Sombor.info

Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje za period od 14. decembra u 00.00 časova do 15. decembra u 00.00 časova.
Na području Bačke će biti na snazi narandžasti meteoalarm sa očekivanim vremenskim nepogodama: pojava kiše koja će lediti na tlu.
Apelujemo na sve učesnike u saobraćaju, kao i ostale građane, da dodatno budu oprezni tokom navedenog perioda.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 14. decembar

Kako biramo proizvode koje svakodnevno nanosimo na kožu? Da li se zaista pitamo šta je u sastavu onoga što koristimo i koliko je to sigurno za nas i naše najmilije?

Sve više porodica se okreće biljnim kozmetičkim proizvodima upravo zbog jednostavne, ali moćne filozofije – koristiti ono što je prirodno i blago, a opet efikasno. Povećano interesovanje za prirodnu kozmetiku dolazi kao reakcija na potrebu da se obezbedi sigurna, dugotrajna nega bez rizika od štetnih hemikalija koje često prate konvencionalne proizvode.

Osim što su nežni prema koži, biljni proizvodi su često i mnogo delotvorniji kada su u pitanju hidratacija, smanjenje iritacija i očuvanje prirodne elastičnosti kože. Ali prednosti biljne kozmetike ne staju tu – ona predstavlja idealan izbor za sve članove porodice, bilo da se radi o bebama i deci, trudnicama, ili odraslima.

Prirodna kozmetika – Sigurnost bez štetnih sastojaka

U današnje vreme, kada se na tržištu nalazi mnoštvo kozmetičkih proizvoda, sve više ljudi postaje svesno važnosti pažljivog biranja onoga što stavljamo na svoju kožu. Mnogi komercijalni proizvodi na policama sadrže sastojke poput parabena, sulfata, veštačkih boja i mirisa, koji se koriste kako bi se postigla dugotrajnost proizvoda ili dodatno pojačao miris. Međutim, ti sastojci mogu imati štetne efekte na kožu, naročito kod onih sa osetljivijom kožom, uključujući decu i bebe, kao i trudnice.

Dugotrajno korišćenje proizvoda koji sadrže ove hemikalije može dovesti do iritacija, alergija, pa čak i ozbiljnijih kožnih problema.

Biljna kozmetika predstavlja prirodnu alternativu koja osigurava da koža dobija ono što joj je potrebno – pravu negu bez agresivnih dodataka. Biljni sastojci poput kamilice, lavande, aloe vere i shea butera prisutni su u mnogim prirodnim proizvodima, jer su prirodno bogati hranljivim materijama i pomažu u obnavljanju kože. Na primer, kamilica ima umirujuća svojstva, koja su korisna za kožu sklonu crvenilu i iritacijama, dok lavanda pomaže u balansiranju sebuma i ima prirodno antiseptičko dejstvo. Aloe vera je moćan hidratant, koji prodire duboko u slojeve kože, pružajući dugotrajnu hidrataciju i osveženje, dok shea buter omekšava kožu i pomaže u obnavljanju njene elastičnosti.

Izbor pouzdanog brenda biljne kozmetike, kao što je ona koju iza koje stoji doktorka Svetlana Pilar, može doneti dodatnu sigurnost prilikom korišćenja biljnih proizvoda. Time birate , pre svega, zdravlje i prirodnu negu. Sigurnost je ključni faktor kada su u pitanju proizvodi za svakodnevnu upotrebu, posebno oni koje koristi cela porodica

Prirodna nega za bebe i decu

Deca i bebe imaju posebno osetljivu kožu koja zahteva nežnu i pažljivu negu. Njihova koža je tanja od kože odraslih i ima manje razvijen zaštitni sloj, što znači da je mnogo sklonija iritacijama, suvoći i osipima. Komercijalni proizvodi puni hemikalija nisu odgovarajući za tako delikatnu kožu jer mogu izazvati reakcije koje su bolne i neprijatne za najmlađe. Zbog toga se sve više roditelja okreće prirodnoj kozmetici, koja koristi biljne sastojke kako bi obezbedila nežnu i sigurnu negu koja hrani i štiti kožu bez rizika.

Prirodni sastojci, kao što su kamilica i bademovo ulje, idealni su za dečiju kožu. Kamilica ima umirujuća svojstva i poznata je po svojoj sposobnosti da smanjuje crvenilo i iritacije, što je izuzetno važno za dečju osetljivu kožu. Bademovo ulje, s druge strane, hidratizuje i hrani kožu na prirodan način, čineći je mekom i otpornijom na spoljašnje uticaje. Osim toga, biljni proizvodi često sadrže prirodne antioksidante, koji pomažu u zaštiti kože od štetnih faktora iz okoline.

Proizvodi za decu ne bi trebalo da sadrže agresivne hemikalije koje bi mogle iritirati kožu. Birajući prirodne sapune, šampone bez sulfata i hidratantne losione, roditelji mogu s poverenjem negovati kožu svoje dece. Korišćenje ovih proizvoda doprinosi očuvanju prirodne barijere kože i pomaže u održavanju njene zaštitne uloge.

Biljna kozmetika u trudnoći – Nega kože tokom velikih promena

Trudnoća donosi mnoštvo promena za telo žene, a koža je jedna od oblasti koja trpi najviše prilagođavanja. Hormonske promene tokom trudnoće mogu dovesti do pojačane suvoće, pojave pigmentacija i strija. Strije nastaju kada se koža naglo rasteže, a elastičnost kože opada. Upravo zbog ovih promena, trudnice često traže kozmetiku koja može pomoći u očuvanju zdravlja i elastičnosti kože.

Biljna kozmetika je u tom smislu pravi saveznik, jer sadrži prirodne sastojke koji mogu pomoći u prevenciji i tretiranju ovih problema.

Shea buter, ulje jojobe i kokosovo ulje neki su od sastojaka koji se često koriste u biljnim proizvodima za trudnice. Shea buter je izuzetno hranljiv i hidratantan, što ga čini savršenim za negu kože koja gubi elastičnost. On dubinski hidrira kožu i pomaže u smanjenju pojave strija, čineći kožu mekšom i otpornijom. Ulje jojobe je poznato po svojoj sličnosti sa prirodnim sebumom kože, pa pomaže koži da održi prirodnu vlagu i elastičnost. Kokosovo ulje je još jedan sastojak koji se često koristi zbog svoje sposobnosti da hidratizuje kožu i smanji iritacije.

Korišćenje prirodnih proizvoda tokom trudnoće ne samo da doprinosi zdravlju kože, već je i sigurno za bebu, jer se izbegavaju hemikalije koje bi mogle negativno uticati na plod. Ovakvi proizvodi ne samo da pomažu u smanjenju strija, već pomažu koži da ostane zdrava i sjajna tokom trudnoće, kada su hormonske promene na vrhuncu.

Zajednička nega za celu porodicu

Jedan od glavnih razloga zašto je biljna kozmetika odličan izbor je njena univerzalnost. Postoje proizvodi dovoljno blagi da ih mogu koristiti svi članovi porodice, od najmlađih do najstarijih. Korišćenje univerzalnih proizvoda omogućava jednostavniju rutinu i smanjuje potrebu za velikim brojem različitih proizvoda. Na primer, blage kupke, šamponi i hidratantne kreme na biljnoj bazi mogu se koristiti za negu svih članova porodice bez rizika od iritacija ili alergijskih reakcija.

Osim što olakšava rutinu, zajednička nega smanjuje troškove, jer porodica može koristiti jedan ili nekoliko proizvoda koji su univerzalni. Na taj način, smanjuje se potreba za gomilanjem proizvoda, a svi članovi porodice mogu uživati u kvalitetnoj, prirodnoj nezi.

Prirodna nega nije samo briga o izgledu – ona je odluka da živimo u skladu sa sobom i prirodom, da poštujemo ritmove našeg tela i njegove prave potrebe. Birajući biljnu kozmetiku, biramo da našu kožu hranimo onim što je autentično, iskonsko i dokazano kroz vekove. To je poruka da brinemo o sebi i našim najbližima na način koji je blizak prirodi, da smo svesni i promišljeni u svakodnevnim izborima. Biljna kozmetika postaje više od proizvoda na polici – ona postaje deo priče o zdravlju, ljubavi prema prirodi i trajnim vrednostima koje ostavljamo narednim generacijama. 

