Sombor.info

Putovanje ka sebi ne uključuje prevlačenje po aplikacijama za upoznavanje.

Singl ste i društvo vas možda uverava da nešto nedostaje u vašem životu. Bilo da je to beskrajno prevlačenje po aplikacijama za upoznavanje ili osećaj pritiska da pronađete „pravog partnera“, poruka je jasna: biti singl je nešto što treba popraviti. Vi ste nepotpuni. Ali šta ako pravi kontakt koji vam nedostaje nije sa drugom osobom, već sa samim sobom?

Džon Kim, licencirani terapeut i bestseler autor je u svojoj knjizi Single on Purpose (Singl sa svrhom), reinterpretirao singl život kao priliku za samospoznaju. Za Psyhology Today napisao je tekst o tome.

„Nije reč o odbacivanju veza, već o davanju prioriteta najvažnijoj vezi: sa samim sobom. Ovo nije samo „feel-good“ mantra; to je poziv na akciju, rite pasiranja. I započinje učenjem kako da se zaista izgradite u svom svakodnevnom životu.

Provodimo toliko vremena jureći vezu sa drugima da zaboravljamo da negujemo našu vezu sa samima sobom. Zapravo, 63% korisnika aplikacija za upoznavanje izveštava o povećanom anksioznosti nakon korišćenja ovih platformi. Ostavljaju nas umornima, nezadovoljnima, a ponekad i usamljenijima nego pre. Umesto da besciljno tražimo validaciju izvan sebe, vreme je da promenimo priču.

Evo nekoliko praktičnih načina kako da stavite sebe na prvo mesto:
Počnite dan povezujući se sa sobom. Važno je ponovo se povezati sa svojim telom, duhom i dušom — tri ključna elementa samospoznaje. Ali kako to uraditi u svakodnevnom životu?

Praktičan savet:
Posvetite prvih 15-20 minuta svog dana sebi. Ovo može izgledati različito za svakoga, ali cilj je da dan počnete iz mesta namere i povezanosti. Možda se istegnete ili meditirate. Možda pišete u dnevnik ili idete u šetnju. Šta god da izaberete, trebalo bi da bude nešto što vas povezuje sa vašim osećanjima i prizemljuje vas pre nego što počne haos u danu.

Ja se povezujem sa svojim telom kroz fizičke aktivnosti (poput fitnesa) i vožnju motorom. Iako ne morate uzimati tegove ili bicikl, pitajte se: Šta me povezuje sa sopstvenim telom?

Bilo da je to joga, ples ili nekoliko dubokih udaha, uključivanje malih trenutaka fizičke svesnosti može postaviti ton za centriraniji dan.

Kreirajte granice koje štite vaše vreme i energiju. Jedna od najvećih zamki modernog dejtovanja (i života) je stalna dostupnost: slanje poruka, prevlačenje, proveravanje aplikacija. To vas iscrpljuje i drži vas vezanim za površinske distrakcije. Cilj je da povratite svoje vreme i pažnju. Kako bi to izgledalo za vas?

Praktičan savet:
Postavite dnevne granice koliko vremena provodite na društvenim mrežama ili aplikacijama za upoznavanje. Pokušajte da ograničite upotrebu na određene delove dana ili još bolje, napravite pauze. Iskoristite to vreme za aktivnosti koje vam donose radost, bilo da je to bavljenje hobijem, čitanje ili jednostavno odmor.

Vreme koje provodite sami je plodno tlo za rast. Umesto da se fokusirate na to ko vam šalje poruke, fokusirajte se na to šta radite za sebe danas. Štiteći svoje vreme, vi dajete prioritet onome što vas zaista hrani.

Istražite aktivnosti koje vam donose radost i rast. Posle razvoda, ponovo sam otkrila radost kroz jednostavne, svakodnevne aktivnosti — bilo da je to jelo, vežbanje ili vožnja motorom. Ove aktivnosti nisu bile samo distrakcije; one su bile načini da se ponovo povežem sa onim što sam zapravo bila i šta me usrećuje.

