Sombor.info

Na osnovu poređenja kroz šest „ključnih stubova“: ekonomski i poslovni uspeh; turistički učinak; turistička infrastruktura; turistička politika i atraktivnost; zdravlje i bezbednost; održivost, Daily Mail je sastavio listu 100 najboljih gradova.

Francuska prestonica je na vrhu liste 100 najboljih gradskih destinacija iz celog sveta, a u top 10 su i Njujork, Amsterdam, Sidnej, Singapur i Barselona, dok gradovi iz Srbije i okruženja nisu ušli ni u prvih sto.

Izveštaj za 2024. stavlja Madrid na drugo mesto, Tokio na treće, Rim je na četvrtom, a Milano zaokružuje prvih pet.

100 najboljih gradskih destinacija za 2024.

1. Pariz

2. Madrid

3. Tokio

4. Rim

5. Milano

6. Njujork

7. Amsterdam

8. Sidnej

9. Singapur

10. Barselona

11. Tajpej

12. Seul

13. London

14. Dubai

15. Berlin

16. Osaka

17. Bangkok

18. Los Anđeles

19. Istanbul

20. Melburn

21. Hong Kong

22. Minhen

23. Las Vegas

24. Firenca

25. Prag

26. Dablin

27. Kjoto

28. Beč

29. Lisabon

30. Venecija

31. Kuala Lumpur

32. Atina

33. Orlando

34. Toronto

35. Majami

36. San Francisko

37. Šangaj

38. Frankfurt na Majni

39. Kopenhagen

40. Cirih

41. Vašington

42. Pataja – Čonburi

43. Vankuver

44. Stokholm

45. Meksiko Siti

46. Oslo

47. Sao Paulo

48. Puket

49. Helsinki

50. Brisel

51. Budimpešta

52. Guangdžou

53. Nica

54. Palma de Majorka

55. Honolulu

56. Peking

57. Varšava

58. Sevilja

59. Valensija

60. Šenžen

61. Doha

62. Abu Dabi

63. Antalija

64. Fukuoka

65. Saporo

66. Busan

67. Makao

68. Edinburg

69. Montreal

70. Kankun

71. Bolonja

72. Rodos

73. Verona

74. Delhi

75. Porto

76. Ho Ši Min Siti

77. Buenos Aires

78. Marne-La-Vallée

79. Rio de Žaneiro

80. Krakov

81. Heraklion

82. Džohor Bahru

83. Hanoj

84. Tel Aviv

85. Šardža

86. Solun

87. Lima

88. Medina

89. Tbilisi

90. Rijad

91. Talin

92. Marakeš

93. Meka

94. Denpasar

95. Punta Kana

96. Santjago

97. Vilnjus

98. Jerusalim

99. Žuhaj

100. Kairo

Glumac Uroš Milovanović kao dečak se prvi put pojavio u kratkom igranom filmu "Plavi Ciganin" Emira Kusturice, a kasnije se 2007. godine našao u Kusturičinom "Zavetu".

Uroš Milovanović je na kratko je osetio šta znači biti popularan, a sa samo 12 godina radio je s jednim od najvećih reditelja današnjice, s nepunih 15 našao se na crvenom tepihu prestižnog Kanskog festivala, a s 16 je postao zavisnik od kokaina.

On je veoma mlad završio u zatvoru, danas ima 32 godine, a u trenutku snimanja „Zaveta“, gde mu je partnerka pred kamerama bila Marija Petronijević, imao je svega 15 godina. Cela glumačka ekipa, predvođena Mikijem Manojlovićem i Aleksandrom Berčekom, rekla je tada da je Uroš izuzetno talentovan, strpljiv i ozbiljan na snimanjima. Ovaj dečak iz beogradskog naselja Bele vode tek što je bio završio sedmi razred, pa iako je dobio glavnu ulogu u filmu Emira Kusturice obećao je da će celog života biti isti. Već tada je znao kako želi da živi.

