Sombor.info

Takmičarka Rvačkog kluba "SMD" osvojila je treće mesto na Prvenstvu Vojvodine. Kako se navodi u izveštaju njenog kluba, u Somboru je održano Prvenstvo Vojvodine u rvanju za uzrast do 13 i do 17 godina. Na ovom takmičenju za naslov pobednika u više kategorija borilo se 190 rvača u muškoj i ženskoj konkurenciji iz 18 klubova. Svoje predstavnike imao je i Rvački klub SMD iz Kule, a postignuti su zapaženi rezultati. Najbolji rezultat postigla je Jovana Staničkov osvojivši treće mesto, a zapažene nastupe, iako bez medalje, imali su i Branislav Rašula, Lazar Ivezić i Luka Kormoš.

Trener Rvačkog kluba SMD Miloš Srdić istakao je da je očekivao veći bilans medalja, ali da je na kraju presudio nedostatak sportske sreće. Srdić je rekao da se sada okreću ka narednom takmičenju koje će biti održano u Kanjiži, gde se nadaju dobrim rezultatima - piše somborsport.org.

Obaveštavaju se poreski obveznici da 18. februara na naplatu dospeva prva akontacija poreza na imovinu u visini obaveze utvrđene za poslednje tromesečje 2025. ( u iznosu IV rate iz 2025. godine)

Redovnim izmirivanjem svojih obaveza izbegavate obračunavanje zakonom propisane kamate zbog kašnjenja, kao i naplatu istih postupkom prinudne naplate u skladu sa članom 84. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02…109/25).

Sve informacije o porezu na imovinu kao i drugim izvornim prihodima jedinice lokalne samouprave za koju imate utvrđenu obavezu kao što su Кomunalna taksa, Boravišna taksa, Zauzeće javne površine možete dobiti u zgradi Opštinske uprave Srpskih vladara br. 29 kancelariija broj 9.

Poreskim obveznicima koji imaju aktivno e Sanduče na portalu e Uprave, savetujemo da obrate pažnju na obaveštenja o prispeloj pošti na e mail adresi koju su registrovali na e uparavi, s obzirom da sve akte, rešenja, opomene koja donosi Odsek za lokalnu poresku administraciju, preuzimaju na ovaj način i da takođe stanje svojih obaveza mogu proveriti na portalu https://lpa.gov.rs/jisportal/homepage

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 12. februar

Naučnici su otkrili koja je decenija života najiscrpljujuća, a vest se verovatno neće svideti onima koji se približavaju 40. rođendanu.

Prema anatomkinji Mišel Spir sa Univerziteta u Bristolu, upravo su četrdesete najzamornije godine života. Razlog nije samo starenje, već kombinacija suptilnih bioloških promena koje se dešavaju istovremeno sa vrhuncem životnih, poslovnih i roditeljskih obaveza, piše "Daily Mail".

Profesorka Spir objašnjava da se umor u srednjoj dobi može opisati kao „nesklad između biologije i zahteva“.

„Naša tela i dalje mogu da proizvode dovoljno energije, ali to čine u drugačijim uslovima nego u mlađoj odrasloj dobi, dok su zahtevi prema toj energiji često najveći upravo tada“, rekla je.

Dobra vest je da su biološke neravnoteže koje iscrpljuju energiju uglavnom privremene i da mnogi ljudi u kasnijim godinama dožive novi nalet vitalnosti, prenosi Index.hr.

Zašto su dvadesete bile lakše

Kada se neko osvrne na svoje dvadesete, često ima utisak da je telo tada podnosilo gotovo sve. Manje sna, kasni izlasci i neredovna fizička aktivnost nisu ostavljali ozbiljne posledice. Nauka o starenju potvrđuje taj utisak.

„U dvadesetima je telo biološki izuzetno prilagodljivo“, objašnjava profesorka Spir i dodaje da je obnova mišića brža, upalne reakcije kraće traju, a proizvodnja energije na ćelijskom nivou istovremeno je efikasna i obilna.

Mitohondrije, delovi ćelija zaduženi za proizvodnju energije, tada rade efikasnije i uz manje štetnih nusproizvoda.