Provodite sate tražeći savršenu kremu, pazite na ishranu i spavate dovoljno, ali vaša koža i dalje izgleda umorno? Možda problem nije u onome što radite – već u onome što ne primećujete! Otkrijte 5 neočekivanih razloga zbog kojih vaš ten deluje iscrpljeno i kako da ga brzo vratite u život.

Zamislite ovo: probudili ste se posle osam sati sna, popili ste svoju jutarnju kafu, proverili telefon i spremili se za novi dan. Ali onda se desi neizbežno – pogledate se u ogledalo i ugledate kožu koja jednostavno ne odražava vašu energiju. Možda deluje sivkasto, možda je masna ili suva na neobičan način, a vi se pitate: Kako ovo da rešim?

Većina nas, kad se suoči sa umornim izgledom kože, odmah pomisli na očigledne krivce – nedostatak sna, stres ili, možda, posledice sinoćnjeg slavlja. Ali, šta ako vam kažemo da postoje i manje očigledni faktori koji mogu doprineti ovom problemu? I što je još važnije, da se svi oni mogu rešiti s pravim znanjem i negom?

U ovom tekstu ćemo vas provesti kroz pet neočekivanih razloga zašto vaša koža izgleda umorno, uključujući i jedno iznenađujuće, ali moćno rešenje – prirodnu kozmetiku.

Mislite da je prirodna kozmetika nedovoljno dobra!

Prirodna kozmetika nije samo trend – ona je pravo blago za vašu kožu. Ako ste do sada koristili proizvode pune hemikalija, šanse su da je vaša koža izložena raznim iritansima koji je umesto negovanja dodatno opterećuju. Sastojci poput sulfata, parabena i veštačkih mirisa mogu delovati agresivno, čime narušavaju prirodnu barijeru kože i ostavljaju je beživotnom.

Herbalia najbolja prirodna kozmetika nudi potpuno drugačiji pristup. Ona koristi biljne ekstrakte, eterična ulja, minerale i druge sastojke iz prirode kako bi vašoj koži pružila ono što joj je potrebno – hidrataciju, hranljive materije i regeneraciju. Kada birate prirodnu kozmetiku, vi zapravo birate zdraviji način nege koji omogućava koži da diše i regeneriše se bez štetnih posledica.

Na primer, prirodna ulja poput arganovog ili bademovog ulja ne samo da hidriraju, već i obnavljaju kožu, dajući joj svež i odmoran izgled. Biljni ekstrakti, poput kamilice ili nevena, umiruju crvenilo i iritacije. I što je najvažnije, ovakvi proizvodi ne sadrže sintetičke dodatke koji često izazivaju alergije ili oštećuju kožu na duže staze.

Još jedna velika prednost prirodne kozmetike je što je često multifunkcionalna. Recimo, krema na bazi prirodnih sastojaka ne samo da hidrira, već i štiti od štetnih faktora iz spoljašnje sredine. Ovo je posebno važno u današnje vreme, kada smo stalno izloženi zagađenju i stresnim uslovima.

Nedostatak sna nije jedini krivac

Nedostatak sna je najčešće prva stvar koju krivimo kada nam koža izgleda umorno. Ali da li ste znali da je problem mnogo složeniji? Čak i ako spavate osam sati svake noći, vaša koža može i dalje izgledati beživotno. Zašto? Odgovor leži u faktorima na koje možda niste ni pomislili.

Stres je jedan od glavnih “tihih ubica” blistavog tena. Kada ste pod stresom, vaše telo luči kortizol, hormon koji može izazvati niz problema – od upala i akni do prekomernog lučenja sebuma. Rezultat? Koža koja izgleda umorno i izmoreno, bez obzira na to koliko sati ste spavali.

Takođe, vaša dnevna rutina igra ogromnu ulogu. Ako provodite ceo dan u zatvorenim prostorijama sa suvim vazduhom, koža gubi vlagu i elastičnost. Dodajte tome zanemarivanje pravilne ishrane i unos vode – i eto formule za sivkasti ten.

Jedan od načina da se izborite sa ovim problemima jeste da napravite male promene u svakodnevnom životu. Na primer, pokušajte sa tehnikama opuštanja poput meditacije ili joge. Takođe, pobrinite se da vaša dnevna rutina uključuje hidratantnu kremu ili serum  na prirdonoj bazi koji će pomoći vašoj koži da zadrži vlagu. Naravno, prirodna kozmetika dolazi kao savršeno rešenje jer obezbeđuje balans bez iritirajućih dodataka.

Loša ishrana utiče na ten više nego što mislite

Hrana koju unosimo ima direktan uticaj na našu kožu. Nažalost, u užurbanom ritmu života često biramo opcije koje su brze i ukusne, ali nisu baš prijatelji naše kože. Previše šećera, kofeina i prerađenih namirnica može izazvati pravu oluju u našem telu – a koža je prva koja će to pokazati.

Šećer, na primer, pokreće proces poznat kao glikacija, gde se vezuje za proteine u koži, poput kolagena i elastina. Ovaj proces čini kožu manje elastičnom i ubrzava pojavu bora. Prerađena hrana, s druge strane, često sadrži velike količine soli koja može izazvati zadržavanje vode i oticanje lica. I dok uživamo u još jednoj šoljici kafe, kofein dodatno dehidrira kožu, ostavljajući je suvom i beživotnom.

Ali ne očajavajte! Pravilna ishrana može napraviti ogromnu razliku. Pokušajte da u svakodnevni meni uvrstite namirnice bogate antioksidansima, poput borovnica, spanaća i avokada. Ove supernamirnice pomažu u borbi protiv slobodnih radikala i podstiču regeneraciju kože. Takođe, nemojte zaboraviti na unos vode – najmanje dva litra dnevno čine čuda za hidrataciju kože.

Ako želite dodatnu podršku, birajte prirodnu kozmetiku koja sadrži hranljive sastojke poput hijaluronske kiseline ili vitamina C. Ovi proizvodi mogu pomoći da koža zadrži vlagu i vrati svoj prirodni sjaj.

Ekrani, plava svetlost i zagađenje – neprijatelji kože

Koliko vremena provodite ispred ekrana? Ako ste kao većina ljudi, verovatno više nego što biste želeli da priznate. Problem je u tome što plava svetlost, koju emituju naši telefoni, laptopovi i televizori, može imati ozbiljan uticaj na vašu kožu.

Plava svetlost prodire duboko u kožu i izaziva stvaranje slobodnih radikala. Ovo oštećuje ćelije kože, ubrzava proces starenja i može izazvati pojavu tamnih mrlja ili hiperpigmentacija. Pored toga, ako živite u gradu, zagađenje je dodatni neprijatelj. Toksini iz vazduha se talože na koži, začepljuju pore i uzrokuju upale.

Kako da se zaštitite? Prvo, razmislite o zaštitnoj kremi koja sadrži antioksidanse poput vitamina E ili zelenog čaja. Oni neutrališu slobodne radikale i pomažu koži da se brani. Takođe, koristite proizvode sa prirodnim UV filterima kako biste minimizirali uticaj plave svetlosti. I naravno, temeljno čišćenje lica uveče je obavezno – ne želite da sve te nečistoće ostanu na vašoj koži tokom noći.

Signali koje vam koža šalje, a vi ih ignorišete

Koža ima svoj jezik, a ako ga ne razumemo, možemo propustiti važne signale. Na primer, suvoća kože može značiti da joj nedostaje hidratacija, dok crvenilo i iritacija često ukazuju na prekomernu upotrebu agresivnih proizvoda ili alergijsku reakciju.

Akne ili tamne mrlje mogu ukazivati na dublje probleme, poput hormonskog disbalansa ili prekomerne konzumacije nezdrave hrane. Često ove promene ne primećujemo dok ne postanu izražene – a tada može biti teže rešiti problem.