Praktičan savet: Posvetite vreme svake nedelje da uradite nešto što vas usrećuje — bez ikakvog pritiska na produktivnost ili samopoboljšanje. Može biti da se ponovo bavite hobijem koji ste voleli kao dete, isprobate nešto novo, ili uživate u maloj krivici. Ključ je da ovo vreme bude za vas, a ne za impresioniranje drugih ili postizanje cilja. Radi se o ponovnom povezivanju sa radosti što ste u svom društvu.

Često govorim o ponovnom otkrivanju brejkdensa kao načinu da se povežem sa svojim telom i duhom, sa onim detetom koje je bilo opsednuto brejkdensom, a koje sam izgubila kako sam odrasla. Setite se kad ste se osećali najživlje: Koje aktivnosti su vas tada činile takvima? Možete li ih ponovo uključiti u svoj život?

Preoblikujte usamljenost u vreme za rast. Često povezujemo singl stanje sa usamljenošću, ali tvrdim da usamljenost nije neprijatelj. To je signal da nešto unutar vas traži pažnju. Umesto da bežimo od nje, moramo da se oslonimo na nju i iskoristimo je kao šansu za refleksiju i samorast.

Praktičan savet: Kada se osećate usamljeno, umesto da odmah tražite spoljne distrakcije (poput prevlačenja po aplikacijama ili slanja poruka nekome), stanite i pitajte se šta vam ta usamljenost zapravo govori. Pišite o tome šta osećate i istražite šta zapravo želite. Često, nije samo veza ta koju želimo; to je povezanost, ispunjenje ili validacija.

Usamljenost nije identitet; to je samo iskustvo. Možete se osećati usamljeno, a da niste usamljeni. Iskoristite te trenutke nelagodnosti da se povežete sa sobom, da se zapitate kako možete zadovoljiti svoje potrebe umesto da tražite nekog drugog da popuni prazninu.

Povežite se sa zajednicom koja je fokusirana na rast. Put samospoznaje ne znači da morate sve to raditi potpuno sami. Pronalazak podržavajuće zajednice ljudi koji dele iste vrednosti može ubrzati vaš rast i pružiti vrednu povezanost. Ali fokus treba da bude na rastu, a ne samo na ispunjavanju vremena ili izbegavanju usamljenosti.

Biti singl nije neuspeh. To je prilika — vreme da se ponovo povežete sa sobom, van veza, i stvorite život koji je ispunjen sam po sebi. Postavljanjem ovih malih, praktičnih koraka u praksu — bilo da je to povratak jutara sebi, postavljanje granica ili ulazak u hobije — gradite život koji je bogat i značajan, bez obzira na vaš status u vezi.“

Izvor: danas.rs

Bol u stomaku pripisao je stresu, jer su analize krvi i urina bile dobre, a kad je postao nepodnošljiv - dijagnostikovan mu je terminalni rak pankreasa koji se proširio na jetru.

Liju Rolinsonu (51), ocu dvoje dece iz Eseksa, dijagnostikovan je terminalni rak pankreasa koji se proširio na jetru. Rečeno mu je da ima još samo nekoliko meseci života. Ova vest mu je saopštena 31. oktobra i potpuno je preokrenula živote njegove porodice, između ostalog i zbog toga što Li nije imao karakteristične tegobe, zapravo, osetio je samo jedan simptom, kako piše LadBible.

„Tup bol“ koji je pripisao stresu

U pitanju je „tupi bol“ u donjem delu stomaka, koji je Li, strastveni maratonac, osetio još u januaru ove godine. S obzirom na to da su nalazi krvi i urina bili uredni, bol je pripisao stresu, uzimajući analgetike.

Međutim, u septembru se bol intenzivirala do nepodnošljivosti, piše DailyMail.

„Ako možete da zamislite metalnu šipku koja vam se polako probija kroz telo, upravo tako se osećalo“, opisao je Li trenutak kada ga je bol oborila na treningu njegovog sina.

Hitan pregled CT skenerom u bolnici otkrio je šokantnu istinu – ne samo da je reč o raku pankreasa, već je bolest neoperabilna i u terminalnom stadijumu.

Nije moglo ništa da se učini

Dijagnoza je bila „brutalna“, a Li je saznao da zapravo ništa nije mogao da učini da bi sprečio razvoj bolesti.

