Sombor.info

Evropska komisija (EK) odbila je sve predloge koje su države Zapadnog Balkana uputile kako bi se pronašao kompromis za ograničenje boravka drumskih prevoznika iz zemalja regiona u zemljama Šengena, objavile su podgoričke Vijesti. Taj list navodi i da su zbog toga mogući novi protesti prevoznika i blokade graničnih prelaza i luka.

Prevoznici su predložili da profesionalni vozači dobiju drugačije vize ili sličan dokument koji bi omogućavao duži boravak i rad u EU bez promene boravka, ili da im se radno vreme prema putnim nalozima koje prevode u tranzitu kroz EU ne računa u vreme boravka…

„Na sve predloge predstavnici EK su rekli da su nemogući, suviše kreativni i da nisu u skladu sa zakonom Šengena. Na naše pitanje ako već odbijaju sve naše predloge, šta je njihov predlog, odgovor je decidno bio ‘vozači i prevoznici moraju da se adaptiraju na pravilo 90/180“, kazao je Vijestima jedan od učesnika na poslednjem sastanku.

Predstavnici EK ponudili su samo mogućnost da prevoznici uzmu vizu kod neke države članice za boravak duži od 90 dana u toj državi.

Predstavnici prevoznika su na taj predlog naveli da bi njihovi vozači dobijanjem vize postali građani tih EU članica, da bi ih time izgubili jer će moći da rade za evropske prevoznike.

Ukazali su da bi u tom slučaju i prevoznici iz regiona morali da sele predstavništvo i da se registruju u zemljama članicama EU, što je dugo i komlikovano, ali i da ih okolne zemlje članice EU neće prihvatiti jer bi postali konkurencija njihovim prevoznicima.

Sagovornik Vijesti je kazao da predstavnici EK nisu imali komentar na ove primedbe i da su ostali pri svojim stavovima.

Predsedavajući radne grupe iz EU je novi sastanak zakazao za dve sedmice, a s njima bi se razgovaralo samo o predlogu direktora da vozači Zapadnog Balkana zatraže vize za rad u EU uz dodatno razmatranje prijave boravka.

Sagovornik Vijesti kazao je da bi procedura za rešenje koje je predložila EU „trajala godinama, a da prevoznici bez posla ostaju u aprilu“.

Prevoznici će zbog toga narednih dana dogovoriti o novom obliku protesta.

Početkom aprila na snagu stupaju pravila po kojima će prevoznici iz zemalja Zapadnog Balkana u periodu unutar 180 dana na teritoriji EU moći da borave/rade najviše 90 dana.

Prevoznici smatraju da će prema novim pravilima, računajući čekanja i druge procedure, mesečno moći da rade najviše deset dana, kao i da zbog novih propisa neće biti konkurentni prevoznicima iz EU i da će ostajati bez posla.

Jedna od najboljih Netfliksovih originalnih krimi-triler serija ikada snimljenih, River, dobila je savršenih 100% na Rotten Tomatoesu, ali se iznenađujuće trenutno strimuje na rivalskoj platformi. Ova serija je prvobitno bila koprodukcija Netfliksa i BBC One iz 2015. godine i i danas odlično drži kvalitet.

U glavnim ulogama su Stelan Skarsgard, proslavljeni glumac nominovan za Oskara 2026. za ulogu u filmu Joakima Trira Sentimental Value, kao i za Oskara nominovana glumica Lesli Manvil (Phantom Thread). Ova šestodelna mini-serija nezaobilazna je za sve ljubitelje krimi trilera.

River ima savršenih 100% na Rotten Tomatoesu.

River je izvanredna šestodelna krimi-triler i psihološka drama koja je nakon premijere 2015. godine dobila savršen rezultat na Rotten Tomatoesu. Serija je prvobitno emitovana na BBC One u oktobru 2015, da bi međunarodnu premijeru na Netfliksu imala mesec dana kasnije.

Radnja prati briljantnog policijskog inspektora Džona Rivera, koga tumači Stelan Skarsgard, čoveka izuzetnih sposobnosti kojeg progone slučajevi ubistava koje istražuje. Nesposoban da pronađe mir dok ubice ne budu izvedene pred lice pravde, River ide do krajnosti i koristi neuobičajene metode kako bi smirio svoj um i razrešio misterije.

River, smešten u London, započinje dok se švedski junak kojeg igra Skarsgard suočava sa gubitkom svoje partnerske detektivke. Istražujući njeno ubistvo, počinju da ga posećuju „manifestacije“, odnosno duhovi žrtava i kriminalaca, koji mu istovremeno pomažu i progone ga.

River je odlična serija za bindžovanje tokom samo jednog vikenda.

River je zaista serija koju ne treba propustiti, hvaljena zbog uspešne kombinacije mračne krimi-drame i natprirodne fantastike. Iako joj u prilog ide intrigantna premisa, dodatno je uzdiže talenat Stelena Skarsgarda. Ako ste ga voleli u filmovima poput Good Will Hunting ili u hvaljenim serijama kao što je Andor, uvrstite River među njegove najbolje glumačke izvedbe.