Rešenje je jednostavno – obratite pažnju na svoju kožu

Pratite njeno stanje i prilagođavajte negu prema trenutnim potrebama. Ako je koža suva, birajte hidratantne kreme s prirodnim uljima. Ako je masna, koristite proizvode koji balansiraju lučenje sebuma. Najvažnije je da ne preopteretite kožu – manje je često više kada je reč o nezi.

Vaša koža nije samo ogledalo vašeg zdravlja već i vašeg stila života. Negujte je s pažnjom, birajte prirodno, i dopustite joj da zablista – jer kada vaša koža izgleda sveže, onda i vi sijate! Sve što vam treba za taj dodatni sjaj već čeka na vas u prirodi.

Fotografije:

https://pixabay.com/photos/girl-beauty-portrait-model-2771001/

https://pixabay.com/photos/bottle-mineral-water-glass-pour-2032980/

https://pixabay.com/photos/woman-beauty-spa-wellness-portrait-3141766/

U Grčkoj, maloj zemlji na klizištu blokovske podele sveta, sekire Hladnog rata iskopane su pre zvanične pobede nad Hitlerom. Prevagu u tom prototipu potonjih hladnoratovskih proksi sukoba odnela je antikomunistička reakcija, pre zahvaljujući angloameričkoj intervenciji nego oslanjanju na vlastite snage. Građanski rat u Grčkoj, faktički započet decembra 1944. i okončan tek krajem 1949, odneo je oko 150.000 žrtava, a oko milion ljudi je bilo tokom rata raseljeno. Skoro 100.000 boraca ELAS-a i DSE-a i simpatizera komunista je nakon rata zatvoreno, prognano ili pogubljeno. Spirala nasilja među sunarodnicima produžena je i u miru, da bi vrhunac dostigla 1967, kada je pučem uspostavljena vojna diktatura poznata kao „Režim pukovnika“, podržana od strane Amerikanaca. Vojna hunta je srušena 1974. godine. Sedam godina njene vladavine obeležili su teror i hapšenja desetina hiljada ljudi, koji su slati u logore i zatvore. I nakon pada diktature, nacionalno pomirenje i zakon o repatrijaciji ciljano su zaobišli makedonske izbeglice, prognane za vreme građanskog rata, kojima je zabranjen povratak.

Teror nad neistomišljenicima, saradnja sa okupatorom i naklonost velikih sila u borbi za vlast pitanja su oko kojih se i dalje lome koplja između baštinika nasleđa sukobljenih gerilskih pokreta iz Drugog svetskog rata u Srbiji. Da li je slučaj Grčke, zemlje čiju su istoriju pisali desničarski pobednici u građanskom ratu pod okupacijom i unutar svetskog rata, iskrivljeni odraz u ogledalu jugoslovenskog iskustva?

Balkanski susedi Jugoslavija i Grčka, čija je odbrana od osovinske invazije započete na obe zemlje 6. aprila 1941. osujećena, našli su se potom na vododelnici istorijske sudbine.

Za razliku od starogrčkih polisa koji su se ujedinjavali pred varvarima, među Grcima krajem polovine prošlog veka međusobne razmirice nisu se ostavljale po strani pred pretnjom spolja. Vakuum koji je bežeći pred nacistima u Kairo 1941. za sobom ostavila izbeglička grčka vlada ispunio je spektar pokreta otpora koji su zasebno operisali u unutrašnjosti zemlje, od jonske do egejske obale. Nacionalna šizma između republikanskih venizelista i pristalica koburške krune, kao i predratne hunte generala Metaksasa, nagrizle su nepoverenjem sve pore grčke nacije.

Joanis Metaksas, prvobitno germanofil dok nije zadobio britansko poverenje, došao je na vlast avgusta 1936. raspuštanjem parlamenta i uz podršku kralja Đorđa Drugog, a u klimi straha od uspona komunista na izborima. U Grčkoj je uspostavio diktatorski režim „nacionalne discipline“ nalik onom koji je Salazar uspostavio u Portugalu tri godine ranije.

Uvod u rat

Ultimatum Musolinijevog izaslanika Emanuela Gracija za predaju neodređenih „strateških položaja“ pod pretnjom ratom koji mu je iznet dvadeset osmog oktobra 1940. oko tri sata ujutro, Metaksas je odbio lakonski hladnokrvnim odgovorom: „Ohi!“ (Ne!).

Već u svitanje, dok su italijanski garnizoni iz Albanije spremno nasrtali preko granice, „ohi“ je bilo zaživelo kao bojni poklič Grka bez obzira na ideologiju. Do danas Grci taj datum s oduševljenjem praznuju kao dan nacionalnog ponosa.

Tehnički nadmoćnijim italijanskim snagama, umesto povratka prestiža obećanim trijumfom, grčke trupe generala Papagosa nanele su ponižavajući poraz u gudurama Epira i zapadne Makedonije.

Italijanskim debaklom i beogradskim pučem 27. marta, Hitler je usred završnih priprema za operaciju „Barbarosa“ bio uvučen u balkansku intervenciju.

Preminuvši od bolesti krajem januara 1941. Metaksas nije doživeo konačni slom svoje zemlje nakon nemačkog blickriga iz pravca Jugoslavije i Bugarske, dok se kruna s ostacima režima domogla utočišta kod Britanaca u Egiptu.

Kao i Jugoslavija, Grčka je podeljena između sila Osovine. Bugari su zauzeli istočnu Makedoniju i Trakiju, Albanci severni deo Epira, Nemci strateški važne tačke, uključujući Atinu, Solun, provinciju Evros na turskoj granici, Krit i još neka ostrva, dok su Italijani zauzeli ostatak zemlje, čime su postali vladari većeg dela Grčke. U Atini je uspostavljena marionetska vlada.

Pokreti otpora

Borbeno raspoloženje masa, već raspaljeno čudom otpora Musoliniju, u formi antikolonijalnog nacionalizma najumešnije je iskoristio ELAS, gerilsko krilo Narodnog fronta (EAM) predvođenog Komunističkom partijom Grčke (KKE).

EAM je oko svoje Planinske vlade, pored seljaštva i emancipovanih žena, okupio čak šesnaest generala predratne vojske i šest vladika Grčke pravoslavne crkve, a mrežom komiteta od gotovo dva miliona članova uoči oslobođenja kontrolisao dve trećine grčke teritorije.

„Narodnooslobodilački front pod kontrolom komunista postao je vodeća organizacija otpora u Grčkoj, iz istih razloga iz kojih su Titovi sledbenici to učinili na severu“, navodi grčki istoričar Leften Stavrijanos. Komunistička partija je obezbedila disciplinovano vođstvo i ilegalnu organizaciju širom zemlje koja je bila testirana tokom godina predratne Metaksasove diktature. Takođe, grčki komunisti, kao i njihove jugoslovenske kolege, učinili su svoj EAM nacionalnom, a ne partijskom organizacijom otpora. U EAM su pozvali sve Grke bez obzira na politička uverenja sve dok su se suprotstavljali stranim okupatorima.“

S druge strane, konkurentski pokret opora bio je nacionalistički, konzervativni EDES (Grčka nacionalna demokratska liga) pod vođstvom pukovnika Napoleona Zervasa, koji se, kako navodi i Stavrijanos, može uporediti s ravnogorskim pokretom Draže Mihailovića.