„Da se malo ludiram sve da probam, ali ne cigare, drogu, alkohol i druge ružne stvari“, rekao je tada Uroš za TV Novosti.

U intervjuu za pomenuti list Uroš je rekao šta bi bilo ispunjenje negove najveće želje.

„Kada bih glumio sa Mirkom Vasiljević javno bih izjavio da mi je ispunjena najveća želja. Ona je najlepša devojka koju sam video“, rekao je tada Milovanović.

Poslednji put za ovog mladića čuli smo 2015. godine kada je grupa zatvorenika koja zatvorsku kaznu izdržava u Okružnom zatvoru u Beogradu izvela predstavu „Zapisi iz ćelije broj 12“ zasnovanu na romanu „Zapisi iz mrtvog doma“ Fjodora Dostojevskog u niškom Kazneno popravnom zavodu.

„Dosadno je u zatvoru, svaka promena je dobra. Dok smo pripremali predstavu ponovo smo se osećali kao korisni članovi zajednice. Nisam sličan s likom kog tumačim, uopšte, ali sam dao sve da ga iskažem kroz sebe“, rekao je tada Uroš Milovanović, prenosi Blic.

Gugl je objavio najtraženije pojmove u 2024. godini u Srbiji, a kad pogledamo šta su to ljudi najviše tražili, jasno je da su naši interesi različiti, ali i veoma zanimljivi.

Gugl je danas objavio svoju popularnu godišnju listu najpretraživanijih pojmova, koja pruža zanimljiv uvid u najznačajnije trendove u Srbiji tokom 2024. godine.

Na prvom mestu su svakako sport i veliki sportski događaji, kao što je Euro 2024 i Olimpijske igre. Takođe, ne možemo da ignorišemo ni popularnost takmičenja poput Evrovizije, ali i spektakularnih koncerata, kao što je bio onaj grupe Rammstein.
I da, ne čudi što se u dve kategorije pojavljuje isti pojam, tačnij ime.

Dakle, Aleksa Avramović je definitivno pobednik.

Drugi veoma značajan trend koji možemo da primetimo je da ljubav prema TV serijama u Srbiji ne jenjava. Ako pogledamo listu najpretraživanijih serija, videćemo da uživamo u raznovrsnom sadržaju, uključujući i naslove koji su stariji od 10 godina. Dakle, nije ni čudo što reprize nisu problem za nas.

Pogledajmo koje su to najguglanije teme i pojmovi u 2024. godini:

Najpretraživaniji pojmovi:
Euro 2024
Olimpijske igre 2024
Teya Dora
Crvena zvezda – Partizan

Rammstein
Srbija – Danska
US elections 2024
Srbija – Slovenija

Srbija – Engleska
Aleksa Avramović

Najpretraživanije TV serije:
Sablja
Azbuka našeg života

Baby Reindeer
Fool me once
Tajna vinove loze
Deca zla

Vreme smrti
Ranjeni orao
Search it
Kuća zmaja

Moj rođak sa sela

Najpretraživaniji sportisti i sportistkinje:
Aleksa Avramović
Aleksandra Perišić
Dušan Mandić

Lamine Yamal
Damir Mikec
Maja Ognjenović
Ivana Španović

Zorana Arunović
Nikola Jakšić
Simone Biles

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave saobraćajne policije, od 16. do 22. decembra ove godine sprovodiće međunarodnu akciju pojačane kontrole saobraćaja usmerenu na otkrivanje prekršaja upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci.

Akcija će istovremeno biti sprovedena u 31 evropskoj državi koje su članice organizacije ROADPOL (Evropska mreža saobraćajnih policija).

Kako bi se očuvalo što povoljnije stanje bezbednosti saobraćaja, u narednom periodu u kontroli saobraćaja biće angažovani svi raspoloživi alkometri i droga testovi, kao i maksimalno raspoloživ broj pripadnika saobraćajne policije. S obzirom da je trenutno period velikog broja slava i korporativnih proslava, kao i da predstoje novogodišnji i božićni praznici, aktivnosti saobraćajne policije biće prvenstveno usmerene na otkrivanje i sankcionisanje prekršaja upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci.