Univerzalno priznanje kritike koje je dobio River pratila je i široka podrška publike, što potvrđuje i ocena od 94% gledalaca na Rotten Tomatoesu.

The New York Times je u svojoj recenziji napisao: „[Premisa] može zvučati naivno, ali ova serija, koju je osmislila i napisala Ebi Morgan, sve je samo ne to — sa svakom epizodom postaje dublja, mračnija i složenija.“ Morgan je cenjena scenaristkinja i producentkinja, poznata po projektima The Hour, Shame i The Iron Lady.

Svaka od šest epizoda traje kraće od sat vremena — između 44 i 58 minuta — što daje ukupno trajanje od oko pet i po sati.

Izvor: Screen Rant

Kompanija Balkan Technical Aerosol doo podnela je Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine zahtev za davanje saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za izgradnju proizvodnog kompleksa u Somboru.

Reč je o fabrici za mešanje i punjenje farbi i sprejeva za autoindustriju, koja će biti izgrađena u Industrijskoj zoni, u blizini nekadašnjeg pogona Borelija. Izrađivač studije je Termoenergo inženjering doo.

Planirani kompleks biće smešten na parceli površine 63.899 m2, u građevinskom području namenjenom radnim zonama.

Projekat predviđa faznu izgradnju. U prvoj fazi planirana je gradnja proizvodno-poslovnog objekta bruto razvijene građevinske površine (BRGP) 20.047 kvadratnih metara, kao i svih pratećih objekata i infrastrukture – uključujući portirnicu, kolsku vagu, trafostanicu, rezervoare za hidrantsku i sprinkler mrežu, pumpno postrojenje, kontrolno-mešačku stanicu i druge pomoćne objekte. Kapaciteti instalacija i priključaka biće dimenzionisani za potrebe finalne faze razvoja kompleksa.

Druga faza obuhvata dogradnju sprata u skladišnom delu objekta, površine 473,97 kvadratnih metara, kao i izgradnju spoljašnjeg evakuacionog stepeništa. U tom delu planirane su kancelarije i prostor za sortiranje robe.

U završnoj fazi, proizvodno-poslovni objekat imaće ukupnu BRGP od 20.536 m2, raspoređenih na prizemlje, prvi i drugi sprat, dok će ukupna bruto površina svih objekata u kompleksu iznositi 23.285 m2.

Nova fabrika namenjena je proizvodnji boja i lakova u aerosolnom pakovanju, uz korišćenje stacionarne i mobilne tehnologije. Kompanija je, kako se navodi, nosilac tehnologije i obezbeđuje procesne garancije za rad sistema u skladu sa važećim tehničkim standardima.

Košarkaši "Sombor BC" upisali su drugu uzastopnu pobedu. Nakon iznenađujuće pobede nad favorizovanom "Slogom", sinoć je na gostovanju savladana i ekipa "Čačka 94" sa 80:83 (18:14, 23:20, 19:23, 20:26).

Čačani su bili bolji rival na parketu tokom prvog poluvremena, a Somborci u nastavku meča. Prvu osetniju prednost domaćin je stekao već u 7. minutu kada su poveli dvocifrenom razlikom (18:8). Prednost su sačuvali do odlaska na veliki odmor (41:34). Tokom trećeg dela meča viđena je mnogo bolja igra izabranika trenera Radomira Kisića.

Somborci su držali priključak, ali ipak, nisu uspevali da preokrenu rezultatom i povedu. Ono što im nije pošto za rukom tokom treće četvrtine, uspelo je sredinom poslednje. Prvo je Bajić pogodio trojku, potom je Sharkey bio siguran iz reketa, a Uroš Šuput sa linije penala za 64:66 u tom momentu. Čačani su uzvratili serijom 7:0 za novo vođstvo 73:69. Savić je uspešno realizovao dva penala, a Uroš Šuput je doneo izjednačenje (73:73). U finišu meča Goldwire je pogađao za domaći sastav, a Sharkey za gostujući, te je Sombor BC u poslednji minut ušao sa plus 3 (77:80). Uroš Šuput je sa linije penala postavio konačnih 80:83.

Pokušali su domaćini preko da dođu do izjednačenja i produžetka, međutim Aleksa Matić je iz dva pokušaja bio je neuspešan, te su tako na kraju gosti došli do druge uzastopne pobede. Marko Bajić (pet skokova i asistencija) i Joshua Sharkey (sedam asistencija) bili su najefikasniji igrači pobedničkog tima sa po 21 postignutim poenom. Pored njih dvojice u strelce su se upisivali Uroš Šuput 17, Jovan Savić 12, Milan Šuput 8, Dušan Popović i Vuk Rnić sa po dva poena.

