Ispred Gradske kafane po lepom vremenu sedi stotinak mladih i sredovečnih Somboraca. Među njima je malo penzionera jer, ako naruče samo kafu, to bi ih mesečno koštalo pet ili 10 odsto od penzije. Zato se ovde među mnoštvom besposlenih građana najstariji Somborci retko viđaju.

Prilikom moje posete toj kafani priđe mi stariji gospodin s pitanjem može li da se priključi pošto su svi stolovi zauzeti. Uskoro slušam njegove primedbe o gradskom rukovodstvu i nebrizi za veliko osipanje stanovništva grada. Kaže da baš ništa nije poduzeto na sprečavanju. Lako bi se to ostvarilo da opštinari više vode računa o gradu, a manje o svojim položajima. Zatim nabroji nekoliko svojih potomaka koji žive u inostranstvu. Kada sam pomenuo da sam u Somboru završio gimnaziju i da mi je pre nekoliko godina škola objavila knjigu o gerijatriji, upitao je kakva je razlika između gerijatrije i gerontologije jer u gradu postoji Gerontološki centar. Objasnio sam: gerontologija je nauka koja izučava starost ljudi, biljaka, životinja i svih živih bića, a gerijatrija medicinska struka koja se bavi negom osoba u gerijatrijskom dobu, njihovim lečenjem i prevencijom bolesti. Međutim, i u svetu se ponekad sreće netačna upotreba reči gerontologija. Naveo sam da u Srbiji postoji više od 30 gerontoloških centara. „Pa, zašto su tako nazvali te centre kad u njima ne radi nijedan naučnik koji izučava starost?”, kaže gospodin.

Sagovornik me upita da li će nauka pronaći mogućnost da čovek duže živi. Kazao sam da je poznato da hidra, mali beskičmenjak koji se sreće u slatkim vodama umerenog i tropskog pojasa, živi beskonačno dugo, tj. nikada ne umire. To biće je interesantno za naučnike jer se smatra da bi nalazi mogli poslužiti da se produži život raznih tkiva ljudskog organizma. Međutim, dodao sam, dok čekamo na ta i druga saznanja, treba svako da pazi na svoj život – zdrava hrana, uredan život, ne pušiti, izbegavati stres i sve što oštećuje zdravlje. Uz to, dobro je da se osoba oseća zadovoljno. Akademik Miodrag Ostojić, kardiolog, predlaže da posle glavnog obeda pojedemo komadić čokolade, ako je volimo. Taj komadić nema nikakav farmakološki efekat, ali svojim ukusom izaziva lep osećaj koji podstiče lučenje endogenih opioidnih peptida, endorfina i enkefalina, u mozgu koji ostvaruju osećaj zadovoljstva.

Interesantno je, nastavio sam, da fizičke vežbe podstiču lučenje navedenih peptida, a kada pušač ostavlja duvan, lakše prebrodi apstinencijalnu krizu. Vežbanje mu i kasnije pomaže da se ne vrati cigaretama; tako se izbegava recidiv pušačke bolesti. Prema međunarodnoj klasifikaciji bolesti, pušenje duvana je svrstano među mentalne poremećaje. Međutim, veoma starim osobama, ne bih preporučio da ostave duvan, već da samo dva puta dnevno zapale cigaretu. Pored nikotina, duvan sadrži 700 različitih hemikalija, a duvanu se pre izrade cigareta u fabrikama dodaju još neke da se poboljša ukus dima i ubrza prolazak nikotina kroz pluća u krvotok. Ali kada duvan sagori, u dimu je pored nikotina deset puta veći broj hemikalija, uključujući 70 kancerogenih. To udišu pušači.

