SOMBOR - Na teritoriji Zapadnobačkog okruga raste broj aktivnih slučajeva korona virusa. Klinička slika obolelih je blaža i uglavnom imitira grip (temperatura, slabost, malaksalost, bolovi u mišićima, gušobolja). Simptomi traju 3 do 5 dana.
Kovid ambulanta u Somboru svaki dan beleži porast broja obolelih od korona virusa. Trenutno su na teritoriji Zapadnobačkog okruga 243 aktivna slučaja.

"U Somboru je 106 aktivnih slučajeva, u Apatinu 33, u Kuli 45 i u Odžacima 59", kaže dr Gordana Cvetić, epidemiolog u ZZJZ Sombor.

U poslednjih 10 dana bilo je 222 pregleda, testiranih 178, ukupno je bilo 83 pozitivne osobe, od toga su 3 osobe poslate u Opštu bolnicu u Sombor, što govori da je klinička slika ovog sedmog talasa daleko blaža.

Pravila u smislu karantina se poštuju i dalje.

Na vakcinalnom punktu u Somboru dnevno se vakciniše oko 20 gradjana.

izvor:rtv.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Žandarmerije i Policijske uprave Sombor, u okviru kontinuirane akcije kontrole kretanja i boravka ilegalnih migranta u rejonu granice sa Mađarskom, pretresom prostorija u objektu koji se nalazi u blizini Sombora, pronašli su 74 ilegalna migranta.

Migranti su dovedeni u prostorije Policijske uprave u Somboru, a dvanaest lica zadržano je radi daljeg oparativnog rada, dok su ostali, u pratnji policije, sprovedeni u Prihvatni centar „Pricipovac“.

“Kako bi bila očuvana bezbednost i sigurnost građana Republike Srbije, ali i migranata koji se trenutno nalaze na teritoriji naše zemlje, Ministarstvo unutrašnjih poslova kontinuirano radi na pronalaženju osoba koje se bave krijumčarenjem, kao i lica koja poseduju oružje. Ovakve akcije će biti jedan od prioriteta naše policije i u narednom periodu”, stoji u dopisu MUP-a.

izvor:apatinskenovine.rs

Roditelji verovatno nehotice deci daju previše voćnih sokova, tvrde pedijatri.

Američka pedijatrijska akademija objavila je nove smernice za roditelje, prema kojima deci mlađoj od godine ne treba uopšte davati voćne sokove.

Izuzetak jedino može biti slučaj konstipacije (zatvora) i tada deci treba dati isključivo stoprocentni voćni sok.

Za decu uzrasta od jedne do tri godine, pedijatri preporučuju ne više od 100 grama voćnog soka dnevno, a za decu od treće do šeste ne više od 150 grama.

"Porodice s malom decom sa dentalnim karijesom trebalo bi da porazgovaraju s pedijatrom o unosu voćnih sokova, jer je sasvim moguće da je to uzrok", kažu iz Pedijatrijske akademije.

Grupa navodi da još nema dovoljno dokaza da voćni sokovi utiču na gojaznost kod dece, ali svakako preporučuju eliminaciju svih kaloričnih napitaka iz ishrane mališana koji imaju višak kilograma.

Izvor: B92

Danas je na Gradskom bazenu Sombor počela sa radom besplatna školica sporta “Sportić za decu”. Školica će se odvijati ponedeljkom i sredom u terminu od 9 do 10 časova, a program je namenjen deci uzrasta od 3 do 7 godina.

Početak rada školice ispratila je Antonija Nađ Kosanović, članica Gradskog veća za oblast sporta, dece, omladine i zdravstva, koja je istakla da su sve aktivnosti prilagođene uzrastu i mogućnostima dece koja istu pohađaju.

“Prvi deo programa je predviđen na igralištu gde će deca prolaziti kroz razne zabavne poligone. Zatim, drugi deo programa će se realizovati u malom bazenu gde će deca učiti osnovne elemente i pokrete plivanja”, istakla je Nađ Kosanović i dodala da program vode diplomirani profesori sporta i fizičkog vaspitanja i diplomirani trener plivanja.

“Sportić za decu” organizuje Sportski savez Grada Sombora uz podršku lokalne samouprave i Sportskog centra “Soko”.

Akumulaciono jezero nadomak sela Čonoplje u Somborskoj opštini već nekoliko godina suočava se sa oticanjem vode zbog brane koja curi, a dosad je presušilo skoro dve trećine jezera, upozorila je danas autorka dokumentarnog TV serijala "Zelena patrola na delu" Ruža Helać u pismu medijima.