On je više nastupao kao organizacija stajaćeg tipa sa jakim uporištem najviše u epirskim krajevima sa tradicijom hajdučije još iz turskog doba. „Nedostajao im je nacionalni organizacioni aparat kojim su komunisti opremili EAM“, piše Stavrijanos. „Nisu usvojili ili dosledno sledili neki određeni program zasnovan na potrebama za otporom okupatoru. Kolebali su se sve dok ih njihova očigledna slabost u odnosu na EAM nije dovela do potpune zavisnosti od Britanaca i prikrivene saradnje sa Nemcima i Italijanima… Uprkos britanskoj podršci i nemačkoj kooperativnosti, EDES nikad nije uspeo da parira EAM-u i ELAS-ovim snagama u popularnosti ili vojnoj snazi. U vreme oslobođenja Zervas se našao sa dvanaestak hiljada ljudi i kontrolišući samo malo područje u Epiru, dužine pedesetak kilometara i četrdesetak kilometara širine. Tri meseca kasnije, kada su izbile borbe između ELAS-a i Britanaca, Zervasova vojska razbijena je od strane ELAS-a u kratkoj četvorodnevnoj kampanji. Setimo li se da je Zervasov EDES bio jedini ozbiljan rival ELAS-a, postaje očigledno zašto su EAM i ELAS definitivno postali glavni oslonac pokreta otpora.“

Kvislinški aparat uspostavljen u Atini vodio je propagandu protiv ELAS-a zasnovanu prvenstveno na antikomunizmu i antislavizmu, nastavlja Stavrijanos, nastojeći da iskoriste tradicionalni strah od slovenstva u Grčkoj, koji datira iz serije ratova sa Bugarima i ruskog prihvatanja bugarskih teritorijalnih aspiracija u devetnaestom veku. Shodno tome, marionetski zvaničnici u Atini su svoje protivnike iz pokreta otpora žigosali kao „agente međunarodnog slovenskog komunizma“, predstavljajući Drugi svetski rat kao gigantski sukob između istočnih hordi koje žele da uspostave slovensko-komunističku dominaciju nad Evropom, i nemačke vojske, koja vodi plemenitu borbu za spas evropske civilizacije od ove dvostruke pretnje.

Iz toga je sledilo da je svaki grčki patriota imao dužnost da sarađuje sa atinskom vladom i nemačkim okupacionim vlastima u borbi protiv neprijatelja pred vratima, odnosno protiv u prvom redu komunističkih grupa otpora. Putem tzv. „bezbednosnih bataljona“ pozamašne brojnosti, grčki kvislinzi su terorisali levičarske elemente.

Rat između grčkih partizana i četnika

Do prvih ozbiljnijih čarki ELAS-a i EDAS-a, dolazi nakon pada Italije 1943. kada ELAS, prigrabivši za sebe ogromnu količinu italijanskog naoružanja, prestaje da biva finansiran iz Londona.

Britanska diplomatija, u čiju interesnu sferu je Grčka kasnije potpala u Jalti, radila je na objedinjavanju svih nacionalističkih snaga oko figure kralja Đorđa Drugog, koji je na Čerčilov nagovor probao da odbaci regenturu kao prelazno rešenje i najbržim putem formalno povrati vlast.

Ipak, na Libanskoj konferenciji u Bejrutu krajem maja 1944. formirana je vlada nacionalnog jedinstva od predstavnika svih oružanih frakcija otpora, sa centrističkim liberalom Jorgosom Papandreuom kao premijerom i arhiepiskopom Damaskinosom u ulozi regenta.

Kada su po iskrcavanju saveznika oktobra 1944. sve snage otpora stavljene pod komandu britanskog generala Skobija, većinu ruralne Grčke već je bio zaposeo ELAS.

Prvog decembra te godine Skobi i Papandreu predali su ultimatum za razoružavanje svim gerilskim formacijama nepodređenim vladi. Komunistički ministri su stoga podneli ostavke, EAM je proglasio generalni štrajk i za 3. decembar najavio proteste na atinskom trgu Sintagma.

Tog dana vladini žandarmi su iz mitraljeza sa krovova otvorili vatru na dvesta hiljada demonstranata okupljenih na trgu. Dvadeset osmoro je ubijeno, a više stotina ranjeno.

ELAS je reagovao napadima na britanske trupe i njima lojalne grčke snage širom Peloponeza, opkolivši centar Atine gde su vođene ulične borbe sa Britancima, koji za pojačanje dovlače još dve divizije iz Italije.

Sovjetskog ambasadora grčki partizani prozvali su tada sfingom zbog nejasnog stava Moskve koja nije videla svoj interes u zavadi sa zapadnim saveznicima, prepuštajući im, po dogovoru iz Jalte, Grčku kao deo njihove interesne sfere.

Dok se prva pobuna ELAS-a krajem meseca stišavala, Čerčil stiže na pregovore u Atinu. Sredinom januara 1945, u zamenu za demobilizaciju ELAS-a, potpisano je primirje sa britanskim snagama.

Epilog decembarskih dešavanja poznatih kao Dekemvriana bio je sporazum grčke vlade i partizana u Varkizi 12. februara, čiji je ishod bio sledeći: KKE je ostala legalan politički faktor, ali su ELAS-ove snage bezuslovno razoružane. Za premijera je umesto Papandreua postavljen gorljivi antikomunista, general Nikolaos Plastiras, ali je i on smenjen posle svega tri meseca.

Jugoslovenski i američki faktor

Posle Varkize, zvanična Grčka pod britanskim protektoratom postala je eldorado za nekažnjene kvislinge infiltrirane u rojalističku paravojsku Iks pod zaštitom žandarmerije, koja je u zatvorima širom zemlje sprovodila mučenja i vansudska smaknuća boraca ELAS-a.

Nerazoružanim džepovima ELAS-a u severnim krajevima zemlje utočište je pružio glavni pokrovitelj grčkih komunista, doskorašnji britanski partner – Titova Jugoslavija. Usledio je ustanak.

Lice novog ustanka predstavljao je Markos Vafijadis, ELAS-ov ratni komadant makedonskih oblasti i oslobodilac Soluna koji u oktobru 1946. staje na čelo novoformirane Demokratske armije Grčke (DSE).

Markosovi borci uspešno sprovode upade iz baza sa jugoslovenske i albanske teritorije, nakon kojih pred nadmoćnijim vladinim snagama bez borbe odstupaju nazad u nepristupačni planinski teren.

Nakon prvih vojnih poraza vladinih trupa, snažna podrška Atini stigla je od strane američkog Kongresa koji je odobrio slanje četristo miliona dolara pomoći za ono što je predsednik Truman proglasio „pohodom protiv ekspanzije komunizma koja bi ugrozila američki položaj na Bliskom istoku“.

Makedonsko pitanje

Pobuna 1946. imala je i nacionalnu dimenziju. Okosnicu revolucionarne armije, više od polovine snaga, činili su egejski Makedonci iz Sloveno-makedonskog narodnooslobodilačkog fronta (NOF), koji su među prvima poneli oružje protiv režima u Atini koji su nazivali „monarhofašističkim“, na šta je ovaj uzvraćao antislovenskom retorikom o „EAMobugarima“.

Makedonsko pitanje nije zaobišao ni Oskar Davičo u svom ratnom dnevniku Među Markosovim partizanima u kome je izneo gledišta ustaničkog vođe:

„Staranje Engleza i monarhofašista da predstave NOF kao neku misterioznu organizaciju sa separatističkim tendencijama ima providne ciljeve: s jedne strane, da unekoliko opravda pred svetskom javnošću masakre posle Varkize, a s druge, da poseje nepoverenje i zavadi grčki narod sa slovenskim... U stvari, o autonomiji su govorili i na autonomizmu su radili samo agenti engleskog imperijalizma.“

U odsudnim bitkama krajem avgusta 1949. na planinama Vič i Gramos, vladine snage potpomognute britanskim bombarderima koristile su napalm u čišćenju terena od slovenske populacije. U egzodusu koji je usledio proterano je pedeset hiljada Makedonaca, a ubijeno šest hiljada.

Od Metaksasove strahovlade, koja je kažnjavala javnu upotrebu makedonskog jezika, sve do danas su ostaci ove manjinske zajednice izloženi asimilaciji, budući da su muslimani u Tesaliji i dalje jedina zvanično priznata nacionalna manjina u Grčkoj.

Slom ustanka

Do konačnog sloma ustanka i kraja građanskog rata došlo je u jesen 1949.

Dve političke odluke koštale su revolucionare mogućnosti pobede. Prva je bilo okretanje leđa Jugoslaviji, savezniku koji je udahnuo život njihovoj borbi, i zauzimanje dogmatske linije u raskolu 1948. posle Rezolucije Informbiroa, premda ih je Staljin odavno bio pustio niz vodu. Pogranične baze su rasformirane, a staljinistička paranoja proredila je borbene redove grčkih komunista.

