Sombor.info

Prema nalazima naučnika, samo jedna navika mogla bi da smanji rizik od prevremene smrti za skoro četvrtinu i utiče na dugovečnost.

Ako želite da produžite život, nije dovoljno razmišljati samo o ishrani. Prema rečima dr Nighat Arif, koja radi za britanski javni zdravstveni sistem (NHS), ključno je usredsrediti se i na druge faktore životnog stila, pri čemu se jedan posebno ističe kao presudan za dugovečnost, prenosi Net.hr.

Velika studija otkrila ključ dugovečnosti

Dr Arif se pozvala na opsežnu studiju koju su sproveli London School of Economics and Political Science i stručnjaci za zdravstveno osiguranje iz kompanije Vitality.

Prema njihovim nalazima, samo jedna navika, a to je spavanje sedam sati svake noći u približno isto vreme, mogla bi da smanji rizik od prevremene smrti za gotovo četvrtinu.

Ona je citirala studiju napominjući da bi kvalitetan san mogao čak da doda do četiri godine vašem životu. Ipak, istakla je da istraživanje ima i svoja „ograničenja“.

Pojašnjava da su ga sproveli privatna zdravstvena kompanija i London School of Economics, čiji je interes usmeren i na finansijsku isplativost takvih zdravstvenih navika.

San nije luksuz, već moćna zdravstvena navika

Uprkos ograničenjima, dr Arif je priznala da san moramo shvatiti mnogo ozbiljnije jer ima „izuzetno važnu ulogu“ u našem celokupnom zdravlju. Problem je u tome što čak devet od deset ljudi ne spava dovoljno, a to se posebno odnosi na žene srednjih godina koje pate od valunga, ubrzanih misli i hormonskih promena.

„Istina je sledeća: dobar san nije luksuz, to je ponašanje jednako važno kao fizička aktivnost ili ishrana. Za žene u menopauzi, zaštita sna ključna je za zaštitu mozga, srca i raspoloženja u decenijama koje dolaze“, nastavila je lekarka.

Zbog toga dr Arif predlaže da „jednu promenu uvedete već večeras“.

Savetuje uspostavljanje „jednosatnog prozora za spavanje“ tokom kojeg su svi ekrani isključeni. „Pristupite snu kao svojoj najmoćnijoj zdravstvenoj navici“, poručila je.

Kako poboljšati kvalitet sna?

Stručnjaci koji su učestvovali u istraživanju ističu nekoliko praktičnih koraka za poboljšanje sna. Ključno je uspostaviti dosledno vreme odlaska na spavanje, što pomaže u regulaciji telesnog sata i s vremenom olakšava uspavljivanje te poboljšava kvalitet sna.

Takođe preporučuju smanjenje korišćenja ekrana barem sat vremena pre spavanja jer plavo svetlo i digitalni sadržaji povećavaju mentalnu stimulaciju, što može da odloži lučenje melatonina i drži vas budnima.

Stvaranje umirujuće večernje rutine, poput čitanja knjige ili slušanja opuštajuće muzike, signalizira mozgu da je vreme za odmor i pomaže u prelasku u san.

Dr Arif je svoju poentu naglasila s dva statistička podatka iz studije. Devedeset posto ljudi ne zadovoljava optimalne obrasce spavanja, a poboljšanje navika kod samo četvrtine njih moglo bi britanskom zdravstvenom sistemu da uštedi više od 1,5 milijardi evra godišnje.

Uz to, spavanje sedam sati noću uz dosledno vreme odlaska na spavanje može da smanji rizik od smrtnosti za 24 odsto i snizi broj bolničkih prijema do sedam odsto.

Prema smernicama NHS-a, zdrava odrasla osoba obično treba oko sedam do devet sati sna. Međutim, uzrast, zdravstveno stanje i lične okolnosti utiču na to koliko nam je sna potrebno, a neki ljudi prirodno spavaju više od drugih.

Tinejdžerima, deci i bebama potrebno je više sna jer još rastu, ali i to varira, pa tako novorođenče može da spava između osam i šesnaest sati dnevno.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 13. februar

Nemački mediji objavili su priču o Bosancu koji s porodicom od države prima preko 87.000 evra godišnje, a nikom nije jasno ni kako je uopšte uspeo da ostane u Kelnu toliko godina.