Nakon ovog kola Sombor BC se nalazi na začelju tabele sa 26 bodova. Sledi dvonedeljna pauza, a naredno (22) kolo igraće poslednjeg februarkog vikenda, kada će Sombor BC u derbiju začelja ugostiti zemunsku Mladost - piše somborsport.org.

U subotu, 14.02.2026.godine, Кanjiža je bila domaćin prvenstva Vojvodine za starije pionire i juniore u rvanju u muškoj i ženskoj konkurenciji.

Rvači „Radničkog“ iz Sombora su nastupili sa 14 takmičara i osvojili 6 medalja.
U muškoj konkurenciji kod pionira zlatnu medalju osvojio je Adrian Dobi do 41kg, dok je Nikolić Nemanja ostao bez plasmana.

Кod pionirki Ivana Farago je zauzela treće mesto do 50kg. Кod juniora srebrne medalje osvojili su: Кristian Dobi do 67kg i Milan Majski do 87kg.
Bronzanu medalju osvojio je Srđan Todorović do 82kg, dok su bez medalja ostali: Nemanja Lončarević, Miloš Ranisavljević, Gregor Sekulić, Uroš Ilić, Mladen Batalo, Simon Кrstić i David Кulić.
Кod juniorki zlatnu medalju osvojila je Nađa Liščević do 53kg.

Novi trend sa ChatGPT karikaturama preplavio je društvene mreže, a korisnici masovno dele AI-slike sebe i svog posla, ne razmišljajući mnogo o tome koliko ličnih podataka pritom otkrivaju. Iako deluje bezazleno i zabavno, stručnjaci upozoravaju da bi učestvovanje u viralnom izazovu moglo imati dugoročnije posledice po privatnost nego što se na prvi pogled čini.

Koja je druga strana priče trenda da vam ChatGPT kreira karikaturu na radnom mestu i na koji način naši podaci mogu da budu zloupotrebljeni za N1 govorila je Katarina Jonev, ekspertkinja i edukatorka iz oblasti bezbednosti dece na internetu.

Sa njom smo, takođe, razgovarali o novom, vrlo opasnom trendu na TikToku u kojem tinedžeri prave video-zapise dok su pod dejstvom opojnih supstanci - piše N1.

Karikatura na ChatGPT-ju - druga strana priče

"Druga strana ovog naizgled bezazlenog i zabavnog trenda jeste činjenica da nijedna AI karikatura ne nastaje „ni iz čega“. Da bi sistem kreirao karikaturu, korisnik najčešće mora da dostavi fotografiju lica, a često i dodatne informacije: čime se bavi, kakav stil voli, gde radi, pa čak i kakav imidž želi da prikaže (ozbiljan, kreativan, autoritativan, opušten). Fotografija lica spada u biometrijske podatke, što znači da nije u pitanju obična slika, već podatak koji nas može identifikovati na jedinstven način. Kada se toj fotografiji dodaju kontekstualne informacije – radno mesto, profesija, interesovanja, raniji razgovori – dolazimo do digitalnog profila osobe", objašnjava Jonev.

Problem, kaže, nije u samoj karikaturi kao krajnjem rezultatu, već u svesti korisnika o tome šta sve daje zauzvrat.

"Mnogi ljudi ne razmišljaju o tome da slika snimljena u kancelariji može otkriti naziv firme, dokumenta u pozadini, bedževe, uniforme, pa čak i raspored prostorija. Drugim rečima, trend je zabavan, ali nije neutralan - on podrazumeva razmenu podataka, a svaka razmena nosi određeni rizik", kaže sagovornica.

Na koji način naši podaci mogu da budu zloupotrebljeni?

Katarina Jonev kaže da samo kreiranje karikature nije samo po sebi štetno. Problem nastaje u trenutku kada se podaci koriste van konteksta u kom su dati ili kada korisnik izgubi kontrolu nad njima.

"Zloupotrebe mogu biti različite. Krađa identiteta je prilično učestala, i nastaje kada se fotografija i osnovni podaci mogu iskoristiti za pravljenje lažnih profila na društvenim mrežama ili u komunikaciji sa trećim licima. Kod Deepfake aplikacije sadržajem slike lica mogu postati osnova za kreiranje lažnih fotografija ili videa (a moramo znati da je oko 96 odsto svih deepfake materijala pornografskog sadržaja). Ciljane prevare (phishing/fišing) je takođe lakše sprovesti u delo kada se zna čime se neko bavi i gde radi, jer je time i mnogo lakše poslati uverljivu lažnu poruku ili mejl. Spajanje podataka odnosno informacije iz različitih izvora mogu se povezati i koristiti za precizno profilisanje osobe, što je posebno opasno u marketinške, ali i manipulativne svrhe", naglašava Jonev.

Ona kaže da je važno da razumemo da jednom podeljeni digitalni podatak ne možemo „povući nazad“.

" Čak i kada obrišemo sadržaj, ne možemo biti sigurni gde je sve završio i na koji način će biti korišćen u budućnosti", objašnjava ona.