„Da li su onda ove nove elektronske cigarete bezbedne jer u njima ne sagoreva duvan?”, upita me sagovornik. U elektronskim cigaretama se od nikotina, propilen-glikola i mirisnih materija, pomoću elektronskog procesa uz odgovarajuću bateriju stvaraju aerosoli. Takve cigarete rado koriste mladi; oni brzo postaju zavisnici o nikotinu i lako prelaze na pušenje cigareta. Pored toga, do danas nisu ustanovljeni ni svi štetni efekti tih aerosola.

izvor:politika.rs

Leto stiže u punom sjaju, a sa njim i brojne roditeljske dileme. Kada beba sme na letovanje, da li je bolja planina ili more, sme li dete da se kupa u ledenom moru – samo su neke od „misterija“ sa kojima se „bore“ i roditelji i deca. I ovog puta imamo odgovore na sva vaša pitanja!

1. Detetu su izgorela ramena na suncu. Da li je kiselo mleko dobro kao prva pomoć, ili ipak treba staviti neki preparat?
Prvo, NE SME se dopustiti da dete „izgori“! To je opasno i treba učiniti sve da se ono skloni sa jakog sunca, a kada je na suncu – da se maže zaštitnim kremama. Ako se ipak desi, posle tuširanja treba koristiti hidrantnu kremu ili neku od krema za decu koje su „specijalizovane“ za negu kože posle sunčanja. Kiselo mleko nije loše „priručno sredstvo“, ali je bolje za jelo nego za kožu.

2. Suncobran je sasvim dovoljna zaštita na plaži, i dete lepo može da odrema ispod njega.
NIKADA ne ostavljajte dete da drema ispod suncobrana! Iako stvara hladovinu, tkanine od kojih se pravi – PROPUŠTAJU ultraljubičasto zračenje, pa dete može da „izgori“ i ispod suncobrana. Zato je spavanje ispod njega zabranjeno!

3. Detetu je uvek muka kada duže putujemo kolima. Da li je bolje da pred put i u toku njega ne jede ništa, kako ne bi povraćalo?
Najmanje dva sata pre puta NE TREBA da jede OBILAN obrok!
Pola sada pred put ne treba da pije tečnost. Tokom puta, detetu treba davati ohlađenu vodu, i to isključivo kada traži, držeći se pravila „često po malo“. Ukoliko dete ogladni, napravite dužu pauzu, a u obzir dolazi lagan obrok, bez mnogo tečnosti.

4. Da li je za decu do tri godine korisniji odlazak na more ili na planinu?
Za dete od tri godine NEMA prepreka – može i more, a može i planina!
Nisu dobre “ekstremne” visine (preko 3.000 metara nadmorske visine), ali teško da neko razmišlja da tamo vodi trogodišnje dete.

5. Da li je bolje da dete vodimo prvo na planinu pa na more, ili obrnuto?

Za razliku od brojnih „stručnih saveta“, istina je jednostavna – NEMA razlike, i redosled nije važan! Blagu prednost dajemo planini, da se izbegnu ekstremne vrućine (kada naiđe tropski period), ali to nije baš uvek lako da se uklopi.

6. Da li malo dete treba da ulazi u baš hladnu vodu? Naime, putujemo u junu na more, a prošle godine je voda bila ledena u to vreme, pa je dete bežalo i vriskalo kad smo ga kvasili. Ja ne želim da mu bude vruće, a i neka se malo čeliči, ali muž mi kaže da ga ne kvasim na silu. Ko je u pravu?
NEMA kvašenja na silu! Čak i kada je voda topla, pustite dete da sâmo uđe u vodu, ali polako i oprezno. Kada je voda hladna, NEMOJTE da ga terate da u nju ulazi! Bolje je da napravite improvizovani bazenčić pored mora (ili da stavite gumeni) i sačekate da se voda ugreje, pa neka se dete tada brčka.

7. Da li je suviše rano voditi bebu od tri meseca na more? Da li sme da leti avionom, ili da ipak idemo kolima?
Rano je! Tako malu bebu NE TREBA pomerati iz kutka na koji je navikla u svom domu. Ukoliko imate kuću ili stan na moru, gde možete da napravite „bebi kutak“, onda je to druga stvar, ali treba da imate na umu da pedijatar mora da bude blizu i dostupan, za svaki slučaj! Tada je bolje putovati avionom, pod uslovom da je direktan let.

