Sombor.info

Veštačka inteligencija korisnija je svakim danom sve više i više.

Koliko god proces prevođebha bio težak, ništa ne može da se poredi sa izazovom prevođenja drevnog jezika na savremeni. Ovi prevodioci ne samo da moraju da ožive izumrle jezike iz pisanih izvora, već moraju i da poseduju duboko znanje o tome kako su se kulture koje su stvorile te izvore razvijale tokom vekova. Ako to nije dovoljno, njihovi izvori su često fragmentisani, što znači da je ključni kontekst izgubljen kroz vreme.

Zbog ovoga, broj ljudi koji su sposobni da prevode jezike iz antike je mali, a njihov trud često ne može da isprati količinu tekstova koje arheolozi otkrivaju.

Uzmimo za primer drevni akadijski jezik. Ovaj rani semitski jezik je jedan od najbolje dokumentovanih iz antičkog sveta. Stotine hiljada, prema nekim izvorima čak i više od milion, akadijskih tekstova otkriveno je i danas se čuva u muzejima i univerzitetima. Mnogi su čak i digitalizovani. Svaki od tih tekstova ima potencijal da nas nauči o životu, politici i verovanjima prvih civilizacija, ali to znanje ostaje „zaključano“ zbog vremena i ljudskih resursa potrebnih za njihovo prevođenje.

Kako bi se ovo promenilo, multidisciplinarni tim arheologa i stručnjaka za računarske nauke razvio je veštačku inteligenciju (AI) koja može da prevodi akadijski gotovo trenutno, otključavajući istorijske zapise sačuvane u ovim 5.000 godina starim tablicama.

Akadijski je bio maternji jezik Akadskog carstva, koje je nastalo oko 2.300. godine pre nove ere, zahvaljujući osvajačkim pohodima njegovog osnivača, Sargona Velikog. Kao govorni jezik, akadijski se s vremenom podelio na asirski i vavilonski dijalekat pre nego što ga je potpuno zamenio aramejski početkom prvog milenijuma pre nove ere. Danas je to zaista izumrli jezik, bez potomaka koji bi nastavili njegovo nasleđe.

Kao pisani jezik, međutim, akadijski se pokazao trajnijim. Carstvo je usvojilo klinasto pismo svog prethodnika, sumerske civilizacije. Ovaj sistem pisanja koristio je trščano pero za utiskivanje klinastih znakova u mokre glinene tablice pre nego što bi se one pekle (otuda i naziv „klinasto pismo“, što na latinskom znači „klinastog oblika“). Čak i nakon što je aramejski zamenio akadijski kao uobičajen jezik tog regiona, učenjaci su nastavili da pišu na akadijskom klinastom pismu sve do prvog veka nove ere — čak i u antici, čini se da su akademici bili neverovatno uporni.

Proces prevođenja akadijskog jezika je dvofazni. Prvo, stručnjaci transliterišu klinaste znakove, odnosno prepisuju ih koristeći slične fonetske zvuke ciljnog jezika. Na primer, arapska reč الله transliteriše se kao „Allah“ na engleskom jeziku. Zatim, naučnici koriste transliteraciju da prevedu tekst na savremeni jezik.

Kako bi ubrzali ovaj dugotrajan proces, istraživački tim je razvio model mašinskog prevođenja za akadijsko klinasto pismo, koristeći istu tehnologiju koja pokreće Google Translate. Model veštačke inteligencije je treniran na uzorku tekstova iz Open Richly Annotated Cuneiform Corpus-a, a zatim je naučen da prevodi na dva načina: iz transliteracije originalnih tekstova i direktno iz klinastih znakova.

Rezultati su obećavajući, ali ima još posla. Model najbolje funkcioniše sa kratkim i srednje dugačkim rečenicama i sa formalnijim žanrovima, poput kraljevskih dekreta i administrativnih zapisa. Uz više obuke na većem skupu podataka, istraživači se nadaju da će poboljšati tačnost prevoda. Na kraju, cilj je da AI model postane virtuelni pomoćnik za ljudske naučnike, pružajući brze prevode koje stručnjaci mogu dalje da usavrše.