Poseban oprez za decu

"Kada govorimo o deci, prag opreza mora biti mnogo viši. Posebno je važno da roditelji ne šalju fotografije dece „reda radi“, iz zabave ili zbog trenda, niti da deci dozvoljavaju samostalno korišćenje AI alata koji zahtevaju upload ličnih podataka. Deca ne razumeju dugoročne posledice deljenja fotografija, a roditelji često misle da je karikatura 'manje rizična' jer nije realna fotografija – što nije tačno", kaže Katarina Jonev.

Ona naglašava da roditelji treba da znaju da fotografija deteta, čak i kada se pretvori u karikaturu, i dalje je zasnovana na stvarnom liku deteta.

"Danas postoje aplikacije koja blurovane slike mogu da "očiste" da se jasno vidi lice deteta, ili da se ukloni stiker sa lica deteta čime veliki broj roditelja pribegava u nadi da će tako zaštiti privatnost deteta. Deca nemaju kapacitet da daju informisanu saglasnost za deljenje svojih podataka, a digitalni trag koji ostane danas može uticati na dete sutra – u školi, među vršnjacima, pa čak i u odraslom dobu", objašnjava.

Šta od podataka nikako ne deliti sa veštačkom inteligencijom?

"Postoje podaci koje nikada ne bi trebalo deliti, bez obzira na to koliko je alat "zabavan", "pametan" ili "popularan" a to su fotografije dece, lična dokumenta (lična karta, pasoš, zdravstvena knjižica), tačnu adresu stanovanja i lokaciju u realnom vremenu, podatke o školi, razredu, smeni koju dete pohađa, informacije o rutini (kada smo sami kod kuće, kada dete ide u školu), poverljive poslovne informacije i dokumenta", naznačava Katarina Jonev.

Njena ključna poruka je da veštačka inteligencija treba da bude alat, a ne mesto gde ostavljamo svoju privatnost. Trendovi dolaze i prolaze, ali posledice nepromišljenog deljenja podataka mogu ostati trajno.

Ona dalje dodaje da ako tehnologiju koristimo informisano, svesno i odgovorno, ona može biti saveznik. Ako je koristimo impulsivno – može postati ozbiljan bezbednosni rizik, naročito za decu.

Novi TikTok trend koji normalizuje konzumiranje droga

Ovom prilikom osvrnuli smo se na novi, opasan trend sa TikToka u kojem deca prave video-zapise na kojima su pod dejstvom opojnih supstanci. Naša sagovornica kaže da je reč o izuzetno zabrinjavajućem trendu u kojem mladi, najčešće tinejdžeri, snimaju sebe dok su pod dejstvom različitih opojnih supstanci, a zatim te snimke objavljuju na TikToku kao „zabavan“ sadržaj. Ovi video-snimci često prikazuju promene u ponašanju, govoru, svesti ili percepciji, ali su upakovani u formu izazova, šale ili eksperimenta.

"Ono što ovaj trend čini posebno opasnim jeste činjenica da se konzumacija opojnih supstanci normalizuje i predstavlja vid zabave, bez ikakvog prikaza realnih posledica. Mladi koji gledaju takav sadržaj ne vide zdravstvene rizike, dugoročne posledice, niti činjenicu da iza kamere često stoje ozbiljni problemi", kaže Jonev.

Važno je naglasiti, kako kaže, da ovo nije novi problem, ali jeste nova forma - društvene mreže omogućavaju da se rizična ponašanja ne samo praktikuju, već i javno promovišu, nagrađuju lajkovima, pregledima i pažnjom.

"Ovakav trend je izuzetno opasan upravo zbog uzrasta publike kojoj je najviše dostupan. Tinejdžeri su u fazi razvoja u kojoj je potreba za prihvatanjem, dokazivanjem i pripadanjem grupi veoma izražena, dok je sposobnost procene rizika još uvek u razvoju. Stvara se pogrešna slika da je konzumacija supstanci bezazlena, a ujedno se povećava rizik od rizičnih eksperimenata iz radoznalosti ili pritiska vršnjaka", objašnjava sagovornica.

Ono što posebno zabrinjava, ističe Jonev, je činjenica da algoritam TikToka funkcioniše tako da sličan sadržaj prikazuje sve češće, što znači da dete može biti izloženo velikom broju ovakvih snimaka u vrlo kratkom vremenu, bez da ih je svesno tražilo.

"Drugim rečima, dete ne mora da 'traži problem' - problem vrlo lako može doći do njega", jasno objašnjava Jonev.

Kako zaštitit decu?

"Potpuna zaštita, nažalost, ne postoji, ali postoje načini da se rizik značajno smanji. Rešenje nije nužno potpuno izbacivanje TikToka, već kombinacija tehničkih podešavanja i roditeljskog angažmana. Roditelji mogu da aktiviraju neku od mnogobrojnih aplikacija roditeljske kontrole, da povežu svoj i dečiji nalog, ograniče vreme korišćenja aplikacije, prijave i blokiraju neprimeren sadržaj, zajedno sa detetom da podese interesovanja i opciju 'Not interested', da redovno razgovaraju o tome šta dete gleda i zašto mu se neki sadržaj pojavljuje", savetuje sagovornica.

