Sombor.info

Većina gradova i opština u Srbiji je već objavila program i izvođače za doček Nove godine na gradskim trgovima, ali ima mesta gde se ove godine ne organizuje ništa već će se sredstva preusmeriti u humanitarne svrhe.

Željko Joksimović, Jelena Tomašević i Marko Louis glavne su zvezde dočeka na Sava Promenadi u Beogradu.

U „najluđoj noći“ 31. decembra, sa Kule Beograd biće priređen svetlosno-muzički performans, uz vatromet sa najviše zgrade u regionu.

Igra moćnih lasera i osmominutni vatromet, propraćen muzikom specijalno komponovanom za ovu priliku, lepa je scenografija za ulazak u 2023. godinu, dok će odraz svetala na Savi upotpuniti prazničnu noć.

S druge strane, Beograđani i gosti prestonice će Novu godinu građani moći da dočekaju i sa pevačicom Teodorom Džehverović ispred Doma Narodne skupštine.

Osim nje, za doček će u 20 časova nastupati DJ Mike Ride, od 21.00 Zera, 21.45 Gazda Paja, od 22.30 Nući i Vojaž“.

Zajedno sa fondacijom Milana Mladenovića, 30. decembra ispred Muzeja savremene umetnosti biće organizovan koncert na kojem će biti izvedene pesme benda Ekaterina velika.

Za Novu godinu na niškom trgu najverovatnije Haris Džinović i sigurno “gradske snage”

Na centralnom trgu u Nišu u novogodišnjoj noći građane će najverovatnije zabavljati folk pevač Haris Džinović, a nastupiće i “niške snage”.

Niški kulturni centar je tek 14. decembra raspisao javnu nabavku “na koju se zakon ne primenjuje” u kojoj se navodi da će izabrani ponuđač morati da “organizuje nastup samostalnog umetnika Harisa Džinovića na Trgu kralja Milana 31. decembra 2022. i 1. januara 2023, u periodu od 23.30 do 1.30 časova“.

U javnoj nabavci piše da će ovom umetniku biti plaćeni „troškovi dolaska, smeštaja i ishrane“, ali se ne navodi novčani iznos koji će se za tu namenu izdvojiti.

„Plaćanje se vrši 100 odsto avansno do 31. decembra 2022. godine“, navedeno je u tekstu nabavke.

Gradska većnica zadužena za oblast kulture Adriana Anastasov prethodno je kazala lokalnim medijima da će u organizaciji dočeka Nove godine na gradskim ulicama učestvovati i “niške snage”.

“Osim večernjeg, biće i dnevnog programa za decu i odrasle i oni će trajati više dana. Program će početi 24. decembra i biće organizovan svakog dana od 12 do 20 časova. U obeležavanje novogodišnjih dana biće uključeni niški bendovi, udruženja, didžejevi, dečiji horovi, plesne grupe”, rekla je ona.

Anastasov je kazala da će se učesnici i satnica novogodišnjeg koncerta na trgu, kao i novogodišnjih dnevnih događaja objaviti sledeće sedmice.

Zrenjanin grad otvorenog srca za Novu godinu

U novogodišnjoj noći na gradskom trgu u Zrenjaninu od 22.30 počinje koncert domaćih grupa Francuska sobarica, Uroš i nejaki, Jimi Hendrix tribute band Elecrtic Universe.

Tačno u ponoć sve koji se odluče da Novu 2023. godinu dočekaju na otvorenom očekuje upečatljiv vatromet a proslava se održava u organizaciji grada Zrenjanina, Turističke organizacije grada Zrenjanina, Kulturnog centra Zrenjanina i Kancelarije za mlade.

Sve je zapravo počelo na Trgu slobode u Zrenjaninu 15. decembra, gde se održava tradicionalna manifestacija “Novogodišnja čarolija – Grad otvorenog srca”, sa prigodnim programom povodom novogodišnjih praznika.

Na trgu će, kako najavljuju, biti postavljeno pet gorionika sa drvenim panjevima za sedenje a sama proslava počinje u petak, 30. decembra, u 17 časova.

Tada će se održati Humanitarni dečiji Novogodišnji vašar i sportsko plesni izazova.

Od 20 časova počinje program za mlade u organizaciji Kancelarije za mlade s nastupom DJ izvođača i plesnih grupa.

Proslava se nastavlja 31. decembra tačno u podne, kada počinje Novogodišnji program “Grad otvorenog srca”, a nastupaju Gradski dečiji hor, Gimnastičko plesni klub “Free Dance”, Centar za kreativno odrastanje mladih i Kulturno-umetnička društva.

Program će biti upotpunjen izložbom kućnih ljubimaca, a svi mališani na trgu biće počašćeni paketićima i slatkišima koje će im podeliti Deda Mraz.

Novi Pazar nastavlja tradiciju, novac za doček Nove godine ide deci bez roditelja

Organizovanog dočeka Nove godine, uz pevače i muzički program, neće ni ove godine biti u Novom Pazaru jer je lokalna samouprava odlučila da novac preusmeri na decu bez roditelja.