„Stotine hiljada glinenih tablica sa klinastim pismom dokumentuju političku, društvenu, ekonomsku i naučnu istoriju drevne Mesopotamije. Ipak, većina tih dokumenata ostaje neprevedena i nedostupna zbog njihovog ogromnog broja i ograničenog broja stručnjaka sposobnih da ih čitaju,“ piše tim u studiji.

Ovo predstavlja veliki korak ka očuvanju i širenju kulturnog nasleđa drevne Mesopotamije, piše nova.rs.

Ako ste se nadali nekom spajanju neradnih dana i vikenda na startu 2025. godine, to će biti moguće eventualno uz neko dan od odmora - i Nova godina i Božić "padaju" usred nedelje.

Kalendar neradnih dana za 2025. počinje već s prvim danima Nove godine – koji su u ovom „izvlačenju“ sreda i četvrtak. Božić, 7. januar, slavićemo u utorak, tako da ćemo i njega teško spojiti s vikendom.

Ipak, ukoliko ste spremni da iskoristite neki dan odmora, 2025. možete početi s podužom pauzom.

Kako da najbolje spojite neradne dane i vikende

Tako, na primer, ako uzmete samo slobodan petak, 3. januar, nadovezuje se vikend i – imate čak pet slobodnih dana u nizu, od 1. do 5. januara. Ako uzmete i ponedeljak, 6. januar – slobodni ste od Nove godine zaključno s Božićem, što je sasvim pristojan odmor, a zapravo ste „potrošili“ samo dva dana.

Naravno, zavisno od mogućnosti, možete uzeti i 30. i 31. decembar, te 3. januar i sastaviti celu nedelju, odnosno 9 neradnih dana u nizu, a sigurno ima srećnika koji su već napravili kombinaciju od čak 11 dana – sa samo četiri „uložena“ – od 30. decembra do 7. januara.

Kasnije će biti i lakših spajanja, u februaru se Dan državnosti namešta tako da imamo produžen vikend od 15. do 17. februara, neradni dani za Uskrs protežu se od petka 18. aprila do ponedeljka 21. aprila, a 1. i 2. maj su četvrtak i petak – taman pred vikend. Pogledajte ceo kalendar.

Svi državni i verski praznici 2025.

Tokom 2025. godine imaćemo ukupno 21 neradni dan – ovo je spisak državnih i verskih praznika objavljen na sajtu Paragraf.rs.

1. i 2. januar (sreda i četvrtak)

Nova godina – neradni dani

7. januar (utorak)

Božić – neradni dan

27. januar (ponedeljak)

Sveti Sava – obeležava se radno

15, 16. i 17. februar (subota – ponedeljak)

Dan državnosti – neradni dani

30. mart (nedelja)

Prvi dan Ramazanskog bajrama – za pripadnike islamske zajednice neradni dan

18, 19, 20. i 21. april (petak – ponedeljak)

Vaskršnji praznici – pravoslavni – neradni dani

18, 19, 20. i 21. april (petak – ponedeljak)

Uskršnji praznici – katolički – za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica neradni dani

22. april (utorak)

Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu – obeležava se radno

1. i 2. maj (četvrtak – petak)

Praznik rada – neradni dani

9. maj (petak)

Dan pobede – obeležava se radno

6. jun (petak)

Prvi dan Kurbanskog bajrama – za pripadnike islamske zajednice neradni dan

28. jun (subota)

Vidovdan – obeležava se radno

2. oktobar (četvrtak)

Jom Kipur – za pripadnike jevrejske zajednice neradni dan

21. oktobar (utorak)

Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu – obeležava se radno

11. novembar (utorak)

Dan primirja u Prvom svetskom ratu – neradni dan

25. decembar (četvrtak)

Prvi dan Božića – za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica neradni dan

Izvor: nova.rs

Prema porodičnoj i bračnoj savetnici, Tini Fej, detinjstvo je temelj našeg emocionalnog razvoja – ono što živimo u tim ranim godinama, oblikuje nas za ceo život.

Nedostatak topline i ljubavi može ostaviti dubok trag, ali to ne znači da takve osobe ne mogu da savladaju te izazove. Mnogi uspevaju da razviju emocionalnu otpornost i izgrade srećan život uprkos izazovnim počecima.