U Kelnu jedan Bosanac, njegova žena i njihovo osmoro dece svakog meseca primaju 7.250,77 evra od države. A muškarac zapravo već 23 godine uopšte ne bi trebalo da bude u Nemačkoj. U međuvremenu je više puta kazneno gonjen. Nadležna državna kancelarija ipak nastavlja da isplaćuje novac.

„Kako je to moguće?", pita se najtiražniji nemački list Bild koji piše o, kako ga nazivaju, „kriminalnom Bosancu", piše Deutsche Welle.

Slučaj Husa B.

Huso B. se prvi put pojavljuje u Kelnu 2003. godine i traži azil. Bosanac, koji potiče iz romske porodice, nema nikakve lične dokumente. Njegov zahtev za azil biva ubrzo odbijen: Bosna i Hercegovina se smatra sigurnom zemljom porekla. Huso B. potom nestaje – i 2007. ponovno se pojavljuje u Nemačkoj, prenosi Bild.

Ponovo biva proteran i ponono uspeva da ostane u Nemačkoj jer uzima advokata i podnosi tužbu u vezi s pravom na boravak. Postupak se razvlači dve godine, a potom njegov zahtev opet biva odbijen. I ponovno ga niko ne deportuje. Čak ni onda kada počini kaznena dela, napominje Jutarnji list.

Bild piše i kako je Huso B. policiji poznat zbog raznih prevara.

"Ali, on ne radi samo na svojoj kriminalnoj karijeri. Ovaj Bosanac u Kelnu osniva porodicu i sa suprugom ima ukupno osmoro dece. I prima pomoć od države prema Zakonu o naknadama za azilante: po 835,24 evra „pomoći za životne potrebe“ za njega i njegovu ženu, te između 630,81 i 817,71 evra po detetu, u zavisnosti od uzrasta. To ukupno iznosi preko 87.000 evra godišnje. Porodica ionako ne plaća stanarinu, jer živi u oronulom bloku za azilante u Kelnu. Poređenja radi, prosečan par u Nemačkoj raspolaže, prema Saveznom zavodu za statistiku, neto prihodom od 4.496 evra. Na osmoro dece dodaje se 2.072 evra dečijeg dodatka, što ukupno iznosi 6.568 evra mesečno", piše nemački tabloid.

Deportacija se ne sprovodi zbog dece

Grad Keln se zbog zaštite podataka ne želi izjašnjavati ovom o slučaju. Navode da „u slučaju nedostatka prava boravka, obaveza napuštanja zemlje ne može uvek biti sprovedena. Ovde se moraju uzeti u obzir, između ostalog (…) porodične okolnosti. Kažu da, ako su deca pogođena deportacijom – čak i samo posredno – to se posebno mora uzeti u obzir."

Dakle deportacija Huse B. se ne sprovodi zbog dece. S obzirom na to da porodica već dugo živi u Nemačkoj, više ne primaju samo temeljnu naknadu za azilante, nego i takozvane „povećane analogne naknade“, u visini redovne socijalne pomoći. Prema navodima grada Kelna, samo u toj metropoli na Rajni postoji sedam desetočlanih porodica s maloletnom decom, koje primaju naknade za azilante.

Šta Huso B. kaže na sve to?

BILD ima uvid u dokumente koji pokazuju koliko Huso B. i njegova porodica primaju novca od države. Kada su ga novinari u njegovom domu u Kelnu suočili s tom činjenicom, on je ipak negirao da prima toliko novca.

Takođe, rekao je da je "poslednje kazneno delo koje je počinio bilo 2014.“.

Huso B. je poslednji put trebalo da izađe pred sud 8. decembra 2025. Optužen je da je pokušao da izvrši prevaru u jednoj drogeriji s poklon-karticama. Proces je na kraju odložen za ovu godinu, piše nemački list Bild, prenosi Deutsche Welle.

Legendarna pevačica uveliko priprema veliki solistički koncert u Areni, a stigla je i da isprati skandale sa javne scene.

Vesna Zmijanac poslednje godine provodi van Beograda, na Bukulji kod Aranđelovca gde ima mir i privatnost.

