Radoš Đurović iz beogradske nevladine organizacije Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila izjavio je za Radio Slobodnu Evropu da je iznenađen otvorenom hajkom koju su u Somboru pokrenule ekstremističke grupe kada je reč o migrantima i ocenio da nadležne institucije, tužilaštvo i policija, nisu dovoljno angažovane po tom pitanju.

Takvo izražavanje predrasuda, čak i mržnje, podrazumeva krivičnu odgovornost i mora da se deluje. Ovakvi potezi, gde se uzima pravda u sopstvene ruke, iako je sprovođenje reda i mira u rukama policije, je krajnje sporno i nedopustivo, rekao je Đurović.

Đurović napominje da je u sredinama gde se nalaze centri za prihvat izbeglica i migranata situacija veoma teška i da su, zbog loše komunikacije Komesarijata za izbeglice sa lokalnim stanovništvom, među žiteljima tih mesta prisutni strah, ali i predrasude prema korisnicima centara.

Desničarska organizacija „Narodne patrole“ 9. oktobra je izlepila u Somboru plakate sa fotografijama šestoro ljudi koje su optužili za pomaganje migrantima, na kojima se vide i njihovi privatni podaci, što je izazvalo reakciju policije.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je u odgovoru za RSE danas potvrdilo da je Policijska uprava u Somboru obavestila somborsko Osnovno javno tužilaštvo, koje se izjasnilo da im se dostavi izveštaj, što je, kako se navodi u odgovoru, policija učinila 11. oktobra.

Kako se navodi, policija je prvu prijavu dobila 12. oktobra, kada je u Policijsku upravu u Somboru došlo pet osoba koje su prijavile da su pomenute u objavi na društvenoj mreži.

„Policija je sa njima obavila razgovor o čemu je, takođe, obavešten tužilac, a sačinjene službene beleške o obaveštenju primljenom od građanina će biti prosleđene tužilaštvu koje je nadležno za dalji postupak“, navodi MUP.

izvor:danas.rs

Prihvatni centar je prepun, a u šume i atari obiluju improvizovanim kampovima koji vrve od izbeglica.

Pre nekoliko dana ultradesničarske organizacije oblepile su Sombor fotografijama i podacima ljudi koji, prema njihovom stavu pomažu migrantima" i koji su, kako se navodi "profiteri".

Ovakvim plaketima i fotografijama bio je oblepljen Sombor.

Organizacija "Narodna patrola" označila je neke Somborce kao pomagače i profitere koji migrantima ilegalno iznajmljuju stanove, a na društvenim mrežama krenuo je linč i predlozi poput javnog vešanja označenih.

"Samim tim činom kad smo mi nekoga primili u objekat i u nadležne institucije ga prijavili da je kod nas, ja smatram da ga mi ne krijemo. Da li neko ima neko drugo tumačenje, ja ne znam, kazao je radnik hotela u Somboru Milan Končalović.

Stigma je navučena na ljude koji čak i ne iznajmljuju sobe, ali i na one legalne vlasnike smeštaja.

Protiv onih koji su štampali plakate podnete su krivične prijave po službenoj dužnosti. Dok priča ne dobije sudski epilog, migranti svakodnevno pristižu u Sombor. U prihvatnom centru ih je gotovo 900, a kapaciteti su znatno manji.

Niko ovde ne želi da ostane. Mnogi pokušavaju i po 30 puta da se ilegalno domognu Hrvatske ili Mađarske, pa zato i beže od prihvatnog centra.

Šuma oko naselja Šikara vrvi od ovakvih ilegalnih kampova.

U protekle dve sedmice iz Sombora je deportovano 900 migranata u druge prihvatne centre po Srbiji, ali se ti ljudi vraćaju.

Van kampa, u potrazi za hranom, ogrevom i momentima nepažnje hrvatskih i mađarskih graničara, oni se snalaze na Šikari - somborskom naselju koje je migrantski dom već pet godina.