„U situaciji kada su ekološki problemi vrlo delikatna stvar, pred našim očima nestaje jedno jezero sa celokupnim eko-sistemom oko sebe. Definitivno bi bilo jako loše da se ova tema ispolitizuje, do čega će sasvim sigurno doći ukoliko dođe do ekološke katastrofe na čijem smo pragu“, ocenila je Helać.

Dosad je ovaj problem, kako navodi, uvek bio guran pod tepih i niko nije pokazao angažovanje i zainteresovanost da se on reši, počevši od lokalne vlasti, pa do vlasti na svim nivoima, a zatim do institucija i javnih vodoprivrednih preduzeća u čijoj je nadležnosti ova akumulacija.

"Nažalost, ovom ekološkom katastrofom, mi smo sasvim sigurno izgubili jednu od najbogatijih ribolovnih voda u koju je uloženo puno energije i entuzijazma, izgubili smo mesto gde smo voleli da odemo i uživamo u prirodi, a vlast i nadležne institucije su samo potvrdili svoju nezainteresovanost i nesposobnost", zaključuje Helać.

izvor:nova.rs

Zašto pored naučnih dokaza da je majčino mleko najbolji start na početku bebinog života, razvijamo prepreke i podležemo predrasudama? Pročitajte šta kažu stručnjaci.

Iako su svi argumenti, kao i nauka na strani dojenja, ono je istovremeno i na "udaru", o čemu govore i statistike, pa tako i ona koja se odnosi na Srbiju, prema kojoj tek nešto više od polovine beba dobije svoj prvi podoj u toku prvog sata od rođenja, što je ključno za uspostavljanje laktacije i najbolji početak ishrane novorođenčeta.

Statistika

Stopa dojenja u Srbiji u 2014. godini bila je u prvom satu nakon rođenja 50,8%. Tek je 12,8% isključivo dojene dece mlađe od šest meseci u Srbiji, a polovina svih beba nije adekvatno hranjena.

Dilemu oko dojenja razbija dr Olga Stanojlović, pedijatar KBC Zvezdara, i ističe da je majčino mleko jedina hrana koja je bebi potrebna do navršenih šest meseci.

"Sve hranljive supstance u majčinom mleku su po svojoj količini, sastavu i obliku prilagođene potrebama deteta. Prateći bebine potrebe, sastav majčinog mleka menja se u zavisnosti od uzrasta deteta, tokom dana i čak i u toku podoja", kaže ona i navodi zanimljiv podatak:

"U žiži interesovanja naučnika trenutno su oligosaharidi majčinog mleka; to su nesvarljivi šećeri koji omogućavaju rast korisnih bakterija u debelom crevu, ali izgleda da imaju i brojne druge važne uloge. Fascinantna je činjenica da se u početku laktacije luči i do 150 različitih oligosaharida, kao i da svaka majka proizvodi specifičnu mešavinu molekula oligosaharida, što njeno mleko čini jedinstvenim, kao otisak prsta."

Hrana i za telo i za dušu

Zdravlje naše planete u značajnoj meri zavisi od toga kako se hrane bebe. Dojenje je daleko više nego jednostavno unošenje hrane. Tokom dojenja uspostavlja se čvrsta veza između majke i bebe i zadovoljava se bebina potreba za ljubavlju, toplotom i sigurnošću na jedinstven način. Dojenje je hrana i za dušu, navodi doktorka Stanojlović.

"Zaštitni faktori štite novorođenče i odojče od infekcija, pre svega crevnih, i regulišu propustljivost crevne barijere, što je značajno za prevenciju alergija kasnije u životu, a možda i autoimunih bolesti. Bioaktivni agensi su područje intenzivnih istraživanja, sa stalno narastajućim saznanjima o različitim supstancama u majčinom mleku, koje utiču na regulaciju gena, smanjuju rizike od autoimunih i malignih oboljenja kasnije u životu i na mnoge načine utiču na doživotno zdravlje dojenog deteta. Majčino mleko je uvek dostupno, higijenski ispravno, odgovarajuće temperature i besplatno", navodi ona.

Dokazano je i da dojena deca imaju manje ozbiljnih infekcija (crevnih, upala srednjeg uha, teških infekcija disajnih puteva), kao i alergija (astma, atopijski dermatitis). Značajan je i dugoročni efekat na zdravlje u odraslom dobu: smanjen rizik od metaboličkog sindroma (gojaznost, šećerna bolest, povišen holesterol, povišen krvni pritisak). Majčino mleko je hrana za mozak, jer podstiče razvoj viših moždanih funkcija: inteligencije, mišljenja, učenja.

