Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, tokom utorka i srede, obišao je zajedno sa saradnicima Kolut i Bački Breg, gde su u toku radovi na rekonstrukciji i sanaciji kolovoza.

Ratković je ovom prilikom najavio da će se asfaltiranje ulica nastaviti u svim naseljenim mestima, a takođe, i u samom Somboru.

„U Bačkom Bregu je proširena i asfaltirana Jugoslovenska ulica, dok su u Kolutu izvršeni radovi u ulici Pekiše Vuksana i u delu ulice Stojana Matića. Nastavljamo i dalje sa asfaltiranjem u drugim naseljenim mestima, kao i u gradu Somboru, a sve po prioritetima mesne zajednice i Javnog komunalnog preduzeća Prostor“, poručio je gradonačelnik.

Ispred Mesne zajednice „Bački Breg“ Mijo Krišto rekao je da je za meštane značajno što Grad finansira rekonstrukciju Jugoslovenske ulice, a naročito jer će ona biti dodatno proširena sa po 50 cm sa obe strane, dok je predsednik Saveta mesne zajednice „Kolut“ Marko Erceg istakao da će u ulicama Stojana Matića i Pekiše Vuksana biti rekonstruisano ukupno 460 m oštećenog kolovoza, te da se planira sanacija oštećenih kolovoza i trotoara i u drugim ulicama u Kolutu.

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, tokom utorka i srede, obišao je zajedno sa saradnicima Kolut i Bački Breg, gde su u toku radovi na rekonstrukciji i sanaciji kolovoza.

Ratković je ovom prilikom najavio da će se asfaltiranje ulica nastaviti u svim naseljenim mestima, a takođe, i u samom Somboru.

„U Bačkom Bregu je proširena i asfaltirana Jugoslovenska ulica, dok su u Kolutu izvršeni radovi u ulici Pekiše Vuksana i u delu ulice Stojana Matića. Nastavljamo i dalje sa asfaltiranjem u drugim naseljenim mestima, kao i u gradu Somboru, a sve po prioritetima mesne zajednice i Javnog komunalnog preduzeća Prostor“, poručio je gradonačelnik.

Ispred Mesne zajednice „Bački Breg“ Mijo Krišto rekao je da je za meštane značajno što Grad finansira rekonstrukciju Jugoslovenske ulice, a naročito jer će ona biti dodatno proširena sa po 50 cm sa obe strane, dok je predsednik Saveta mesne zajednice „Kolut“ Marko Erceg istakao da će u ulicama Stojana Matića i Pekiše Vuksana biti rekonstruisano ukupno 460 m oštećenog kolovoza, te da se planira sanacija oštećenih kolovoza i trotoara i u drugim ulicama u Kolutu.

SOMBOR: U poslednjih godinu - dve motorizovani Somborci i putnici namernici, sve se češće suočavaju sa problemima na ovdašnjim saobraćajnicama, koje se, usled dotrajalosti ili neadekvatnosti, rekonstruišu ili potpuno nove grade.

Tako od ove sedmice oni namerni da iz centra zapadne Bačke stignu do Subotice, opet moraju „preko preče, naokolo bliže“, pošto je nakon rekonstrukcije dela ovog magistralnog puta između Svetozara Miletića i Aleksa Šantića, iz istih razloga zatvoren za saobraćaj deo od Sombora do Svetozar Miletića.

Mada nemaju razloga za nezadovoljstvo, pošto ovom delu puta odavno treba rekonstrukcija, nedostatak informacija, odnosno njihova nedorečenost iz nadležnog Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ ipak je Somborcima i namernicima u ovaj kraj uneo konfuziju. Prvobitno je bilo objavljeno da će se radovi na ovom delu državnog puta IB reda 12, do tada samo delimični produžiti do 11. novembra.