Drugi hibris bilo je neslaganje Nikosa Zaharijadisa, šefa KKE, sa Markosom Vafijadisom. Zaharijadis, koji provevši rat zatočen u Dahauu nije imao nikakvog dodira sa realnostima gerilskog ratovanja, insistirao je da se prihvati frontalna borba sa rojalistima i zadrže zauzeti gradovi. Pokušaji odbrane gradova Konica i Florina početkom 1948. završeni su katastrofalno po DSE koja je na jugu Peloponeza gotovo sasvim potisnuta. Zaharijadis je u avgustu čak smenio Markosa Vafijadisa sa čela vrhovne komande, što je drastično doprinelo rasulu na terenu.

Građanski rat u Grčkoj odneo je oko 150.000 žrtava, a oko milion je bilo tokom rata raseljeno. Skoro 100.000 boraca ELAS-a i DSE-a i simpatizera komunista je nakon rata zatvoreno, prognano ili pogubljeno.

Na jednom od grčkih „golih otoka“ (od kojih je najzloglasniji bio Jaros, nazvan „Mediteranski Dahau“), na kojima su bile zatvarane desetine hiljada pripadnika i simpatizera ELAS-a, uključujući žene i decu, u logoru na ostrvu Makronisosu bio je zatvoren i podvrgnut torturi i Mikis Teodorakis, kasnije slavni kompozitor i svetski simbol otpora diktatorskoj hunti.

Buljkeška republika

I grčka komuna u vojvođanskom selu Buljkesu, koja je bila zapravo izbeglički kamp za grčke partizane, postala je poprište obračuna staljinista sa rukovodiocima naklonjenim Titu. Ovo selo u blizini Bačkog Petrovca koje se danas zove Maglić pre Drugog svetskog rata bilo je naseljeno folksdojčerima, da bi 1945. postalo dom za oko četiri i po hiljade grčkih izbeglica.

Sedma jugoslovenska, „Buljkeška republika“ uživala je eksteritorijalni status i bila je pod čvrstom rukom KKE: štampan je vlastiti novac (tzv. buljkeski dinar), izlazile su novine „Glas Buljkesa“, na radne akcije slate su odvojene grčke jedinice, jugoslovenska policija nije intervenisala unutar komune, a grčko pozorište „Atina“ moglo je da primi hiljadu i po gledalaca, kao najveća sala novosadskog Srpskog narodnog pozorišta.

U pomenutim incidentima koji su se prelili iz centrale stradao je čelnik komune Pektasidis, ubijen ranog novembra 1948. zajedno s još nekolicinom pristalica, a većina Grka koju su činili informbiroovci raseljena je u Čehoslovačku. Potomci lojalnih i malobrojnih koji su ostali i dalje su rasuti po Vojvodini, noseći prezimena poput Kozmidis, Josifidis ili Konstantinidis.

Grčki Hladni rat

U Grčkoj, maloj zemlji na klizištu blokovske podele sveta, sekire Hladnog rata iskopane su pre zvanične pobede nad Hitlerom. Prevagu u tom prototipu hladnoratovskih proksi sukoba odnela je antikomunistička reakcija pre zahvaljujući angloameričkoj intervenciji nego oslanjanju na vlastite snage.

Spirala nasilja među sunarodnicima produžena je u miru kroz zaoštravanje društveno-političke polarizacije na levi i desni blok. Posle poraza KKE jedina legalna levičarska stranka ostala je Ujedinjena demokratska levica poznatog lekara i pacifiste Grigorisa Lambrakisa, koji je 1961. biran u parlament.

Atentat na Lambrakisa u Solunu 22. maja 1963. doveo je do masovnih nereda u kojima je skoro pola miliona građana izašlo na demonstracije protiv desničarske vlade i dvora. Premijer Konstantinos Karamanlis podneo je ostavku i napustio zemlju. Hiljade radnika i studenata okupile su se oko nove organizacije nazvane Lambrakisova demokratska omladina na čije čelo je stupio Mikis Teodorakis. Dešavanja proistekla iz Lambrakisovog ubistva dodatno su radikalizovala obe suprotstavljene strane.

Krhka posleratna demokratija ponovo je posrnula 1965. kada je ostareli premijer Jorgos Papandreu prinuđen da podnese ostavku u sukobu s kraljem Konstantinom Drugim, Đorđevim naslednikom. Nakon uspona Unije centra koju je predvodio na izborima 1963. i 1964. Papandreuova reformska retorika obračuna sa ekstremističkim tajnim društvom oficira pod nazivom IDEA, koje je otvoreno ultimativno zagovaralo diktaturu kao rešenje svih grčkih problema, poprimila je republikanski prizvuk.

Vojni moćnici su 21. aprila 1967, nekoliko nedelja uoči izbora na kojima se očekivala nova pobeda Papandreuove stranke, proglasili vojnu diktaturu poznatu kao „Režim pukovnika“, koja je bila podržana od strane Amerikanaca.

Među deset hiljada uhapšenih levičara bio je i Papandreu, koji je pritvoren zajedno sa sinom Andreasom, osumnjičenim za levičarsku zaveru među nižim oficirima, da bi nedugo potom preminuo u zatočeništvu.

Šef hunte, pukovnik Jorgos Papadopulos, metaforom stavljanja slomljene noge u gips obrazlagao je nasilno svrgavanje demokratski izabrane vlasti, onakvo kakvo je američka administracija prethodno inicirala 1953. u Iranu protiv Mosadeka, a kasnije, 1973. i protiv Aljendea u Čileu.

Zbog poziva na otpor diktaturi uhapšen je i osuđen na zatvorsku kaznu i Mikis Teodorakis i potom interniran u logor Oropos. Iz njega je nakon intervencije Dmitrija Šostakoviča, Artura Milera, Harija Belafontea i drugih pušten i otišao u izgnanstvo 1970. godine, kada mu je i Ljubomir Simović posvetio Baladu o Teodorakisu.

Studentski ustanak

Novembra 1973. godine na Politehničkom fakultetu u Atini izbijaju masovne studentske demonstracija protiv diktature, ali i protiv NATO-a i Sjedinjenih Država, zbog podrške hunti. Posle nekoliko dana pobuna je ugušena krvoprolićem i upadom tenka kroz vrata Politehnike.

Opisujući talas studentskog revolta protiv hunte, Janis Varufakis danas na sledeći način analizira uzroke grčkog nepoverenja prema atlantističkim centrima moći:

„Od svih slogana koje su mogli da ispišu na vratima Politehnike, pobunjeni atinski studenti koji su stavili život na kocku da bi pomogli obnovu grčke demokratije odabrali su dve parole od dve reči: NAPOLjE SAD i NAPOLjE NATO. Nosili su farmerke i voleli džez, pa bih rekao da nisu bili zadojeni mržnjom prema Americi, ali odbijali su da žive u američkoj kvazi-koloniji čiji se državni budžet šalje na odobrenje američkom ambasadoru, u kojoj NATO i CIA upravljaju vojskom, nebom, morem i tajnom policijom.“

Jula 1974, pod pritiskom javnosti usled turske invazije na Kipar i referenduma za ukidanja monarhije diskreditovane podrškom hunti, pukovnički režim je oboren, a njegova vrhuška osuđena na doživotni zatvor.

Mikis Teodorakis peva stihove Janisa Ricosa, po povratku u zemlju 1974: Ο Ταμένος- Τη Ρωμιοσύνη μην την κλαίς
Markos Vafijadis, koji je nakon sloma 1949. izbegao u Moskvu, vratio se u domovinu 1983. godine, a 1989. je dobio počasni čin generala i poslaničko mesto u parlamentu na listi Panhelenskog socijalističkog pokreta.

Mikis Teodorakis, koji se u zemlju vratio nakon obaranja pukovničkog režima, bio je dve godine ministar kulture u vladi Konstantina Micotakisa i jedan od najglasnijih kritičara NATO bombardovanja SRJ.

I nakon pada diktature, nacionalno pomirenje i zakon o repatrijaciji ciljano su zaobišli makedonske izbeglice kojima je zabranjen povratak. Poslednji grčki kralj Konstantin preminuo je prošle godine u egzilu u Velikoj Britaniji.