Skrećemo pažnju da su od 1. januara do 30. novembra 2024. godine vozači pod dejstvom alkohola izazvali 66 saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima i 1.645 saobraćajnih nezgoda sa povređenim licima na putevima u Republici Srbiji. Navedeni podaci pokazuju da su alkoholisani vozači izazvali svaku sedmu saobraćajnu nezgodu sa poginulim ili povređenim licima.

Istovremeno, saobraćajna policija je u kontroli saobraćaja sankcionisala 51.362 vozača koji su upravljali vozilom pod dejstvom alkohola, od kojih su gotovo 8.200 (16 odsto) zadržani u službenim prostorijama jer su vozili sa više od 1,20 promila alkohola u organizmu. U odnosu na prošlu godinu, broj vozača koji su sankcionisani zbog ovog prekršaja povećan je za oko tri odsto.

Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na građane da praznike proslave odgovorno, da ne upravljaju vozilom ukoliko su konzumirali alkohol i da odgovornim ponašanjem daju direktan doprinos očuvanju bezbednosti saobraćaja.

Svoje polazište baziram na umnim precima koji su umeli da pomire nacionalno sa univerzalnim, kospomolitskim i demokratskim, kaže dr Saša Marković

Nesvakidašnji autorski i izdavački projekat predstavljen je na Pedagoškom fakultetu u Somboru. Na tribini održanoj u Spomen-sobi Norme i Preparandije, preteče današnje visokoškolske ustanove za obrazovanje učitelja, promovisano je četvoroknjižje „Nacionalno bez odijuma – pogled bez pretenzija” dr Saše Markovića, istoričara i dekana Pedagoškog fakulteta.

Dr Marković piše o temama koje se kreću od položaja srpskog učitelja u Ugarskoj, o potrazi za identitetom učitelja kod Srba, o idealima humanizma i identitetu bogočoveka, o kosovskom predanju, o „kulturnom nacionalizmu” u političkoj misli Srba s početka 20. veka, o ratnim vihorima Prvog svetskog rata, o stradanjima u Drugom svetskom ratu, o (post)modernizmu Vojvodine – upravo o širokom spektru pitanja koja se odnose na razvoj, zanose i zablude tokom nacionalne istorije i definisanje sopstvenog identiteta u turbulentnim trenucima prošlosti.

„U ovim knjigama prikupljeni su tekstovi koje sam pisao u poslednjih desetak godina, s namerom da izrazim ono čemu težimo i ovde na fakultetu – da se neguje kulturni izraz u svemu, pa i izražavanju nacionalnog”, rekao je u uvodu dr Marković.

O knjizi su uz autora govorile i njegove kolege, istoričari i filozofi. Tako dr Željko Vučković ističe da su još stari Grci postavili temelj kako prići stvarima: spoznaj samog sebe i drži meru.

– Posle 20. veka kao veka velikih ideologija, 21. vek je vek identiteta i zato zauzima posebno mesto u humanističkim naukama. Ove knjige svoju potvrdu dobiće u narednom periodu kada će se srpski narod, nakon dugog perioda neizvesnosti između klanja i oranja, između deoba i seoba dovesti do mirne i sigurne luke pomiren sa sobom i svetom. U recenziji je korišćena reč „učtivost” i u delu Saše Markovića i prilikom polemika oseća se lična učtivost, što pristoji i instituciji koju predstavlja i gradu u kojem postoje – rekao je dr Vučković.

Upravo izrazit, a danas ne tako čest kvalitet i sposobnost za tolerantnost i polemiku uz uvažavanje neistomišljenika istakli su i učesnici tribine dr Goran Vasin, dr Mihael Antolović i dr Saša Radojčić.