Tek sporadično dolazi u prestonicu, uglavnom zbog svojih nastupa, a sinoć je pred jedan komentarisala dešavanja na javnoj sceni - piše Nova.

Prvo se dotakla Zdravka Čolića kome je prošle nedelje postavljena bomba u kući na Dedinju.

"To nije dobro, to ne valja ništa. To je klasičan reket, loše je vreme. Podseća me na neko prošlo vreme, to nije dobro. Ja nikad nisam imala obezbeđenje, ali ja sam druga priča neka. To mi se ne sviđa uopšte", kazala je ona iskreno.

Osim ovoga, prokomentarisala je i otmicu makedonskog pevača Daniela Kajmakoskog.

"Estrada je prvi znak da su vremena čudna. Ja se nadam da je ovo slučajnost, da se ovo neće ponavljati", istakla je Vesna Zmijanac.

Vesna se osvrnula i na početak svoje karijere kada je važila za najatraktivniju pevačicu na estradi.

"Svi su u meni videli samo to, lepoticu, dok sam ja najčešće tražila drugačiji pogled i mišljenje. Mnogo puta sam htela nekome da budem samo drugarica i na kraju, kako me ta lepota ne bi debelo koštala, pronašla sam način da dođem do svog cilja, glumeći muškaraču", rekla je Vesna i otkrila da se u vreme svoje najveće popularnosti, osećala najusamljenije:

"Često sam se osećala usamljeno, jer su svi u meni gledali pevačicu Vesnu Zmijanac, s kojom žele da se druže i dive joj se, a ne Vesnu običnu ženu, odličnu kuvaricu, što sam, između ostalog, i bila kada se reflektori pogase. Tu Vesnu nisu poznavali niti su želeli da upoznaju. Stoga se dešavalo da sam se često s nastupa ili nekog privatnog druženja vraćala još usamljenija nego da sam ostala kod kuće. Mnogo puta sam se pokajala i kajem se zbog svega i danas što sam dragoceno vreme davala ljudima koji to ne zaslužuju. S godinama i iskustvom naučila sam da ih bolje procenjujem i na njihovim licima već kroz par minuta pročitam šta im je baba jela kako bi imali plave oči. Većina je bila površna, što je meni u samom startu bilo jasno. Lakše mi je, stoga, bilo da budem sama, čitam i bavim se stvarima koje su me ispunjavale, a ne da mlatim praznu slamu."

Zaboravite jednostavnu podelu na "ševe" i "sove". Novo veliko istraživanje pokazuje da su naši obrasci spavanja mnogo kompleksniji, a veza između ranog ustajanja i boljeg zdravlja nije tako jasna kao što se mislilo.

Niko nije glasniji od ranoranilaca koji se svima hvale jutarnjim trčanjem pre posla. S druge strane, noćne ptice često su ponosne na svoju produktivnost u sitne sate dok svi drugi spavaju.

Međutim, nova studija objavljena u časopisu "Nature Communications" ukazuju na to da stvar nije tako crno-bela. Umesto samo dva tabora, naučnici tvrde da zapravo postoji pet „podtipova“ spavača, određenih delovima dana kada se ljudi osećaju najbudnijima ili najspremnijima za san, prenosi Tportal.

I dok su ranija istraživanja povezivala navike "noćnih ptica" sa lošijim zdravljem srca i mentalnim problemima, a rano ustajanje smatrala receptom za dobrobit, najnoviji nalazi tima sa Univerziteta Mekgil u Kanadi to dovode u pitanje. Ukazuju na to da je odnos između vaše rutine spavanja i zdravlja složeniji nego što mislite.

Pet tipova spavača

Koristeći snimanje mozga, upitnike i medicinsku dokumentaciju više od 27.000 odraslih, istraživači su identifikovali pet specifičnih podtipova, a svaki nosi svoje rizike i prednosti:

Podtip 1: Kognitivno sposobna noćna ptica

Ovaj obrazac spavanja karakterističan je za „noćne ptice“ koje, uprkos kasnom odlasku na spavanje, pokazuju bolje kognitivne performanse od svih ostalih grupa.

