Sombor.info

HКUD „Vladimir Nazor“ u subotu, 14.2.2026. godine, organizovalo je 92. Veliko bunjevačko – šokačko prelo.

U okviru programa nastupili su Šima Jovanovac i Tamburaški sastav „Žeteoci“ i Tamburaški sastav „Ruže“. Tradicionalna manifestacija okupila je veliki broj gostiju i zvanica, a ispred Grada Sombora prisustvovali su članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Jasmina Ilić i pomoćnik gradonačelnika za oblast poljoprivrede Davor Francuz.

Prisutni su uživali u bogatom kulturno – umetničkom i zabavnom programu, koji neguje tradicionalni običaj prela u ovim krajevima

Stonoteniski klub “Apatin” je takmičenje u Severnobačkoj ligi nastavio na najbolji mogući način, ubedljivom pobedom protiv ekipe iz Кanjiže rezultatom 4:0.

Apatinci su od samog starta pokazali kvalitet i sigurnost za stolom. Кapiten ekipe, Bogdan Cvjetićanin je savladao svog protivnika maksimalnim rezultatom 3:0 u setovima (11:8, 11:2, 11:9). Siguran nastup zabeležio je i Vlado Кovčin koji je takođe slavio sa 3:0 (11:6, 11:5, 11:6), ne ostavivši rivalu mnogo prostora za igru.

Treći poen za domaće doneo je Ranko Cvijanović, koji je takođe trijumfovao sa 3:0 u setovima (12:10, 11:4, 11:6), čime je praktično osigurao ukupnu pobedu ekipe.

U dublu su Cvejtićanin i Cvijanović potvrdili dominaciju i stavili tačku na meč pobedom 3:1 (11:9, 13:11, 6:11, 11:8), čime je konačan rezultat postavljen na maksimalnih 4:0 - piše Radio Dunav.

Povodom proslave Dana grada Кulturni centar „Laza Кostić“ organizovao je stručno vođenje i razgovor o izložbama „Međuprostori“ Ane Azdejković i „Zapisi vremeplova“ Sanje Savić Strake.

O trenutnim postavkama, ali i načinu rada Galerije Кulturnog centra „Laza Кostić“ govorila je urednica programa Slađana Dragičević Trošić.

Izložbu digitalnih grafika „Zapisi vremeplova“ posetioci mogu da pogledaju u Maloj galeriji Кulturnog centra do 13. marta, a izložbu akrila i crteža „Međuprosrori“ posetioci mogu da vide do 27. februara 2026. godine u Galeriji Кulturnog centra.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 17. februar

Švajcarske avio-kompanije naplaćuju visoke kazne putnicima koji svoje ljubimce izvode iz transportera tokom leta, a one mogu da iznose skoro hiljadu evra, prenosi danas BFMTV.

Većina avio-kompanija širom sveta dozvoljava kućnim ljubimcima lakšim od osam kilograma da putuju sa svojim vlasnicima, pod uslovom da su u transporteru postavljenom ispod prednjeg sedišta.

Međutim, kućni ljubimci ne mogu da budu pušteni napolje iz torbe, iz očiglednih bezbednosnih i higijenskih razloga.

Ali, kako se navodi, sve češće je primetan novi trend da putnici odlučuju da puste svog psa ili mačku, koji putuju sa njima u kabini, da izađu iz svoje nosiljke.

Švajcarska Savezna kancelarija za civilno vazduhoplovstvo (FOCA) navela je da je 2024. godine prijavljeno 80 prekršaja propisa o prevozu životinja, dok je 2025. taj broj porastao na 117.

Kako se navodi, kazne za ovu vrstu prekršaja su visoke.

Jedan putnik, koji je na švajcarskom letu između Ciriha i Sao Paola u Brazilu, više puta izvodio svog psa napolje iz torbe i odbio da se povinuje naređenjima posade kažnjen je sa 791 švajcarskim frankom, odnosno 867 evra.

"Vlasnik psa, naravno, može da ga hrani i napoji. Međutim, psima, pa čak ni mačkama, nije dozvoljeno slobodno kretanje u kabini", naveli su iz Savezne kancelarije za civilno vazduhoplovstvo.

Kako je moguće da dete premine nakon operacije krajnika? Ovo pitanje postavlja cela Srbija nakon smrti male Eme i muškarca od 38 godina u bolnici u Čačku.

Kada se rutinske operacije mogu iskomplikovati kada operacija krajnika spada u rutinske, a šanse za smrtni ishod nakon toga svodi se na promile.