Iskustvo majke

Prednosti za majku su u tome što u prvim danima posle porođaja dojenje pomaže skupljanju materice, a time smanjuje rizik od krvarenja i infekcije. Dojenje donosi materijalnu i zdravstvenu dobrobit za celu porodicu. Prema Lancet studiji (The 2016 Lancet Breastfeeding Series), dojenje ima potencijal da godišnje spase živote 823.000 dece i 20.000 žena.

Na tom putu, ipak, ima prepreka, zbog kojih se neke žene odlučuju da odustanu od dojenja. I to im se nikako ne može zameriti pogotovo ako se imaju u vidu loša iskustva iz porodilišta i neadekvatna podrška, a uz to i bombardovanje reklamama za mlečnu formulu.

Jedna od majki za Nedeljnik priča da kada je rodila svoje prvo dete pre deset godina u porodilištu apsolutno nije bilo osobe, osim iskusnijih majki, koja je pokazala interesovanje da joj objasni kako treba dojiti bebu.

"Da ne pričamo o tome da mi bebu nisu doneli posle prvih sat vremena od porođaja, iako je bio prirodnim putem, već mnogo kasnije. I kada sam tražila pomoć jer sam imala problema sa dojenjem - jednostavno nisam uspevala u tome, zbog čega sam imala bolove - izgledalo je kao da hoće da me što pre otkače uz nabijanje osećaja krivice da ja ne umem/ne znam, kao da se podrazumeva da žena to mora savršeno da zna. Tek po otpustu iz bolnice i dolasku patronažne sestre koja mi je sa nekoliko jednostavnih saveta objasnila sve, počela sam da dojim", priča ona, napominjući da je sa drugim detetom u samom porodilištu imala daleko bolje iskustvo, što je dobro jer pokazuje da se svest menja.

Saveti patronažne sestre

Snežana Malešev, patronažna sestra i savetnica "Halo bebe", kaže da su mlade žene danas zbunjene kada počnu da razmišljaju o dojenju, i da su mnoge poruke koje dobijaju iz okruženja sputavajuće.

"U želji da dojenje uspe, često upadnu u zamku različitih preporuka koje ne moraju da budu za njih adekvatne i umesto da je dojenje uspešnije, dođemo do rečenice 'sve sam probala, ne ide... to je moja priroda'", kaže Snežana.

Ona navodi kao primer neobičan stav da "nekim ženama nije mleko kvalitetno" i da su zbog toga bebe gladne.

"Nema nekvalitetnog majčinog mleka, a ako želimo da dojenje u svesti mladih žena postane spontan čin koji će se desiti kad postanu majke, moramo da umesto predrasuda ponudimo prave informacije koje su jasne i primenljive u praksi."

Pružiti podršku ženi koja doji znači krenuti od pitanja koja ona postavi i razrešiti još sve dileme, ma kako zvučale, kaže patronažna sestra Snežana Malešev.

"Često su to pitanja koja se javljaju uvek kad je nešto nepoznato, nešto za šta nemamo lično iskustvo. Tuđa iskustva znaju da zbune. Potrebno je saznati šta ženu čini zadovoljnom, ispunjenom i približiti joj dojenje kroz praktična rešenja za okolnosti u kojima će se ona naći. Kad pomiri u sebi ono što želi da pruži bebi ali i da ostane u 'svom životu', žena je spremna da krene u najlepše iskustvo koje jedna žena može da doživi."

Problem je - kako ne zbuniti majku tim savetima? Zato je važno da savete pruža stručna osoba, ona koja je prošla kroz obuku za podršku.

"Svaki savet treba da bude individualno oblikovan prema potrebi majke i bebe. Ako se postavimo samo kao neko ko će reći 'treba da uradite to i to' ne posmatrajući šta se dešava i ne razmišljajući zašto se to dešava, može da se desi da naš savet koji je adekvatan ne bude efikasan", kaže Snežana i dodaje da "podrška dojenju nije samo sestrinski posao jer podršku pruža svako od koga majka koja doji zatraži pomoć, i to treba da bude univerzalna praksa zdravstvenih radnika i saradnika u zdravstvu", zbog čega su izuzetno važni obuka, inovativna znanja i specijalizovana mesta za pružanje podrške.

(Ne)uspešno dojenje

Uspešno dojenje počinje kontaktom koža-na-kožu neposredno po rođenju deteta i započinjanjem dojenja u prvom satu posle porođaja. Zajednički smeštaj majke i deteta u porodilištu omogućava dojenje kada beba traži. Pomoć, podrška i empatija osoblja u porodilištu, u trenucima kada je majka u posebnom emotivnom stanju jesu dragoceni, kao i saveti koje majka dobija pre otpusta kući.

