Keto dijeta, ili ketogena dijeta, postala je jedna od najpopularnijih režima ishrane u posljednjih 10 godina.
Keto dijeta je bazirana na visokim mastima, umerenim proteinima i vrlo niskim ugljenim hidratima, zbog čega obećava brze rezultate u mršavljenju i poboljšanje opšteg zdravlja.
Ipak, kao i svaka promena u ishrani, i keto dijeta ima svoje pozitivne i negativne strane.
Pre nego što se odlučite na ovakav korak, dobro proučite koje nuspojave može da izazove.
Pozitivne strane keto dijete
Gubitak težine
Keto dijeta može biti vrlo efikasna za mršavljenje. Kada telo uđe u stanje ketoze, ono počinje da koristi masnoće kao primarni izvor energije umesto ugljenih hidrata. Ovo može da rezultira bržim gubitkom telesne mase, posebno u početnim fazama dijete.
Povećana energija i mentalna oštrina
Mnogi ljudi izveštavaju o povećanoj energiji i boljoj mentalnoj jasnoći dok su na keto dijeti. Stabilni nivoi šećera u krvi mogu da smanje umor i poboljšaju koncentraciju, što je korisno za produktivnost i opšte blagostanje.
Poboljšanje kontrole šećera u krvi
Keto dijeta može da poboljša kontrolu šećera u krvi kod ljudi s dijabetesom tipa 2. Smanjenje unosa ugljenih hidrata može da pomogne u stabilizovanju nivoa šećera u krvi i smanjenju potrebe za insulinom.
Povećana količina dobrih masti
Keto dijeta podstiče unos zdravih masti, poput onih iz avokada, orašastih plodova i maslinovog ulja, što može da poboljša nivo HDL (dobrog) holesterola i smanji rizik od srčanih bolesti.
Negativne strane keto dijete
Keto grip
Kada telo prelazi u stanje ketoze, mnogi ljudi doživljavaju tzv. keto grip, koji može da uključuje simptome poput glavobolja, umora, mučnine, i iritabilnosti. Ovi simptomi obično traju nekoliko dana, ali mogu biti neugodni.
Ograničenost u opcijama
Keto dijeta može biti vrlo restriktivna, što može da oteža pronalaženje hrane u restoranima. Ograničenje na niske količine ugljenih hidrata može da znači izbegavanje mnogih namirnica.
Mogući problemi s probavom
Smanjenje unosa vlakana zbog niskog unosa povrća i celovitih žitarica može da dovede do problema s probavom, kao što su konstipacija ili nadutost.
Rizik od srčanog ili moždanog udara
Ishrana s niskim udelom ugljenih hidrata i visokim udelom masti, može da se poveže s višim nivoom lošeg holesterola i udvostruči rizik od kardiovaskularnih bolesti poput blokiranih arterija, srčanog udara i moždanog udara, prema studiji autorke dr Iulije Iatan iz klinike za program prevencije “Zdravo srce” bolnice St. Paul u Vankuveru.
Moguć nedostatak nutrijenata
Zbog ograničenog izbora hrane, postoji rizik od nedostatka određenih nutrijenata kao što su vitamini i minerali koji su prisutni u voću, povrću i celovitim žitaricama. Kako bi se nadoknadili ovi nedostaci, ponekad je potrebno uzimati dodatke ishrani, piše Net.hr.