– Marković govori o srpskom kulturnom nacionalizmu koji ističe kulturne vrednosti i te vrednosti su ono što legitimiše tu naciju. Bavi se savremenom Vojvodinom i pokazuje da imamo sukob dva koncepta, dva polazišta: jedan je na osnovu posebnosti vojvođanskog prostora pokušao da nametne oblik političkog identiteta i polazište koje je te posebnosti htelo da ukine u ime opšteg identiteta. Saša Marković se ne opredeljuje ni za jedan, već traži opravdanje i za jedan i za drugi, svestan da upravo njena multikulturalnost gradi vojvođanski identitet – kaže dr Radojčić.

Za dr Gorana Vasina vrednost ovog četvoroknjižja je u spremnosti autora da se bavi temama koje su, koliko god puta da su obrađene, uvek izazovne za istoričara, poput Jugoslavije, položaja Vojvodine, srpske duhovnosti i kulture, sve ono što karakteriše Srbe kroz istoriju, i sve to bez ustručavanja i zatvorenosti za kritiku i polemiku.

– Zdrav nacionalni identitet treba da počiva na kulturi i obrazovanju– kaže dr Mihael Antolović koji ocenjuje da živimo u vreme znanja, a svakodnevno se srećemo sa neznanjem. – U ovim tekstovima insistira se na meri, na važnosti međusobnog uvažavanja, toleranciji i kulturi dijaloga koja nedostaje ne samo u nauci i kulturi, već u celom srpskom društvu i te vrednosti predstavljaju najveći značaj ovog četvoroknjižja.

Izlažući svoje naučno polazište i stavove koje je izneo u tekstovima, dr Marković je rekao da je od devedesetih godina prošlog veka kod nas prisutna ideološka odbrana koja se služi kvaziistorijom:

– Utemeljenje sam potražio i u našim prethodnicima, misliocima kao što su Stojan Novaković, Laza Kostić, Mihailo Polit Desančić, Tihomir Ostojić koji su imali odmeren pristup u nacionalnom izrazu, ili ličnostima poput Milana Kašanina, Mihajla Đurića ili Borislava Pekića, koji su umeli da pomire nacionalno sa kosmopolitskim svedočeći da je mogućnosti izmirenja nacionalnog sa demokratskim i univerzalnim.

Izvor: Politika

Ambasador Republike Severne Makedonije Nikola Tupančeski posetio je Sombor povodom 10 godina Udruženja Makedonaca „Pela“ iz Sombora.
Tom prilikom je rečeno da u Zapadnobačkom okrugu ima više stotina pripadnika ove nacionalne manjine i da saradnja u oblasti kulture doprinosi očuvanju tradicije makedonske zajednice i širenju prijateljskih veza između naroda dve zemlje.

Na temelju obeležavanja decenije postojanja Udruženja Makedonaca „Pela“ u Somboru i susreta ambasadora Severne Makedonije u Srbiji, Nikole Tupančeskog sa gradonačelnikom Sombora Antoniom Ratkovićem, kulturna saradnja između Severne Makedonije i Srbije, u Zapadnobačkom okrugu, ima značajnu ulogu u očuvanju kulturne baštine, identiteta i tradicija makedonske nacionalne manjine.

Nikola Tupančeski, ambasador Severne Makedonije u Srbiji: „Čestitam ovaj značajan jubilej i uveren sam da se saradnja nastavlja“.

Liljana Sokolova Đokić, predsednica Udruženja „Pela“ iz Sombora: „Jubilej i susret ukazuju na značaj održavanja međunacionalnih odnosa i nastavka saradnje u oblasti kulture, koja doprinosi ne samo očuvanju tradicije makedonske zajednice, već i širenju prijateljskih veza” - piše RTV.

Apatin će ove godine u nedelju, 29. decembra, zasijati u prazničnom duhu, zahvaljujući tradicionalnom Novogodišnjem bazaru, koji će biti održan u pešačkoj zoni ulice Srpskih Vladara. Događaj je organizovan s ciljem da obogati novogodišnju atmosferu i pruži priliku svim generacijama da uživaju u raznovrsnom programu i toplini prazničnog druženja.