"Praktično, svaka majka može da doji. Iako većina trudnica planira da doji, mnoge zapravo dolaze u porodilište nepripremljene. Iako je dojenje prirodan način hranjenja bebe, sam proces je veština koja se uči i zahteva vežbu od strane majke i bebe. Majka i beba moraju da se nauče da rade kao efikasan tim, a pomoć i podrška bebinog tate je dragocena. Najvažnija poruka za majku je da ne odustane ako u početku sve ne funkcioniše onako kako je zamislila", objašnjava dr Olga Stanojlović.

U kliničkim studijama posebno se posvećuje pažnja značaju i prednosti majčinog mleka za prevremeno rođenu decu - rano uvođenje majčinog mleka, čak i najmanjim prevremeno rođenim bebama, poboljšava preživljavanje i brži oporavak ove dece.

"Dokazano je da ishrana majčinim mlekom takođe utiče na razvoj viših moždanih funkcija i inteligenciju ove dece. U nedostatku majčinog mleka ovim bebama je potrebno obezbediti humano mleko iz banke mleka", kaže doktorka Stanojlović.

Brojni su razlozi zašto majka dodaje bebi mlečnu formulu: teškoće pri dojenju zbog problema sa bradavicama ili mastitisom, strah da nema dovoljno mleka i da beba ne napreduje, da njeno mleko nije dobrog kvaliteta.

"Ne postoji mleko lošeg kvaliteta, pitanje je samo da li ga ima dovoljno, odnosno da li je majka preduzela sve da poboljša laktaciju (kvalitetni i redovni obroci, dovoljan unos tečnosti, odmor, učestali podoji). Jasno je da mlečne formule ne mogu da zamene detetu mleko njegove majke. Ako se bebi zbog neopravdanog straha i nestrpljenja uvede mlečna formula, ona često brzo potpuno prestaje da sisa. I bebe hranjene formulom će dobro napredovati, ali će ostati uskraćene za sve dugoročne dobrobiti majčinog mleka, dobro zdravlje i u kasnijem uzrastu", napominje pedijatar Olga Stanojlović.

Važna je podrška

Primarijus dr Radmila Mileusnić-Milenović, načelnica prve Banke humanog mleka na Institutu za neonatologiju u Beogradu, kaže da se dosta govori o dojenju što stvara pritisak kod majki koje imaju problema, ali ta podrška dojenju je više teorijska nego praktična. Dojenje nekada predstavlja veliki psihofizički napor, kada je potrebna stručna pomoć. Bitna je podrška društvene zajednice: stvaranje kutaka za dojenje na javnim mestima, dojenje na radnom mestu, ali i sistemska edukacija kroz redovno obrazovanje dece i omladine.

"Sa radom banaka mleka najbolje su upoznate majke koje su imale takva iskustva. Ostali o radu banaka mleka znaju dosta površno. Banke mleka su veoma važne za decu čije majke nemaju mleka ili imaju odloženi početak laktacije, kao što su prevremeno rođena deca. Mlekom iz banaka mleka bebe dobijaju humano mleko koje je prva i najbolja linija ishrane beba onda kada nema mleka sopstvene majke. Za to su neophodne donorke mleka. To mogu biti majke koje imaju zdrave bebe i doniraju višak mleka ili majke beba hospitalizovanih na Institutu za neonatologiju u Beogradu", kaže ona.

Kodeks marketinga zamena za majčino mleko je dokument SZO, čiji je cilj da zaštiti dojenje od komercijalnih pritisaka proizvođača mlečnih formula, čiji su profiti ogromni i stalno rastu. Kodeks zabranjuje reklamiranje zamena za majčino mleko i promociju proizvođača. Obaveza zdravstvenih radnika, proizvođača, zastupnika i distributera mlečnih formula, kao i svih ostalih, jeste da se pridržavaju Kodeksa. Ali nije baš tako.

"Kodeks se odnosi na reklamiranje i praksu vezanu za sledeće proizvode: zamene za majčino mleko, uključujući formulu za odojčad; druge mlečne proizvode, hranu i napitke, uključujući dopunsku hranu koja se daje preko bočice, kada je reklamirana ili na drugi način prikazana kao odgovarajuća, sa modifikacijama ili bez njih, za korišćenje kao delimična ili potpuna zamena za majčino mleko; bočice i cucle za bočice. Kodeks se odnosi i na kvalitet ovih proizvoda, njihovu dostupnost i informaciju o njihovom korišćenju", pojašnjava Marta Sjeničić iz udruženja Supram, i dodaje da na prvi pogled u Srbiji postoji pravna regulativa koja uređuje reklamiranje zamena za majčino mleko, ali da praksa pokazuje da su potrebne određene promene:

"Da politika dojenja bude usvojena i primenjena u svim zdravstvenim ustanovama uz primenu Kodeksa Svetske zdravstvene organizacije o reklamiranju zamena za majčino mleko; da se izrade vodiči i uputstva za dojenje; sprovođenje kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika o dojenju i odredbama Kodeksa; imenovanje nacionalnog koordinatora i usvajanje smernica nacionalne koordinacije za dojenje. Potrebno je doslednije primenjivati postojeću pravnu regulativu, naročito u oblasti rada inspekcija, odnosno stavljanja u funkciju redovnih mehanizama kontrole sanitarnih i tržišnih inspektora umesto vanrednih."