„Pitao sam lekara da li sam učinio nešto pogrešno, a on mi je odgovorio: ‘To je bila vaša sudbina.’“

Uz genetsku predispoziciju – Lijev deda takođe je bolovao od raka pankreasa – dodatni faktor rizika bio je dijabetes tipa 2, s kojim se Li nosi već deset godina. Nažalost, rak pankreasa često ostaje neotkriven sve dok se ne proširi, što se događa kod 80% obolelih, upozoravaju stručnjaci, a prenosi Večernji list.

„Ovo će mi biti poslednji Božić“

Uprkos strašnim vestima, Li je odlučio da iskoristi preostalo vreme na najbolji mogući način. Svojoj deci, Darsi (10) i Marliju (7), priprema nezaboravno putovanje u Laponiju, gde će prvi put leteti avionom i doživeti čaroliju snega.

„Ovo će mi biti poslednji Božić“, kaže Li. „Najviše se bojim da ostavim svoju porodicu. Nisam siguran kako će se snaći bez mene – ko će utešiti Fej kada plače, ko će bodriti Marlija u fudbalu ili Darsi u pozorištu?“

Iako je prognoza mračna, Li želi svojim primerom da podigne svest o ovom podmuklom i smrtonosnom raku.

Simptomi poput abdominalnih bolova, gubitka apetita i žutice često se pogrešno pripisuju manje ozbiljnim stanjima, što dodatno odlaže dijagnozu.

„Rak pankreasa nije dovoljno istražen i to se mora promeniti,“ naglasio je Li. „Želim biti lice kampanje i podstaknuti ljude da obrate pažnju na signale svog tela.“

Izvor: nova.rs

Trebalo bi da radite nešto, a ne radite - to je znak nedovoljne posvećenosti, i znači da ste nemotivisani i lenji, zar ne? Umesto da se prokrastinacija kritikuje kao nedostatak truda, lenjost ili nezainteresovanost, treba joj prići kao potrebi za promenom prioriteta ili razmatranjem drugih oblasti života koji utiču na produktivnost i motivaciju, poručuju stručnjaci.

Decenijama su psihološka istraživanja pokušavala da objasne odlaganje obaveza (poslednjih godina poznatije kao prokrastinacija) kao problem koji ima svoje uzroke, a ne kao posledicu lenjosti, prenosi rts.rs.

Kada osoba ne uspe da započne projekat do kojeg joj je stalo, to je obično zbog anksioznosti, jer misli da njeni pokušaji nisu „dovoljno dobri“ ili zbog konfuzije oko toga koji su prvi koraci zadatka, objašnjava Devon Prajs, socijalni psiholog i profesor na Univerzitetu Lojola u Čikagu.

Kada ste uplašeni od neuspeha ili čak ne znate kako da započnete obiman, komplikovan zadatak, teško je obaviti posao. To nema nikakve veze sa željom ili motivacijom. Rešenje je – potražiti razlog kočenja.

Ako je anksioznost glavna prepreka, osoba bi trebalo da se opusti i prekine sa radom.

„Kada vidim da student ne ispunjava zadatke, propušta rokove ili ne pokazuje rezultate u drugim sferama svog života, interesuje me da saznam koji koji ga faktori sputavaju. Koje potrebe trenutno nisu zadovoljene? A, kada je u pitanju „lenjost“, posebno me zanima: koje su to nevidljive prepreke”, navodi profesor Prajs.

Kada lenjost nije lenjost

Autor Devon Prajs, socijalni psiholog, u knjizi „Kada lenjost nije lenjost“ ne razmatra lenjost kao svestan izbor nerada, već uvodi termin Laž o lenjosti. Profesor ovim terminom opisuje sistem uverenja u kom se smatra da je marljiv rad moralno nadređen odmoru, koji je, prema njegovom mišljenju, normalna ljudska potreba, a ne znak lenjosti. Prajs ističe da, kada ljude nazivamo lenjima, često zaboravljamo na prepreke i probleme sa kojima se oni mogu suočavati, a koje mi ne primećujemo ili ne razmatramo.

Da bismo napredovali, većini su potrebni organizacioni alati, kao što su lista obaveza, kalendar, dnevnik ili nastavni plan. Potreba ili korist od takvih stvari ne čine čoveka lenjim. To samo znači da žele da se pridržavaju svog rasporeda. Što više to prihvatamo, više možemo pomoći ljudima da savladaju probleme.