Ipak, postoje određene osobine koje su česte među ljudima koji su odrasli bez mnogo nežnosti i topline. Savetnica je izdvojila nekoliko.

Poteškoće u uspostavljanju veza

„Ljudi su društvena bića koja žude za povezivanjem, ali oni koji su odrasli s malo topline mogu imati poteškoće u formiranju emocionalnih veza. Kao da pokušavaju da govore jezik koji nikada nisu naučili. To ne znači da ne žele povezanost, već često nedostaju alati i iskustvo“, objašnjava Fej za „Hack Spirit“.

Uz strpljenje i podršku, mnogi ipak uspevaju da razviju duboke i značajne odnose, dodaje savetnica.

Intenzivna potreba za nezavisnošću
Osobe koje su odrasle bez emocionalne podrške često razvijaju snažan osećaj nezavisnosti, što je poput instinkta preživljavanja, prenosi Index.hr.

Fej ističe: „Oslanjajući se isključivo na sebe, takve su osobe izgradile otpornost i samopouzdanje. Ipak, ova osobina može otežati prihvatanje pomoći i otvaranja prema drugima, što zahteva svesno nastojanje da se pronađe ravnoteža između samostalnosti i poverenja u ljude“.

Osetljivost na odbacivanje

„Odbacivanje je deo života, ali za osobe koje su odrasle bez ljubavi, može biti izrazito bolno.

Takve osobe često očekuju odbijanje čak i u neutralnim situacijama što može aktivirati delove mozga kao i fizička bol. Ovo nije preterana reakcija, već duboko ukorenjen mehanizam razvijen tokom formativnih godina“, napominje savjetnica.

Izuzetna samostalnost

Mnogi koji nisu imali emocionalnu podršku u detinjstvu se oslanjaju isključivo na sebe. To može dovesti do izuzetne otpornosti, ali i do izolacije i nepoverenja prema drugima.

„Ova strategija, koja je bila korisna u detinjstvu, može biti manje funkcionalna u odrasloj dobi koja zahteva svesno prilagođavanje. Razumijevanje ovih znakova nije samo alat za bolje razumevanje sebe ili drugih, već i prilika za razvijanje empatije i podrške onima koji možda još uvek nose tragove svog detinjstva“, zaključila je Fej.

Nakon studenata, proteste i blokade od petka najavljuje i više udruženja poljoprivrednika koji, između ostalog, traže i smene svih nadležnih u resornom ministarstvu i skupštinskom odboru, kao i premijera Miloša Vučevića.

Milan Pajić iz udruženja „Naše mleko“ kaže da od maja prošle godine, kada su imali velike proteste, vlada nije ispoštovala dogovore.

„Pored svega toga imali smo jednu veliku presiju na sve poljoprivrednike, od samih tih protesta bilo je medijskih i policijskih progona. Većina poljoprivrednika je ucenjena, a neki su se uplašili i u ovom trenutku, čak i na samu pomisao na proteste“, kaže Pajić.

Kako navodi, velika represija u vidu inspekcijskog nadzora Ministarstva poljoprivrede usledila je na sve one koji nisu poklekli.

Inspekcija je na vrata poljoprivrednih gazdinstava pokucala Zlatku Kokanoviću, Predragu Veljkoviću, Đoku Ćurčiću. Ono što veže ove ljude, osim bavljenja poljoprivredom, jeste i borba protiv iskopavanja litijuma.

„Rešenja o pasivnom statusu su donošena i subotom, a onda kada smo održali skup poljoprivrednika i udruženja gde je odlučeno da se krene u proteste, kao rezultat toga dobio sam rešenje o pasivnom statusu“, navodi naš sagovornik.

To znači, kako kaže, da više ne možete da funkcionišete.

„Aktivan status je jedan dokument kojim vi dokazujete da je vaše gazdinstvo aktivno i da radite sve kako bi trebalo da radite. Ako idete u banku da uzmete kredit, treba vam aktivan status. Ako vam dolazi kupac da vam kupi stoku, traže vam aktivan status. Da biste ostvarili bilo kakvu premiju, subvenciju od države, ako niste u aktivnom statusu, ne možete da dobijete“, objašnjava.