8. Da li je zaista neophodno da ćerkici oblačim kupaće gaćice na plaži? Ima dve godine, i ja bih je pustila da bude golišava, ali sestra mi kaže da će joj pesak ući svuda, kao i da može da joj iziritira kožu. Da li je to tačno, šta da radim?
Sigurnije je da da dete ima gaćice! Vole deca da sede u pesku, a za to je ipak bolje da devojčica ima kakvu-takvu zaštitu. Naravno, posle kupanja je presvucite, da ne bude u mokrim gaćicama.

9. Dete je palo i odralo kolenca. Najbolje je da mu se rane isperu rakijom.
NIJE! Rakija NIJE za rane – to je veoma bolna i nepotrebna „terapija“. Očistite ranu sterilnom gazom i povidonom, pa ostavite da se lepo „osuši“. Eventualno pred spavanje može da se pokrije sterilnom gazom.

dr Tanja Vukomanović, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Virus Zapadnog Nila pojavio se među komarcima u Srbiji, glasi današnja vest. Evo šta sve treba znati o simptomima i prirodi same bolesti.

Komarci zaraženi virusom Zapadnog Nila stigli u Srbiju 

Zaraženi komarci pojavili su se u Beogradu, Pančevu i Požarevcu, piše "Telgarf rs".

Groznica Zapadnog Nila je sezonsko oboljenje, odnosno oboljenje koje je najviše zastupljeno u periodu najveće aktivnosti vektora – komaraca. Imajući u vidu iskustva kako okolnih tako i naše zemlje, prvi oboleli se registruju uglavnom u drugoj polovini jula meseca, a najveći broj obolelih osoba se prijavljuje tokom avgusta meseca. Na osnovu podataka dostavljenih Institutu i laboratorijskih kriterijuma.

Groznica Zapadnog Nila koju prenose komarci stigla je u Srbiju prvi put 2012. Smatralo se u početku da su je doneli azijski tigrasti komarci da bi se ispostavilo da su se njome zarazili domaći komarci.

Važno je reći da se ovaj virus ne prenosi kontaktom među ljudima, ali može da se širi transfuzijom krvi, transplantacijom organa i transplacentarno sa majke na dete kao i dojenjem.

Do zaraze može doći nakon uboda, a simptomi bolesti javljaju je od tri do 14 dana posle toga.

Ipak, oko 80 odsto inficiranih nema simptome, a ostatak ima blagu kliničku sliku, dok se teška klinička slika razvija kod jednog na 150 obolelih. Pojačanom riziku od težeg oblika izložene su osobe starije od 50 godina i one koje imaju neko hronično oboljenje poput kardiovaskularnih bolesti.

A teži oblik bolesti karakteriše upala mozga (encefalitis) i nema karakteristike po kojima se razlkuje od ostalih encefalitisa. Ono što karakteriše kliničku sliku jeste groznica i glavobolja, ukočenost vrata, dezorijentacija, koma, premor, konfulzija, mišićna slabosti i paraliza. Ozbiljne neurološke manifestacije su gubitak koordinacije mišićnih pokreta i zapaljenje kičmene moždine.

Virus je otkriven u oblasti Zapadnog Nila u Ugandi 1937. godine. Postao je najrasprostranjeniji arbovirus odnosno virus koji se prenosi insektima na na planeti. Rezervoar zaraze su ptice, najčešće gavrani i čavke. Evropom cirkuliše još od 60-ih godina prošlog veka.

izvor:zena.blic.rs

Na Konkursu „Avenir-Budućnost“, koju je raspisao Francuski institut, povodom obeležavanja Meseca Frankofonije, đaci Osnovne škole „Avram Mrazović“ su osvojili Specijalnu nagradu. Naime, tema Konkursa bila je izgradnja evropske budućnosti, kroz prizmu mladih i njihovih stavova. Radovi su morali biti pisani na francuskom jeziku, kako bi se promovisao ovaj jezik, ali i osećaj pripadnosti mladih evropskoj porodici naroda.