Ako pobornici revizionizma na prostoru bivše Jugoslavije zažale što je grčki scenario savezničkog iskrcavanja i restauracije monarhije za nas ostao u domenu alternativne istorije, nije ih zgoreg podsetiti da bajoneti stranih sila tamo nisu doneli nikakav demokratski raj, već policijsku državu, vojnu diktaturu i vazalnu potčinjenost drugom gazdi malih naroda.

Izvor: RTS

Nakon tmurnog i hladnog dana, prema vremenskoj prognozi meteorologa amatera Marka Čubrila, očekuje se sunčanije vreme uz pojavu mraza, a zatim od subote posle podne do ponedeljka stiže prolazno pogoršanje uz padavine.

Veći deo sledeće nedelje trebalo bi da bude relativno topao sa maksimalnim dnevnim temperaturama lokalno čak i do 14-15 stepeni.

U petak toplije i vedrije

Čubrilo u prognozi navodi da će u četvrtak biti uglavnom oblačno i tmurno, ali pretežno suvo, samo ponege u nižim predelima će biti slabe rosulje, dok je preko 600 metara nadmorske visine moguće provejavanje snega.

"Petak donosi više vedrine te bi ujutro ponegde bilo i slabog mraza uglavnom do -6 stepeni Celzijusa, koliko se očekuje u nekim kotlinama Srbije, na severu Crne Gore i središnje Bosne i Hercegovine. U toku dana će biti promenljivo oblačno uz sunčane intervale i za koji stepen toplije u odnosu na četvrtak," objavio je Čubrilo.

Od subote do ponedeljka oblačno, tmurno i uz padavine

U subotu posle hladnog i ponegde mrznog jutra tokom poslepodneva očekuje novo naoblačenje koje će nižim predelima doneti kišu, a oblastima preko 800 metara nadmorske visine susnežicu i sneg. Naredna dva dana, u nedelju i ponedeljak, biće umereno do znatno oblačno vreme uz padavine povremeno.

U predelima ispod 800 metara nadmorske visine uglavnom će biti naleta kiše, a preko te visine susnežice i snega.

Vetar će biti umeren do pojačan, u subotu prvo jugozapadni, a zatim severozapadni. Subota donosi maksimumalne temperature slične maksimumima u petak, a u nedelju će uz više sunca nad velikim delom regiona biti malo toplije.

Od utorka počinje otopljenje

Sledeća sedmica će početi sa nižim temperaturama, a zatim će uslediti novi obrt u atmosferi koji donosi otopljenje, što niko nije očekivao sada, oko dve nedelje pred doček Nove godine.

"U ponedeljak će ponovo bilo malo hladnije, kada bi slabe kiše trebalo da bude na severu regiona. Od utorka sve do oko 21. decembra će biti relativno toplo uz mestimičnu pojavu jutarnje magle. Dnevne maksimalne temperature vazduha će biti od 5 do 12, a lokalno i oko 14 stepeni Celzijusa," kaže Marko Čubrilo.

Zahlađenje se očekuje posle 21. decembra i ono bi moglo da obeleži poslednju dekadu meseca.

Da li to znači da ćemo u novogodišnje praznike ući sa pravim zimskim vrednostima i snežnim pokrivačem još uvek ostaje da se vidi, ali prema mnogim meteorološkim najavama Nova godina bi mogla da prođe uz niže temperature, susnežica i sneg i u nižim krajevima zemlje.

Antibiotici mogu značajno uticati na vaš probavni sistem. Stručnjaci za infektivne bolesti i doktor za zdravlje creva iz Klinike u Klivlendu dele savete o tome kako da vratite ravnotežu u stomaku.

Antibiotici su važni lekovi koji su napravljeni da se bore protiv bakterijskih infekcija ubijanjem bakterija ili inhibicijom njihovog rasta, piše Healthy.
Neophodni su za lečenje stanja poput streptokokne angine, infekcija mokraćnog trakta i pneumonije, između ostalog.
Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), zdravstveni radnici u SAD-u su 2022. godine propisali 236,4 miliona antibiotika u ambulantnim uslovima, što je otprilike sedam recepata na svakih 10 osoba. S obzirom na porast respiratornih virusa u poslednjim godinama, istraživanje antibiotika je verovatno relevantnije nego ikad.

„Antibiotici su lekovi koji spašavaju živote, ali oni imaju i nuspojave“, kaže Linda Jensi, MD, specijalista za infektivne bolesti u bolnici Memorial Hermann u Hjustonu.
„Najčešći simptom koji ljudi dožive nakon uzimanja antibiotika je dijareja. Ponekad ona može biti vrlo ozbiljna.“

Prema rečima dr Jensi: Važno je razumeti da, dok antibiotici eliminišu štetne bakterije, oni takođe mogu uticati na korisne bakterije u vašem mikrobiomu creva. Ova zajednica „dobrih“ bakterija igra ključnu ulogu u varenju, apsorpciji nutrijenata, funkcionisanju imunološkog sistema, pa čak i regulaciji raspoloženja. Kada se ova ravnoteža poremeti, mogu se javiti problemi.

Uobičajeni simptomi nezdravih creva nakon upotrebe antibiotika uključuju gastrointestinalne simptome kao što su dijareja, nadutost, gasovi, bolovi u stomaku ili konstipacija.

Koliko vremena treba da se crevne bakterije oporave nakon antibiotika?

„Studije pokazuju da može biti potrebno od 14 do 30 dana da se mikrobiota creva obnovi nakon upotrebe antibiotika“, kaže Gejl Kresi, PhD, RD, istraživač mikrobioma creva u Institutu za probavne bolesti Klinike u Klivlendu. Kod nekih ljudi, poremećaj u sastavu mikrobioma može trajati duže, čak i mesecima.

Da biste bolje razumeli ovo, dr Jensi predlaže da razmislite o crevima kao o šumi. Kada šumski požar zahvati područje, potrebno je vreme da se biljke ponovo izrastu i da se divlji svet vrati. „Na isti način, potrebno je vreme da se flora creva obnovi“, kaže ona.

S obzirom na to koliko je balansiran mikrobiom creva ključan za celokupno zdravlje, prirodno je tražiti načine da ga obnovite nakon upotrebe antibiotika. U nastavku, dr Jensi i dr Kresi dele načine za obnavljanje zdravlja creva nakon uzimanja antibiotika.

5 načina za obnavljanje zdravlja creva nakon antibiotika

Jedite ishranu bogatu vlaknima
Jedan od najboljih načina da obnovite zdravlje creva nakon antibiotika je konzumiranje velike količine vlakana, „posebno prebiotičkih rastvornih fermentabilnih vlakana iz voća, povrća i složenih ugljenih hidrata“, kaže dr Kresi.

Prebiotička rastvorna fermentabilna vlakna su vrste dijetalnih vlakana koja hrane korisne bakterije u vašim crevima. Ona se rastvaraju u vodi i fermentišu ih crevne mikrobe. Primeri uključuju inulin koji se nalazi u belom luku, lukovima i bananama; pektini iz jabuka i citrusnog voća; i beta-glukani iz ovsa i ječma.

Takođe je važno izbegavati procesiranu hranu, kao što su beli hleb, zaslađeni žitarice, čips i brza hrana, koja može poremetiti ravnotežu dobrih bakterija u vašim crevima. Ova hrana je često siromašna vlaknima i bogata nezdravim mastima i šećerima, što može negativno uticati na zdravlje creva.

Konzumirajte fermentisanu hranu
Da biste pomogli u obnavljanju zdravlja creva nakon antibiotika, dr Kresi preporučuje dodavanje fermentisane hrane koja sadrži žive kulture, kao što su kombuha, jogurt, kefir i kimči, u vaša jela. Konzumiranjem fermentisane hrane vraćate korisne mikroorganizme u vaš probavni sistem, podstičući balansiranu floru creva, što je esencijalno za pravilno varenje, apsorpciju nutrijenata i snažan imunološki sistem.

Razmislite o suplementima
Pored promena u ishrani, možda biste želeli razmisliti o uzimanju prebiotskih i probiotickih suplemenata kako biste podržali zdravlje vaših creva. Probiotici unose korisne bakterije u vaš probavni sistem, dok prebiotici obezbeđuju neophodne nutrijente koje ove bakterije trebaju da bi napredovale.