Ovakvu odluku Gradska uprava, na predlog gradonačelnika Nihata Biševca, prvi put je donela 2016. godine, a praksu Novog Pazara ubrzo su sledili i drugi gradovi širom Srbije.

Tačan broj dece koja će i ove godine dobiti pomoć iz gradske kase još uvek nije poznat, kao ni iznos sredstava koje će biti izdvojen za tu namenu.

Užice: Bez novogodišnjeg javnog slavlja

Kao i prethodnih godina, u Užicu ni ove godine neće biti javnog novogodišnjeg slavlja, jer će mnogi Užičani poslednju noć ove godine provesti na obližnjem Zlatiboru.

„U Užicu se neće organizovati nikakav program 31. decembra, niti 1. januara. Moguće je da će 2. januara na Trgu partizana biti određeni program, ali još uvek o tome nemamo preciznih informacija“, kazao je za Danas Dragoljub Stojadinović, zamenik gradonačelnice Užica.

On je objasnio da se u Užicu ne organizuju takva slavlja, zbog bilizine Zatibora gde mnogi Užičani odlaze radi dočeka, zbog procene da bi malo njih prisustvovalo javnim slavlju ukoliko bi se organizvalo na užičkom trgu.

Zlatibor: Novogodšinje slavlje na Kraljevom trgu

Po tradiciji, na Zlatiboru se organizuje raznovrstan novogodišnji program na Kraljevom trgu, uz muzičke koncerte, bogatu dekorativnu i multimedijalnu rasvetu samog jezera i vatromet.

Javni doček su pripremili Opština Čajetina i Turistička organizacija Zlatibor, a programi počinju u 21 čas.
Tako će 31. decembra, nastupiti Beogradski sindikat, potom Danica Crnogorčević, a u ponoć će, uz vatromet, zasvirati trubački orkestar Dejana Jevđića.

Naredne večeri, 1. januara, goste će zabavljati Indira Radić i Leksington bend.

U Vranju bez javnog dočeka Nove godine

Javnog dočeka u Vranju, u smislu održavanja koncerata, neće biti. Biće prednovogodišnji program, a kada ga Organizacioni odbor usvoji, biće objavljen, rekla je za Danas Izabela Savić, članica Gradskog veća za kulturu i turizam.

Razloge zbog kojih neće biti dočeka na vranjski ulicama većnica Savić „ne zna“.

„Ne bih mogla sada reći razloge, ali takav je generalni stav lokalne samouprave. Ukoliko bude nekih izmena, dobićete informaciju. Dok Organizacioni odbor ne bude doneo odluku, nijedna informacija nije zvanična“, rekla je Savić.

Podsećamo da organizovanog dočeka Nove godine u Vranju nema već nekoliko godina, a da je, u prošlosti, lokalna samouprava sredstva namenjena dočeku na ulicama prosleđivala na račune dece kojoj je, u tim momentima, novac bio neophodan za lečenje.

Kragujevac: Uz „Divlje jagode” i vesele „Mašinu” i „80-e” i tradicionalni vatromet

Od prošle godine, organizoavni doček Nove godine se od Pešačke zone „kod Krsta” izmestio na Đački trg kod Prve gimnazije.

Za novogodišnje koncerte, vatromet i dekorativni rasvetu zadužene su gradske ustanove i firme, tako da Skupština grada neće za tupriliku izdvajati ikakva sredstva iz budžeta.

Ovogodišnji koncert rok bendova na Đaćkom trgu je bukvalno celodnevni. Tačno u podne ispred Prve gimnazije nastupiće kultni gradski klubski bend „Vesele 80-e” koji već godinama u 12 sati 31. decembra svira u Kragujevcu.

Njih će u 13 sati na bini „smeniti” takođe kragujevačka grupa „Vesela mašina” a 21 čas novogodišnje veče „otvoriće” bend „Tribe”.

Nastavljajući sa čvrstim rok zvukom Kragujevčani će u Novu godinu ući sa muzikom „Divljih jagoda” i njihovim neumornim lidrom seadom Lipovačom. Koncert „Divljih jagoda” najvljen je za 23 sata.

Prema rečima Nebojše Jakovljevića, direktora kragujevačkog Doma omladine koji je zadužen za organizaciju novogodišnjih koncerata u Kragujevcu nastupi sva četiri benda košataće 14.000 evra.

– Tradicionalni novogodišnji vatromet će i ove godine biti izveden sa krova zagrade Uprave grada, tačni u ponoć između 31. decembra i 1. januara. Procenjena vrednost nabavke je 625.000 dinara, bez PDV-a i moguće je da će koštati i manje, kaže za Danas Bojan Pavlović, direktor GTO Kragujevac.

Da li će biti javnog dočeka Nove godine u Šapcu: Dok građani pitaju, nadležni “mudro” ćute

U nekim gradovima Srbije, uveliko se znaju imena izvođača koji će uveseljavati građane u najluđoj noći, dok su drugi doneli odluku da ovo ipak “nije pravi trenutak za javna slavlja”.

