Ispred Gradske kafane po lepom vremenu sedi stotinak mladih i sredovečnih Somboraca. Među njima je malo penzionera jer, ako naruče samo kafu, to bi ih mesečno koštalo pet ili 10 odsto od penzije. Zato se ovde među mnoštvom besposlenih građana najstariji Somborci retko viđaju.
Prilikom moje posete toj kafani priđe mi stariji gospodin s pitanjem može li da se priključi pošto su svi stolovi zauzeti. Uskoro slušam njegove primedbe o gradskom rukovodstvu i nebrizi za veliko osipanje stanovništva grada. Kaže da baš ništa nije poduzeto na sprečavanju. Lako bi se to ostvarilo da opštinari više vode računa o gradu, a manje o svojim položajima. Zatim nabroji nekoliko svojih potomaka koji žive u inostranstvu. Kada sam pomenuo da sam u Somboru završio gimnaziju i da mi je pre nekoliko godina škola objavila knjigu o gerijatriji, upitao je kakva je razlika između gerijatrije i gerontologije jer u gradu postoji Gerontološki centar. Objasnio sam: gerontologija je nauka koja izučava starost ljudi, biljaka, životinja i svih živih bića, a gerijatrija medicinska struka koja se bavi negom osoba u gerijatrijskom dobu, njihovim lečenjem i prevencijom bolesti. Međutim, i u svetu se ponekad sreće netačna upotreba reči gerontologija. Naveo sam da u Srbiji postoji više od 30 gerontoloških centara. „Pa, zašto su tako nazvali te centre kad u njima ne radi nijedan naučnik koji izučava starost?”, kaže gospodin.
Sagovornik me upita da li će nauka pronaći mogućnost da čovek duže živi. Kazao sam da je poznato da hidra, mali beskičmenjak koji se sreće u slatkim vodama umerenog i tropskog pojasa, živi beskonačno dugo, tj. nikada ne umire. To biće je interesantno za naučnike jer se smatra da bi nalazi mogli poslužiti da se produži život raznih tkiva ljudskog organizma. Međutim, dodao sam, dok čekamo na ta i druga saznanja, treba svako da pazi na svoj život – zdrava hrana, uredan život, ne pušiti, izbegavati stres i sve što oštećuje zdravlje. Uz to, dobro je da se osoba oseća zadovoljno. Akademik Miodrag Ostojić, kardiolog, predlaže da posle glavnog obeda pojedemo komadić čokolade, ako je volimo. Taj komadić nema nikakav farmakološki efekat, ali svojim ukusom izaziva lep osećaj koji podstiče lučenje endogenih opioidnih peptida, endorfina i enkefalina, u mozgu koji ostvaruju osećaj zadovoljstva.
Interesantno je, nastavio sam, da fizičke vežbe podstiču lučenje navedenih peptida, a kada pušač ostavlja duvan, lakše prebrodi apstinencijalnu krizu. Vežbanje mu i kasnije pomaže da se ne vrati cigaretama; tako se izbegava recidiv pušačke bolesti. Prema međunarodnoj klasifikaciji bolesti, pušenje duvana je svrstano među mentalne poremećaje. Međutim, veoma starim osobama, ne bih preporučio da ostave duvan, već da samo dva puta dnevno zapale cigaretu. Pored nikotina, duvan sadrži 700 različitih hemikalija, a duvanu se pre izrade cigareta u fabrikama dodaju još neke da se poboljša ukus dima i ubrza prolazak nikotina kroz pluća u krvotok. Ali kada duvan sagori, u dimu je pored nikotina deset puta veći broj hemikalija, uključujući 70 kancerogenih. To udišu pušači.
„Da li su onda ove nove elektronske cigarete bezbedne jer u njima ne sagoreva duvan?”, upita me sagovornik. U elektronskim cigaretama se od nikotina, propilen-glikola i mirisnih materija, pomoću elektronskog procesa uz odgovarajuću bateriju stvaraju aerosoli. Takve cigarete rado koriste mladi; oni brzo postaju zavisnici o nikotinu i lako prelaze na pušenje cigareta. Pored toga, do danas nisu ustanovljeni ni svi štetni efekti tih aerosola.
izvor:politika.rs