Međutim, ovaj tip često ima poteškoća s regulacijom emocija. Povezan je s rizičnim životnim navikama poput brze vožnje, prekomernog korišćenja mobilnog telefona, konzumacije alkohola i pušenja. Zanimljivo je da ovaj profil često korelira sa životnim faktorima poput života s decom i smanjene izloženosti sunčevoj svetlosti.

Podtip 2: Neaktivna noćna ptica

Druga grupa noćnih ptica ima manje povoljan profil. Povezana je s igranjem video-igara, nižim primanjima i slabijim učešćem u sportu ili fizičkoj aktivnosti.

Ovaj podtip često se poklapa s pušenjem, depresijom i varijablama vezanim za kardiovaskularne rizike ili bolesti. Za razliku od prve grupe, ovde nema kognitivne prednosti koja bi kompenzovala rizike.

Podtip 3: Uspešni ranoranilac

Ovo je klasična slika „zdravog ranoranioca“. Povezan je s visokim obrazovanjem, nepušenjem, retkom konzumacijom alkohola i manjim preuzimanjem rizika.

Ljudi u ovoj grupi imaju najmanje zdravstvenih problema uopšte. Ipak, nije sve savršeno – skloniji su nervozi i preteranoj brizi, iako nemaju drugih značajnih problema s regulacijom emocija.

Podtip 4: Depresivni ranoranilac

Ovaj podtip direktno ruši mit da je rano ustajanje uvek zdravo. Češći je kod žena i snažno je povezan sa simptomima depresije, uzimanjem antidepresiva, poremećajima menstruacije i nižim nivoima testosterona.

Iako ustaju rano, ovi pojedinci ne uživaju benefite kao oni iz treće grupe, što dokazuje da sam čin ranog buđenja nije garancija mentalnog zdravlja.

Podtip 5: Rizična noćna ptica

Treći noćni obrazac dominantan je kod muškaraca i nosi specifične fizičke rizike. Povezan je s kardiovaskularnim problemima, obrascima ćelavosti i bolestima prostate.

Ova grupa sklonija je konzumiranju alkohola, pušenju, korišćenju kanabisa, rizičnom ponašanju, depresiji i visokom krvnom pritisku. Takođe imaju povišene nivoe testosterona.

Šta to znači za vaše zdravlje?

Glavni autor studije Le Džou, doktorand na Univerzitetu Mekgil, koristi izraz „biološka raznolikost“ kako bi opisao ove nalaze. Drugim rečima, svako je drugačiji i ne postoji savršena rutina spavanja koja odgovara svima.

"Ovi podtipovi nisu definisani samo vremenom odlaska na spavanje ili buđenja", dodaje Danilo Bzdok, vanredni profesor na Mekgilu i dodaje da "oni odražavaju složenu interakciju genetskih, okruženjskih i životnih faktora".

Studija je pokazala da, suprotno uvreženom mišljenju, noćne ptice (podtip 1) mogu biti kognitivno superiornije, dok neki ranoranioci (podtip 4) mogu biti pod velikim rizikom od depresije.

Koliko sna vam je zapravo potrebno?

Prema Harvard Medical Schoolu, prosek je oko osam sati, ali može varirati od šest do devet.

Najbolji test je jednostavan: ako se budite odmorni, imate energije i dobro funkcionišete tokom dana, verovatno spavate dovoljno, bez obzira na to šta kaže vaša pametna narukvica.

Kako poboljšati san?

Budući da se čini da je naša rutina spavanja delom ukorenjena u genetici, stručnjaci savetuju da radimo s telom, a ne protiv njega. Ako ste prirodno noćna ptica, forsiranje strogog jutarnjeg rasporeda možda neće biti prijatno, ali doslednost može pomoći.

„Imati dosledno vreme odlaska na spavanje i buđenja jedna je od najboljih stvari koje možete učiniti, ne samo za san nego i za zdravlje“, ističe Emili Kapodilupo, stručnjakinja za istraživanje podataka. To smanjuje upale i rizik od dijabetesa tipa 2.

Za one koji žele da budu budniji ujutru, ključ je u svetlosti.

"To može biti jednostavno poput otvaranja roletni ujutru i puštanja sunca na lice", savetuje Kapodilupo i dodaje da "sunčeva svetlost poboljšava raspoloženje i govori vašem cirkadijalnom ritmu da je vreme za buđenje".