Ujedno, tada je naglašeno da će dnevne aktivnosti trajati od 7.00 do 16 časova, te da će se tokom sanacije saobraćaj regulisati naizmeničnim propuštanjem vozila. Samo nekoliko dana kasnije iz JP „Putevi Srbije“ potekle su potpuno drugačije informacije, pa je objavljeno da će pomenuta deonica biti zatvorena za saobraćaj do kraja godine, a da će tokom celog tog perioda moći da se koristi pet kilometara duža deonica Svetozar Miletić - Čonoplja - Sombor, odnosno obilazak produžen za 12 kilometara, koji uz ova mesta obuhvata i vožnju kroz Kljajićevo, što se u ponedeljak i obistinilo.

Na jugu somborskog atara nastavljaju se radovi na izgradnji potpuno novog puta od Stapara do Sivca, a na zapadu saobraćajnica od Bačkog Monoštora do Kupusine u apatinskom ataru. Stižu vesti i o tome da je, posle više od dve godine od najave da će se graditi brza saobraćajnica koja bi bila najkraća veza Sombora i Kikinde i koja bi povezala granične prelaze Srbije sa Mađarskom (Bački Breg) i Rumunijom (Nakovo), konačno gotov projekat saobraćajnice koja je već dobila neformalno ime „Osmeh Vojvodine“. Naime, Grad Sombor najavio je javnu prezentaciju urbanističkog projekta, a dokument koji je izradilo ovdašnje JKP „Prostor“ biće dostupan javnosti od 25. oktobra do 1. novembra.

Prvi tender za projektovanje ove saobraćajnice duge 175 kilometara bio je raspisan u februaru prošle godine, ali je postupak obustavljen jer u predviđenom roku nije pristigla nijedna ponuda. U drugom pokušaju, putem javnog poziva raspisanog 17. septembra, za projektanta je izabrana firma „MHM-projekt“ iz Novog Sada, a posao izrade idejnog projekta i studije opravdanosti ugovoren je za sumu od oko 300 miliona dinara, pa se u julu pristupilo izradi urbanističkog projekta.

Prethodno je, u decembru prošle godine, oglašen rani javni uvid u materijal za izradu Prostornog plana područja posebne namene ove brze saobraćajnice koja će spojiti ne samo Banat i Bačku, već i Mađarsku na severozapadu i Rumuniju na istoku, te olakšati komunikaciju i ubrzati razvoj privrede. Saobraćajnica je projektovana za kretanje vozila brzinom od 100 kilometara na sat, u četiri vozne trake širine od po 3,5 metara. Tako će se, prema procenama, od Sombora do Kikinde stizati za manje o jednog sata.

Planirana trasa puta počeće od graničnog prelaza sa Mađarskom (Bački Breg) i ići će preko Bezdana duž postojećeg puta do Sombora, kroz teritoriju grada Sombora i opština Kula i Vrbas i Srbobran obilazeći građevinska područja pojedinih naselja. Od Srbobrana do Bečeja trasa prolazi van građevinskih područja naselja dok će se za trasu preko reke Tise u sklopu izrade idejnog rešenja, istražiti najpovoljnija mogućnost prelaza. U nastavku, neposredno ispred naselja Novi Bečej trasa se prelazeći kanal DTD vodi novim koridorom i delimično obilazi građevinsko područje Novog Bečeja, dobijajući ulogu jugoistočne obilaznice. Nakon toga planirana trasa se dalje pruža ka granici sa Rumunijom, kroz teritorije opštine Novi Bečej i grada Kikinde, da bi se završila graničnim prelazom Nakovo ka Rumuniji.

izvor:dnevnik.rs

Opština Kula, od ove godine po prvi put izdvaja sredstva za novčanu pomoć deci vojnih invalida, u okviru prava na pomoć pri obrazovanju i vaspitanju. U opštini ukupno ima 41 dete vojnih invalida, a do sada su urađena rešenja za njih 28 i isplaćeno 867.300,00 dinara. Preostalo je da još šest roditelja (13 dece) podnese zahtev, što mogu učiniti u Uslužnom centru Opštinske uprave Kula.