„Kada imate više raspoložive energije, sve organizam ‘plaća’ manje, pa loš san, kasni izlazak ili intenzivan trening imaju blaže posledice“, dodaje Spir.

Promene koje donose četrdesete

Do četrdesetih godina sitne promene počinju da narušavaju taj osetljivo uravnotežen sistem. Već od kasnih tridesetih mišićna masa prirodno opada, osim ako se ne održava redovnim treningom snage. Sa manjom mišićnom masom svakodnevni pokreti zahtevaju više energije nego ranije.

Istovremeno mitohondrije postaju manje efikasne, što znači manje raspoložive energije i više upalnih nusproizvoda. Zbog toga oporavak postaje „skuplji“ za organizam, pa kasni izlazak ili stresan period, koji u dvadesetima nisu predstavljali problem, sada ostavljaju vidljiviji trag.

Pogoršanje kvaliteta sna

Jedna od najvećih promena u četrdesetima odnosi se na kvalitet sna. U dvadesetima je san dublji i efikasniji, pa i kraći odmor može doneti osećaj potpune obnove. Sa godinama sistemi koji omogućavaju dubok san postaju osetljiviji.

„Hormonske promene, posebno oscilacije estrogena i progesterona kod žena tokom perimenopauze, direktno utiču na delove mozga koji regulišu dubinu sna i telesnu temperaturu. To otežava održavanje sporotalasnog, obnavljajućeg sna“, kaže profesorka Spir.

Istovremeno je odgovor organizma na stres izraženiji, pa nivo kortizola noću češće raste umesto da opada. Posledica je plići i isprekidan san, zbog čega se ljudi bude umorniji, iako su proveli isto vreme u krevetu.

Vrhunac životnih obaveza

Sve te biološke promene dešavaju se upravo u periodu kada su mentalni zahtevi najveći. Istraživanja pokazuju da je srednja dob često period najintenzivnijeg kognitivnog i emocionalnog opterećenja jer ljudi preuzimaju odgovorne poslovne uloge i istovremeno brinu o deci ili starijim članovima porodice.

Pošto mentalni rad i stalno prebacivanje sa jedne obaveze na drugu troše energiju jednako kao i fizički napor, mnogi se osećaju potpuno iscrpljeno čak i ako se fizički nisu posebno naprezali.

Umor nije isti za sve

Profesorka Spir naglašava da proces starenja nije isti za sve. „Umor u srednjoj dobi često je posledica nagomilanog opterećenja, a ne samo hronološke dobi“, ističe.

„Dve osobe iste dobi mogu imati potpuno različit nivo energije, u zavisnosti od toga kakve zahteve njihov život postavlja pred njih, kaže ona.

Novi nalet energije u šezdesetim
Dobra vest je da se nivo energije u šezdesetim često stabilizuje, a kod nekih se čak i poveća, iako fizičke sposobnosti postepeno opadaju. Stres je manji, profesionalne obaveze su blaže, a ritam spavanja redovniji.

Mitohondrije i u kasnijoj dobi mogu da se prilagode, a njihova funkcija se poboljšava redovnim treningom snage. Istraživanja pokazuju da osobe u šezdesetim i sedamdesetim godinama već posle nekoliko meseci treninga mogu da povećaju snagu, podstaknu metabolizam i osete porast energije.

Kako sebi pomoći
Na kraju, profesorka Spir savetuje: „Cilj nije pokušati ponovo imati energiju dvadesetogodišnjaka, već zaštititi organizam i dati prednost oporavku. To podrazumeva redovno vreme odlaska na spavanje, vežbe snage za očuvanje mišićne mase, aktivno upravljanje stresom i uravnoteženu ishranu, naročito dovoljan unos proteina.“

Ako već pijete alkohol, ne bi bilo loše da birate neki od kojeg vam sutradan neće baš "pucati" glava.

U nedavnom TikTok videu farmaceut Kris Vudvord naveo je vrste pića koje posebno „udaraju“ narednog jutra. Iako priznaje da godine i genetika takođe imaju uticaj – i da ne postoji alkohol koji je potpuno bezbedan – ako želiš da izbegneš težak mamurluk, možda bi trebalo da promeniš taktiku. Ovo su alkoholi koji najčešće izazivaju najgori mamurluk, piše Best Life.