Međutim, dodaje, važno je istaći i sledeće: nijedna postavka ne može zameniti razgovor i poverenje. Algoritmi greše, sadržaj "procuri", a deca često znaju više tehničkih trikova od odraslih.

Razgovarajte sa decom

"Razgovor unapred o opasnostima je ključan. Čekanje da se problem pojavi često znači da je dete već bilo izloženo sadržaju, ali nije imalo kome da se obrati. Najveća greška koju roditelji mogu da naprave jeste da veruju da će zabrana rešiti problem. Deca koja nemaju informacije tražiće ih sama - često na pogrešnim mestima", kaže ona i poručuje roditeljima:

"Kada dete razume zašto je nešto opasno, mnogo je veća šansa da će doneti odgovornu odluku, čak i kada roditelj nije prisutan. Naša uloga kao roditeljia nije da decu izolujemo od interneta, već da ih naučimo kako da u njemu žive bezbedno", zaključuje Katarina Jonev.

Da li znate da je pepeo od drveta pravo blago? Otkrijte kako da očistite kuću i baštu potpuno besplatno uz ove genijalne savete.

 Kada čistite kamin ili peć, da li tu sivu prašinu koja ostaje nakon gorenja drveta gledate kao u dosadnu obavezu koju treba izbaciti u kontejner? Zastanite na trenutak. Ono što držite u lopatici nije otpad, već neverovatno vredan resurs koji su naše bake koristile svakodnevno. Taj pepeo od drveta je zapravo besplatno, višenamensko sredstvo koje može zameniti skupe hemikalije i pomoći vašoj bašti da procveta.

Pepeo od drveta je bogat kalcijumom, kalijumom i fosforom, a njegova alkalna svojstva čine ga savršenim saveznikom u borbi protiv prljavštine, neprijatnih mirisa i štetočina. Umesto da ga bacate, sačuvajte ga u metalnoj kanti i isprobajte ove trikove koji štede novac i čuvaju prirodu - piše Nova.rs.

Zašto je pepeo od drveta tajno oružje vaše bašte?

Ako imate baštu, pepeo je suvo zlato. Zbog visokog sadržaja kalcijuma, on deluje kao krečnjak, smanjujući kiselost zemljišta. Biljke koje vole alkalno tlo prosto će bujati.

Pored toga, pepeo od drveta je fantastičan repelent. Pospite ga oko svojih dragocenih biljaka u širokom krugu. Puževi golaći i oni sa kućicom neće moći da pređu tu prepreku jer pepeo isušuje njihovu sluz. To je potpuno prirodna barijera koja ne šteti okolini, a čuva vašu salatu i cveće.

Magija za blistavo staklo bez ogrebotina

Zaboravite na skupa sredstva za odmašćivanje. Najstariji i najefikasniji trik za čišćenje čađavog stakla na kaminu ili peći nalazi se upravo u samom ložištu.

Evo kako da postignete savršen sjaj:

Uzmite vlažan komad novinskog papira ili ubrusa.
Umočite ga direktno u hladan pepeo od drveta.
Trljajte čađavo staklo kružnim pokretima. Pepeo deluje kao blagi abraziv i rastvarač masnoće.
Obrišite čistom, vlažnom krpom. Rezultat će vas oduševiti – staklo će biti kristalno čisto.

3 Brza trika koja rešavaju kućne katastrofe

Osim u bašti i na staklu, pepeo ima primenu i u neočekivanim situacijama. Njegova moć upijanja i tekstura čine ga idealnim za rešavanje problema koji nam često zadaju glavobolju.

Uklonite fleke od ulja sa asfalta: Ako vam je automobil ostavio ružnu fleku od ulja na prilazu ili u garaži, ne brinite. Pospite pepeo od drveta direktno na mrlju i ostavite da odstoji nekoliko sati ili preko noći. Pepeo će upiti masnoću, a vi ga posle samo pometite.
Neutrališite neprijatne mirise: Baš kao i soda bikarbona, pepeo odlično upija mirise. Stavite malu posudu sa pepelom u frižider ili u prostoriju gde se oseća vlaga. Za nekoliko dana, vazduh će biti znatno svežiji.
Spas na ledu: Kada zaledi staza ispred kuće, a nemate soli pri ruci, iskoristite pepeo. Iako neće otopiti led tako brzo kao so, stvoriće trenje i sprečiti klizanje, a pritom neće oštetiti beton niti šape vaših kućnih ljubimaca kao što to čini industrijska so.

Pretvorite otpad u čisto zadovoljstvo

Nema boljeg osećaja nego kada problem rešite nečim što ste već imali u kući, potpuno besplatno. Sledeći put kada budete čistili šporet, setite se da u rukama držite moćno sredstvo za čišćenje i negu.