Izvor: nedeljnik.rs

Ko ne bira sredstva da bi se osvetio, a ko će radije drugome prepustiti da obavi taj posao umesto njega?
Prema astrologiji, svaki znak Zodijaka karakterišu i pozitivne i negativne osobine. Ali, da li je jedan horoskopski znak zaista opasniji po okolinu od drugih?

Mnogo toga, naravno, zavisi od karaktera i okolnosti, ali ipak postoje znaci koji su spremni da potroše mnogo energije i mentalnog angažovanja da bi se osvetili drugima kad procene da su im "na meti" ili kada se uvere u to.

Na osnovu tipičnih osobina ličnosti i statističkih podataka, astrolozi su formirali listu najopasnijih znakova Zodijaka.

1. Jarac

Iako su vredni, marljivi i pronicljivi, Jarčevi su takođe skloni da drugima zagorčaju život i da u tome “idu do kraja”. Kad im neko “stane na žulj” Jarčevi će se distancirati, ali ako se nemila epizoda ponovi i shvate da su “na meti” - bežite koliko vas noge nose!

Bez trunke sažaljenja, veoma uporno i hladnokrvno, Jarac će dati sve da vas zaustavi u nameri da mu upropastite život.

2. Lav

“Kralj Sunca” spreman je da poklekne pred euforijom i da drugima “zaprži čorbu” samo da bi se o njemu pričalo kao o nekome s kim se nije šaliti. Njegova osveta uvek liči na filmski scenario, jer jedino tako Lav može da oporavi povređeni ego i da ujedno poradi na svojoj popularnosti. Kod Lava je sve teatralno, pa i “pokazivanje zuba”.

3. Škorpija

Ovaj vodeni znak “bije glas” da je osvetoljubiv, ljubomoran, a neretko i sadistički nastrojen. Škorpije vole da ugnjetavaju druge onda kada “ne igraju kako one sviraju”, ali isto tako su spremne i da manipulišu drugim ljudima koji će umesto njih “obaviti prljavi posao”. Scenario će, naravno, smisliti same, gađajući vas u najbolniju tačku.

4. Strelac

Uprkos tome što je duhovni znak, Strelac ume da bude prilično brutalan, ali samo onda kad proceni da je u ozbiljnoj opasnosti. Tad se neće libiti da ruši sve pred sobom i da ne razmišlja o posledicama.

5. Vodolija

Osobama rođenim u ovom znaku ne mogu se osporiti altruizam i genijalnost, ali ni zavist, ljubomora i manipulativnost.

Uz to, Vodolijama nije strana ni osvetoljubivost, posebno kad prilikom “odmeravanja snaga” sa nekim ko im je blizak shvate da su slabije. Tad su spremne na sve, pa čak i na niske udarce.

6. Vaga

Nežne i suptilne Vage teško da će se samostalno odlučiti na to da nekome upropaste život. Uglavnom će tražiti saveznike u toj borbi, posebno one koji su osvetljubivije od njih, jer Vage ne žele da “prljaju ruke”.

7. Ovan

Osobe rođene u ovom vatrenom znaku ne podnose da neko bude iznad njih. Zato obožavaju da zagorčavaju život autoritetima i tad ne biraju sredstva. Osveta koju priređuje Ovan uvek je neočekivana i veoma bolna.

8. Ribe

Lako se ljute, a još lakše zaklinju da nikad neće oprostiti onima koji su ih povredili. Nemojte pokušavati da ih lažete - “pročitaće” vas i kad-tad vam naplatiti neiskrenost, i to višestruko.

Spremne su i na bolniji scenario: pustiće vas da se koprcate u moru problema i mirno posmatrati sa strane kako ne uspevate da se izvučete.

9. Blizanci

Po prirodi su nestalni i nedosledni, zbog čega nije pametno oslanjati se na njihova obećanja. Kad požele da se nekome osvete, Blizanci će samo nestati u vidu lastinog repa. Oni ne znaju da se svete, jer ne žele da troše energiju na loše stvari. Veruju da će već to "nebo uspeti da izniveliše".