Nagrađeni učenici su Filip Terzin, Marko Božin, Luka Jerbić, Hana Marković, Milica Majski i Katarina Jokanović, a oni su, povodom osvajanja nagrade, bili gosti Ambasade Republike Francuske u Beogradu.

Pomoć pri realizaciji projekta učenicima je pružila profesorka francuskog jezika, Biljana Štrbac.

Povodom obeležavanja Dana borca (4. jul) i ustanka naroda Srbije (7. jul), u organizaciji Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkih ratova, danas je u Somboru odana počast borcima koji su svoj život posvetili slobodi.

Svečanim polaganjem venaca na Spomen obeležje boraca NOR-a, na spomen obeležje poginulih boraca u Prvom svetskom ratu i spomenik „Žrtvama fašističkog terora“ na Vidovdanskom trgu i na Spomenik žrtvama ratova 1990-1999. godine, počast su dale delegacije SUBNOR-a, Grada Sombora na čelu sa gradonačelnikom Antoniom Ratkovićem, pripadnici Prvog centra za obuku Vojske Srbije, Asocijacije žena, Kola srpskih sestara, kao i predstavnici Udruženja vojnih penzionera.

Nakon polaganja venaca na spomenike palim borcima, gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, kao i Petar Grabež predsednik Gradskog odbora SUBNOR-a, upisali su se u knjigu sećanja.

izvor:025info.rs

Odeljenje lokalne poreske administracije obaveštava obveznike poreza na imovinu na teritoriji Grada Sombora, da je u toku ponovno slanje neuručenih rešenja poreza na imovinu za 2022. godinu.

Uvid u stanje duga po računima lokalnih javnih prihoda građani mogu izvršiti putem internet portala na adresi www.lpa.gov.rs, ili lično na šalteru broj 2 i 3 Uslužnog centra Gradske uprave Grada Sombora (zgrada „Županije“).

Za sve potrebne informacije obveznici se mogu obratiti na šalteru broj 2 i 3 Uslužnog centra Gradske uprave Grada Sombora (zgrada „Županije“) ili na brojeve telefona 025/468-252 i 025/468-198.

SOMBOR: Na Somborskom filmskom festivalu od 11. do 15. jula biće prikazano 16 filmova, među kojima su "Strahinja Banović", "Heroji", "Pucnji u Marseju", "Mrak" i drugi, najavili su danas organizatori iz Kulturnog centra “Laza Kostić”.

Selektor Dejan Dabić naveo je da se kao jedna od vodećih tema nameće tretiranje mita, koji jednima služi kao inspiracija, kao u filmu koji otvara festival "Strahinja Banović", gde afrički migranti zauzimaju mesta junaka iz srpske epske poezije.

"Drugi pokušavaju da svoje srednjovekovne junake približe mitu, za koji su oni, sticajem okolnosti ostali anonimni, kao u debitantskom filmu Gorana Nikolića ''Heroji'' iz Selekcije filmova mladih autora", dodao je Dabić.

Prema njegovim rečima, ima i filmova koji se razračunavaju sa "savremenim ili bolje reći, mitovima iz bliske prošlosti, kao u hrvatskom filmu ''A bili smo vam dobri'' višestruko nagrađivanog reditelja Branka Šmita o ratnim veteranima".

Kako je najavljeno, u predfestivalskom programu 11. jula biće prikazan film “Leto kada sam naučila da letim” reditelja Raše Andrića, a 12. jula biće prikazani pored "Strahinje Banović” Stefana Arsenijevića, "Prolećna pesma" Natalije Avramović i “Pucnji u Marseju” Gordana Matića.