Ovaj jednostavan prah je dokaz da su stara rešenja često i najbolja. Ne čekajte, isprobajte bar jedan od ovih saveta već danas i uverite se sami kako pepeo od drveta pravi razliku u vašem domaćinstvu!

"Kad ćeš da se udaš" i "Kad ćeš da rodiš dete" pitanja su sa kojima se skoro svaka žena susrela u životu, a velika je verovatnoća da će, ukoliko nema emotivnog partnera, dobiti i etiketu "baba-devojka" ili "usedalica". Praznici poput Dana zaljubljenih mogu pokrenuti preispitivanje sopstvene vrednosti u patrijarhalnom društvu, a pritisak da se ima partner kod žena može dovesti do depresivnih epizoda, anksioznosti, osećaja bezvrednosti ili pravljenja neadekvatnih izbora, kaže za portal N1 psihološkinja i psihoterapeutkinja dr Lidija Vasiljević. I dok neke žene osećaju tugu zbog samoće, druge svesno biraju da budu same, jer je i odnos uloga muškarca i žene u današnje vreme promenjen, smatra sociološkinja i savetnica u bračnoj agenciji Fortuna Ljiljana Lepšanović Živanović.

Proslava Dana zaljubljenih postala je poslednjih decenija nezaobilazni trend Srbiji, i dok mu se parovi raduju, kod ljudi koji nemaju partnere, a naročito kod žena, može izazvati preispitivanje vrednosti i kredibiliteta u društvu. Da je ovaj praznik ubačen u naš kulturni kontekst kao još jedan komercijalni proizvod, smatra dr Vasiljević.

"Donosi neku vrstu miksa između neoliberalne svetkovine potrošnje (srca, anđelčići, vecere, ljubavni filmovi) i patrijarhalne podloge - vrednovanja veze i braka kao ultimativnog pokazatelja vrednosti. Paradiranje, selfiji, storiji i slično su način kvantifikovanja svog socijalnog kapitala", navodi psihološkinja i dodaje da je već veoma dugo i 8. mart, koji je izuzetno važan dan za radna prava žena, pretvoren u površno i puko formalno darivanje žena cvetom i kozmetikom, ispražnjenog značenja - piše N1.

Šta "fali" singl ženama i kako se nose sa tim statusom?

Žene koje nemaju partnere u patrijarhalnom društvu i sistemu vrednosti, procenjuju se na skali od - nedovoljno dobre do "jadne" ili "nešto im fali", a tačnija "dijagnoza" od strane društva sledi kada se uzme u obzir izgled, godište i ponašanje, kaže psihološkinja i psihoterapeutkinja dr Lidija Vasiljević.

"Što je žena starija i nekonvencionalnija, to je osuda veća. Posedovanje dečka ili partnera indirektno potvrđuje njenu vrednost i kredibilitet u društvu. Pritisak je ogroman, na oba pola, ali na žene je nešto veći, jer je u jednačinu uključen i 'biološki sat' te se žena tretira kao roba kojoj ističe rok trajanja kada zađe u četrdesete, tj. u period perimenopauze. Mnoge žene "pounutruju" te kriterijume i stavove i doživljavaju ih kao svoje, dok neke osvešćuju razlike između rodnih uloga i nametnutih normi i svojih stavova", navodi ona.

Vasiljević kaže da je u svojoj psihoterapijskoj praksi imala prilike da radi sa velikim brojem žena koje ovaj pritisak dovodi do depresivnih epizoda, anksioznosti, osećaja bezvrednosti ili pravljenja neadekvatnih izbora, da bi zadovoljile formu ili porodicu, koja se brine da će ostati same i bez dece, što se smatra "ultimativnim gubitništvom".

Sociološkinja i savetnica u bračnoj agenciji Fortuna Ljiljana Lepšanović Živanović kaže da se iz njenog iskustva svaka žena odnosi individualno prema single statusu i da su reakcije na samački život drugačije - od očajanja, preko ravnodušnosti, do svesnog biranja samoće.

"One se različito odnose prema tome, od očajanja, velike tuge i praznine u duši, patnje zbog toga što su single, dok jedan broj devojaka i žena prosto budu ravnodušne prema tome, dugo su same i ne upoznaju odgovarajuću osobu i nekako to prihvate, nemaju osećanje neke tuge i očajanja - jednostavno, ravnodušne su. Treća grupa single žena prosto 'izaberu samoću', tj. na svesnom nivou izaberu da budu same i obično su to devojke i žene koje su možda doživele neko razočarenje ili imale loš brak, a onda kada se razvedu osete neku slobodu, da same mogu da uređuju svoj život i na svesnom nivou biraju da budu same. Onda, imamo jedan broj devojaka koje u kasnim tridesetim i ranim četrdesetim, koje se opet na svesnom nivou ne upuštaju ni u kakve ozbiljnije veze jer su svoj život sredile po svojoj meri - dobro zarađuju, šopinguju, imaju drugarice sa kojima putuju i prosto njima je lepo", kaže sagovornica N1 portala.