-Lokalna sampuprava, baš kao i država ne zaboravlja one koje su se borili za ovu zemlju. Ovo je deo našeg duga prema njima, njihovim porodicama i ovo je način da čitavo društvo pokaže koliko cenimo njihovu žrtvu, rekao je predsednik opštine Kula Damjan Miljanić.

Podsetimo, pravo na novčanu pomoć pripada detetu, usvojeniku i pastorku do navršene 15. godine života, odnosno do završetka školovanja, a najdocnije do navršene 26. godine života, čiji roditelj, usvojilac i očuh ima priznato svojstvo vojnog invalida.

Pravo na novčanu pomoć se isplaćuje jednom godišnje u iznosu koji je rešenjem utvrdilo Opštinsko veće opštine Kula, a koji iznosi 30.975,00 dinara. 

Uz zahtev za priznavanje prava, podnosilac zahteva prilaže:

1) izvod iz matične knjige rođenih za dete

2) potvrda o školovanju,

3) fotokopiju tekućeg računa deteta ili jednog od roditelja

Povodom proslave Dana oslobođenja Sombora svečano je predstavljen novi grb grada na zgradi Županije. Grb dimenzija 1,5h2m poklonjen je gradu zahvaljujući inicijativi Udruženja građana „Moj Sombor“ i Ateljea Stanišić, koju je podržala lokalna samouprava.

Predsednik Udruženja građana „Moj Sombor“ Igor Tumbas istakao je da je novi grb poklon svih građana Sombora.
„Ostvarili smo ideju koju smo dugo priželjkivali, a to je da naša Županija dobije jedan izuzetni grb, koji je urađen od murano stakla malih staklića 0,5×1 cm, uz pomoć svih građana Sombora koji su našem udruženju donirali“ kazao je Tumbas.

Gradonačelnik Antonio Ratković zahvalio se Udruženju građana „Moj Sombor“ i Ateljeu Stanišić na ovom poklonu i istakao da je grb sada povratio izgled koji je imao kada je Sombor dobio status slobodnog kraljevskog grada.

„Ono što je bitno je da se grb grada Sombora, grb slobodnog kraljevskog grada iz 1749. godine sada nalazi na našem zdanju. Znamo da je od 1962. do 2002. godine ovaj grb bio znatno izmenjen i da danas ponovo imamo grb koji se nalazi u elibertacionoj povelji iz 1749. godine na njenoj prvoj strani“, rekao je Ratković.

Aleksandra Stanišić iz Ateljea Stanišić istakla je da su ona i ćerka Ena na izradi grba intenzivno radile više od mesec dana i zahvalila se svima koji su im pružili i finansijsku i moralnu podršku na ovom projektu.

Pripadnici saobraćajne policije u Somboru, tokom redovne kontrole, zaustavili su juče u Bezdanu četrdesetsedmogodišnjeg biciklistu koji je vozio sa 2,81 promila alkohola u organizmu, saopštio je MUP.

Biciklista je zbog nasilničke vožnje isklјučen iz saobraćaja, određeno mu je zadržavanje do 12 sati i protiv njega je podneta prekršajna prijava iz Zakona o bezbednosti saobraćaja.

izvor:ucentar.rs

SOMBOR: Proslava Dana oslobođenja Sombora, dana kada se 21. oktobra 1994. godine Sombor izborio za slobodu u Drugom svetskom ratu, održana je u Svečanoj skupštinskoj sali zgrade Županije.

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, čestitao je sugrađanima praznik i tokom svog obraćanja prisutnima, poručio je da je najbitnije da se novim generacijama prenese poruka o užasima fašističkog terora koji nikada  više ne smeju da se ponove.

Polaganjem venaca na spomenike boraca odali smo počast znanim i neznanim junacima. Oni su pre svega bili ljudi, koje je zadesilo jedno od najgorih užasa u našoj istoriji. Sigurno je da su osećali strah i neizvesnost, ali jača od svega toga bila je njihova hrabrost i vera u slobodu i moje je zadovoljstvo i čast što imam priliku da im na ovaj način iskažem svoju najdublju zahvalnost što nisu poklekli, zahvalnost u ime svih sadašnjih i budućih generacija!, istakao je Ratković.