Dr Vladan Šubarević, specijalista ORL sa Instituta za majku i dete kaže za TV Prva da su komplikacije posle operacije krajnika ekstremno retke, i da ova dva nesretna slučaja u Čačku predstavljaju presedan u istoriji medicine.

"Najpre, velika je razlika u operaciji krajnika i operaciji trećeg krajnika u samom procesu. Operacija trećeg krajnika spada u najbezbednije intervencije, i sam oporavak je lagan. Letalitet kod operacije trećeg krajnika je gotovo zanemarljiv. Dok je oeracija krajnika nešto drugačija", ističe dr Šubarević.

Pojasnio je, u slučaju male Eme, da su je u Beogradu prihvatlil dva vanserijska anesteziloga, ali nešto je u ovom sluaju pošlo po zlu, ali da su u njenom slučaju uloženi maksmimalni napori da je spasu - prenosi B92.

"Nijedna operacija nije rutinska, ne volimo taj izraz, jer svaka osoba je za sebe sa svojim problemima i medicinskom istorijom, ne može se pacijenti prići rutinski, ali da su to intervencije veoma često i da se zbog toga nazivaju rutinskim", pojasnio je on.

Na pitanje kako izgleda sam zahvat dr Šubarević ističe da su intervencije krajnika napredovale, od nekada kada se radilo u poluanesteziji, kad je dete bivalo svesno, uz puno krvarenja, do danas kada se ta intervencija radi u totalnoj anesteziji.

Dodaje da intervencija na trećem krajniku traje svega nekoliko minuta, plus dodatno vreme za zaustavljanje krvi, a sama oporavak traje gotovo jedan dan.

Ističe da simotomi ad dolazaka kod lekara kada je u pitanju bolestan treći krajnik su česte prehlade kod dece, permanentni ssekret u nosu, kaoi česte upale uha.

"Ova intervencija se radi kod dece između druge i četvrte godine života, ređe oko 15 godina, dok odrasli ljudi nemaju treći krajnik i zbog toga je cela situacija u vezi sa muškarcem od 38 godina koji je preminuo ostaje nejasna i ja nemam dovoljno informacija u vezi sa tim slučajem", istakao je dr Šubarević.

Dodaje da je operacija krajnika složenija, jer je teže zaustaviti krvarenje i oporavak traje dve nedelje dok sve rane ne zarastu.

Sve više istraživanja pokazuje da ljudi danas imaju manje seksa nego pre 30 godina i da je kod mnogih primetan pad želje.

To nije stvar samo kod singl ljudi: trend se vidi i kod ljudi u dugim vezama i brakovima. Stručnjaci nude nekoliko mogućih objašnjenja zašto je došlo do toga da ljudi sve manje imaju seksualne odnose, piše LADbible.

Brojke govore svoje

Veliko britansko istraživanje o seksualnim navikama i stavovima (Natsal) pokazalo je da su 1990. mladi od 16 do 24 godine u proseku imali oko pet odnosa mesečno.

Do 2010. taj se prosek spustio na oko tri. Pad se posebno vidi kod parova koji žive zajedno, i kod venčanih i nevenčanih, ali i kod starijih parova. Zašto tačno, teško je navesti samo jedan razlog.

"Tokom godina vidimo pad u svim grupama", kaže Soazig Klifton, akademska direktorka Natsala. "Istina, danas manje parova živi zajedno nego 90-ih pa to može objasniti deo priče, ali čak i kad gledamo samo one koji žive zajedno, i tamo je broj odnosa pao", dodaje.

Stres, ekrani i osećaj usamljenosti

Klifton kaže da nema jednog "krivca" i da nema čvrstog dokaza koji bi sve objasnio, ali razne studije slažu mozaik. Jedna od najvećih promena je digitalni život: ljudi su stalno onlajn, stalno dostupni i stalno im nešto odvlači pažnju. Drugim rečima - teže se "isključiti".

Umesto da u večernjim satima budu zajedno, mnogi završe dan gledajući telefon, seriju ili, pak, rade nešto dodatno za posao.

Kao drugi veliki faktor često se spominje stres. Lekar opšte prakse i seksualni terapeut dr Ben Dejvis kaže da je danas sve češća kombinacija: stres + loše raspoloženje + usamljenost.

"Jasno, tu je tehnologija, ali i porast stresa, depresije i usamljenosti. Sve to umanjuje seksualnu želju", objašnjava.

