstvenu posteljinu i hranu. Došlo je do pogoršanja procesa sterilizacije, ponovne upotrebe špriceva, problema povezanih sa starim rendgenskim aparatima, nedostupan film. Sa ovim slomom, raspao se i teorijski koncept“, rekao je ovaj stručnjak.

 Kubanski lekari bez osnovne opreme

Bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun, kao neko ko se školovao za doktora na Kubi preneo je svoja iskustva, ističući da je to „model za sve zemlje„.

„Da li je sve ovo samo propaganda? Moj odgovor bi bio ne. Imao sam priliku da provedem sedam godina u ovoj zemlji kao student medicine i iz prve ruke uverio se u pozitivne i negativne strane ove zdravstvene službe. Kao američki državljanin, uvek sam bio impresioniran koliko su Kubanci mogli da postignu sa tako malo. Profesionalizam i poniznost zdravstvenih radnika bili su bez sumnje za svaku pohvalu. Upravo ovi ljudi, iako primaju male plate, u mnogim slučajevima su prezaposleni jer su hiljade njihovih kolega poslate u druge zemlje kao što su Venecuela i Brazil da učestvuju u zdravstvenim misijama“, naveo je Ban KI Mun prilikom jedne posete Kubi.

Prema njegovim rečima, kubanski lekari to rade bez pristupa najnovijoj dijagnostičkoj tehnologiji ili moraju da čekaju nedeljama da osnovna oprema stigne u bolnice za obavljanje procedura, čak i povremeno bez struje ili tekuće vode.

„Oni i dalje nalaze snage da proguraju sve ove prepreke i izazove kako bi pružili uslugu dostojnu hvale. Kubanski lekari uglavnom primećuju da postati lekar u njihovoj zemlji nije zbog novca, već zbog potrebe da se pomogne drugima. Ovo je bila jedna od prvih stvari koje su mi učili u medicinskoj školi. Iako plemenito osećanje, ovo je glavno pitanje za kubanski model“, naglasio je Ban Ki Mun.

Izvor: danas.rs