Kako se navodi na ajtu Grada, ispred SUBNOR-a Sombor, predsednik Petar Grabež poručio je da ovo udruženje danas ima važnu ulogu u čuvanju sećanja na Drugi svetski rat i sve one koji su dali svoje živote za slobodu.

Gradonačelnik je uručio zahvalnice članovima SUBNOR-a Srbije Željku Milojeviću iz Mesnog udruženja Kljajićevo, Đurađu Milanoviću iz Gradskog odbora Sombor i Zdravku Subotiću članu predsedništva SUBNOR-a Srbije.

Ovogodišnja Oktobarska nagrada grada Sombora dodeljena je doktoru Zdravku Hlodiku, koji je, kako se ističe, ovo priznanje zaslužio požrtvovanim radom i nesebičnosti u prevenciji i lečenju stanovništva grada Sombora, što je naročito pokazao u borbi protiv Sars Cov-2 virusa.

Dr Zdravko Hlodik se zahvalio na priznanju i ovom prilikom pozvao sugrađane da se vakcinišu, istakavši da je to jedini put da se pobedi virus.

Na svečanoj akademiji  povodom  Dana oslobođenja Sombora nastupili su učenici Muzičke škole „Petar Konjović“ i učenice Gimnazije „Veljko Petrović“.

izvor:dnevnik.rs

Oko 11.00 časova kod Sombora, na putu Bezdan - Gakovo, automobil marke "folksvagen pasat", kojim je upravljao muškarac (1979), sleteo je sa puta i udario u drvo.

"Gejm" je kolokvijalni izraz koji migranti koriste za pokušaj ilegalnog prelaska granice, uz izbegavanje velikog broja prepreka – kao u video igricama. Sombor, grad na krajnjem severozapadu zemlje, jedna je od stanica u kojoj veliki broj njih čeka priliku za "gejm". A koje se sve igre igraju u Somboru? Ko krijumčari, a ko legalno posluje sa migrantima? Zbog čega su se vlasnici legalnih, registrovanih smeštaja našli na poternicama organizacije „Narodna patrola“? I dok se „Narodna patrola“ igra milicije, presreće migrante i sprovodi „narodna hapšenja“, budžet grada Sombora, upravo zahvaljujući velikom protoku izbeglica, raste.

izvor:rs.n1info.com

SOMBOR - Udruženje slepih u Somboru obeležilo je 70 godina rada. Ta organizacija jedna je od najuspešnijih članica Saveza slepih Srbije. Članovi tog udruženja glume, recituju, sviraju, organizuju kulinarske radionice i putuju.
Student Aleksandar Komazec, član somborskog Udruženja slepih, sam je naučio svirati gitaru, a deo svog repertora izveo na na svečanosti koja je organizovana u povodu obeležavanja 70 godina rada tog udruženja. Učestvuje i u kulinarskim radionicama i drugim aktivnostima.

„Vukašin Šljukić oporobao se kao glumac, ali to nije jedini njegov doprinos radu Udruženja slepih“, kaže Komazec.

„Udruženje slepih u Somboru osnovano je 1951. godine. Danas ima skoro 130 članova, a predsednik Slobodan Slavujev kaže traju duže od nekih država. Uprkos tolikom trajanju i uspešnom radu problema ima i dalje i moraju se rešavati sistemski. Najveći je zapošljavanje“, napominje član Udruženja slepih Sombor Vukašin Šljukić.

Predsednik Saveza slepih Srbije Milan Stošić uz zapošljavanje dodaje i probleme u inkluzivnom obrazovanju.

„Problemi slepih često ne dotiču šire okruženje, ali ima i izuzetaka. Umetnik Goran Šuica jedan je od tih izuzetaka. Za slepe i slabovide u drvetu je uradio nekoliko Pikasovih slika“, kaže Stošić.

Udruženje slepih Sombor jedna je od 45 loklanih organizacija u Srbiji, koje okupljanju oko 12.000 članova.

izvor:rtv.rs