Pivo i belo vino

Čaša šardonea ili krigla lagera često deluju kao pametniji izbor od koktela, jer obično sadrže manje alkohola. Ipak, prema Vudvordu, i oni mogu dovesti do umerenog mamurluka.

„Imaju niži procenat alkohola, ali sa njima je lako preterati“, upozorava on.

„A mehurići? Oni ubrzavaju apsorpciju alkohola“, prenosi Nova.

Crno vino

Otvaranje boce dobrog crnog vina ima posebnu čar. Ali čak i ako obožavaš kaberne, sirah ili pino noar, možda ipak ne bi trebalo da preteraš s brojem čaša u jednoj večeri.

„Tanini, histamini i šećer – to je mamurluk u boci, još pre nego što je popiješ do kraja“, kaže Vudvord.

Ako ne možeš da zamisliš život bez vina, Healthline navodi da prelazak na belo vino može smanjiti šanse za težak mamurluk – ali, kao i uvek, umerenost (ili potpuna apstinencija) jedino je pravo rešenje.

Tamna žestoka pića

Bilo da ih piješ čista ili u koktelima, tamna žestoka pića su standard u svakom baru. Nažalost, upravo ona često izazivaju najteže mamurluke. Vudvord posebno upozorava na viski, burbon, konjak i tamni rum.

„Puni su kongenera“, kaže on. „Odležani su, aromatični i kompleksni – a tvoja jetra ih mrzi.“

Posebno izdvaja burbon, koji naziva „pravom bombom za mamurluk“.

Kongeneri su nusprodukti fermentacije alkohola i uključuju kiseline, estre, ketone i aldehide. Prema Healthlineu, istraživanja pokazuju da pića s većim udelom kongenera mogu izazvati jače mamurluke. To potvrđuje i studija objavljena 2008. godine u časopisu Alcohol and Alcoholism.

Najjeftiniji alkohol

Ovo možda zvuči očigledno, ali Vudvord tvrdi da jeftin alkohol često ima veliku ulogu u teškim mamurlucima.

„Alkohol s donje police udara jače jer je pun smeća“, kaže on.

Iza toga stoji i naučno objašnjenje. Jeftinije žestice, koje su destilovane manji broj puta, sadrže više kongenera, a istraživanje iz 2013. objavljeno u časopisu Forensic Science, Medicine, and Pathology pokazuje da ovi spojevi usporavaju sposobnost tela da efikasno razgradi alkohol.

Kako smanjiti šanse za mamurluk?

Prema Healthlineu:

jedi pre nego što počneš da piješ
pij vodu između alkoholnih pića
potrudi se da se dobro naspavaš

Ako se ipak probudiš s mamurlukom, lekovi protiv bolova poput ibuprofena mogu pomoći u ublažavanju simptoma.

Dr Mirjana Lapčević, predsednica Udruženja obolelih od reumatskih bolesti, kaže da postoji oko 200 različitih reumatskih bolesti, od kojih su najčešće one degenerativne prirode i da od njih obolevaju stariji ljudi.

"Međutim, među reumatskim bolestima postoji grupa veoma teških autoimunih bolesti onesposobljavajućih ukoliko se dijagnoza ne postavi na vreme i ukoliko se ne počne sa inovativnom savremenom terapijom. Te autoimune bolesti najčešće pogađaju mlade, od dvadesetih pa do pedesetih godina, ali se mogu javiti čak i kod dece od pre godine dana", pojasnila je ona - prenosi B92.

Dodala je da se ove bolesti češće javljaju kod žena nego kod muškaraca, a najčešće je odnos 4 žene i jedan muškarac, dok je kod lupusa 9 žena i jedan muškaraa. Dok jedino kod ankilozirajućeg spondilitisa, ili Behtereva, češće se javlja kod muškaraca, tačnije 4 muškarca i jedna žena.

Napominje da je reč o podmuklim bolestima, koje počinju lagano, neprimetno, pa čak mogu da prođu meseci i godine dok ljudi shvate da se sa njima nešto ozbiljno događa, kao i da protekne i do deset godina do postavljanja dijagnoze.