Pajić sa pasivnim statusom ne može da nastavi da se bavi mlekarstvom.

To je, kako kaže, i glavni cilj vlasti – da pogazi poljoprivredna gazdinstva i ovom malom broju ljudi koji se bave tim poslom.

„U svakom izlaganju ministra Martinovića provlači se priča o rudniku, o litijumu i da je on tu da potpiše svakog momenta to poljoprivredno zemljište ide za rudnik, što je nedopustivo“, ističe.

Poljoprivrednici koji stupaju u petak u blokadu, podržali su studentske blokade.

Zahtev koji dodaju jeste smena u Ministarstvu poljoprivrede.

U petak će, nakon 15 minuta komemorativne tišine i odavanje pošte stradalima u Novom Sadu, poljoprivrednici blokirati saobraćajnice.

„Mene su pitali, dokle ćete da idete.. Očigledno, dok smo živi. Ovo Ministarstvo i Vlada su nama objavili rat. Mi imamo samo jedan izbor – ili ćemo da ratujemo ili potpišemo kapitulaciju“, zaključujemo.

Izvor: n1info.rs

Iz Opšte bolnice “Dr Radivoj Simonović” Sombor obaveštavaju pacijente da u narednom periodu neće biti obavljani mamografski pregledi u ovoj bolnici.

“Obaveštavamo vas da se u periodu od 16. decembra 2024. do 10. januara 2025. mamografski pregledi neće raditi zbog pripreme za instalacije novog mamografskog aparata, a čija je isporuka predviđena za sredu 25. decembra 2024.”

Radiolozi Opšte bolnice nastaviće da obavljaju mamografske preglede 10. januara naredne godine.

Noć srpskog filma, 12. decembar

18.00 časova – Leto kada sam naučila da letim

Režija: Radivoje Andrić
U glavnim ulogama: Klara Hrvanović, Olga Odanović, Snježana Sinovčić, Žarko Laušević
Trajanje: 87 minuta
Scenario: Ljubica Luković, po romanu Jasminke Petrović
Kompozitor: Vasil Hadžimanov

‘’Leto kada sam naučila da letim’’ je nežna priča o odrastanju i pomirenju.
Dvanaestogodišnja Sofija (Klara Hrvanović) mašta o kampovanju sa ekipom i svom prvom poljupcu. Ipak, primorana je da letovanje provede u trošnoj porodičnoj kući na Hvaru, sa svojom pomalo napornom bakom Marijom (Olga Odanović) i luckastom baba-tetkom Luce (Snježana Sinovčić).
Bez društva, dometa i interneta, Sofijin život na Hvaru je ‘’pa ka o’’, ali monotoniju ubrzo prekida neobično ponašanje bake Marije. Sofija naslućuje da je u pitanju nekakva tajna romansa, ali velika istraga babinog ljubavnog života zapravo rezultira otkrićem dugo čuvane porodične tajne.
Sa novim prijateljstvima, simpatijama i avanturom, Sofija dobija svoje letovanje iz snova, ali i mnogo više nego što je mogla da izmašta.

20.00časova - Čuvari formule

Režija: Dragan Bjelogrlić
U glavnim ulogama: Alexis Manenti, Radivoje Bukvić, Lionel Abelanski, Jérémie Laheurte, Olivier Barthélémy, Ognjen Mićović, Jovan Jovanović, Anne Serra, Alisa Radaković, Miki Manojlović, Dragan Bjelogrlić
Žanr: Drama
Trajanje: 120 minuta
Scenario: Vuk Ršumović / Ognjen Sviličić / Dragan Bjelogrlić
Kompozitor: Aleksandar Ranđelović

U jeku hladnoratovske krize, grupa naučnika u Institutu Vinča sprovodi tajni projekat koji predvodi profesor Dragoslav Popović. Sticajem nepredviđenih okolnosti, oni bivaju izloženi smrtonosnoj dozi zračenja, zbog čega ih jugoslovenska tajna policija odvodi na lečenje u Kliniku Kiri u Parizu. Francuski doktorski tim na čelu sa profesorom Žoržom Mateom zaključuje da je njihovo stanje kritično i da su im dani odbrojani. On predlaže da se po prvi put u istoriji izvede delikatna i neizvesna intervencija. Da li je u pitanju eksperiment nad živim ljudima ili on zaista želi da im pomogne – postaje mučno pitanje za jugoslovenske naučnike.