Da li će biti dočeka Nove godine na trgu u Šapcu, još uvek se ne zna, budući da na ovo pitanje, od nadležnih u gradu, Danas nije dobio odgovor do trenutka objavljivanja teksta. Tako ćemo, dok „neko“ ne donese odluku, morati da pričekamo još malo.

Predsednik Gradskog odbora Zajedno Šabac Velimir Kuzmanović kaže za Danas da je javni doček Nove godine uvek dobra odluka.

– Šabac ima lepo uređen trg, a verujem da je mnogo naših sugrađana koji, posebno u ovoj godini, nisu u mogućnosti sebi da priušte proslavu u restoranu, kaže Kuzmanović.

Kuzmanović napominje da dobro organizovana proslava može da donese dobit, a ne trošak za gradski budžet, mada je, kako kaže, svrha budžeta da, i na ovaj način, popravi kvalitet života svojih sugrađana.

U Novom Sadu manifestacija Doček

Manifestacija Doček, biće organizovana šesti put, 31. decembra i 13. januara, u Novom Sadu.

Kako je tom prilikom istaknuto, kroz spajanje vizuelne i izvođačke umetnosti, slavljenje raznolikosti i stvaralaštva, velike performativne spektakle, atraktivne svetlosne i digitalne forme izraza, kao i multimedijalne događaje, Novi Sad će na spektakularan način ući u novu, 2023. godinu.

U okviru muzičkog dela programa, između ostalih, 31. decembra nastupiće britanski trio „Kosheen“, zatim sastav „Stereo MC’s“, zatim jedan od najvećih i najpopularnijih vokalnih sastava na svetu „Perpetuum Jazzile“, čuveni domaći alternativni bendovi Repetitor, Obojeni program i Monohrom, dok će 13. januara publika imati priliku da čije jednog od najvećih džez pijanista današnjice Tigrana Hamasijana, holandsku muzičku divu iranskog porekla Sevdalizu, indi rok zvezde „Shortparis“, violinistu Lajka Feliksa, Konstraktu i mnoge druge.

Subotica: I ove godine bez dočeka na Trgu, sredstva preusmerena mladima i za lečenje dece

Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić doneo je odluku da sredstva iz budžeta grada, u iznosu od 5,9 miliona dinara, opredeljena za proslavu dočeka Nove godine na Gradskom trgu, budu preusmerena mladima i za lečenje dece.

Tako će deo iznosa biti preusmeren za studentske stipendije, čime će biti omogućeno da, pored već dodeljenih 100, bude odobreno dodatnih 38 gradskih stipendija za studente koji su kao rangirani na listi ostvarili 110 bodova, a u Odluci koju je na predlog Komisije doneo gradonačelnik.

Takođe, deo sredstava, iznos od 959.000 dinara, biće usmeren na budžetski Fond za podsticanje razvoja mladih talenata, te će svih 237 učenika i studenata koji su konkurisali i ispunjavaju uslove konkursa dobiti sredstva namenjena usavršavanju i razvoju svog talenta.

Odluka o dodeli sredstava mladim talentima Grada Subotice time je dopunjena sa još 137 mladih talenata kojima će na ovaj način Grad pomoći.

Treći deo sredstava, u iznosu od 500.000 dinara, biće usmeren na račun Fondacije za pomoć pri lečenju teško obolele dece i omladine.

Preko ove Fondacije, Grad je za pomoć u lečenju teško obolele dece i omladine u 2022. godini realizovao do sada 83 molbe.

Izvor: danas.rs

Biće da ima neke magije i povezanosti između činjenica da je u varoši iriškoj u kojoj je osnovana prva srpska čitaonica prosto morao da se rodi, pojavi, šta li, jedan Borislav Mihajlović Mihiz i da se u ovom poduhvatu i nacionalnom pregnuću sledujućem Somboru pojave takvi književni giganti kao što su Velјko Petrović i Miroslav Josić-Višnjić.

Saberi, oduzmi... ispadne da se povezanost, najmanji zajednički sadržalac tih podataka nalazi baš u tim čitaonicama kojima je vihorenje istorije (pre)često oduzimalo pridev „srpska“, pa nekako sledujući čuveni naš inat, urođenu prečansku navadu da se hoće ono što se, eto baš „zauzinat“ i neće u takvim varošima ispile potonji velikani.