Faktori rizika

Doktorka Lapčević ističe da se te bolesti ne nasleđuju direktno, ali da postoje porodice u kojima se češće javljaju, i na osnovu toga da li se bolest može ili ne može javiti u porodici treba razmišljati o faktorima rizika.

"Izlaganje hroničnom stresu i infekcijama je nešto što svakako pospešuje, kao i pušenje. Degenerativne promene na prstima nastaju kao posledica nebavljenjem fizičke aktivnosti, loše držanje tela i nekontrolisano korišćenje telefona i kompjutera", istakla je ona.

Dodaje da postoje genetski faktori koji se prenose, ali se poslednjih decenija pokazalo da i faktori spoljšanje sredine mogu da se upliću u genetiku.

Inovativne metode lečenja

Udruženje obolelih od reumatskih bolesti postoji već 18 godina i savetuje se kao najbitnije da se što pre počne terapija, poput antireumatika za smanjenje bola i upale, kao i lekovi koji menjaju tok bolesti, uz promenu načina života.

"Bolest se može držati pod kontrolom i voditi uredan život. Inovativna terapije deluje na izvor bolesti, reaguje na antitela, jer je reč o lečenju autoimune bolesti. Na licu mesta rešavaju problem", istakla je lekarka.

Ljubitelji serije Untamed, koja je prošlog leta osvojila gledaoce na Netflixu, imaju razloga za veselje – stigle su nove informacije o drugoj sezoni. Produkcija nastavka proceduralne drame sa Erikom Banom u glavnoj ulozi počela je na Havajima, a radnja će biti smeštena na potpuno novoj, egzotičnoj lokaciji.

Nakon što je iskusni specijalni agent Kajl Tarner (Erik Bana) u prvoj sezoni prošao kroz težak period i napustio svoj dugogodišnji dom u Nacionalnom parku Josemiti, nova sezona vodi ga preko Pacifika. Mesto radnje sada je Nacionalni park Havajski vulkani, dom dva aktivna vulkana, i novo poprište misteriozne smrti koju će Tarner istraživati, prenosi Index.

Netfliks je potvrdio novu lokaciju, kao i da je snimanje šest novih epizoda već počelo. U drugoj sezoni Tarner se vraća godinu i po dana nakon događaja iz prve, a u međuvremenu je, kako otkrivaju autori, obišao niz nacionalnih parkova i rešio više slučajeva.

Tvorci serije o promeni okruženja

„Uzbuđeni smo što ćemo istražiti netaknute predele i kulturni identitet jednog potpuno drugačijeg nacionalnog parka te zateći Tarnera u novom psihološkom stanju, izvan sigurnosti Josemitija“, izjavili su za Netfliksov Tudum sukreatori i izvršni producenti Mark L. Smit i El Smit.

„Svaki nacionalni park ima sopstveni kulturni i geografski identitet“, dodala je El Smit. „Mogućnost da kroz Tarnerovu priču upoznajemo ta mesta čini svaku novu sezonu posebno zanimljivom.“

Autori su pojasnili i ulogu prirode u seriji: „Naša ideja je da je park lik za sebe – živo biće koje utiče na priču. Koji god park odabrali, on oblikuje Tarnerovo emocionalno stanje i usmerava njegovu istragu.“

Metro: Jedan od najboljih trilera godine

Novinarka Rebeka Kuk u svojoj je recenziji za Metro istakla da „Untamed“ na prvi pogled deluje kao klasična policijska proceduralna serija, ali se izdvaja zahvaljujući inovativnom okruženju i izvrsno odigranim ulogama. Uporedila ju je sa naslovima kao što su Broadchurch i Mare of Easttown.

Kako piše, Tarner se suočava sa gotovo nemogućom misijom: sprovođenjem zakona usred divljine. Nadzornih kamera gotovo da i nema, a forenzičari na terenu najčešće su specijalizovani za rad sa strvinarima koji ometaju istragu.

„Kako se radnja razvija i otvara pitanja o starim, nerešenim slučajevima, Untamed prerasta u seriju od koje se ne možete odvojiti“, zaključuje Kuk.