10. Devica

Iako nije visoko rangirana na listi opasnih horoskopskih znakova, Devica će postati i te kako ozbiljan protivnik ako je razljutite. Ona “povlači konce iz senke”, ne ostavlja tragove i ne pokazuje emocije. Utoliko je opasnija od drugih znakova Zodijaka, jer nećete moći da razotkrijete da upravo ona stoji iza pakla koji vam je priredila.

Jer, Devica se drži one stare: “Osveta je najbolja kad je servirate hladnu”...

11. Rak

Emotivne i ranjive osobe rođene u znaku Raka dugo će patiti što ste ih povredili, a najveća kazna koju će vam prirediti je iznenadno priznanje da ste ih izneverili i da ste im “slomili srce”.

Poput Riba, uskratiće vam pomoć kad vide da ste u problemu, ali će duboko u sebi patiti što ste im srušili iluziju o večnoj ljubavi ili večnom prijateljstvu.

12. Bik

Iako deluje opasno, uporan i tvrdoglavi Bik je zapravo najmiroljubiviji znak Zodijaka. On samo naglas obećava da će se osvetiti, ali to nikada ne čini. Jedina Bikova osveta je da uloži više energije u segment života koji ste mu upropastili.

Kad na tom polju postane srećan, smatraće da je to najsnažniji šamar njegovim neprijateljima.

izvor:telegraf.rs

Iz godine u godinu sve češće pričamo o zdravoj hrani, internet je pun saveta nutricionista kako se zdavo hraniti, a “bakini recepti” ponovo su u modi. Da li je zdrava hrana postala fiksacija ili potreba i da li zdravo može da preraste u bolesno?

U jednom nenaučnom članku Bretmana i Najta 1997. godine pojavio se pojam Ortoreksija nervoza (Orthorexia nervosa), koji je definisan kao kao „fiksacija na unos zdrave hrane sa ciljem da se izbegne bolest“.

Kako navodi načelnica Sektora za preventivnu medicinu VMA profesor dr Sonja Radaković, ortoreksija najčešće započinje bezazleno, kao želja da se unapredi ishrana, navike u ishrani ili opšte zdravstveno stanje. Prema njenim rečima, ortoreksija još uvek nije uvrštena u registar bolesti, odnosno još uvek se razmatra da li je treba klasifikovati kao mentalnu bolest, zavisnost ili ekstremni stil ishrane.

„Danas se smatra da ortoreksija obuhvata fanatične navike u ishrani, ali takođe i ekscesivnu fizičku aktivnost koja je sa time povezana. Prvi naučni članak koji je razmatrao ortoreksiju pojavio se 2004. godine, tako da je ta tema i dalje nova. U skladu sa ranim Bretmanovim opisom, u naučnim istraživanjima se kao glavno obeležje ortoreksije navodi opsednutost hranom i ishranom. Po nekim autorima, uobičajena klinička slika liči na ostale poremećaje ishrane, naročito na anoreksiju, a po drugima je bliža opsesivno-kompulzivnim poremećajima“, objašnjava dr Radaković na sajtu VMA.

Interesovanje za zdravu hranu povezano sa helitizmom

Pojačano interesovanje za zdravu ishranu, ističe ona, povezano je sa porastom svesti ljudi o zdravim stilovima života, odnosno pojavom takozvanog „heltizma“

„Heltizam polako postaje dominantna ideologija u savremenom razvijenom zapadnom društvu, a obuhvata promociju zdravlja i zdravog života, naročito u javnim medijima. Ova ideologija kao elemente i obeležja dobrog zdravlja nameće privlačno i mladoliko telo, zdrave navike u ishrani i redovno vežbanje. „Heltizam“ se takođe povezuje i sa diskursom savremene konzumentske kulture, gde vitko telo odražava zdravlje, ali takođe predstavlja i simbol uspešnog života, dok se gojazne osobe doživljavaju kao lenje, emotivno nestabilne i neprivlačne“, naglašava ona.

Šta je ortoreksija: Da li je zdrava hrana fiksacija ili potreba 

S obziron na to da ortoreksija nije još uvek klasifikovana kao bolest, nisu ni utvrđeni dijagnostički kriterijumi, što uveliko otežava procenu učestalosti.

„Razlike nisu primećene u pogledu pola, uzrasta i nivoa obrazovanja. Međutim, neke studije pokazuju da je ortoreksija češća među poklonicima takozvanih „kultova ishrane“ odnosno među veganima, frutarijancima, poklonicima ishrane sirovim namirnicama, a takođe i među pripadnicima pokreta za zaštitu životinja, kao i među pobornicima organske i genetski nemodifikovane hrane”, navodi dr Sonja Radaković.