Program za sve uzraste

Bazar počinje u 16:00 časova, kada će posetioci moći da istraže bogatu ponudu prodajnih štandova. Na njima će se naći unikatni novogodišnji ukrasi, rukotvorine, proizvodi lokalnih pčelara, domaće rakije, ali i mnogi drugi kvalitetni proizvodi.

U 16:30 časova najmlađi će imati priliku za nezaboravnu vožnju kočijom s ponijima, u društvu Deda Mraza. Program za decu nastavlja se u 17:00 časova uz zabavne i edukativne igre koje će voditi profesionalni animator.

Poseban praznični duh uneće Apatinske mažoretkinje, koje će nastupiti u 17:30, dok će u 18:00 časova mališane oduševiti dečja predstava „Novogodišnji Petar Pan”.

Od 19:00 časova apatinski hor „Jedinstvo” nastupa sa popularnim numerama, dok će program dodatno začiniti nastup mađioničara „VOLARE” u 19:30 časova. Veče će biti zaokruženo muzičkim koncertom pop-rock dua Ene Đorđević i Duška Mešinkovskog, koji počinje u 20:30 časova.

Poziv građanima
Direktor Turističke organizacije Apatin, Nemanja Jović, pozvao je sve građane da posete bazar i uživaju u bogatom programu:
„Ovaj događaj prilika je da zajedno proslavimo prazničnu sezonu u najlepšem duhu. Od raznovrsnih štandova s rukotvorinama, preko programa za decu, do večernjeg muzičkog koncerta, svako će pronaći nešto za sebe. Pozivam sve naše sugrađane i goste iz okolnih mesta da nam se pridruže i uživaju u atmosferi koju smo s ljubavlju pripremili.”

Za sve zainteresovane izlagače, prijave za izložbeni bazar su otvorene svakog radnog dana od 08:00 do 15:00 časova u prostorijama Turističke organizacije Apatin, na adresi Trg Nikole Tesle 13.

Dođite i budite deo praznične čarolije koja nas očekuje 29. decembra u Apatinu!

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 12. decembra, organizuje redovnu akciju davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji.

Doručak kao obrok može učiniti mnogo više za vaše zdravlje nego što mislite, a novo istraživanje je otkrilo iznenađujućeg saveznika koji može pomoći u borbi protiv Alchajmerove bolesti.

Kako piše Miror, naučnici su otkrili vezu između konzumiranja jaja i smanjenog rizika od razvoja demencije. Više od 1.000 ljudi prosečne starosti od 81 godine učestvovalo je u studiji, koja je objavljena u The Journal of Nutrition.

Preliminarni rezultati su pokazali da je konzumacija više od jedne porcije nedeljno povezana sa 47 odsto manjim rizikom od razvoja bolesti.

Istraživači su takođe citirali studiju iz 2021. koja je primetila sporiju stopu opadanja pamćenja kod onih koji su konzumirali najmanje jedno jaje nedeljno. Smatra se da je ova korist posebno posledica prirodnog sadržaja holina u jajima, holin je hranljiva materija koja igra ključnu ulogu u mozgu i nervnom sistemu.

Trenutno se sprovode dalja istraživanja kako bi se dalje istražile takozvane neurološke prednosti jaja.

Vodeći autor studije, Tejlor Volas, izjavio je da su jaja jedna od retkih namirnica koje se obično konzumiraju koje su prirodno bogate holinom. Oni istražuju holin kako bi razumeli njegovu ulogu u podržavanju kognitivnog razvoja kod novorođenčadi i male dece i održavanju tokom procesa starenja.

"Ova studija dodaje sve veći broj dokaza da izbor u ishrani može imati značajan uticaj na smanjenje rizika od Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije i podržava doživotno kognitivno zdravlje", rekao je autor studije Tejlor Volas - piše klix.ba.