A Somborcima koji stanuju ovde smetaju seča šume i ogromne količine smeća. Noću je tu i strah za bezbenodnost od velikih grupa ljudi koji se ovuda kreću.

izvor:b92.net

Liga socijaldemokrata Vojvodine zahtražila je hitnu reakciju policije i tužilaštva i strogo kažnjavanje osoba koje su prethodnih dana pozivale na linč građana Sombora koji pomažu migrantima.

Kako navode u LSV, mediji su preneli da pripadnici ekstremno desne grupe „Narodne patrole“ objavljuju fotografije i imena Somboraca koji izdaju stanove migrantina.

Ovaj materijal dele i na društvenim mrežama, a na njima se pomenuti građani najprizemnije vređaju.

LSV ukazuje da je ovo čin klasičnog crtanja mete na čelu građana Sombora, što je protivzakonito i krajnje neprihvatljivo. Kako navode, od države očekuju da radi svoj posao i spreči pogubno delovanje ekstremnih grupa, koje svojim delovanjem unose nemir među građane. Srbija mora biti moderna država i sprečiti ovakve pojave. U suprotnom, klizimo ka nesigurnim vremenima u kojima caruju primitivne horde, koje uzimaju zakon u svoje ruke, navodi se u reagovanju LSV.

izvor:danas.rs

Dušan Komarčević
Dan nakon što je Sombor osvanuo oblepljen huškačkim plakatima, organizacija "Narodne patrole" je tu organizovala i protest na kojem je zatraženo da vojska obezbeđuje centre za prihvat migranata, a mogli su se čuti i povici "Nećemo migrante".
Dan nakon što je Sombor  osvanuo oblepljen huškačkim plakatima, organizacija "Narodne patrole" je tu organizovala i protest na kojem je zatraženo da vojska obezbeđuje centre za prihvat migranata, a mogli su se čuti i povici "Nećemo migrante".
Podijelite

Ovo je mali grad. Kad vas neko na taj način obeleži, nije svejedno - kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) građanin Sombora, Siniša Ševo.

U ovom gradu na krajnjem severozapadu Srbije, u neposrednoj blizini granice sa Mađarskom i Hrvatskom, ekstremni desničari su objavili plakate sa imenima ljudi koje su optužili da pomažu izbeglicama.

Srbija, u kojoj prema procenama UNHCR boravi trenutno oko 5.000 izbeglica i migranata, nalazi se na takozvanoj Balkanskoj ruti i poslednja je država koja deli ljude u pokretu od Evropske unije. Na severozapadu graniči se sa Hrvatskom, na severu sa Mađarskom, a na istoku sa Rumunijom.

Upravo zbog toga, desničarske grupacije vide priliku u antimigrantskoj retorici za jačanje svojih snaga.

Tako je ekstremno desničarska organizacija "Narodne patrole" 9. oktobra izlepila u Somboru plakate sa fotografijama šest ljudi koje su optužili za pomaganje migrantima, što je izazvalo reakciju policije.

Na plakatima se vide i privatni podaci ljudi.

Siniša Ševo čije se ime našlo na plakatima, kako kaže, već godinu dana drži registrovan hostel u kojem uglavnom noće ljudi sa Bliskog istoka i Azije, koji pokušavaju da stignu do zemalja zapadne Evrope.

"Što je najgore, tu ima raznih komentara, kažu "Obesite ih na bođoše" . Ne vidim razlog, mi imamo uredno registrovan hostel", kaže Ševo.

Poruke mržnje na društvenim mrežama
Uz fotografije koje su ekstremisti uzeli sa privatnih profila stoji i poruka: "Somborci, ovo su Vaše komšije koje nelegalno izdaju migrantima smeštaje. Zbog sopstvene zarade učestvuju u nagomilavanju istih u Vašem gradu".