Međutim, dr Jensi naglašava da ne postoji brzo rešenje u vidu suplemenata koji bi mogli odmah obnoviti vašu floru creva, jer suplementi sami po sebi to ne mogu postići. Umesto toga, ona preporučuje prioritet davanja uravnotežene ishrane bogate raznovrsnim voćem, povrćem, orašastim plodovima, nemasnim mesom i mlečnim proizvodima kako bi prirodno podržali zdravlje creva.

Ako odlučite da uzimate suplemente, obavezno se posavetujte sa svojim lekarom kako biste izabrali najbolje opcije za vaše potrebe.

Spavajte dovoljno
Dobro noćno spavanje je od esencijalnog značaja za celokupno zdravlje, a postaje još važnije nakon uzimanja antibiotika. Ako ste bili bolesni, kvalitet vašeg sna mogao je biti narušen.

Dr Kresi naglašava da je obezbeđivanje dovoljno sna ključno za obnavljanje zdravlja creva. Stručnjaci preporučuju spavanje od sedam do devet sati svake noći kako bi podržali oporavak vašeg tela.

Vežbajte
Redovna fizička aktivnost je moćan alat za obnavljanje zdravlja creva nakon antibiotika. Istraživanja, poput jednog rada iz 2017. godine od naučnika u Italiji, sugerišu da vežbanje podstiče rast korisnih bakterija i povećava raznovrsnost vašeg mikrobioma creva, što je važno za celokupno zdravlje probavnog sistema. Vežbanje takođe poboljšava protok krvi do creva i smanjuje inflamaciju, stvarajući okruženje u kojem zdrave bakterije mogu da napreduju.

O stručnjacima:
Linda Jensi, MD, je lekar specijalista za infektivne bolesti i internu medicinu, sa više od dve decenije iskustva u praksi u Teksasu. Specijalizaciju je završila na Mayo klinici u Skotsdeilu u Arizoni, a postdiplomski rad na Baylor College of Medicine u Hjustonu. Trenutno, dr. Jensi je specijalista za infektivne bolesti u bolnici Memorial Hermann u Hjustonu.
Gejl Kresi, PhD, RD, je istraživač mikrobioma creva u Institutu za probavne bolesti Klinike u Klivlendu i direktor za istraživanje ishrane u Centru za ljudsku ishranu pri Klinici u Klivlendu - piše Danas.

Putovanje ka sebi ne uključuje prevlačenje po aplikacijama za upoznavanje.

Singl ste i društvo vas možda uverava da nešto nedostaje u vašem životu. Bilo da je to beskrajno prevlačenje po aplikacijama za upoznavanje ili osećaj pritiska da pronađete „pravog partnera“, poruka je jasna: biti singl je nešto što treba popraviti. Vi ste nepotpuni. Ali šta ako pravi kontakt koji vam nedostaje nije sa drugom osobom, već sa samim sobom?

Džon Kim, licencirani terapeut i bestseler autor je u svojoj knjizi Single on Purpose (Singl sa svrhom), reinterpretirao singl život kao priliku za samospoznaju. Za Psyhology Today napisao je tekst o tome.

„Nije reč o odbacivanju veza, već o davanju prioriteta najvažnijoj vezi: sa samim sobom. Ovo nije samo „feel-good“ mantra; to je poziv na akciju, rite pasiranja. I započinje učenjem kako da se zaista izgradite u svom svakodnevnom životu.

Provodimo toliko vremena jureći vezu sa drugima da zaboravljamo da negujemo našu vezu sa samima sobom. Zapravo, 63% korisnika aplikacija za upoznavanje izveštava o povećanom anksioznosti nakon korišćenja ovih platformi. Ostavljaju nas umornima, nezadovoljnima, a ponekad i usamljenijima nego pre. Umesto da besciljno tražimo validaciju izvan sebe, vreme je da promenimo priču.

Evo nekoliko praktičnih načina kako da stavite sebe na prvo mesto:
Počnite dan povezujući se sa sobom. Važno je ponovo se povezati sa svojim telom, duhom i dušom — tri ključna elementa samospoznaje. Ali kako to uraditi u svakodnevnom životu?

Praktičan savet:
Posvetite prvih 15-20 minuta svog dana sebi. Ovo može izgledati različito za svakoga, ali cilj je da dan počnete iz mesta namere i povezanosti. Možda se istegnete ili meditirate. Možda pišete u dnevnik ili idete u šetnju. Šta god da izaberete, trebalo bi da bude nešto što vas povezuje sa vašim osećanjima i prizemljuje vas pre nego što počne haos u danu.

Ja se povezujem sa svojim telom kroz fizičke aktivnosti (poput fitnesa) i vožnju motorom. Iako ne morate uzimati tegove ili bicikl, pitajte se: Šta me povezuje sa sopstvenim telom?

Bilo da je to joga, ples ili nekoliko dubokih udaha, uključivanje malih trenutaka fizičke svesnosti može postaviti ton za centriraniji dan.

Kreirajte granice koje štite vaše vreme i energiju. Jedna od najvećih zamki modernog dejtovanja (i života) je stalna dostupnost: slanje poruka, prevlačenje, proveravanje aplikacija. To vas iscrpljuje i drži vas vezanim za površinske distrakcije. Cilj je da povratite svoje vreme i pažnju. Kako bi to izgledalo za vas?

Praktičan savet:
Postavite dnevne granice koliko vremena provodite na društvenim mrežama ili aplikacijama za upoznavanje. Pokušajte da ograničite upotrebu na određene delove dana ili još bolje, napravite pauze. Iskoristite to vreme za aktivnosti koje vam donose radost, bilo da je to bavljenje hobijem, čitanje ili jednostavno odmor.

Vreme koje provodite sami je plodno tlo za rast. Umesto da se fokusirate na to ko vam šalje poruke, fokusirajte se na to šta radite za sebe danas. Štiteći svoje vreme, vi dajete prioritet onome što vas zaista hrani.

Istražite aktivnosti koje vam donose radost i rast. Posle razvoda, ponovo sam otkrila radost kroz jednostavne, svakodnevne aktivnosti — bilo da je to jelo, vežbanje ili vožnja motorom. Ove aktivnosti nisu bile samo distrakcije; one su bile načini da se ponovo povežem sa onim što sam zapravo bila i šta me usrećuje.

Praktičan savet: Posvetite vreme svake nedelje da uradite nešto što vas usrećuje — bez ikakvog pritiska na produktivnost ili samopoboljšanje. Može biti da se ponovo bavite hobijem koji ste voleli kao dete, isprobate nešto novo, ili uživate u maloj krivici. Ključ je da ovo vreme bude za vas, a ne za impresioniranje drugih ili postizanje cilja. Radi se o ponovnom povezivanju sa radosti što ste u svom društvu.

Često govorim o ponovnom otkrivanju brejkdensa kao načinu da se povežem sa svojim telom i duhom, sa onim detetom koje je bilo opsednuto brejkdensom, a koje sam izgubila kako sam odrasla. Setite se kad ste se osećali najživlje: Koje aktivnosti su vas tada činile takvima? Možete li ih ponovo uključiti u svoj život?

Preoblikujte usamljenost u vreme za rast. Često povezujemo singl stanje sa usamljenošću, ali tvrdim da usamljenost nije neprijatelj. To je signal da nešto unutar vas traži pažnju. Umesto da bežimo od nje, moramo da se oslonimo na nju i iskoristimo je kao šansu za refleksiju i samorast.

Praktičan savet: Kada se osećate usamljeno, umesto da odmah tražite spoljne distrakcije (poput prevlačenja po aplikacijama ili slanja poruka nekome), stanite i pitajte se šta vam ta usamljenost zapravo govori. Pišite o tome šta osećate i istražite šta zapravo želite. Često, nije samo veza ta koju želimo; to je povezanost, ispunjenje ili validacija.

Usamljenost nije identitet; to je samo iskustvo. Možete se osećati usamljeno, a da niste usamljeni. Iskoristite te trenutke nelagodnosti da se povežete sa sobom, da se zapitate kako možete zadovoljiti svoje potrebe umesto da tražite nekog drugog da popuni prazninu.