U programu 13. jula su, između ostalih, "Heroji radničke klase" reditelja Miloša Pušića i "Posle zime" Ivana Bakrača, a 14. jula posetioci mogu pogledati "Mrak" Dušana Milića, "Heroje" i "A, bili smo vam dobri".

Poslednjeg festivalskog dana 15. jula biće dodeljene nagrade "Ernest" za najbolji film Glavnog programa, kao i za najbolju glumicu i za najboljeg glumca, a u Selekciji mladih autora za najbolji film.

Žiri Glavne selekcije čine reditelj Milutin Petrović i glumci Sonja Kolačarić i Nedim Nezirović, a u Selekciji filmova mladih autora glumica Nina Grahovac, reditelj Vanja Hovan i producentkinja Jovana Đurić.

Kako je ranije najavljeno, glumcu Svetozaru Cvetkoviću pripala je festivalska nagrada "Specijalni Ernest" "za dosadašnji i budući doprinos dobrim filmovima".

Četvrti Somborski filmski festival ima pored Glavnog programa, Selekciju filmova mladih autora, selekciju "Kad bi Sombor bio Holivud", Panoramu austrijskog filma i Filmski matine za decu.

Ulaz je besplatan na sve projekcije i prateći program u Kulturnom centru “Laza Kostić”, Atrijumu Gradske kuće, Kabareu Narodnog pozorišta Sombor i Dvorištu gradskog muzeja Sombor.

Ovogodišnji slogan festivala je “Tragom snova Ernesta Bošnjaka“, koji je bio jedna od pionira kinematografije na ovim prostorima i 1906. godine je doneo u Sombor kino-projektor i otvorio bioskop.

izvor:dnevnik.rs

SOMBOR - "Letnja škola istorije i kulture Srba" organizovana je na Pedagoškom fakultetu u Somboru. Škola se organizuje po pravi put i u njenom radu učestvuju srednjoškolci srpske nacionalnosti iz Vukovara i Zagreba, a domaćini su im učenici somborske Gimnazije "Veljko Petrović". video icon
Šesnaest srednjoškolaca srpske nacionalnosti iz Vukovara i Zagreba zajedno sa svojim profesorima učesnici su prve "Letnje škole istorije i kulture Srba" u Somboru.

Škola je prilika da se mladi sunarodnici međusobno bolje upoznaju, kao i da na časovima svestranije upoznaju sopstveni nacionalni identitet i njegova istorijska i kulturna uporišta.

"Zanima me srpska istorija. Očekujem da još nešto saznam, a i čuo sam da je grad jako lep, da ima puno zelenila", rekao je gimnazijalac iz Vukovara Marko Grubić.

"Moja majka je studirala na ovom fakultetu. Pričala mi je koliko je ovo lep grad pa ako već imam priliku da ga posetim -zašto da ne. erujem da će nam biti lepo", rekla je Teodora Crvenković, učenica ekonomske škola iz Vukovara.

"Rekli su nam da ćemo biti sa gimnazijalcima iz Sombora i htela sam da upoznam decu iz drugih krajeva. Rekli su da ćemo imati različita predavanja pa da naučim nešto novo", rekla je Zorana Juzbaša, učenica gimanzije iz Vukovara.

"Želja nam je da posetimo muzej, galerije i da upoznamo učenike sa svim znamenitostima koje naš grad krase. Želja nam je da steknu nova prijateljstva koja će trajati i nakon ove letnje škole", rekla je Danica Klipa, saradnik u nastavi.

Jezik, duhovno postojanje, istorijsko trajanje i razumevanje drugih, kao i upoznavanje dece iz Vukovara sa istorijom i kulturom srpskog naroda cilj je ove letnje škole.

"Predvidjeno je da tokom pet dana naši gosti imaju predavanja u vezi sa istorijom srpskog naroda u nameri da rasvetlimo identitetska uporišta Srba. Želimo da razjasnimo mladim ljudima da su oni rasadnici kulture u svojim sredinama i da treba da doprinesu razumevanju različitih nacija koje žive na ovim prostorima", rekao je Saša Marković, dekan Pedagoškog fakulteta u Somboru.