Te fotografije je organizacija "Narodne patrole" objavila i na svom zvaničnom profilu društvenoj mreži Fejsbuk, na kojem ima više od 43.000 pratilaca.

"Somborci, sad kad znate ko su te komšije (hulje i prodane duše) koje vam rade o glavi, znate šta vam valja činiti", navodi se u jednom od komentara na stranici "Narodne patrole".

U drugom komentaru se targetirani ljudi nazivaju "izdajnicima" koje "treba sa migrantima isterati iz države".

Siniša Ševo kaže da je njegova supruga počela da doživljava neprijatnosti na Fejsbuku nakon objavljivanja plakata.

"Ja sam to najpre olako shvatio, a sad kako vreme odmiče, malo počinjem da brinem, pre svega za familiju nego za mene lično", kaže on.

Ševo kaže da su ljudi koji su se našli na plakatima 12. oktobra dali izjavu policiji, te da im je tamo rečeno da je MUP podneo prijavu tužilaštvu.

"Sada čekamo da vidimo hoće li tužilaštvo reagovati", kaže Siniša Ševo.

Šta kažu u policiji?
I MUP Srbije je u odgovoru za RSE 12. oktobra potvrdio da je Policijska uprava u Somboru obavestila somborsko Osnovno javno tužilaštvo, koje se izjasnilo da im se dostavi izveštaj, što je, kako se navodi u odgovoru, policija učinila 11. oktobra.

Kako se navodi, policija je prvu prijavu dobila 12, oktobra, kada je u Policijsku upravu u Somboru došlo pet osoba koje su prijavile da su pomenute u objavi na društvenoj mreži.

"Policija je sa njima obavila razgovor o čemu je, takođe, obavešten tužilac, a sačinjene službene beleške o obaveštenju primljenom od građanina će biti prosleđene tužilaštvu koje je nadležno za dalji postupak", navodi MUP.

I antimigrantski protest u Somboru
Prema zvaničnim podacima, u Somboru živi oko 80.000 ljudi. Dan nakon što je taj grad osvanuo oblepljen huškačkim plakatima, "Narodne patrole" su u tom gradu organizovale i protest na kojem je zatraženo da vojska obezbeđuje centre za prihvat migranata, a mogli su se čuti i povici "Nećemo migrante".

Siniša Ševo kaže da pripadnici desničarskih grupa u Somboru po svaku cenu pokušavaju da izazovu sukob sa izbeglicama i migrantima.

"Oni njih bukvalno maltretiraju, legitimišu, teraju, napadaju… Bukvalno traže razlog da budu napadnuti, ali sreća pa su ti ljudi definitivno pametniji od njih i jednostavno beže od problema", kaže Ševo.

On dodaje da je situacija u njegovom gradu teška, da je van kampa mnogo migranata koji su prinuđeni da spavaju na otvorenom.

Pripadnici desničarskih grupa u Somboru po svaku cenu pokušavaju da izazovu sukob sa izbeglicama i migrantima, navodi Ševo.
Ševo kaže da njegov hostel, kao ni mnogi drugi smeštaji u Somboru, ne radi, pošto policija u poslednjih nekoliko sedmica pojačano kažnjava ugostitelje koji izdaju smeštaj migrantima.

"To se pojačalo otkako su ove formacije počele da pritiskaju. Policija i vlasti uglavnom ćute, gledaju da se to izbalansira, ali ovi ne odustaju", kaže Ševo.

Zakonodavstvo Srbije dozvoljava izdavanje privatnog smeštaja samo stancima koji su u postupku traženja azila. S obzirom na to da je za većinu migranata Srbija tranzitna zemlja, oni nisu u toj proceduri i ostaju nevidljivi za sistem. Samim tim je izdavanje smeštaja tim ljudima protivzakonito.