Povežite se sa zajednicom koja je fokusirana na rast. Put samospoznaje ne znači da morate sve to raditi potpuno sami. Pronalazak podržavajuće zajednice ljudi koji dele iste vrednosti može ubrzati vaš rast i pružiti vrednu povezanost. Ali fokus treba da bude na rastu, a ne samo na ispunjavanju vremena ili izbegavanju usamljenosti.

Biti singl nije neuspeh. To je prilika — vreme da se ponovo povežete sa sobom, van veza, i stvorite život koji je ispunjen sam po sebi. Postavljanjem ovih malih, praktičnih koraka u praksu — bilo da je to povratak jutara sebi, postavljanje granica ili ulazak u hobije — gradite život koji je bogat i značajan, bez obzira na vaš status u vezi.“

Izvor: danas.rs

Bol u stomaku pripisao je stresu, jer su analize krvi i urina bile dobre, a kad je postao nepodnošljiv - dijagnostikovan mu je terminalni rak pankreasa koji se proširio na jetru.

Liju Rolinsonu (51), ocu dvoje dece iz Eseksa, dijagnostikovan je terminalni rak pankreasa koji se proširio na jetru. Rečeno mu je da ima još samo nekoliko meseci života. Ova vest mu je saopštena 31. oktobra i potpuno je preokrenula živote njegove porodice, između ostalog i zbog toga što Li nije imao karakteristične tegobe, zapravo, osetio je samo jedan simptom, kako piše LadBible.

„Tup bol“ koji je pripisao stresu

U pitanju je „tupi bol“ u donjem delu stomaka, koji je Li, strastveni maratonac, osetio još u januaru ove godine. S obzirom na to da su nalazi krvi i urina bili uredni, bol je pripisao stresu, uzimajući analgetike.

Međutim, u septembru se bol intenzivirala do nepodnošljivosti, piše DailyMail.

„Ako možete da zamislite metalnu šipku koja vam se polako probija kroz telo, upravo tako se osećalo“, opisao je Li trenutak kada ga je bol oborila na treningu njegovog sina.

Hitan pregled CT skenerom u bolnici otkrio je šokantnu istinu – ne samo da je reč o raku pankreasa, već je bolest neoperabilna i u terminalnom stadijumu.

Nije moglo ništa da se učini

Dijagnoza je bila „brutalna“, a Li je saznao da zapravo ništa nije mogao da učini da bi sprečio razvoj bolesti.

„Pitao sam lekara da li sam učinio nešto pogrešno, a on mi je odgovorio: ‘To je bila vaša sudbina.’“

Uz genetsku predispoziciju – Lijev deda takođe je bolovao od raka pankreasa – dodatni faktor rizika bio je dijabetes tipa 2, s kojim se Li nosi već deset godina. Nažalost, rak pankreasa često ostaje neotkriven sve dok se ne proširi, što se događa kod 80% obolelih, upozoravaju stručnjaci, a prenosi Večernji list.

„Ovo će mi biti poslednji Božić“

Uprkos strašnim vestima, Li je odlučio da iskoristi preostalo vreme na najbolji mogući način. Svojoj deci, Darsi (10) i Marliju (7), priprema nezaboravno putovanje u Laponiju, gde će prvi put leteti avionom i doživeti čaroliju snega.

„Ovo će mi biti poslednji Božić“, kaže Li. „Najviše se bojim da ostavim svoju porodicu. Nisam siguran kako će se snaći bez mene – ko će utešiti Fej kada plače, ko će bodriti Marlija u fudbalu ili Darsi u pozorištu?“

Iako je prognoza mračna, Li želi svojim primerom da podigne svest o ovom podmuklom i smrtonosnom raku.

Simptomi poput abdominalnih bolova, gubitka apetita i žutice često se pogrešno pripisuju manje ozbiljnim stanjima, što dodatno odlaže dijagnozu.

„Rak pankreasa nije dovoljno istražen i to se mora promeniti,“ naglasio je Li. „Želim biti lice kampanje i podstaknuti ljude da obrate pažnju na signale svog tela.“

Izvor: nova.rs

Trebalo bi da radite nešto, a ne radite - to je znak nedovoljne posvećenosti, i znači da ste nemotivisani i lenji, zar ne? Umesto da se prokrastinacija kritikuje kao nedostatak truda, lenjost ili nezainteresovanost, treba joj prići kao potrebi za promenom prioriteta ili razmatranjem drugih oblasti života koji utiču na produktivnost i motivaciju, poručuju stručnjaci.

Decenijama su psihološka istraživanja pokušavala da objasne odlaganje obaveza (poslednjih godina poznatije kao prokrastinacija) kao problem koji ima svoje uzroke, a ne kao posledicu lenjosti, prenosi rts.rs.

Kada osoba ne uspe da započne projekat do kojeg joj je stalo, to je obično zbog anksioznosti, jer misli da njeni pokušaji nisu „dovoljno dobri“ ili zbog konfuzije oko toga koji su prvi koraci zadatka, objašnjava Devon Prajs, socijalni psiholog i profesor na Univerzitetu Lojola u Čikagu.

Kada ste uplašeni od neuspeha ili čak ne znate kako da započnete obiman, komplikovan zadatak, teško je obaviti posao. To nema nikakve veze sa željom ili motivacijom. Rešenje je – potražiti razlog kočenja.

Ako je anksioznost glavna prepreka, osoba bi trebalo da se opusti i prekine sa radom.

„Kada vidim da student ne ispunjava zadatke, propušta rokove ili ne pokazuje rezultate u drugim sferama svog života, interesuje me da saznam koji koji ga faktori sputavaju. Koje potrebe trenutno nisu zadovoljene? A, kada je u pitanju „lenjost“, posebno me zanima: koje su to nevidljive prepreke”, navodi profesor Prajs.

Kada lenjost nije lenjost

Autor Devon Prajs, socijalni psiholog, u knjizi „Kada lenjost nije lenjost“ ne razmatra lenjost kao svestan izbor nerada, već uvodi termin Laž o lenjosti. Profesor ovim terminom opisuje sistem uverenja u kom se smatra da je marljiv rad moralno nadređen odmoru, koji je, prema njegovom mišljenju, normalna ljudska potreba, a ne znak lenjosti. Prajs ističe da, kada ljude nazivamo lenjima, često zaboravljamo na prepreke i probleme sa kojima se oni mogu suočavati, a koje mi ne primećujemo ili ne razmatramo.

Da bismo napredovali, većini su potrebni organizacioni alati, kao što su lista obaveza, kalendar, dnevnik ili nastavni plan. Potreba ili korist od takvih stvari ne čine čoveka lenjim. To samo znači da žele da se pridržavaju svog rasporeda. Što više to prihvatamo, više možemo pomoći ljudima da savladaju probleme.

„Ako osoba ne može da ustane iz kreveta, nešto je iscrpljuje. Ako učenik ne piše radove, postoji neki deo zadatka koji ne može da uradi bez pomoći. Ako zaposlena osoba stalno propušta rokove, nešto otežava organizaciju i poštovanje rokova”, ističe profesor Prajs

Prosvetni radnici, objašnjava Prajs, nisu naučeni da razmišljaju o tome koje su nevidljive prepreke njihovih učenika, a budući da je većina profesora ispunila akademske obaveze sa lakoćom, oni imaju problema da shvate kako je to kada neko ima poteškoća sa svakodnevnim funkcionisanjem, depresijom, zavisnostima ili poremećajima u ishrani.

„Nadam se da ću svoje kolege prosvetne radnike, podsetiti na činjenicu da ako se student muči, verovatno se trudi i pokušava“, naglašava Prajs

Neuspeh nije ničiji izbor, niti ljudi imaju želju da nekoga razočaraju, da se osećaju nesposobnim, apatičnim ili neefikasnim. Ako pogledate nečiji rad (ili nerad) i vidite samo lenjost, nedostaju vam ključni detalji. Uvek postoji objašnjenje, ukazuje Prajs.

Neretko postoje barijere. Prepoznavanje tih barijera i gledanje na njih kao na opravdane – često je prvi korak ka razbijanju „lenjih“ obrazaca ponašanja, zaključuje profesor Devon Prajs.

Izvor: n1info.rs