Foto: privatna arhiva

I onda dođu potomci, koji, ako već ne raskartaju i u vetar raznesu ono što su im preci stvarali decenijama i vekovima ili u današnje doba, Bože sačuvaj i sakloni, sruše i podignu neku betonsku kutiju pilićarski namenjenu onoj radi-troši-spavaj-radi savremenoj mantri, podvižništvo predaka svedu na prostu formu. Piše svašta, al’ se niko na tarabu ne zaleće, pa tako u Somboru novoveki čitaoničari ovih dana proslaviše tačno 140 godina od izgradnje zdanja srpske čitaonice „Laza Kostić“, koju podigoše dični somborski srpski muževi na polzu narodu i njegovom opismenjavanju i privođenju lepoj književnoj reči. Rekosmo, ovih dana, tačnije 9. decembra, jer su potomci tih dičnih Somboraca omašili jubilej za nekoliko dana, očigledno zaboravivši da je lepo eklektičko zdanje prvi put po svojoj izgradnji lјubitelјima lepe nacionalne reči dveri svoje otvorilo na svečare Svetog Andreja Prvozvanog, koji se u to doba, dakle doba kraja 19. veka, slavio 12. decembra, jedan dan ranije nego li danas.

Kako bilo, tek proteklo je obeležavanje jubileja u svečarskoj atmosferi, podelile se neke zahvalnice, obratili se i visoki gosti veličajući u prigodnim besedama značaj Sprske čitaonice koja nosi ime velikog Laze, somborskog domazeta, srpskog pesničkog tribuna, koji je i sam stolovao kao predsednik devet godina u zdanju podignutom još 1882. godine za svega nekoliko meseci, o čemu se želјni podsećanja na zlatno doba prosperiteta ove varoši najpodrobnije mogu obavestiti na sajtu „Ravnoplov“, ovdašnjeg hroničara varoškog Milana Stepanovića. Podseća Milan da je cigli i malteru, krovu i podrumu zdanja na uglu Glavnog i Solarskog sokaka prethodilo osnivanje Čitaonice srpske još u predrevolucionarnoj 1845. godini, ne bi li se „Somborci iz slovesnog svog dremeža probudili“ kako je tada javlјao somborski dopisnik „Serbskih narodnih novina“ Aleksandar Stojačković, budući srpski povesničar i političar.

Za prvog predsednika izabran je, tada već dobrano ostareli stari somborski paroh Avram Maksimović, sastavlјač prvog srpskog pčelarskog priručnika, štampanog još 1810. godine, koji je, svojevremeno, imao presudnu ulogu u inicijativi za preselјenje Srpske učitelјske škole - Preparandije iz Sentandreje u Sombor 1816. godine. Zbog cele revolucionarne fertutme Ustav somborske Srpske čitaonice odobren je od gradskih vlasti tek u aprilu 1846. godine, a februara 1847. tadašnji austrijski imperator Ferdinand potvrdio je ovaj dokument prema kome je članom čitaonice mogao postati samo onaj građanin čiji su „poštenje, dobrota i pravičnost njegovi osvedočeni“. Kad su već postigli svoj naum, inertni somborski Srbi, brzo su se ohladili od učešća u aktivnijem radu Čitaonice koja se selјakala od zgrade Preparandije, preko palate „In foro“ do takozvane „protine kuće“ na Trgu Svetog Đorđa, te su vreme u njoj daleko više prekraćivali kartanjem nego nacionalnim prosvetnim pregnućem, zbog čega je 1881. pokrenuta i nikada završena istraga.

- Nakon više decenija selјakanja Čitaonice, o Božiću 1881. somborski srpski prvaci okuplјeni u kući Sime Bikara dogovorili su se da podignu stalno čitaoničko zdanje. Sima Bikar je predložio da se kupi posed sa kućom braće Šliser, u samom središtu grada, na uglu Solarskog sokaka i Glavne ulice, u neposrednom susedstvu nešto ranije sagrađene palate Julija Semzea - podseća savremene Somborce Milan Stepanović. - Zemlјište i kuća kuplјeni su od braće Šliser za 7.700 forinti, a istovremeno je čitaonička skupština osnovala sedmočlani „Odbor za zidanje Čitaonice“, na čijem čelu se nalazio Justin Konjović. Odbor je krajem januara 1882. usvojio predlog da čitaoničko zdanje bude podignuto još iste godine. U temelјe je postavlјena povelјa o zidanju. Arhitektonski nacrt načinio je peštanski arhitekta Leopold Decer, a zgradu je, za iznos od 24.000 forinti, sazidao Ferenc Decer, koji je te godine rukovodio i završnim radovima na obnovi i proširenju zgrade Županije.

Prolazila je brojne mene Srpska čitaonica, posleratno joj se ukidao i srpski identitet, dominirali su u njoj i više preferansu nego književnosti skloni čitaoničari, bivala je oronula i obnavlјana, pusta i puna žagora, otimale se o njeno rukovođenje razne struje, ali njen trag u kolektivnom sećanju ovdašnjih Srba nije moglo ništa da izbriše. Za nadati se da i neće.