Koliko je ortoreksija učestala

Do sada je, kako tvrdi dr Radaković, objavljeno svega nekoliko studija koje su se bavile učestalošću ortoreksije i one su utvrdile prisustvo ovog poremećaja u 6,9 odsto Italijana različitog zanimanja (opšta populacija), pa sve do 86 odsto u grupi osoba koje vežbaju jogu u Španiji.

„Ova neravnomerna učestalost upravo je odraz nedefinisanih kriterijuma, kao i veoma različite zastupljenosti u različitim društvenim grupama“, ocenjuje ona.

U Srbiji do sada nije sprovedeno nijedno istraživanje učestalosti ortoreksije kao posebnog entiteta. Rezultati jedinog istraživanja zdravih navika u ishrani (A.Đ. Jovičić iz 2017. godine) daju podatke o procentu osoba koje vode računa o ishrani, ali među njima nisu izdvojeni oni sa crtama ortoreksije. Za ovakva istraživanja koriste se upitnici (na primer ORTO-15), ali nisu još uvek validovani za našu populaciju. Ove osobe se retko viđaju u praksi dijetoterapeuta, pošto smatraju da se hrane pravilno i ne posećuju savetovališta za ishranu.

Crte ortoreksije

Osobe koje pokazuju crte ortoreksije najčešće se strogo pridržavaju programa ishrane, jedu češće i manje obroke, troše enormno mnogo vremena na izračunavanje energetske vrednosti, sadržaja vitamina i minerala u hrani, pažljivo čitaju deklaracije, procenjuju sadržaj „trans“ masti, pripremaju hranu na poseban način (često konzumiraju sirove namirnice) i po nekoliko sati dnevno analiziraju sopstvenu ishranu. Odbijanje hrane prilikom izlaska u restorane, prilikom porodičnih i drugih društvenih okupljanja, nošenje sopstvenog obroka za tu svrhu i slično, dovodi ove osobe u situaciju da budu socijalno izolovane i odbačene od okoline.

Takođe, osobe koje pokazuju crte ortoreksije često su fizički veoma aktivne i veoma se trude da postignu ili održe vitku figuru.

„Prema dostupnim literaturnim podacima, u faktore rizika za nastanak i razvoj ortoreksije takođe spadaju neodgovarajući odnos prema ishrani, već postojeći opsesivno-kompulzivni poremećaj ili drugi poremećaj ishrane (anoreksija, bulimija) i početno prekomerna telesna masa, odnosno gojaznost“, naglašava dr Radaković.

izvor:danas.rs

Pod sloganom "Tragom snova Ernesta Bošnjaka", u okviru četvrtog Somborskog filmskog festivala gledaoci su imali priliku da vide šesnaest filmova, a najboljima su pripale nagrade.

U Glavnoj takmičarskoj selekciji, bilo je pet ostvarenja, a u Selekciji filmova mladih autora tri filma. Prikazana su i dva filma u selekciji „Kad bi Sombor bio Holivud“ čiji koncept asocira na težnju zanesenjaka Somborca Ernesta Bošnjaka da u gradu na severu Bačke stvori centar u kome će se proizvoditi i prikazivati filmovi. Ovom filmskom manifestacijom, Somborci su dokazali da imaju jasnu želju da ostvare Bošnjakov san.

Podršku je pružio i predsednik Skupštine Grada Sombora Zoran Rus kome je dodeljena nagrada Specijalni „Boer“, priznanje za izuzetan doprinos razvoju Somborskog filmskog Festivala koje mu je uručila direktorka festivala Vesna Šašić.

Otvaranje A1 Kinoteka letnjeg bioskopa na Krovnoj terasi Doma Vojske Srbije Foto:FoNet/Zoran Mrđa
Nagrada "Boer" za najbolji film u Selekciji filmova mladih autora pripala je filmu "Heroji". Žiri Selekcije filmova mladih autora radio je u sastavu: glumica Nina Grahovac, producentkinja Jovana Đurić i reditelj Vanja Hovan.

- Nakon odgledanih filmova, žiri selekcije mladih autora 4. Somborskog filmskog festivala jednoglasno je doneo odluku da nagradu dodeli filmu "Heroji", reditelja Gorana Nikolića. Za hrabrost autora u izboru teme i za inovativan pristup temi koja do sada na ovaj način nije obrađivana u domaćoj kinematografiji. Zatim za besprekorni vizuelni identitet i osobenu estetiku autora kojom uspeva da poveže aspekte autorskog i komercijalnog filma, kao i za rad sa glumcima čiji je rezultat sjajan glumački izraz Mladena Sovilja i Todora Jovanovića, ali i za emociju koju je kroz saradnju sa celokupnom filmskom ekipom uspeo da stvori i da prenese na publiku - rekla je Grahovac.