Kako na žene utiču pitanja "kad ćeš da se udaš" i "kad ćeš da rodiš"?

Pitanja "kada ćeš da se udaš" i "kad će deca", kad se udaju, pa i - kada planirate sledeće dete, kada imaju jedno, ukazuje na činjenicu da se ženama konstantno uskraćuje sloboda izbora i samodefinisanja, smatra dr Vasiljević.

"Nekim ženama je teško da kažu ne, i moraju to da uče na adekvatan način. Osećaji koji one same opisuju je najčešće - neprijatnost i poniženje, zato što ih neko svodi na jednu ili dve dimenzije. Neke sa svakako i ljute, a kada odreaguju na tu vrstu zadiranja u intimu, često izazovu čuđenje ili negodovanje, jer se ta vrsta prelaženja granica smatra normalnom. S obzirom na to da je žena kroz dugu istoriju svog postojanja smatrana delom teritorije, posedom i cak i pravno nebitnom, ostaci takvog razmišljanja su veoma prisutni", navodi Vasiljević.

Osamdesetih godina prošlog veka granica stupanja u brak za devojke bila 24-25 godina, a za mladiće oko 30 godina. Danas je to, prema studiji o bračnosti, za devojke u proseku 30-31 godina, a za muškarce 34-35 godina, kaže savetnica u agenciji Fortuna. U Beogradu su prosečne godine stupanja u brak sigurno još i veće, dok se u ruralnim sredinama i manjim gradovima u brak stupa ranije, navodi Lepšanović.

U manjim sredinama, navodi sociološkinja, još uvek postoji neka stigma kada devojka pređe godine u odnosu na to kakvo je društveno očekivanje kada bi trebalo da bude u braku, a deo te stigme su i pitanja poput "kad ćeš da se udaš" i "kad ćeš da rodiš dete".

"Devojke koje dođu u agenciju Fortuna u kasnim tridesetim i ranim četrdesetim navedu da im je već dosadilo da ih na porodičnim okupljanjima i ovako uopšte ljudi pitaju - kad ćeš da se udaš i rađaš decu. Devojke koje dođu kažu - neću da me više na sledećoj slavi to pitaju, hoću da dođem i da imam dečka i da dam sebi šansu za jedno kvalitetno poznanstvo", navodi Lepšanović.

Pored pitanja koja zadiru u njihovu intimu, devojke i žene koje su same često se suočavaju i sa nazivima poput "baba-devojka" i usedelica". Ovakvo pežorativno određenje smeta ženama, ali proces pružanja dubljeg otpora koji bi značio promenu vrednosnog sistema traži još više truda i upornosti, kao i mnogo više prostora u medijima, navodi Vasiljević.

Brak bi, kako navodi psihološkinja, trebalo da bude stvar ličnog izbora, a dete ili broj dece stvar isključivo regulisana u okviru para budućih roditelja.

"Problem je i velika vezanost supružnika za primarne porodice koje često odlučuju za i umesto njih. To govori o kolektivnom kulturološkom problemu sa puštanjem dece da odrastu, dozvolom za njihovu autonomiju i samostalno odlučivanje, a jedan od razloga za to je pak osporavanje vrednosti žena i u starijim godinama, jer se i dalje vrednuju isključivo u odnosu na doprinosu deci i unučićima, a ne prema svojim potrebama", objašnjava dr Vasiljević.

Da li se promenilo tradicionalno - zna se ko kosi, a ko vodu nosi?

Prema poslednjem popisu i studiji o brakovima skoro polovina ljudi u Srbiji je "single", odnosno čak 49 odsto tako su se izjasnili, dok 31 odsto njih nikada nisu bili u braku, kaže sociološkinja i savetnica u bračnoj agenciji Fortuna Ljiljana Lepšanović Živanović. Iako su po nekom tradicionalnom načinu ponašanja, kako kaže, znalo se "ko kosi, a ko vodu nosi", odnosno uloga muškarca i žene u društvu - danas je to definitivno promenjeno i menja se.

"Mislim da je jedan od osnovnih razloga napuštanja tih tradicionalnih modela ponašanja u muško-ženskim odnosima, pre svega, ostvarivanje ekonomske nezavisnosti žene. Žena nije više podređena muškarcu zbog toga što ne radi ili što manje zarađuje. Danas imamo masu slobodnih žena koje zarađuju isto, ako ne u mnogim slučajevima, dosta više nego mladići. Transformacija ka ekonomskoj nezavisnosti žena poslednje dve, tri decenije je išla brže nego kod muškaraca", smatra sociološkinja.

Osnaživanje u ekonomskom smislu utiče, međutim, na to da ima sve više singl žena koje su na tom polju praktično izjednačene sa muškarcima, a ako je muškarac tradicionalan i smatra da on treba da bude glava kuće, onda dolazi do neslaganja. Lek za to bi bio, smatra Lepšanović, da se muškarci menjaju i da prihvataju tu situaciju i da podela posla, odnosno da uloge koje muškarac i žena imaju u današnjem društvu, budu shodne situaciji.