Cena: 200 dinara

Gradovi i opštine Zapadnog Balkana, pa i Srbije, u prilici su da budu deo evropskog Urbakt programa. Ciljevi su rešavanje lokalnih problema i poboljšanje života građana, kroz razmenu znanja i iskustava. Program finansira Evropska unija.

Kragujevac i Sombor postali su deo Urbakt porodice, čiju je podršku u protekle dve decenije iskoristilo više od 1.000 evropskih gradova. Kragujevcu je potrebna pomoć u obnovi Kneževog arsenala, jedinstvenog vojno-indusrtrijskog i arhitektonskog kompleksa u Evropi, odakle je 1853. počela industrijalizacija naše zemlje. Ta kulturno-istorijska celina nije odolela zubu vremena, a spomenik je kulture od izuzetnog zanačaj.

“Vrlo kompleksan projekat urbane regeneracije koja je pred nama na dugoročnom nivou. Tako da je više nego očigledno bilo da je dobar izbor da vežemo ovaj Urbakt projekat za prostor Kneževog arsenala, odnosno Vojno-tehničkog zavoda, odnosno za njegovu prvu zonu koja obuhvata 37 hekatara“, kaže Ivan Radulović, glavni gradski urbanista u Kragujevcu.

300 kilometara severnije, u Somboru, neophodno je urediti Veliki bački kanal, koji je otvoren 1802. godine i povezuje taj grad sa Dunavom. Nekada je služio i za odvodnjavanje.

“A sad nam treba iz sasvim drugih razloga. Sad nam treba navodnjavanje, hronično nam nedostaje vode. Naš ideal je da naš kanal bude kao Kanal du Midi iz Francuske sa biciklističkim stazama, drvoredima”, navodi Dragana Siljanović Kozoderović, urbanista u JKP "Prostor" u Somboru.

Kroz Urbakt program oba grada trebalo bi da nađu rešenje. Umreženi su sa drugim evropskim gradovima, koji su prevazišli slične probleme i od kojih dobijaju savete i ideje.

“Pomoć u izgradnji strategija, studija, planova za budućnost na osnovu kojih će trebalo bi da se otvore i konkretni projekti koji će biti za izgradnju infrastrukture i za mnogo veće projekte koji će biti konkretniji i nekako vidljiviji”, kaže Dr Branislav Antonić Urbakt stručnjak sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Urbakt program, koji u Srbiji vodi Ministarstvo za evropske integracije, zapravo je "propusnica" za lakše dobijanje sredstava od Evropske unije.

“Ono što što bih izdovjila to je da upravo te mreže i projekti koji se kroz Urbakt sprovode služe kao osnova, odnosno taj planski dokument kao osnova za dalje pristupanje fondovima tako da je od izuzetne važnosti da što više gradova u Srbji učestvuje u ovim projektima”, navodi Sanda Šimić iz Ministarstva za evropske integracije

U toku je specijalni poziv Urbakt programa za dvadesetak gradova i opština Zapadnog Balkana.

“Za razliku od nekih drugih projekata i programa Evropske unije Urbakt je specifičan, jer nudi partnerima, gradovima i opštinama podršku kroz učešće nezavnisnih stručnjaka. Upravo uz tu podršku lokalnih i međunarodnih stručnjaka oni mogu lakše da sve postignu što je na neki način propisano i što su odlučili se da ispune kroz dato učešće”, navodi dr Branislav Antonić sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Izvor: RTS

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 10. decembar

Utakmicama 9. kola završen je prvi deo kuglaškom prvenstva Super lige Srbije i Prve lige Srbije – grupa Vojvodina. Iznenađenje kola, ali i jesenjeg dela prvenstva priredila je ekipa Kljajićeva koja u poslednjem meču godine „deklasirala“ šampionski sastav Beograda sa 7:1 (3.641:3.508).