Serija „Vitez Sedam kraljevstava“ ostvarila je impresivan početak kada je reč o gledanosti.

Gledaoci oduševljeno govore o četvrtoj epizodi serije „Vitez Sedam kraljevstava“, pod nazivom „Sedam“, koja je najbolja epizoda do sada, piše Forbes.

„Sedam“ je postavila rekord kao do sada najbolje ocenjena epizoda serije „Vitez Sedam kraljevstava“ na IMDb-u sa ocenom 9,7/10. To je više od ocena 8,1, 8,3 i 9,1 koje su dobile epizode 1–3.

Međutim, ova ocena je svrstava i među tri najbolje ocenjene epizode u čitavoj franšizi „Igra prestola“, uključujući originalnu seriju i „Kuću zmaja“, pri čemu nijedna epizoda potonje serije ne ulazi na tu listu. Ipak, postoji izjednačenje na trećem mestu. Lista izgleda ovako:

Najbolje ocenjena epizoda serije „Kuća zmaja“, „Crveni zmaj i zlato“, ima ocenu 9,4/10.

Još jedan rekord koji „Vitez Sedam kraljevstava“ drži jeste 95 odsto pozitivnih ocena kritičara na Rotten Tomatoes-u, dok „Igra prestola“ ima 88 odsto, a „Kuća zmaja“ 87 odsto.

„Vitez Sedam kraljevstava“ se oblikuje kao snažan adut u HBO-ovom repertoaru, s obzirom na pohvale koje dobija i činjenicu da će joj kraće trajanje omogućiti da se snima i prikazuje svake godine (druga sezona je već u snimanju) kao godišnje izdanje, što HBO u poslednje vreme snažno podržava još od serije „The Pitt“ (u pripremi je i godišnja policijska verzija te serije).

Autori serije su takođe govorili o naizgled neograničenom broju sezona koje bi mogli da snime, s obzirom na izvorni materijal, koji je napisao čovek za koga se čini da voli ovu seriju više nego prethodne dve.

Tako ćemo Danka i Ega gledati još dugo, što su sjajne vesti.

Priča Valentina Raiča iz Sombora nije samo o muzici. To je priča o povezanosti sa prirodom, sa sobom i sa zvukom koji nastaje iznutra. Valentin koji je inače poljoprivredni proizvođač, strastveni je kolekcionar najrazličitijih instumenata, ali i ručno rađenih lula. 

Na prvi pogled prostor Valentina Raiča iz Sombora deluje kao neobična zbirka, sa jedne strane kolekcija ručno rađenih lula, sa druge instrumenti sa svih strana sveta. Gitara stoji uz hendpen (handpan), djembe pored kalimbe, a tu su i drombulje čiji metalni ton priziva neka davna vremena.

"Kalimba ima jezičke i zvuči kao kapljice kiše, a drombulje će vam zvučati poznato, sećaju na film "Ko to tamo peva", objasnio je Valentin.

Sve je počelo sa gitarom. Prvi akordi otvorili su vrata ka svetu zvuka, ali ne onom klasičnom, već istraživačkom. Najviše ga je privukla brazilska muzika – spora, emotivna, bogata nijansama. U tim tonovima pronašao je prostor za sebe.

"Za gitaru me najviše inspirisala rumba, spora je, lepa i emotivna, posle su dolazili i drugi instrumenti, kao što je ukulele, pa handpan, pa svi ostali ritmički", rekao je Valentin.

Pored umetnosti, bavi se i radom u prirodi. Možda je zato i druga njegova pasija vezana za drvo. Lule koje oblikuje priroda.

"Ova lula pravljena je od višnje, to je lepo drvo, miriši, oseti se na višnju, lako je za obradu i lepo izgleda, na nekim lulama se vidi rad i nekih drugih umetnika, kao što su crvići. Napravili su male kanaliće, dekorativne, rovareći ispod površine drveta", ispričao je Valentin Raič.

Iako Valentin potiče iz podneblja gde su žičani instrumenti tradicionalno prisutni, njegov muzički svet prevazilazi lokalne granice. U njegovom prostoru susreću se Balkan, Brazil, Afrika. I melodije koje se dopunjuju.