Velika očekivanja nakon globalnog uspeha

Druga sezona moraće da zadovolji visoka očekivanja s obzirom na uspeh prve, koja je u nedelji premijere zauzela prvo mesto na Netfliksovoj globalnoj listi. Prema podacima Deadlinea, serija se sedam nedelja zadržala u top 10 i prikupila impresivnih 92,8 miliona pregleda.

Vežbanje donosi mnoge koristi našem telu, ali gubitak težine nije jedna od njih.

Kao lekar sportske medicine, doktor Džordan Mecl provodi dane lečeći povrede, proučava performanse i pomaže svojim pacijentima da se kreću. Prepisuje vežbanje za zdravlje i duboko veruje u njegovu moć, jer prednosti su ogromne. Vežbanje smanjuje kardiovaskularni rizik, poboljšava kontrolu šećera u krvi, jača kosti, čuva kognitivne funkcije i smanjuje rizik od depresije, raka i rane smrti, prenosi RTS.

Ali postoji jedno područje, dodaje doktor, gde vežbanje često ne uspeva: gubitak težine.

U tekstu za Vašington post, dr Mecl navodi primer pacijentkinje u pedesetim godinama koja mu se obratila krajnje frustrirana. Hodala je većinu dana, imala treninge snage dva puta nedeljno i pridržavala se pažljive dijete. Pa ipak, njena težina se jedva pomerila.

Postavila mu je pitanje koje često ima priliku da čuje: „Koja je poenta vežbanja ako se vaga ne pomera?“ Ironija je bila u tome što su se skoro svi parametri važni za njeno zdravlje poboljšali. Problem je bio u tome što je bila uslovljena da pažnju usmeri na pogrešan broj.

Zašto vežbanje ne pomaže u gubitku težine

U kulturi koja teretanu tretira kao mašinu za sagorevanje kalorija, mnogi ljudi očekuju da će im vežbanje smanjiti obim struka. Kada se to ne desi, sledi frustracija. Istina je da su naša očekivanja pogrešna, napominje dr Mencl.

Pažnju usmeravamo na pogrešan broj

Velike studije pokazuju da samo vežbanje obično dovodi do skromnog gubitka težine, često samo nekoliko kilograma tokom šest meseci. To je zato što će naše telo „korigovati“ dodatnu aktivnost povećavanjem apetita ili smanjenjem sagorevanja kalorija za druge telesne funkcije.

U randomizovanom ispitivanju iz 2024. godine koje je uključivalo odrasle osobe srednjih godina koje su imale prekomernu težinu, učesnici kojima je dodeljeno redovno vežbanje bez promene ishrane poboljšali su kondiciju i metaboličke markere, ali su izgubili malo težine.

Kako starimo, izazov raste. Metabolizam u mirovanju se usporava i telo postaje efikasnije u očuvanju energije. Na ovo utiču različiti faktori, uključujući sarkopeniju povezanu sa starenjem, ili gubitak mišića sa starenjem. Moramo vežbati duže ili intenzivnije – do te mere da to može postati nerealno – da bismo postigli kalorijski deficit dovoljno značajan za gubitak težine.

To ne znači da vežbanje ne uspeva. Ono briljantno uspeva. Jednostavno smo tražili od njega da radi pogrešan posao, napominje doktor.

Dokazane zdravstvene koristi vežbanja

Vežbanje blista kada je u pitanju metaboličko zdravlje. Poboljšava osetljivost na insulin i smanjuje visceralne masti, vrstu telesne masti koja se nalazi duboko u abdomenu i povezana je sa srčanim oboljenjima i dijabetesom tipa 2. Ove koristi se često javljaju čak i kada telesna težina ostane ista.

Nedavna istraživanja pokazuju da kratki naleti kretanja ugrađeni u svakodnevni život, „grickalice za vežbanje“, dovode do značajnog smanjenja rizika od bolesti, čak i u malim dozama.

Vežbanje čini ljude zdravijim čak i kada ih ne čini mršavijima. U stvari, ljudi koji su u formi statistički gledano žive duže od onih koji nisu u formi, bez obzira na njihovu telesnu težinu.