Svi igrači domaćeg tima su bili na visini zadatka i sa preko 600 srušenih čunjeva. Poena za domaće osvojili su: Jovan Ćalić (616), Rade Šušnjar (615), Marko Jovetić (612), Milan Trkulja (609), Đorđe Dragojević (586), Dragan Šušilović (603).

„Ovo je najveća pobeda u istoriji našeg kluba nad višestrukim prvakom Srbije, koji u svom sastavu ima nekoliko reprezentativaca“ – reči su predsednika kluba Željka Suzića po samom završeku susreta.

Naši navijači napravili su „vrelu“ atmosferu i publika je uživala u vrhunskim rezultatima obe ekipe. Mnogo su nam pomogli da nanesemo prvi poraz Beograđanima u sezoni. Rezultat je plod rada uprave i igrača i maksimalnog zalaganja svih u klubu. Završavamo polusezonu na visokom trećem mestu u debitantskoj sezoni Superlige. Imamo mesec dana da se spremimo za drugu polusezonu, u koju želimo da uđemo još spremniji na krilima ove velike pobede – zaključio je Suzić. Drugi naš superligaš doživeo je poraz na gostovanju od beogradskog Partizana sa 6:2 (3.560:3.439).

Poene za Vihor upisali su Ranko Kurteš (605) i Damir Trivić (581). Izveštaj… Nakon poslednjeg jesenjeg kola Kljajićevo je na trećem mestu sa 13 bodova. Beograd je prvi sa 16, dok je novosadska Vojvodina drugoplasirana sa dva boda manje. Vihor je na osmom mestu sa šest bodova. Prvenstvo se nastavlja 12. januara mečevima desetog kola u kojem će snage odmeriti dva naša predstavnika.

Ekipa Korduna doživela je poraz na kraju prvoligaškog takmičenja od novosadskog 13. maja sa 6:2 (3.192:3:157). Marko Basara i Nikola Blagojević osvojili su jedine bodove za Kordunaše koji su ovim porazom izgubili lidersku poziciju na tabeli.

Godinu završavaju na deobi drugog mesta sa ekipom Vovjodine iz Bačkog Gradišta Drugi deo šampionata startuje nakon mesec dana pauze, a odmah na startu će odmeriti snage sa jesenjim prvakom, Banatom iz Zrenjanina.

Izvor: somborsport.org

U Svečanoj sali u zgrade „Županije“, juče su uručena rešenja roditeljima koji su ostvarili pravo na roditeljski dodatak za prvorođeno dete, kao i rešenja za jednokratnu finansijsku pomoć nezaposlenim porodiljama.

Rešenje za jednokratnu finansijsku pomoć i roditeljski dodatak danas je dobilo 77 porodilja sa teritorije Grada Sombora, a od početka godine doneto je ukupno 206 rešenja.

Prisutne roditelje je pre same dodele pozdravio zamenik gradonačelnika Milan Stakić, čestitavši im na roditeljstvu i poželevši dobrodošlicu njihovim novim članovima porodice.

„Grad Sombor prepoznaje značaj podrške roditeljstvu i porodicama sa decom i u te svrhe je dodelio više od 17 000 000 dinara za brojne mere i usluge koje sprovodi. Danas dodeljujemo 77 rešenja za jednokratnu pomoć nezaposlenim porodiljama u iznosu od 60 000 dinara i roditeljski dodatak za prvorođeno dete u iznosu od 40 000 dinara. Pored toga, Grad Sombor svake godine prvorođenoj bebi daruje 100 000 dinara, što će biti slučaj i naredne godine. Možemo se pohvaliti da je grad u 2024. godini dodelio 206 rešenja u ove svrhe, što nas podstiče da i u narednim godinama nastavimo sa izdvajanjem značajnih sredstava u cilju doprinosa povećanju nataliteta“ poručio je zamenik gradonačelnika.

Dodeli ugovora prisustvovali su i član Gradskog veća za oblast zdravstva i socijalne politike dr Radenko Stanić i načelnica Odeljenja društvenih delatnosti Marija Jerković.