„Ako osoba ne može da ustane iz kreveta, nešto je iscrpljuje. Ako učenik ne piše radove, postoji neki deo zadatka koji ne može da uradi bez pomoći. Ako zaposlena osoba stalno propušta rokove, nešto otežava organizaciju i poštovanje rokova”, ističe profesor Prajs

Prosvetni radnici, objašnjava Prajs, nisu naučeni da razmišljaju o tome koje su nevidljive prepreke njihovih učenika, a budući da je većina profesora ispunila akademske obaveze sa lakoćom, oni imaju problema da shvate kako je to kada neko ima poteškoća sa svakodnevnim funkcionisanjem, depresijom, zavisnostima ili poremećajima u ishrani.

„Nadam se da ću svoje kolege prosvetne radnike, podsetiti na činjenicu da ako se student muči, verovatno se trudi i pokušava“, naglašava Prajs

Neuspeh nije ničiji izbor, niti ljudi imaju želju da nekoga razočaraju, da se osećaju nesposobnim, apatičnim ili neefikasnim. Ako pogledate nečiji rad (ili nerad) i vidite samo lenjost, nedostaju vam ključni detalji. Uvek postoji objašnjenje, ukazuje Prajs.

Neretko postoje barijere. Prepoznavanje tih barijera i gledanje na njih kao na opravdane – često je prvi korak ka razbijanju „lenjih“ obrazaca ponašanja, zaključuje profesor Devon Prajs.

Izvor: n1info.rs

Roditelji dece obolele od retkih bolesti u Somboru mogu se do 20. decembra prijaviti za dobijanje jednokratne finansijske pomoći koju daje grad Sombor.

Za ovu svrhu opredeljeno je 1,5 miliona dinara a pravo na pomoć mogu da ostvare roditelji ili staratelji dece obolele od retkih bolesti koja nisu starija od 18 godina, imaju prebivalište u Somboru i upisana su u registar obolelih od retkih bolesti, koji vodi Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.

Prijave se podnose u Centru za pružanje usluga socijalne zaštite grada Sombora.

Izvor: telegraf.rs

Odbojkašice Volejstarsa nakon dve vezane pobede protiv Novog Pazara i Kolubare, ovog vikenda dočekuju snažnu ekipu Crno Bele 011.

„Očekuje nas prava borba za svaku loptu, atraktivni poeni i energija koja diže publiku na noge“ – poručuju predstavnici domaćeg tima, koji su iskoristili priliku da pozovu sve navijače i ljubitelje odbojke da dođu u Gradsku halu Mostonga u nedelju, 15. decembra i pruže podršku devojkama da dođu do nove prvenstvene pobede koja bi mogla da ih dodatno učvrsti u vrhu tabele.

Susret se igra od 18.30 časova, a dodeljen je sudijskom paru Luka Todorović/Jovana Jevtić.

Izvor: somborsport.org

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 13. decembar

POKRAJINSKA vlada u Novom Sadu odlučila je na današnjoj sednici da usmeri oko 50 miliona dinara u rekonstrukcije i nabavke potrebne opreme u sedam mesta Vojvodine od Bezdana do Rume.

Najveća suma , 19 miliona dinara, izdvojena je za rekonstrukciju sistema grejanja (kotlarnice) u OŠ „Bratstvo-jedinstvo” u naselju Bezdan u Opštini Sombor.

Takođe, za nabavku medicinske opreme za potrebe Gerontološkog centra Subotica i Doma za duševno obolele „1. oktobar” u Starom Lecu opredeljeno je po sedam miliona dinara, a za Gerontološki centr Vršac milion i po dinara. Obezbeđeno je i 8,9 miliona dinara za rekonstrukciju i dogradnju objekta Parohijskog doma u Srbobranu, koji je izgrađen početkom 20. veka i od posebnog je značaja za zaštitu kulurnog nasleđa u tom mestu.

Na sednici je doneta i odluka da se Opštini Bečej usmeri tri miliona dinara za finansiranje rekonstrukcije krova iznad fiskulturne sale na delu objekta „Kolibri“, u sastavu Predškolske ustanove „Labud Pejović” u Bečeju. Takođe, sa 2,8 miliona dinara biće finansirana zamena stolarije u Osnovnoj školi „Ivo Lola Ribar” u Rumi, koja nije menjana više od pet decenija.