U Osnovnoj školi "Ivo Lola Ribar" u Somboru u učionici učiteljice Slavice Mijić učenje tablice množenja pretvoreno je u igru. Umesto klasičnog bubanja i ponavljanja, ova učiteljica osmislila je zanimljivu i dinamičnu igricu kroz koju učenici savladavaju jedno od najvažnijih gradiva u nižim razredima.

Smeh i uzbuđeni glasovi učenika čuju se svakodnevno iz učionice učiteljice Slavice Mijić iz Sombora, a razlog tome je inovativan pristup nastavi – učenje kroz igru. Ova mlada učiteljica je osmislila posebnu "Kutiju znanja" koja sadrži edukativne igre poput igre sa kockicama za računanje, kartice sa logičkim zadacima i bodovne table uz pomoć kojih učenici rešavaju primere množenja, skupljaju bodove i uče jedni od drugih. Nema pritiska, ali ima mnogo smeha, navijanja i zadovoljstva kada se dođe do tačnog odgovora - piše RTV.

Posebno zanimljive su kartice sa zadacima višeg nivoa koje povezuju matematiku sa srpskim jezikom, muzičkom kulturom i fizičkim vaspitanjem. Učenici tako, kroz pitanja vezana za slike i svakodnevne pojmove, razvijaju logičko razmišljanje.

Učiteljica Slavica kaže da je ideja nastala iz dugogodišnjeg iskustva. Tokom godina rada primetila je da deca najlakše uče kada su opuštena i motivisana.

"Mislim da je tablica množenja problem deci, čak sam primetila da neka deca i u višim razredima imaju problem sa tablicom množenja, da je nisu dobro naučili i došla sam letos na ideju da osmislim neki način kako bi oni to lakše mogli da savladaju, da bude zanimljivo i interesantno. Roditelji su oduševljeni "Kutijom znanja" i oni su deci pomagali u igranju igara, a ja ih podstičem da svakodnevno igraju što više kako bi što lakše i brže zapamtili", rekla je Slavica Mijić, učiteljica u OŠ "Ivo Lola Ribar" u Somboru.

Rezultati su vidljivi – deca brže pamte, sigurnija su u svoje znanje i sa više samopouzdanja pristupaju matematici. Ova priča pokazuje da uz malo kreativnosti i mnogo razumevanja, čak i tablica množenja može postati omiljena igra u učionici.

Isključenja struje u Somboru i Apatinu u petak, 13. februara

Sombor

08:00 - 09:00
Ulice: Višnjićeva 1-5

09:15 - 10:00
Ulice: Arsenija Čarnojevića 1-31

Apatin

13:45 - 14:45
Ulice: Matije Gupca 1-17, 2-14, Radnička i deo Juke Кolaka

Košarkaši Sombora Basketball City (Sombor BC) napravili u sinoć svojevrsno iznenađenje, savladavši na svom parketu favorizovanu kraljevačku Slogu rezultatom 91:71 (18:17, 24:24, 25:18, 24:12) u meču 20. kola Meridianbet Košarkaške lige Srbije. Prvi deo meča protekao je u izjednačenoj igri oba tima. Ekipe su se smenjivale u vođstvu, bez osetnije prednosti na obe strane. Domaćin je u petom minutu došao do dvocifrene prednost (59:49), pre svega zahvaljujući Milanu Šuputu koji je vezao sedam poena. Tokom poslednje četvrtine nije bilo neizvesnosti.

Milan Šuput bio je najbolji domaći igrač sa 21 poenom. Njegov brat Uroš je postigao dva poena manje, dok je Marko Bajić utakmicu završio sa 18 poena. U strelce su se upisivali još i: Savić (4), Rnić (6), Šarki (9), Morgan (8) i Bogdanović (6). Uprkos pobedi Sombor BC je ostao na začelju tabele sa 24 boda.

U narednom kolu izabranici trenera Radomira Kisića gostovaće u Čačku. Da podsetimo, Somborci su u njihovom prvom meču sezone ubedljivo trijumfovali. Utakmica je na programu u subotu, 14. februara od 18 časova - piše somborsport.org.