Izvor: dnevnik.rs

 Predsednik Pokrajinske Vlade, Igor Mirović, uručio je ugovore za dodelu bespovratnih sredstava, a u svrhu infrastrukturnog opremanja industrijsko-poslovnih zona. Ukupna vrednost odobrenih sredstava je 310 miliona dinara, a šest lokalnih samouprava je dobilo ova sredstva. Među ovih šest lokalnih samouprava je i opština Kula, kojoj je namenjeno oko 57 miliona dinara za opremanje Industrijske zone Blok 66 u Kuli. U ime opštine Kula ugovor je preuzeo predsednik opštine, Damjan Milјanić, koji je ovo još jedan vid podrške Pokrajine i Republike Srbije dalјem razvoju i ekonomskom jačanju opštine Kula.

Pedijatar Milivoj Jovančević odgovara koliko je dugo poželjno dojiti dijete te upozorava da u određenoj dobi povezivanje s djetetom isključivo kroz dojenje može biti odraz usporenog emocionalnog razvoja

Pedijatar Milivoj Jovančević kaže da bi dijete, ako bismo ga uspoređivali s drugim sisavcima, trebalo dojiti pet do sedam godina.

„Dojenje je neobično važno i što se tiče biologije, nema razloga da se ne doji dvije, tri, četiri godine. No dojenje nije samo biologija, samo prehrana, nego i važan kanal komunikacije, emocionalnog sazrijevanja i odrastanja djeteta. Ako imate jedno dijete i ono dođe do dobi od godine, godine i pol, ili dvije, i kontinuirano je na vama, dakle cijeli koncept komunikacije majke i djeteta je u stilu majka – mala beba, ili dojenče, a dijete već ima godinu i pol, dvije ili tri, to je onda znak da je ostala prebliska veza, da je dijete ostalo u fazi privrženosti i da nije započet proces separacije, odnosno osamostaljivanja djeteta.

Dakle ako imate komunikaciju tipa majka – mali dječak ili djevojčica, koja povremeno dođe zbog dojenja i maženja, to je potpuno u redu. Jako je ugodno imati dijete na sebi, a i djetetu je jako lijepo biti na prsima, pa ako imate samo jedno dijete, tu se može dogoditi zastoj u emocionalnom sazrijevanju.

Ako gledate protekla desetljeća, normalno je bilo da žena ima petero, šestero, desetero, dvanaestero djece. Ona je imala mlijeko deset – dvanaest godina i nije bilo neuobičajeno da onaj, možda najstariji, prije nego što krene u školu dođe do mame, malo posiše mlijeka i otrči u školu. Dakle, on je zreo, emocionalno separiran, i tu problema nema. Ako postoji prebliski odnos, to možemo prepoznati ako dijete kad osjati bilo kakvu nelagodu, nešto mu se ne sviđa, sva utjeha uvijek ide na prsa. Dakle nema onih zrelijih obrazaca ponašanja – razgovora, maženja, ljubljenja. Toga nema, sve je u neverbalnoj, tjelesnoj komunikaciji i to nam je znak da nešto nije u redu ako je dijete već u dobi od dvije ili tri godine, pogotovo ako je riječ o dječaku, koji bi se u toj dobi treabo malo više približiti ocu, kako bi počeo učiti muške obrasce ponašanja“, kaže prim. dr. sc. Milivoj Jovančević.

Izvor: bitiroditelj.com

Jedna je od najčešćih slava.

Sveti Nikola u hrišćanstvu se poštuje kao čudotvorac, u istočnom hrišćanstvu još i kao zaštitnik putnika, zatvorenika i siromašnih, a u zapadnom hrišćanstvu kao zaštitnik gotovo svih slojeva društva, ali naročito dece.

U Srpskoj pravoslavnoj crkvi Sveti Nikola se praznuje 22. maja (prenos moštiju) i 19. decembra (dan smrti).

Prema žitijima, Sveti Nikola se rodio u grčkoj koloniji Patari u 3. veku (280. godine) u maloazijskoj rimskoj provinciji Likiji, u vremenu kada je oblast prema kulturi bila helenistička. Nikola je bio veoma religiozan od ranog detinjstva i svoj život je potpuno posvetio hrišćanstvu. Veruje se da je rođen u bogatoj hrišćanskoj porodici i da je stekao osnovno obrazovanje.

Od detinjstva Nikola je izučavao Sveto pismo; tokom dana nije napuštao hram, a noću se molio i čitao knjige. Кada je odrastao i izučio škole, želeo je da stupi u sveštenički čin, te ga je njegov stric, arhiepiskop, proizveo za sveštenika grada Mira.

Кada su Nikoli umrli roditelji koji su bili vrlo bogati, on je od svog nasledstva pomagao sirotinju, deleći milostinju i udavajući sirote devojke.
Po smrti njegovog strica, episkopi i sveštenici iz Likijske oblasti, okupili su se da izaberu novog arhiepiskopa. Bio je to Nikola. Potom je nastavio da poučava narod u veri, i u crkvi, i po domovima, na ulici…

živeo je u vreme rimskog cara Dioklecijana koji je organizovao sistematski progon hrišćana širom carstva, pa je Nikola zatvoren u tamnicu. Oslobođen je za vreme Konstantina Velikog.