Izvor: novosti.rs

U organizaciji Srbije, ovih dana počinje nova sezona terenskih i teorijskih obuka za Međunarodni zimski popis ptica vodenih staništa (IWC) i Panonski sinhroni popis ptica grabljivica.

Obuke su besplatne i vikend pred nama će se održati u prepodnevnim časovima na 4 lokacije:

U subotu - 14.12. u Kragujevcu i Bačkom Petrovcu.

U nedelju - 15.12. u Apatinu i Beogradu (na Zemunskom keju).

U Kragujevcu i Apatinu nakon terenskih obilazaka biće organizovana i predavanja u vezi sa problematikom IWC-a i sprečavanja nezakonitog stradanja ptica (IKB).

“Da biste se prijavili i dobili dodatne informacije u vezi sa planiranim obukama pišite na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. Napišite ime i prezime ljudi koje prijavljujete, odakle ste i kojoj obuci bi prisustvovali, a mi vam šaljemo prijavni formular. Prijave su otvorene do petka 13.12. u 16 sati”, poručili su organizatori, te najavili da sve zainteresovane u narednom periodu očekuju i obuke u Pirotu, Nišu, Zaječaru, Novoj Varoši, Novom Sadu, Beogradu, Bačkoj Topoli, Deronjama, o kojima će javnost biti blagovremeno obaveštena.

Izvor: Radio Apatin

Članovi Saveta za bezbednost saobraćaja grada Sombora, uručili su danas sedišta za vožnju dece biciklom, kao i auto sedišta za bezbednu vožnju najmlađih sugrađana. Sedišta su dodeljena na osnovu javnih poziva roditeljima/starateljima koji su trajali od 2. do 6. decembra 2024. godine.

Pre samog početka podele prisutne je pozdravio gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, koji je tom prilikom poručio da je prioritet u radu Saveta bezbednost najmlađih učesnika u saobraćaju.

„Veoma sam ponosan na sve lepe akcije koje sprovodimo sa Savetom za bezbednost saobraćaja grada Sombora. Već šestu godinu zaredom, pored brojnih drugih aktivnosti, realizujemo podelu sedišta za bicikle našim najmlađim sugrađanima. Tako smo danas, roditeljima i njihovim mališanima, uručili 200 sedišta za bicike, kako bi povećali bezbednost naših najmlađih učesnika u saobraćaju. Grad Sombor će zajedno sa Savetom za bezbednost saobraćaja i u narednom periodu nastaviti sa ovakvim akcijama, jer je bezbednost mališana u saobraćaju apsolutni prioritet“, istakao je Ratković.

Pored gradonačelnika, sedišta su sugrađanima uručili članovi Saveta za bezbednost saobraćaja, načelnik Saobraćajne policije PU Sombor Staša Kovačević, Đorđe Zorić, Pavle Terzić, Rosana Krstić, Gordana Vulović, Savo Radić, Predrag Rodić, Zdravko Pupovac i Latinka Vasiljković.

Savet za bezbednost saobraćaja grada Sombora nabavku sedišta obezbedio je u okviru preventivno-promotivnih aktivnosti iz programa za rad tela za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja na području Grada Sombora za 2024. godinu, koje finansira Agencija za bezbednost saobraćaja i Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Gugl je u ponedeljak zadivio svet tehnologije predstavivši svoj najnoviji patent, kvantni čip nazvan Vilou (Willow).

Naime, prema procenama, rešavanje proračuna za koji Vilou treba manje od pet minuta, bi trenutno najbržim svetskim super-kompjuterima trebalo deset septiliona ili 10.000.000.000.000.000.000.000.000 godina (jedinica praćena sa 25 nula), što je vremenski period duži od poznate starosti univerzuma, ističu iz Gugla.

Ovo je, kako se navodi, proboj u oblasti kvantnog računarstva koji predstavlja značajan pomak ka razvoju upotrebljivog kvantnog računara velikih razmera.

Kvantni čip je posebna vrsta kompjuterskog čipa dizajnirana da koristi principe kvantne mehanike, nauke o sitnim česticama poput atoma.