Đurović: Samoinicijativno sprovođenje pravde nedopustivo
Radoš Đurović, iz beogradske nevladine organizacije Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila, kaže za RSE da je iznenađen otvorenom hajkom koju su u Somboru pokrenule ekstremističke grupe. On dodaje da nadležne institucije – pre svega tužilaštvo i policija – nisu dovoljno angažovane po ovom pitanju.

"Takvo izražavanje predrasuda, čak i mržnje, podrazumeva krivičnu odgovornost i mora da se deluje. Ovakvi potezi, gde se preuzima sprovođenje pravde u sopstvene ruke, iako je sprovođenje reda i mira u rukama policije, je krajnje sporno i nedopustivo", kaže Đurović.

Đurović napominje da je u sredinama gde se nalaze centri za prihvat izbeglica i migranata situacija veoma teška, te da su, zbog loše komunikacije Komesarijata za izbeglice sa lokalnim stanovništvom, među žiteljima tih mesta prisutni strah ali i predrasude prema korisnicima centara.

Srbija upravlja sa 20 centara u kojima su smešteni ljudi u pokretu, a njima upravlja Komesarijat za izbeglice, kao državno telo. Jedan od takvih centara nalazi se upravo u Somboru.

Međutim, Srbija za izbeglice i migrante najčešće nije finalna destinacija, tako da se na svom putu oni retko zadržavaju u centrima i biraju da nastave svoje putovanje.

"Podsetiću da se dugi niz godina ti kampovi za prihvat loše vode. Ljudi se ne smeštaju u njih, vrlo često su i pored kampova ljudi na otvorenom. To sve pogađa domaće građane. Lokalna samouprava nije dovoljno osnažena da se bavi ovim pitanjem, nego zavisi od Komesarijata za izbeglice. To sve stvara kritičnu masu problema koji su plodno tle za ekstremne stranke i pokrete koji funkcionišu na dizanju predrasuda", kaže Đurović.

Prema podacima Đurovićevog Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, pre dva meseca je u okolini Sombora bilo oko 1.000 ljudi oko kampa. U takvim okolnostima se, kaže, pojavljuju ljudi koji mešetare – za ogroman novac izdaju smeštaj izbeglicama ili učestvuju u njihovom krijumčarenju.

"Taj otpor građana je usmeren prema migrantima, a moje mišljenje je da bi trebalo da bude usmeren prema lokalnim vlastima i Komesarijatu kao jedan poziv da se problem reši na adekvatan način i da se građani pravilno informišu o izazovima", smatra Đurović.

Radio Slobodna Evropa je povodom dešavanja u Somboru zatražio komentar od Komesarijata za izbeglice i migracije, ali odgovor do zaključenja teksta nije stigao.

'Narodne patrole' bez skrivanja deluju na ulicama
"Narodne patrole" su samoorganizovane skupine ekstremnih desničara koji su javne istupe započeli 2020. godine i u više navrata organizovali antimigrantske akcije u nekoliko gradova Srbije. Sve to su snimali i delili na društvenim mrežama.

Grupacija, kako se vidi na objavama na mrežama, takođe se protivi nezavisnosti Kosova i negira genocid u Srebrenici.

Kao neformalni vođa ove grupe predstavlja se Damjan Knežević. Upravo je Knežević u februaru 2020. godine na društvenim mrežama objavio snimak iz centra Beograda, na kojem grupa mladića sa kapuljačama presreće migrante i izbeglice i obaveštava ih da im "zabranjuju kretanje“, uz poruku da će "imati problem" ako neko napadne "srpske žene i muškarce".

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je 24. februara za RSE potvrdilo da je policija obavestila Tužilaštvo o slučaju organizovanja takozvanih "Narodnih patrola" protiv migranata i snimku koji je Knežević objavio, ali Više javno tužilaštvo u Beogradu tada nije odgovorilo na upit RSE šta je preduzeto tim povodom.

Damjan Knežević je bio učesnik na više antimigrantskih i antivakserskih protesta u Beogradu.