Hormoni takođe igraju ključnu ulogu

Uz ekrane i svakodnevni pritisak, spominje se i testosteron - hormon koji imaju i muškarci i žene, i koji je bitan za libido. Njegovi nivoi prirodno opadaju nakon 30. godine, ali stručnjaci upozoravaju da kod jednog dela ljudi taj pad dolazi ranije ili je izraženiji.

Profesor Džofri Haket, urolog i član Britanskog društva za seksualnu medicinu, kaže da je kod muškaraca pad testosterona sve vidljiviji - a deo razloga vidi u modernom načinu života: "Nakupljanje masnih naslaga, dijabetes tipa 2 i sve više sedenja - sve to utiče na testosteron. A kad testosteron pada, često pada i seksualna želja", poručuje - piše B92.

Saturn, planeta discipline, odgovornosti i strukture, u astrologiji ima spor i ozbiljan uticaj. Kada Saturn uđe u znak Ovna, energija se menja na zanimljiv način, jer se susreću dve vrlo različite prirode.

Ovan je znak akcije, hrabrosti, inicijative i brzine. On želi odmah da deluje, da započne nešto novo i da ide napred bez mnogo razmišljanja.

Saturn, s druge strane, traži strpljenje, plan, zrelost i postepeni napredak. Zbog toga period Saturna u Ovnu često donosi lekcije o kontroli impulsa, odgovornom vođstvu i izgradnji lične snage kroz disciplinu.

Ovaj tranzit može da podstakne ljude da:

• nauče kako da kanališu energiju i bes na konstruktivan način
• razviju hrabrost, ali uz mudrost i planiranje
• preuzmu odgovornost za sopstvene odluke i pravac u životu
• grade nešto novo, ali na čvrstim temeljima

Saturn u Ovnu ne dozvoljava brzoplete poteze bez posledica. On testira strpljenje i istrajnost, ali nagrađuje one koji su spremni da rade na sebi, da sazru i da postanu stabilniji i jači. Saturn će boraviti u Ovnu do aprila 2028. godine i imaće delovanje na Ovnove, Rakove, Vage i Jarčeve.

I dok se vreme u februaru još uvek koleba, pa zimski kaputi i kišobrani moraju i dalje da budu aktuelni, mnoge zanima hoće li nam proleće doneti više sunca i manje padavina. Iako meteorolozi uvek savetuju da su sezonske prognoze orijentacione i da je najbolje pratiti kratkoročne za narednih pet dana, već postoje klimatski izgledi šta nam donosi novo godišnje doba.

Klimatski izgledi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) za period od 1. marta do 31. maja, koji u meteorologiji inače predstavlja proleće, pokazuju da će srednja temperatura vazduha biti iznad proseka, sa odstupanjem do +1 °C u odnosu na referentni klimatološki period (1991 i 2020 godine).

Srednje sezonske temperature vazduha kretaće se u intervalu od 11 do 15 stepeni Celzijusovih, u višim predelima od 3 do 8 stepeni.
Meteorolozi predviđaju da će i tokom proleća biti od 5 do 18 mraznih dana u nižim predelima, dok će u brdsko-planinskim biti i do 45 takvih dana kada će temperature biti ispod nule - piše Danas.

Foto: RHMZ

Sa druge strane, očekuje se da bude od 12 do 20 letnjih dana, kada će maksimalne temperature vazduha biti od 25 stepeni Celzijusovih i više.

Sezonska prognoza RHMZ-a pokazuje da nas tokom proleća očekuje prosečna količina padavina, od 140 do 200 mm, dok će u planinskim predelima pasti između 210 i 300 mm.

„Broj dana sa padavinama većim od 0,1 mm biće od 32 do 40, a u brdsko-planinskim predelima do 50”, navodi se na sajtu RHMZ-a.

Podsetimo, proleće 2025. bilo je osmo najtoplije u Srbiji od 1951. godine, sa srednjom temperaturom vazduha od 12 stepeni, što je za +0,9 bila viša od normale. Tokom prošlog proleća zabeležen je jedan toplotni talas (mart) i dva talasa hladnoće (u prvoj polovini aprila i sredinom maja). Registrovano je četiri dana sa jakim mrazem na Kopaoniku, a nije zabeležena nijedna tropska noć u celoj Srbiji.

Foto: RHMZ

Najviša dnevna temperatura tokom prošlog proleća iznosila je 30,7 stepeni, a izmerena je 3. maja u Loznici, dok je u Beogradu toga dana bilo 30,01 stepen.