Ova razlika je važna u doba GLP-1 lekova i drugih lekova za mršavljenje. Za mnoge, ovi tretmani čine gubitak težine lakšim nego ikad. Promenili su jednačinu mršavljenja za hiljade pacijenata. Ali sam gubitak težine nije zdravlje.

Za dugoročno zdravlje, dati prioritet vežbanju

Brz gubitak težine izazvan lekovima može nositi skrivene troškove, uključujući gubitak mišića. Mišići su ključni za mobilnost, kontrolu glukoze i zdrav dugovečnost. Gubitak mišića uz smanjenje telesne težine može poboljšati težinu, ali ostavlja ljude manje otpornim.

Bolje koje kilo viška, nego neaktivnost

Zato saveti dr Džordana Mecla često iznenađuju pacijente. Tvrdi da radije voli da vidi nekoga ko je blago gojazan i fizički aktivan nego mršavog i neaktivnog. Prvi obično imaju bolju kondiciju, jače kosti, više mišića i veću zaštitu od bolesti. Drugi mogu izgledati zdravo, ali često nose skrivene rizike.

Ako je cilj dugoročno zdravlje, dajte prioritet kretanju i mišićima, a ne samo težini, naglašava doktor. Više hodajte. Dižite tegove. Penjite se stepenicama. Nosite namirnice. Ugradite vežbe snage u svakodnevni život. Koristite vežbanje kao alat za zdravu dugovečnost, a ne kao samostalno sredstvo za mršavljenje.

„Decenijama smo izjednačavali mršavost sa zdravljem. Vreme je da to promenimo. Dosledno kretanje može, a i ne mora da promeni vašu težinu, ali uvek poboljšava zdravlje. To je ishod koji je zaista važan“, zaključuje doktor Mencl.

U Likovnoj galeriji Kulturnog centra u Kuli, u četvrtak, 12. februara, sa početkom u 19 časova, biće svečano otvorena izložba fotografija „Tron“, autora Pavela Surovog, jednog od najistaknutijih savremenih umetničkih fotografa i grafičkih dizajnera.

Izložba će biti otvorena za posetioce do 2. marta 2026. godine, a publici u Kuli donosi snažan vizuelni i simbolički doživljaj u kojem se prepliću umetnost, tradicija i duhovnost. Kroz bogatstvo arhaičnih narodnih nošnji, religioznih i mitoloških simbola, autor istražuje arhetip ženske lepote kao univerzalne, bezvremenske vrednosti, duboko ukorenjene u kolektivnom identitetu i kulturnom nasleđu.

Ciklus fotografija „Tron“ promišlja odnos između materijalnog i duhovnog sveta, prošlosti i savremenog umetničkog izraza, nudeći originalnu interpretaciju ženskog lika kao simbola vere, snage i trajanja. Posebnu vrednost izložbi daje autentično predstavljanje tradicionalnih nošnji Srba, Slovaka, Mađara, Šokaca, Bunjevaca, Rumuna i Rusina, koje su kroz objektiv Pavela Surovog pretočene u jedinstvenu umetničku celinu.

Autor izložbe, Pavel Surovi, međunarodno je priznati grafički dizajner i modni fotograf, višestruko nagrađivan na prestižnim svetskim festivalima. Projekat „Tron“ doživeo je svoju svetsku premijeru u Parizu, nakon čega je uspešno predstavljen u brojnim evropskim i svetskim kulturnim centrima, gde je privukao veliku pažnju stručne i šire javnosti.

Otvaranje izložbe u Kuli predstavlja značajan kulturni događaj i priliku da domaća publika iz prve ruke upozna rad autora čije stvaralaštvo prevazilazi granice klasične fotografije, spajajući savremenu estetiku sa dubokim poštovanjem prema tradiciji i nasleđu.

Izvor: Naše mesto

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru uhapsili su O. A. (1994) iz Sombora zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga.

Policija je, prilikom pretresa stana i drugih prostorija osumnjičenog, pronašla 22 paketića sa oko 65 grama sasušene biljne materije za koju se sumnja da je marihuana, 29 tableta sa liste psihoaktivnih supstanci, kao i vagicu za precizno merenje.

O. A. je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega je, uz krivičnu prijavu, priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru.

Sudija za prethodni postupak odredio mu je pritvor do 30 dana.