Dok obični čipovi koriste bitove za obradu informacija po principu binarnog sistema (0 ili 1), kvantni čipovi i kvantni računari koriste kvantne bitove ili kjubite koji mogu biti 0 ili 1 ili oba istovremeno. Ova sposobnost omogućava kvantnim čipovima da obrađuju složene informacije i rešavaju više složenih proračuna istovremeno za mnogo kraće vremena od tradicionalnih računara.

Tradicionalni superkompjuteri, kao što je Frontier, drugi najbrži superkompjuter na svetu, koriste se za napredno modeliranje i simulacije u nauci, u oblastima poput energetike, fizike i medicine. Mada nesumnjivo moćni, superkompjuteri su velike mašine koje zahtevaju ogromne količine energije za hlađenje.

Guglovi naučnici iz istraživačkog centra u Santa Barbari uspeli su da demonstriraju značajan napredak u onome što već decenijama predstavlja izazov naučnicima kvantnog računarstva, a poznato je kao ispravljanje grešaka.

Što je kvantni računar korisniji, to ima više kjubita, koji predstavlja osnovnu mernu jedinicu kvantnog računarstva, poput bita u standardnom računarstvu.

Glavni problem ove tehnologije je taj što je sklona greškama. Što čip ima više kjubita to je sklonost greškama veća. Greške su dugo vremena bile prepreka u stvaranju moćnijih kvantnih računara.

Vilou radi koristeći superprovodljive transmon kjubite, sićušna električna kola koja manifestuju kvantno ponašanje na ekstremno niskim temperaturama. Da bi se ova osetljiva kvantna stanja održala kjubiti se hlade na temperature malo iznad apsolutne nule. Ovo smanjuje vibracije i druge smetnje koje mogu poremetiti kjubite i dovesti do grešaka u proračunima.

Na taj način, Vilou je u stanju da ispravlja greške u realnom vremenu.

Gugl vidi Vilou kao važan korak ka izgradnji kvantnog računara koji će se u praktične svrhe koristiti u oblastima farmaceutskih inovacija, energije fuzije i dizajna baterija.

Mnogi tehnološki giganti, uključujući Majkrosoft, Intel i IBM, rade na sličnoj tehnologiji kao deo agende Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u nadmetanju sa Kinom za prevlast u ovoj oblasti. SAD su kroz takozvani CHIPS Act (Chips and Science Act) uložili 174 milijardi dolara u naučna i tehnološka istraživanja koja, između ostalog, obuhvataju i razvoj kvantnog računarstva. Nasuprot njima, kineska vlada je rekla da ulaže više od 15,2 milijarde dolara u kvantna istraživanja.

Pretnja bitkoinu

Ubrzo nakon lansiranja Guglovog kvantnog čipa, diskusije su izbile u tehnološkoj i kripto zajednici gde su jedni tvrdili da bi kvantni čipovi, poput Vilou, mogli značiti potencijalni kraj bitkoina i kriptovaluta.

Ova bojazan proizilazi iz uverenja da bi kvantni napredak mogao da razbije kriptografske algoritme koji podržavaju blokčejn tehnologiju na kojoj počiva bitkoin i time ugrozi njegovu bezbednost i održivost.

U objašnjenju, stručnjaci se pozivaju na kritičnu razliku koja postoji u kvantnom računarstvu između fizičkih i logičkih kjubita. Fizički kjubiti su jedinice kvantnih informacija koje su krhke i podložne greškama, pa samim tim nisu dovoljni za pouzdana izračunavanja.

Sa druge strane, logički kjubiti su kjubiti sa ispravljenom greškom koji kombinuju više, nekad i po nekoliko hiljada, fizičkih kjubita da bi formirali jednu stabilnu računarsku jedinicu.

Ova razlika je ključna, jer se brojevi koji se navode kao potrebni za razbijanje kriptografskih algoritama odnose se na fizičke kjubite, od kojih je Vilou postigla samo 105. Za razbijanje kriptografskih algoritama biće neophodan kvantni kompjuter koji ima milione, ili čak milijarde, kjubita sa niskom stopom grešaka.

U tom smislu, biće neophodno mnogo više napretka u kvantnoj tehnologiji da bi predstavljala realnu pretnju kriptografskim sistemima.

Do tad bi sektor kriptovaluta mogao da razvije algoritme otporne na kvantnu tehnologiju.

Izvor: danas.rs