Nasuprot tome, najniža dnevna temperatura od -13 stepen izmerena je 18. marta na Kopaoniku, dok je u nižim predelima najhladnije bilo u Zaječaru 19. marta, kada je zabeleženo 8 stepeni ispod nule. U Beogradu je takođe, kako pokazuju podaci RHMZ- a, 19. marta minimalna dnevna temperatura bila svega -2,9 stepeni Celzijusovih.

Kada su u pitanju padavine, prošlo proleće je bilo 19. najkišovitije od kada se vrše merenja u Srbiji. Ukupna količina padavina bila je u intervalu od 110,6 mm u Koršumliji do 350,0 mm na Zlatiboru.

Šta pokazuje dugoročna prognoza za proleće 2026. u Evropi?

Najnovije dugoročne prognoze za proleće 2026. ukazuju na to da bi slabljenje La Ninje moglo uticati na sezonske vremenske prilike u Evropi. Prognozira se tendencija nižeg vazdušnog pritiska nad kontinentom i višeg pritiska iznad krajnjeg severa, što je čest obrazac u prolećima povezanim s La Ninjom, a potvrđuju ga i istorijski podaci. Meteorološko proleće obuhvata mart, april i maj. Reč je o prelaznom razdoblju iz zime u leto koje donosi velik raspon vremenskih uslova, piše Severe Weather Europe.

U stratosferi trenutno počinje naglo zagrevanje, koji bi moglo da utiče na vreme krajem februara i u odnosno, odnosno na početak meteorološkog proleća, prenosi Index.hr. Stratosfersko zagrevanje je nagli porast temperature i pritiska u stratosferi koji remeti polarni vrtlog, a efekti se s vremenom mogu spustiti u niže slojeve atmosfere.

Prognoze za stratosferu, na visini od oko 30 kilometara, pokazuju snažan talas zagrevanja, s temperaturama i do 40 stepeni Celzijusovih iznad normale. Očekuje se da će ovaj događaj podržati stvaranje područja visokog pritiska iznad Grenlanda, što otvara prostor za područje niskog pritiska iznad zapadne i centralne Evrope.

To bi moglo donijeti nestabilnije vrieme, s temperaturama ispod proseka u zapadnim, centralnim i severnim delovima Evrope i više padavina u zapadnoj, centralnoj i južnoj Evropi.

Dugoročno gledano, očekuje se da će prolećni vremenski obrasci biti pod uticajem promena na Pacifiku. La Ninja, faza hladnijih oceanskih temperatura u tropskom Pacifiku, slabi. Najnovije analize pokazuju zaostale hladne anomalije koje se postupno povlače, dok se u istočnom delu regije već pojavljuju toplije anomalije.

Dugoročne prognoze upućuju na kraj La Ninje i brži prelazak u novu fazu El Ninja već do leta. Takav brzi prelaz zabeležen je i nekoliko puta u prošlosti. Analiza tih godina pokazuje tendenciju nižeg vazdušnog pritiska iznad Evrope tokom proleća, sa višim pritiskom na severu.

Temperaturna analiza za iste godine upućuje na sklonost nižim temperaturama od proseka, barem u severnim, centralnim i zapadnim delovima kontinenta, što se povezuje sa severoistočnim strujanjem.

Evropski centar za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF) za proleće, odnosno za mart, april i maj, predviđa područje visokog pritiska iznad severnog Atlantika i jugoistočne Evrope. Ipak, nad centralnim i zapadnim delovima kontinenta zadržala bi se tendencija nižeg pritiska, što je slično obrascima iz godina u kojima je La Ninja oslabila.

Kao rezultat toga, temperaturna prognoza pokazuje toplije vreme prema jugoistoku, ali i trend normalnih do ispodprosečnih temperatura u zapadnim, severnim i severno centralnim delovima Evrope. Što se tiče padavina, prognozira se vlažnije proleće za veći deo kontinenta, što je očekivano s obzirom na prognoziranu područje niskog pritiska.

Da li je moguć sneg?

Kao prelazno godišnje doba, proleće i dalje može doneti sneg, naročito u prvoj polovini sezone. Kombinovana prognoza Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze i Britanskog nacionalnog meteorološkog zavoda (UKMO) za mart pokazuje manje snega od proseka. Ipak, prognoza za april je zanimljivija jer upućuje na normalne do iznadprosečne snežne padavine u severno-centralnoj Evropi i dalje prema severu i istoku. To bi mogla biti posledica izraženijeg područja nižeg pritiska nad centralnim delom kontinenta u aprilu, što bi, zajedno sa višim pritiskom na severu, pogodovalo severoistočnom strujanju i hladnijim uslovima.