Antimigrantski protesti održani su prošle godine u nekoliko gradova Srbije. Jedno takvo okupljanje novembra 2020. u Šidu, gradu na severozapadu Srbije u blizini srpsko-hrvatske granice, podržao je i predsednik te opštine.

Među političkim strankama povodom dešavanja u Somboru do sada je reagovala jedino Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV). Ova opoziciona stranka je u saopštenju objavljenom 12. oktobra zatražila hitnu reakciju policije i tužilaštva i strogo kažnjavanje osoba koje su prethodnih dana targetirale građane Sombora.

LSV navodi da je ovo čin "klasičnog crtanja mete na čelu građana Sombora, što je protivzakonito i krajnje neprihvatljivo".

Ta stranka je navela i da od države očekuje da radi svoj posao i spreči pogubno delovanje ekstremnih grupa, koje svojim delovanjem unose nemir među građane.

"Srbija mora biti moderna država i sprečiti ovakve pojave", poručuju iz LSV, ističući da u suprotnom zemlja "klizi ka nesigurnim vremenima u kojima caruju primitivne horde, koje uzimaju zakon u svoje ruke".

Nevladina organizacija Žene u crnom pozvala je 11. oktobra nadležne institucije da reaguju povodom akcije "Narodnih patrola".

U saopštenju se navodi da su pripadnici te organizacije "samo batina u rukama vladajućeg režima, koju isti koristi kada mu je to potrebno, ne bi li se obračunao sa političkim neistomišljenicima ili izbeglicama i migrantima".

"Podsećamo da je ova grupa odgovorna za širenje lažnih vesti, dezinformacija protiv migranata i izbeglica, a koje imaju za cilj širenje antimigrantske politike", piše u saopštenju.

Kako je javila novinska agencija Beta, lokalna policija u Somboru je u septembru sprovela nekoliko hapšenja ljudi koje sumnjiči za krijumčarenje ljudi.

MUP je 22. septembra saopštio da je somborska policija uhapsila muškarca iz Sombora u čijoj kući je zatekla 85 iregularnih migranata. Osumnjičeni P.M (46) se tereti da je izvršio krivično delo – nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi.

Pet dana ranije, policija je saopštila da je u Somboru uhapsila 45-godišnjeg muškarca jer je "u ugostiteljskom objektu čiji je zakupac pronašla 50 iregularnih migranata".

I njemu se na teret stavlja krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi.

Ovi slučajevi još uvek čekaju na sudski epilog.

izvor:slobodnaevropa.org

Milica Barašin (16) pre 11 godina izbodena je nožem nadomak svoje kuće u Subotici

Navršilo se 11 godina otkako je u večernjim časovima, nadomak svoje kuće u Subotici, pored pruge kojom vozovi idu za Sombor, ubijena šesnaestogodišnja Milica Barašin. I dalje nepoznati zločinac, velikim oštrim nožem devojčicu je ubo više puta u grudi, a potom joj prerezao vrat.

Miličino telo pronašao je jedan od prolaznika, a posekotine koje je imala na rukama i odsečen kažiprst, kažu oni koji se razumeju u forenziku, ukazuju na to da se žestoko branila od napadača.

Milica se te kobne večeri 7. oktobra 2010. godine vraćala iz centra grada u kom je bila sa drugaricama na piću. Veći deo puta prelazila je sama jer niko od njenih drugarica ne stanuje u naselju u kojem je Miličina porodica našla dom po dolasku iz Sombora. U ušima je imala slušalice, piše "Politika".

Na mestu sa kojeg se jasno vidi kuća u kojoj je živela sa majkom, bakom i dekom, s leđa joj je prišao nepoznati muškarac i napao je. Nije je opljačkao, niti seksualno uznemirio. Ubio je i pobegao.

Dostupni podaci pokazuju da je napadač bio desnoruk i da je pokušao da sakrije svoje lice navlačeći kapuljaču na glavu.