Priča kaže i da je Sveti Nikola posle obilaska svih svetih mesta unajmio nekog lađara da ga odveze u Likiju, ali lađar je, iako je uzeo novac, hteo da ide na neku drugu stranu. Tada se podigao vrlo jak vetar i okrenuo brod u pravcu Likije, a svi napori mornara koji su, po naređenju kapetana, pokušavali da vrate brod, bili su uzaludni. Punim jedrima brod je došao u likijsko pristanište, gde se sveti Nikola iskrcao.

Zato se veruje da je Sveti Nikola zaštitnik lađara, splavara, ribara i vodeničara. Smatra se i zaštitnikom moreplovaca i svih putnika. Baš zato mornari na ovaj dan ne isplovljavaju, a veruje se da ne treba započinjati ni putovanja.

Episkop Nikola je dugo poživeo i kao malo koji svetac umro prirodnom smrću u starosti, u Miru, 345. godine. Potom su nekoliko vekova njegove mošti počivale u sabornoj crkvi tog grada. Godine 1096. posmrtni ostaci Svetog Nikole preneti su u Bari u Italiji gde se i danas nalaze,

Vremenom je slava posvećena ovom svecu postala jedna od najčešćih, pa se i danas kaže da pola Srbije slavi Svetog Nikolu, a druga polovina ide u goste.

Izvor: nova.rs

U petak, 16. decembra, u Gradskom muzeju Sombor otvorena je 64. klupska izložba i 8. izložba fotografija Zapadnobačkog okruga, u organizaciji Foto kino video kluba „Rada Krstić“ Sombor.

Na 64. konkurs za članove Foto kino video kluba „Rada Rstić pristiglo je 204 fotografija od 29 autora, a 26 autora sa 102 fotografije prijavilo se na konkurs fotografija Zapadnobačkog okruga. Selektor ovogodišnje izložbe je majstor fotografije Geza Lenert, član Umetničkog saveta Foto saveza Srbije.

U kategoriji pojedinačnih fotografija 64. klupske izložbe prva nagrada pripala je Jovanu Đikiću, a u kategoriji kolekcija Ištvanu Viragu. U okviru 8. izložbe fotografija Zapadnobačkog okruga u kategoriji pojedinačnih fotografija prva nagrada pripala je Nataliji Kušnir, a u kategoriji kolekcija Saši Laliću.

Kada je muziciranje u pitanju, zapad Bačke poznat je pre svega po legendarnim tamburašima, možda se zbog toga često zaboravlјa da je baš iz Sombora, posredstvom Josifa Šlezingera među Srbe stigla truba, a da je ovaj kraj vazda imao virtuoze harmonikaše.

Na toj i takvoj tradiciji Ravangrad i njegova sela i danas imaju odlične muzičare, koji su rado viđeni na svim stranama, a jedan od njih je i Nenad- Coki Ibrahimović iz Gakova, zalјublјenik u harmoniku.
Potvrđuju to brojni merak-slušaoci Cokijevog muziciranja, ali i stručnjaci. Tako je bilo i nedavno na Festivalu pevača, instrumentalista i folklora u Beloj Crkvi. Na ovom takmičenju je Ibrahimović dominirao u kategoriji starijih seniora i osvojio prvu nagradu „Zlatni prsten Srbije“. Nije to Cokiju prvina, dugogodišnji je učesnik te manifestacije i već punu deceniju osvaja jedno od prva tri mesta. I tamošnja publika mu je ove godine dodelila i posebno priznanje za desetogodišnje učešće.
Nenadu je to, kako sam kaže, omilјeni festival, a odsvirao je tri kola - „Balkanska fantazija“, „Zmija“ i „Sevdah“, zahtevne kompozicije koje ištu veliko umeće sticano godinama vežbanja, bilo ono u tišini vlastite kuće ili na nastupima pred javnošću. Iskustva ima, nedavno je obeležio tri decenije sviranja harmonike i 20 godina uspešne karijere, koja je krunisana time što ga po sviranju gotovo svi znaju, ne samo Bačkoj i Vojvodini, već i širom Srbije.

Vlastita kola
Kako Nenad-Coki Ibrahimović kaže, bio je fasciniran virtuoznim kolima Mirolјuba Aranđelovića-Kemiša, pa se i sam odavno bavi komponovanjem.
- Pored kola „Somborka“ napisao sam i „Nenadov merak“, „Svetosavko kolo“, „Med“,“Đurđevdanska igra“, „Moravac“, „Dijamantsko kolo“ i „Zlatni prsti“...- navodi Ibrahimović, ali su njegovu karijeru obeležili brojni nastupi na manifestacijama kojih nema bez dobre muzike i raspoloženja.