"Ovo je jedan prostor, ali ne samo kao škola samopoštovanja srpskog nacionalnog bića, nego jedna demokratska slobodarska škola koja pomaže da razumemo druge. Verujem da će nakon ove letnje škole polaznici iz Vukovara biti ne samo bolje informisani nego i samosvesniji iz kakvog korpusa potiču i koje su njihove obaveze u budućnosti", rekao je pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević.

"Mnogo važnije je da se stiču nova prijateljstva, da se grade mostovi saradnje, da i oni u narednom period budu organizatori ovakvih dečjih kampova", rekao je direktor Fonda za izbegla raseljena lica i saradnju sa Srbima u regionu Duško Ćutilo.

Tokom trajanja letnje škole, gosti iz Vukovara imaće predavanja u vezi sa istorijom, pismenošću i kulturom srpskog naroda, posetiće Gimnaziju u Sremskim Karlovcima, mitropoliju, bogosloviju i Novi Sad.

izvor:rtv.rs

Zbog 58. Apatinskih ribarskih večeri, od 7. do 10. jula, od 18 do 2 sata iza ponoći, za saobraćaj će biti zatvoreni Trg Nikole Tesle, ulica Miloša Obilića od raskrsnice sa Trgom oslobođenja do raskrsnice sa ulicom Duška Trifunovića (market IDEA) i Trg oslobođenja, od pešačke zone ulice Srpskih vladara do semafora kod Apatinske pivare).

Turistička organizacija Apatin moli vozače da od srede izbegavaju korišćenje parkinga kod Apatinske pivare na Trgu oslobođenja i parkinga kod Trga Nikole Tesle i Kulturnog centra, radi pripreme manifestacije i objekata koji će se, za potrebe ribarskih večeri, postavljati na tim lokacijama.

izvor:apatinskenovine.rs

Izazovni vikend za članove Atletsko rekreativnog kluba ‘’Somaraton’’ Sombor započeo je Milan Kovačić Mumba koji je, nakon dve godine odlaganja zbog pandemije korona virusa, konačno uspeo da bude učesnik 20. Gornegrat Zermat maratona u Švajcarskoj. U pitanju je veoma teški planinski maraton u kojem je učešće uzelo 1.500 takmičara. Staza je u stalnom nagibu i trči se konstantno uzbrdo, a najteži deo staze kreće tek od 24 kilometra i izlaska iz čuvenog švajcarskog skijališta Zermat. Nadmorska visina na cilju je na 3.000 metara što je bio poseban izazov za nekog ko dolazi iz ‘’Ravangrada’’. Milan je trku završio za 6 sati i 45 minuta, zauzeo 63. mesto u starosnoj kategoriji i 316. mesto u generalnom plasmanu od preko 1.000 finišera u maratonskoj trci.

Planinsku trku, ali ovog puta u Portugalu istrčao je Džejms Ins koji je bio učesnik trke ‘’One hunderd Douro e pavia’’ koja se trčala na distancama od 10 do 100 kilometara. Džejms je trčao distancu od 31 kilometra uz uspone pored prelepih predela reke Douro u Portugalu. Somaratonac je ovu distancu istrčao za 3 sata i 43 minuta zauzevši 37. mesto u generalnom plasmanu odnosno 14. mesto u svojoj starosnoj kategoriji.

Ovaj poseban vikend za Somaratonce završili su Bojana Marić i Predrag Škorić koji su bili učesnici devetog izdanja ‘’Adrenalic race’’ – trke sa preprekama koja se održala u nedelju u Rumi na izletištu Borkovac. Bojana je savladala sve prepreke za dva sata i osvojila 8. mesto u ženskoj kategoriji. Predrag je 14 kilometara sa preprekama istrčao za 2 sata i 16 minuta, zauzevši mesto u prvoj trećini od više od 300 finišera ove trke, čime je još jednom pokazao svoju trenutnu formu.