Nagrada za najbolji film otišla je u ruke ostvarenju "Mrak", reditelja Dušana Milića.

O dobitnicima nagrade u Glavnom takmičarskom programu odlučivao je žiri u sastavu: reditelj Milutin Petrović, glumica Sonja Kolačarić i glumac Radomir Nikolić.

- Svetlo u tami, to je jedan od najlepših poetskih opisa naše umetnosti. Svetlo u tami je i moguć opis tog sna Ernesta Bošnjaka, sna svih nas koji se bavimo ovim poslom. Za najbolji film ovog festivala, po mišljenju žirija, moglo bi se reći da se bavi temom koja je kao da je sakrivena od svetla ove stvarnosti koju živimo. Zbog toga bilo je potrebno veliko i iskreno nadahnuće da se pronađe gotovo zaumna stilska figura kojom je osvetljena jedna velika muka koja je u dubokoj tami ovoga sveta pa čak i domaće kinematografije. Ponosni smo da, ovde u Somboru, dodelimo nagradu za najbolji film, ostvarenju "Mrak" u režiji Dušana Milića - rekao je Petrović.

Nagrada za najboljeg glumca pripala je Ibrahimu Komi za ulogu Strahinje u filmu "Strahinja Banović", dok je za najbolju glumicu proglašena Danica Ćurčić za ulogu Vukice u filmu "Mrak".

Puna gledališta tokom prethodna četiri dana festivala, pokazala su važnost ove filmske svetkovine za Grad Sombor. Fanfare su označile kraj ovogodišnjeg druženja, a u ime direkcije prisutne je pozdravila direktorka Festivala Vesna Šašić i zahvalila im se na bezuslovnoj podršci.

Na kraju Četvrtog somborskog filmskog festivala, u čast nagrađenih i posetilaca, usledio je "Filmski kabare – koncert filmske muzike" tokom kojeg su nastupile Mina Lazarević, Ivana Knežević i Žarko Stepanov.

izvor:nova.rs

SOMBOR: Ovih dana delegacija Grada Sombora, članovi projektnog tima za projekat finansiran iz Dunavskog transnacionalnog programa EU „Responsible Green Destination Amazon of Europe“ (Amazing AoE), odnosno „Evropski Amazon“, Turistička organizacija grada Sombora i članovi UG „Podunav“ Bački Monoštor – kao partneri u projektu “Danube Guides Action“, učestvovala je na 12. Internacionalnom Dunavskom festivalu u nemačkom gradu Ulmu.

Nije tajna da Sombor i pored činjenice da je u 18. i 19. veku beležio gotovo dramatičan razvoj zahvaljujući pre svega svom većinskom stanovništvu, Srbima i Bunjevcima, za slavnu istoriju ima da zahvali i Podunavskim Švabama, koji su kolonizovani na ove prostore putujući lađama upravo iz nemačkog Ulma.

Na Dunavskom festivalu su, kako posetiocima iz celoga sveta, tako i privrednicima i ostalim učesnicima festivala, tokom pet dana trajanja, na štandu Grada Sombora predstavljeni turistički i privredni potencijali Grada Sombora. Promotivne aktivnosti su, u saradnji sa predstavnicima TOGS-a i „Dunavskim vodičima“, doprinele izuzetno velikom interesovanju posetilaca i učesnika festivala, gde je Sombor prepoznat kao dobra destinacija za razvoj turizma i potencijalna ulaganja u sektor turizma. Delegacija Grada Sombora je prisustvovala i na svečanom otvaranju Svetskog muzeja podunavskih Švaba u Ulmu, gde je dogovoren niz budućih aktivnosti u vezi sa povezivanjem i zajedničkim projektima sa Gradskim muzejem Sombor, depadansom Muzeja podunavskih Švaba u Somboru.

Predstavnici oba projekta učestvovali su i na Dunavskom omladinskom forumu, na kome su predstavljene aktivnosti i projekti koje realizuje Grad Sombor i lokalna zajednica, sa ciljem razvoja eko-turizma i zaštite prirode i životne sredine, te promocije UNESKO rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav i SRP Gornje Podunavlje. Ovo je bila prilika i za ponovni susret sa profesorom Andreasom Fatom, koji je pre nekoliko sedmica preplivao ceo tok Dunava. Mada je doživeo, najblaže rečeno, neprijatnu situaciju da, zbog enormnog zagađenja Dunava izazvanog nekontrolisanim izlivanjem fekalija, prekine svoj plivački put u području Beograda, Fat je sa svoga putovanja podelio prelepe utiske vezane za očuvanu prirodu i gostoprimstvo koje je iskusio prilikom posete Bačkom Monoštoru i SRP „Gornje Podunavlje“.

izvor:dnevnik.rs