- Počeo sam da sviram tek sa 18 godina, mada sam hteo i kao dete da učim, ali nije bilo uslova – priseća se svojih početaka Ibrahimović. – Neka prelomna tačka se desila kada sam sasvim slučajno u somborskoj Robnoj kući kupio prvu kasetu i to Tome Zdravkovića i Branimira Đokića, što se ispostavilo kao sudbinski potez, pošto sam upravo kod Đokića započeo svoje muzičko obrazovanje - ponosno kaže Ibrahimović.
Kod Đokića je Nenad učio tri i po godine i tu negde se rodila i njegova lјubav prema takmičenjima, ali nije prestalo učenje, pošto je nakon toga u Muzičkoj školi „Aco Krnjevac“ proveo tri, a u Muzičkoj školi „Predrag Stojković Srbijanac“ čak šest godina. Kako kaže za uspeh na takmičenjima, pa i estradi pored talenta, potrebni su upornost i jaka volјa, ali pre svega lјubav.
- Harmonika smiruje dušu, sve okreće u pozitivno, na dobro, a pesme koje su lepe su pravo zadovolјstvo za izvođenje – muzička je filozofija harmonikaša iz malenog Gakova onkraj Sombora, koji je na takmičenjima širom zemlјe i regiona čak 72 puta bio prvi i kojem je jedna od najvećih želјa da na mlađe naraštaje prenese svoje bogato znanje.

Izvor: Dnevnik

Centar za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju Sombor bio je domaćin „Regionalnog susreta obrazovanja“, događaja koji je okupio predstavnike osnovnih i srednjih škola, Predškolske ustanove, Školske uprave, Pedagoškog fakulteta, sindikata u obrazovanju, Društva učitelјa, kao i goste iz Mađarske.

Prisutne je ispred Centra za stručno usavršavanje pozdravio direktor Milan Stakić koji je predstavio rad ove ustanove, a ispred lokalne samouprave, prijatan boravak i uspešan rad učesnicima, poželeo je gradonačelnik Sombora Antonio Ratković koji je naglasio da je Sombor svoju veličinu gradio i izgradio na obrazovnoj baštini, koja prema značaju prevazilazi njegove granice i ucrtava Sombor među gradove koji su gradili i izgradili intelektualnu Srbiju.
Učesnici „Regionalnog susreta obrazovanja“ danas su u Velikoj sali zgrade „Županije“ imali priliku da čuju predavanje publiciste Milana Stepanovića „Tradicija prosvetnih ustanova Grada Sombora“, sa prevodom na mađarski jezik dr Atile Pfajfera; specijalistkinja didaktičko – metodičkih nauka nastave informatike Andreja Tomić vodila je panel – diskusiju na temu „Identifikacija talentovanih učenika“, prof. dr Saša Bošnjak vodio je panel – diskusiju na temu „Značaj zajedničkih nastupa pred fondovima EU“, a dr Magdolna Tratniek održala je prezentaciju Erasmus projekta „Oktopus“.

Direktor Centara za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju Sombor Milan Stakić ovom prilikom uručio je zahvalnice gradonačelniku Sombora Antoniu Ratkoviću, načelniku Zapadnobačkog upravnog okruga Goranu Nonkoviću, načelniku Odelјenja za obrazovanje Goranu Todoriću i dr Magdolni Tratniek.

Da se ne lažemo - kada imamo psa, imamo i dosta obaveza. Bez obzira na to, nama ne pada teško da brinemo o našim najboljim četvoronožnim prijateljima. Potrebno je redovno izvođenje, povremeni veterinarski pregledi, ali i praćenje ponašanja psa - kako bismo mogli na vreme da uočimo neke promene. Neke od njih mogu biti i uporno kijanje, ali i pojava koja se naziva obrnutno kijanje. O čemu je reč i kako to tretirati pročitajte u nastavku.

Šta je obrnuto (povratno) kijanje kod pasa

Obrnuto kijanje, poznato još i kao povratno kijanje, je pojava koja se najčešće viđa kod pasa. Kao što im i samo ime kaže, reč je i kijanju koje je obrnuto, što znači da psi umesto da izbacuju vazduh kao kod “običnog” kijanja, oni ustvari uvlače vazduh kroz nos.

Kako to sve izgleda? U toku povratnog kijanja, psi stoje uspravno, izdužuju glavu i vrat, povlače usne i i uvlače vazduh kroz nos, uz karakterističan prateći zvuk. Ovo se ponavlja nekoliko puta, a posle 10-ak sekundi kijanje je gotovo.

Pseće uši i sve njihove tajne: Čulo sluha, ili nešto više?

Obrnuto kijanje ćete prepoznati baš po tome što se uvlači vazduh umesto izbacuje, i to kroz nos. To je razlika u odnosu na regularno kijanje.

Zbog čega se javlja obrnuto kijanje kod pasa

Iako obrnuto kijanje kod pasa (u najmanju ruku) deluje malo čudno, nije prevelik razlog za brigu. Ono se, kao i obično kijanje, javlja usled neke nadraženosti iz gornjih disajnih puteva, a u pokušaju da se taj određeni iritant izbaci. Istu svrhu ima i kašljanje.

Kod povratnog kijanja najčešće se javlja usled iritacije nazofarinksa. Reč je o prostoru koji se nalazi iza nosne šupljine i iznad mekog nepca.