Njena majka Svetlana Simendić polako gubi nadu da će ubica njene devojčice ikada biti otkriven. Niko je više i ne zove.

– Niti ko priča o tome, niti je koga briga. Čast izuzecima, ali niko nikada nije pozvao da pita nešto, a kamoli policija. Mislim da su odavno digli ruke, jer mi je rečeno da ne mogu da utvrde motiv ubistva. U početku sam se nadala i da će neko nešto da javi, ali više ne. Sve mi to liči na san... Više ni ne idem u policiju, niti ja imam šta da ih pitam, niti oni šta da mi kažu – priča majka tragično nastradale devojčice.

O identitetu zločinca se svih ovih godina samo nagađalo. Nijedna zvanična informacija nije stigla do neutešne majke, ni javnosti.

– Dok sam odlazila u policiju sve što su mi govorili u meni je budilo lažnu nadu. Zato ne želim više uopšte da se nadam i da mi bude loše. Pomirila sam se sa sudbinom. Verujem da im je ubica umakao i da će ga pronaći jedino ako se ili sam oda ili počini novi zločin, s obzirom na to da imaju njegov DNK i da poređenjem mogu da ga identifikuju – dodaje Svetlana Simendić.

Društvene mrežeSvetlana Simendić
Svaka informacija o nekom ubistvu Svetlanu duboko potrese. Dok se ne otkrije počinilac, razmišlja o tome da je, možda, baš on ubio njenu Milicu.

– Toliko je tragedija oko nas. Svaka me dira. Prošle godine su mi pisale dve devojčice, imaju po 13 godina, išle su uz prugu i posetile su mesto gde je Milica ubijena i čak su uredile taj prostor, počupale travu. Ne znam ko su, imale su samo tri godine kada se ubistvo desilo.

Svetlani je najteže u danima godišnjice smrti njene mezimice. Na dan ubistva odlazi na somborsko groblje gde počiva Milica i dugo ostane. Obavezno ponese buket koji čini onoliko ruža koliko bi njena ćerka te godine napunila godina. Ove je, kaže, ponela jednu ružu više.

– Okružena sam njenim slikama i uspomenama koje sam, pored srca, sačuvala i u njenoj sobi. Zločinac joj nije dozvolio da doživi najlepše godine, da ima decu. Bol se ne smanjuje. Nikada mi neće biti jasno zašto je neko Milici prekinuo mladost – kroz suze priča Svetlana Simendić.

izvor:alo.rs

SOMBOR - Proteklog vikenda u Somboru na pojedinačnom prvenstvu Srbije u dizanju tegova za seniorke i veteranke, nastupilo je 29 takmičarki iz 10 klubova koje su se takmičile u 9 težinskih kategorija.
Oborena su tri državna rekorda. U seniorskoj konkurenciji juniorska evropska prvakinja iz Finske, Radmila Zagorac (49 kg) pomerila je seniorski državni rekord u izbačaju za tri kilograma, sa 81 na 84 kilograma. Na proteklom državnom šampionatu pravo nastupa u seniorskoj konkurenciji imale su I naše najbolje juniorke. U težinskoj kategoriji do 59 kilograma Lenka Bursać je popravila državni rekord u trzaju za kilogram, sada on iznosi 58 kilograma, dok je Tina Pelajić u istoj težinskoj kategoriji, ali u disciplini izbačaj postavila novi državni rekord sa podignutim 71 kilogramom.

“Bilo je veoma zanimljivo jer je ovogodišnji državni šampionat ukrasilo nekoliko međusobnih duela gde su bukvalno kilogrami odlučivali pobednice. Naša iskusna takmičarka Verica Dušanić pokazala je da joj u njenoj kategoriji nema premca. Mlada Tina Pelajić osvojila je drugo mesto i vinula se u sami vrh ovog našeg sporta u ženskoj konkurenciji, dok je Anđela Erdelj osvojivši četvrto mesto najavila u budućnosti zapaženije rezultate” – kaže trener Kluba dizača tegova Radničkog iz Sombora, domaćina ovogodišnjeg šampionata za seniorke, Petar Rang.