"Kad muškarac radi neki posao koji ne donosi prihode koji su iznad nekog proseka, i bude u poznanstvu, vezi ili braku sa ženom koja napreduje što se tiče njenog posla ili dođe u situaciju da više zarađuje od njega - onda to utiče na njegov ego. U kolektivnoj svesti muškarca i dalje da je on lovac i da on obezbeđuje porodicu i onda, taj osećaj da on više nije, stvara kompleks niže vrednosti i inferiornosti. To onda na duže staze dovodi do neslaganja. Rešenje je da ako ona zarađuje više i u situaciji je da napreduje sa karijerom - da on to prihvati i da možda on bude više u kući i oko dece. Da to bude njihov ljudski dogovor i da kao tim, porodica napreduju. Oni muškarci koji pre shvate da je došlo do promene muško-ženskih uloga imaće šansu da zadrže kada upoznaju devojku koja zarađuje na primer više od njih", dodaje.

Savetnica u bračnoj agenciji Fortuna kaže da je i jedan deo devojaka i žena prezahtevan u svom izboru, posebno ako su postigle nešto u životu i žele da upoznaju osobu koja je slična njima po statusu, vrednoći, ambicioznosti...

"Budući da sve manje ima tog društvenog pritiska, roditelji prihvataju svoju uspešnu ćerku i više ne presinguju kad ćeš da se udaš, ili ona to prosto postavi to je moj život - onda ona je u situaciji da čeka pravog i bira jer ne želi da bude sa bilo kime. Onda prolaze godine, a ona dođe i u te kasne četrdesete da je singl. Zahtevi takvih devojaka, koje su same ostvarene u ekonomskom i društvenom smislu i traže to isto od partnera, kada dođu u agenciju ja im kažem - vaši zahtevi jesu sa pokrićem, to razumem i podržavam, ali činjenica je da će to ići sporije jer treba naći takvog", navodi Lepšanović.

Kao što je i najavljivano park „Miroslav Gucunja”, nazvan po mladom vojniku poginulom na Kosovu i Metohiji 1999. godine, uskoro će dobiti dodatni sadržaj za različite aktivnosti na otvorenom najmlađih u ovom delu Sombora.

Radovi obuhvataju izgradnju terena za mali fudbal, terena za basket, dečjeg igrališta i teretane na otvorenom, kao i postavljanje rasvete i pratećeg urbanog mobilijara - piše Dnevnik.

- Vodeći računa o našim parkovskim površinama, posebnu pažnju smo posvetili očuvanju postojećeg zelenila u samom parku, a kada radovi budu završeni, na mestima gde se ukaže prilika, posadićemo nove drvenaste sadnice. Cilj nam je da ovaj park svojim sadržajem privuče što veći broj mladih, da im omogući bavljenje sportom i rekreacijom, dok će najmlađi sugrađani imati prostor da načine svoje prve korake i steknu nova poznanstva uz bezbedan i kvalitetan sadržaj – kazao je član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicije Nebojša Trivunović, očigledno se referirajući na primedbe velikog broja građana da se radi o nedovoljno promišljenom projektu u gradu koji se ponosi svojim zelenilom.

Lepo vreme za betoniranje

Tokom obilaska radova na parku u pratnji gradskih funkcionera u njihovoj pratnji je bio i predstavnik konzorcijuma izvođača radova (beogradski „Pejkom“ i firme „GSL“ i „Star-herc“ iz Novog Sada) građevinski inženjer Stefan Bratić koji je istakao da radovi dobro napreduju.

- Trenutno se radi priprema terena za mali fudbal, takođe smo izvršili pripremu podloge teretane, dečijeg igrališta i uskoro bi trebalo da se pređe na betoniranje, ukoliko vreme dozvoli - rekao je Bratić.

Slično mišljenje Trivunovićevom je izrazio i odbornik u Skupštini grada Srđan Kiršner koji je rekao da je dugo iščekivani projekat sada u svojoj finalnoj fazi na radost najmlađih njegovih sugrađana.

- Na moje veliko zadovoljstvo, a i zadovoljstvo žitelja ove mesne zajednice uspeli smo da realizujemo jedan ovakav projekat koji smo dugo godina pripremali. Deca se ovde okupljaju u velikom broju, pogotovo u poslepodnevnim časovima i predveče. Ovo igralište će sada biti osvetljeno i imaće kvalitetniji sadržaj – prokomentarisao je Kiršner realizaciju projekta, po nekim informacijama vrednog preko 40 miliona dinara, za koji su sredstva obezbedili Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam i Grad Sombor.

Gradska biblioteka “Karlo Bijelicki” i njeni ogranci, zbog obeležavanja Dana državnosti, neće raditi u ponedelјak i utorak, 16. i 17. februara 2026. godine.

Hvala na razumevanju.