Potencijalni uzroci mogu biti alergije, infekcije, strano telo, paraziti (nosne grinje), anatomske nepravilnosti ili čak tumorske mase.

Šta da uradite kod obrnutog kijanja

Ukoliko želite da ubrzate čitav proces, možete držati nozdrve vašeg psa zatvorene na sekund, i blago masirati grlo psa da biste umirili kijanje. Takođe, možete i blago dunuti u lice psa, što će podstaći psa da guta, što obično zaustavi nalet kijanja.

Ono što takođe pomaže je da izvedete psa na svež vazduh ili da mu pričate, i tako ga umirite glasom.

Obrnuto kijanje kod pasa samo po sebi nije opasno, jer je reč o izbacivanju “stranog tela”, međutim ukoliko se kijanje nastavlja, potrebno je odrediti uzrok i potražiti adekvatnu terapiju.

Mnogi psi ne zahtevaju specijalnu terapiju, međutim može se prepisati antihistaminik, ako je problem hroničan i u vezi sa alergijama. Ono što je potrebno uraditi je da se razmotri u kakvoj sredini pas provodi vreme. Moguće je da ga iritiraju parfemi, sredstva za čišćenje, prašina iz tepiha - oni se najčešće spominju kao uzročnici.

Kod pojave povratnog kijanja najbolje je da pratite stanje, pa ukoliko se ono pogorša, ili primetite da pas oseća bol, obavezno kontaktirate odabranog veterinara.

U potrazi ste za proizvodima za negu i zdravlje psa? Posetite našu online prodavnicu i pronađite sve što vam je potrebno! Naručite jednostavno, u samo nekoliko klikova, a mi ćemo vam artikle poslati direktno na vašu adresu. Više volite kupovinu uživo? Posetite naš pet shop na Vračaru. Vidimo se tamo!

Izvor: apetit.rs

Na internetu se tokom protekle godine pojavio čitav niz zlonamernih programa čiji je glavni cilj da unište sve podatke na uređaju žrtve.

Stručnjaci za sajber bezbednost otkrili su čak devet „porodica” takozvanih viper malvara (zlonamernih programa koji brišu sve podatke sa uređaja), a u poslednjih nedelju dana otkrivena su još dva sa redefinisanim ciljem – dubinsko brisanje podataka na računaru žrtve.

Tokom godina su se pojavljivali različiti zlonamerni programi, ali stručnjaci tvrde da su najnoviji posebno opasni.

Istraživači iz kompanije „Check Point Research“ objavili su detalje o ranije neotkrivenom malveru, koji su nazvali „Azov“, i opisali ga kao efikasan, brz malver koji trajno briše sve podatke. Kako su objasnili, Azov briše podatke u blokovima od 666 bajtova tako što preko njih piše nasumične podatke, što onemogućava oporavak izbrisanih podataka.

Nakon što je potpuno uništio podatke na računaru, Azov prikazuje poruku koja na prvi pogled izgleda kao još jedna u nizu poruka ransomvara. Ali u poruci su zapravo navedeni razlozi Kremlja za rat u Ukrajini, zajedno sa pretnjom upotrebom nuklearnog oružja. U poruci se kao autor tih reči pogrešno navodi poznati analitičar malvera iz Poljske.

Iako su stručnjaci za sajber bezbednost u početku sumnjali da iza ovog zlonamernog programa stoje hakeri početnici, pažljivijim ispitivanjem otkrili su da je Azov zapravo prilično sofisticiran program koji je virus u svom korenu (zbog čega menja dokumente) i koji otvara „zadnja vrata“ “ za instaliranje dodatnog zlonamernog programa koji zatim napada sistem. Pored toga, koristi i druge tehnike da otežava otkrivanje i uklanjanje.

Detaljna analiza Azova je otkrila da koristi veoma napredne tehnike koje se mogu naći u udžbenicima za sajber bezbednost i alatima za sajber kriminal. Azov ransomver će sigurno smetati stručnjacima više od prosečnog malvera, upozorava Jiri Vinopal iz „Check Pointa“, prenosi Zimo.dnevnik.hr.

Samo u poslednjih mesec dana prijavljeno je više od 17.000 infekcija, što ukazuje da se malver već proširio. Stručnjaci iz ESET-a su prošle nedelje otkrili ranije neviđeni malver „Fantasy“ i alat koji se koristi za provalu u sisteme, koji su nazvali Sandals. Prema njihovim rečima, ovaj malver se širi kroz mrežu izraelske kompanije koja razvija softver za industriju dijamanata. Za samo 150 minuta, malver i alat koji ga prati proširili su se mrežama kompanija u Južnoj Africi, Izraelu i Hong Kongu.

ESET ističe da „Fantasy“ deli deo koda sa zlonamernim softverom Apostol, a povezan je sa iranskom hakerskom grupom Agrius, koja inače deluje na Bliskom istoku.

Izvor: nova.rs