Najbolje seniorke po kategorijama:

49 kg Radmila Zagorac, 8. mart Irig,

55 kg Tamara Arunović, Partizan Beograd

59 kg Tina Alijević, Spartak Subotica

64 kg Aleksandra Prokić, Naisus Niš

71 kg Ana Ilić, Niš iz Niša

76 kg Verica Tomić, Radnički Sombor

81 kg Dijana Mladenović, Legionari Niš

87 kg Una Kranjc, 8. mart Irig

Preko 87 kg Aleksandra Ivanović, Partizan Beograd.

Veteranke:

59 kg Aleksandra Milošević, Naisus Niš,

71 kg Ljiljana Čikoš, Spartak Subotica i

81 kg Jelena Đekić, Jedinstvo Stara Pazova

Tehnički organizator Prvenstva Srbije za dizanje tegova za seniorke bio je somborski Klub dizača tegova Radnički, uz pomoć Sportskog centra Soko i našeg Nacionalnog saveza za dizanje tegova.

izvor:rtv.rs

Žene u crnom najoštrije osuđuju postupak fašističke organizacije Narodna patrola, koja je sinoć plakatima oblepila Sombor, pozivajući na linč ljudi (posebno onih nesrpskog imena) koji pomažu izbeglicama i migrantima tako što im nude smeštaj, navodi se u saopštenju ove nevladine organizacije.

Na plakatima, ukazuju Žene u crnom, pored lica i podataka građana i građanki kojima se ovim postupkom crta meta na čelo, stoji i tekst: „Somborci, ovu su vaše komšije koje nelegalno iznajmljuju migrantima smeštaje. Zbog sopstvene zarade učestvuju u nagomilavanju istih u vašem gradu“.

Ovom prilikom Žene u crnom podsećaju da su pripadnici Narodne patrole samo batina u rukama vladajućeg režima, koju isti koristi kada mu je to potrebno, ne bi li se obračunao sa političkim neistomišljenicima ili izbeglicama i migrantima.

„Takođe, podsećamo da je ova grupa odgovorna za širenje lažnih vesti, dezinformacija protiv migranata i izbeglica, a koje imaju za cilj širenje antimigrantske politike. Nadležne institucije Republike Srbije imaju obavezu da zaštite kako građane i građanke Sombora, tako i sve one ljude koji bežeći od rata i nemaštine prolaze kroz Srbiju. Takođe, nadležne institucije imaju obavezu da procesuiraju sve one odgovorne grupe i pojedince koji pozivaju na nasilje“, ističe se u saopštenju Žena u crnom.

izvor:danas.rs

SOMBOR - Pokrajinski sekrtetar za sport i omladinu Dane Basta zajedno sa gradonačelnikom Sombora Antoniom Ratkovićem, obišao je radove u gradskoj hali "Mostonga" u Somboru koje je finansirao Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu.
Pokrajinska vlada prepoznala je i finansirala kompletnu rasvetu u Gradskoj hali "Mostonga" u Somboru sa 8,5 miliona dinara. Sredstva su utrošena za adaptaciju osvetljenja četiri sportske sale u tom objektu.

"Rasveta je postavljena onako kako treba, sada su uslovi savršeni, čuli smo da se više od 30 klubova ovde bavi sportskim aktivnostima, imaju svoje treninge i izuzetno smo zadovoljni što smo mogli da poravimo uslove u ovoj hali", rekao je Dane Basta, pokrajinski sekretar za sport i omladinu.

"Svakako da je bila potreba da se u ovoj Gradskoj hali adaptira osvetljenje i da svi klubovi koji treniraju imaju što bolje uslove, pre svega za trenažne procese, ali i za svoje utakmice. U hali se nalaze reflektori jačine od 63 do 375 vati", izjavio je Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora.

"Razgovarali smo šta je sledeći korak i kako bismo mogli još da unapredimo rad svih sportista, kako bismo podstakli mlade i decu da se što više bave sportom, a tu pre svega mislimo na zamenu parketa i o drugim projektima koji nas čekaju u budućnosti", izjavio je Darko Kosanović, direktor Sportskog centa "Soko" u Somboru.

Velika i mala sala kao i sale za boks i borilačke sportove pružiće sportistima Sombora bolje uslove za trening, a najavljena su i dalja ulaganja u sport i sportsku infrastrukturu.

izvor:rtv.rs

SOMBOR: U okviru akcije „Pročitali smo mi, pročitaj i ti“ koju organizuje ovdašnja Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“, somborski mališani mogu u sredu 13. oktobra da krenu u najavljenu biblioavanturu.

Naime, promocijom dela mladog, ali već dobro afirmisanog dečjeg pisca Stefana Tićmija započinje sa radom ovogodišnji Čitalački klub Dečijeg odeljenja somborske biblioteke, pa će dva Tićmijeva romana, dva bisera srpske dečje književnosti, „Ja sam Akiko“ i „Kaput od mahovine“, biti sjajan uvod u avanturu čitanja, istraživanja, maštanja i kreativnosti, koju bibliotekari spremaju za sve članove Čitalačkog kluba.

Svi zainteresovani mladi čitači su se tokom septembra prijavljivali ne bi li uzeli učešće u Čitalačkom klubu, još jednoj od akcija biblioteke koja, po statističkim podacima Narodne biblioteke, godinama unazad spada u sam srpski vrh kada je u pitanju broj redovnih članova kao i broj pozajmljenih knjiga „per kapita“, odnosno po glavi stanovnika lokalne zajednice. Za ovu akciju je stiglo 30 prijava, a kako kažu ovdašnji bibliotekari naslovi za čitanje su već odabrani, a startni paketići spremni. Svi učesnici će dobiti sve što im je potrebno za prvi krug čitanja, a sledeći sastanak biće zakazan za četiri nedelje, za potrebne analize, razgovore, domaštavanja i ilustracije pročitanog. I tako ukrug, do juna, kada će priča biti zaokružena još jednom promocijom dečjeg pisca i dodelom nagrada za učesnike. Mentor svim učesnicima će biti Jefimija Topalović, profesor srpskog jezika i književnosti, a prva, oktobarska, promocija Stefana Tićmija i start ove biblioavanture zakazani su za sredu u 13 sati, u sali Dečjeg odeljenja Biblioteke.

Da somborski bibliotekari pođednako vode računa o svim svojim članovima, dokazuju i aktivnosti koje su u Pozajmnom odeljenju „Karla Bijelickog“ organizovane povodom Međunarodnog dana starijih,a namenjene upravo ovoj kategoriji članova. Prva aktivnost bila je „Gosti bibliotekari“ gde su korisnici bili u prilici da sami budu u ulozi bibliotekara, da preporuče pročitanu knjigu ostalim korisnicima, da preuzmu i razduže knjigu, da knjigu vrate u fond uz pomoć bibliotekara, da razmene iskustva i utiske, pa su se tako u ovoj ulozi našle gošće bibliotekarke Eva Panić i Erika Ayić, dugogodišnje čitateljke i članice biblioteke.

Kako najmodernije tehnologije utiču i na čitateljsku publiku, somborski bibliotekari su organizovali i obuku za rad na smart telefonu, tabletu i računaru, koja je realizovana u saradnji sa ovdašnjom Gimnazijom „Veljko Petrović“. Učenici škole su starijim članovima održali jedan školski čas u biblioteci škole, a akcija je imala za cilj da obuči starije korisnike kako da pretražuju internet i koriste programe za komunikaciju preko interneta, kao i o upotrebi društvenih mreža.  

izvor:dnevnik.rs