Sombor.info

Pedijatri u Nemačkoj upozorili su da bebe i malu decu ne treba hraniti veganski. Dečji organizam izuzetno je osetljiv na nedostatak hranljivih materija, rekli su u udruženju pedijatara i lekara za adolescente (BVKJ) Severne Rajne-Vestfalije.

Za dobar telesni rast i zdrav razvoj svih organa, a posebno mozga, potrebne su mnoge supstance, i to u dovoljnim količinama, objasnio je portparol udruženja Aksel Geršlauer (Axel Gerschlauer) povodom 1. novembra, Svetskog dana vegana, prenosi Dpa.

Kod veganske ishrane, snabdevanje proteinima, određenim masnim kiselinama, vitaminima, kao i drugim elementima koji se unose u tragovima, je kritično.Čak i male fluktuacije i nedovoljno snabdevanje mogu oštetiti organe beba koji rastu i posebno su osetljivi, rekao je Geršlauer.

Konkretno, „masovno i trajno“ mogu biti ugroženi neurološki razvoj i mentalno zdravlje. Skoro 10 odsto odraslih u Nemačkoj su sada vegetarijanci – ne jedu meso i mesne proizvode – ili vegani, odnosno ne jedu bilo kakve životinjske proizvode kao što su mleko ili jaja, saopštilo je udruženje.

Mnogi roditelji isto hrane svoju decu vegetarijanski ili veganski. Dijeta bez mesa za mlade smatra se izvodljivom pod određenim uslovima. Ali veganska ishrana se ne preporučuje bebama i maloj deci.

Deca treba da se hrane raznovrsno, uz umerenu konzumaciju mesa i životinjskih proizvoda kao što su mleko i sir.

Veganskoj ishrani nedostaju važne hranljive materije koje moraju da se nadoknade iz druge hrane. To je samo u ograničenoj meri moguće kroz prirodnu hranu. Na primer, vitamin B12 mora da se nadoknadi suplementima.

Ako su starija deca i mladi svesno vegani, zbog dobrobiti životinja ili ekologije, to je za pohvalu. Prema BVKJ, tada su potrebni kvalifikovani saveti i redovne analize krvi – jer treba osigurati unos svih važnih hranljivih materija.

Dojilje veganke moraju da unose vitamin B12 i takođe da redovno daju krv na analizu.

Izvor: bitiroditelj.com

Jednu više od 140 godina od kada je sagrađeno, zdanjem Srpske čitaonice „Laza Kostić“ ponovo odjekuju glasovi majstora koji rade na njegovoj rekonstukciji.

Kako bi se uverio u dinamiku završnice radova na rekonstrukciji fasade somborsku Srpsku čitaonicu obišao je gradonačelnik Antonio Ratković, koji je sa predsednikom Upravnog odbora ove institucije Borislavom Avramovićem, razgovarao o radovima koji se realizuju kao i potrebi za dodatnim ulaganjima u zdanje, jedan od arhitektonskih bisera grada.

Aktuelna rekonstrukcija Srpske čitaonice podrazumeva radove na sanaciji i adaptaciji spolјašnje fasade zgrade, te zamenu stolarije, oluka i postavlјanje dekorativne rasvete. U toku su završni radovi na zameni stolarije na sva tri nivoa objekta, a očekivani rok završetka svih radova je u prvoj polovini decembra. Za razliku od prethodne rekonstrukcije pre nepune dve decenije, tačnije 2005. godine, kada je obnova spolјašnosti vremešne palate na glavnoj gradskoj Ulici Kralјa Petra Prvog finansirana iz sredstava obezbeđenih zakupom, ova rekonstrukcija je finansirana novcem iz gradske i kase AP Vojvodine.

Sav novac potreban za rekonstrukciju potiče iz fonda Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i somborskog gradskog buyeta u ukupnom iznosu od nešto više od 35,5 miliona dinara. Kako se zgrada Srpske čitaonice nalazi pod zaštitom države kao spomenik kulture, formalni naručilac radova je, za Sombor nadležan, Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture, dok su izvođači radova radnici ovdašnje kompanije „Somborelektro“ te „Granit Liješće“ iz Sremske Mitrovice i „Premijus“ iz Beograda.

Ideja o izgradnji zdanja Čitaonice se javila nakon više decenija njenog selјakanja po iznajmlјenim prostorima, pa su se o Božiću 1881. godine somborski srpski prvaci okupili u kući Sime Bikara i dogovorili da se podigne stalno čitaoničko zdanje. Domaćin je predložio, što je i usvojeno, da se za ovu namenu kupi posed sa kućom braće Šliser na uglu Glavnog i Solarskog sokaka, što je plaćeno tadašnjih 7.700 forinti. Istovremeno je čitaonička Skupština formirala sedmočlani „Odbor za zidanje Čitaonice“ koji je već krajem januara sledeće, 1882. godine, usvojio predlog da čitaoničko zdanje bude podignuto još iste godine, što se i ostvarilo, pošto je nakon polaganja kamena temelјca 25. maja zgrada završena i osvećena već o prazniku Svetog Andreja Prvozvanog u decembru.

Arhitektonski nacrt načinio je peštanski arhitekta Leopold Decer, a objekat je, za iznos od 24.000 forinti, sazidao Ferenc Decer, koji je te godine rukovodio i završnim radovima na obnovi i proširenju impresivne zgrade Županije, sadašnje Skupštine grada. Jednospratna zgrada Čitaonice je tokom narednih decenija prolazila kroz brojne mene, da bi kraj prošlog veka dočekala u oronulom stanju. Zahvalјujući iznajmlјivanju prizemlјa i podruma proslavlјenom košarkašu Želјku Rebrači, još jednom somborskom zetu, koji je unapred isplatio sve obaveze kao zakupac, Srpska čitaonica „Laza Kostić“ je detalјno rekonstruisana 1997. godine, da bi osam godina nakon detalјne, usledilo i, do ove godine, poslednje osvežavanje njene fasade.

Izvor: dnevnik.rs

Odgovarajući pritisak u gumama je ključan za sigurnost automobila ali i za „zdravlje“ samih guma. Ako pritisak u gumama nije ispravan, to utiče na životni vek guma, a može biti i vrlo opasno.

Propisani pritisak u gumama dosta se razlikuje od vozila do vozila, a zavisi od vrste guma, mase automobila i njegovog opterećenja. Podaci o preporučenom pritisku u gumama obično se mogu pronaći na B-stubu automobila na strani vozača ili na unutrašnjoj stani poklopca rezervoara za gorivo. Ako nisu ni na jednom od ovih mesta, sigurno ćete ih pronaći u uputstvu za korišćenje automobila, piše Jutarnji list.

U zavisnosti od toga koliko vozite, starosti i stanja guma, opterećenju automobila, spoljašnjoj temperaturi i mnogim drugim faktorima pritisak vazduha u gumama nije konstantan već se često menja, a vremenom ponekad zna i da znatno padne. Zbog toga se preporučuje da redovno proveravate stanje pritiska u gumama. To ne mora biti previše često, a idealno bi bilo da pritisak proverite pri svakom drugom točenju goriva. Za većinu vozača je to otprilike svake dve nedelje do mesec dana.

Šta se može dogoditi ako je pritisak u gumama neprikladan? Ako je pritisak vazduha prenizak, površina kojom guma ima kontakt s drumom se povećava. Samim tim, povećava se i otpor kotrljanja, što na kraju dovodi do veće potrošnje goriva.

Takođe, čak i kod malog odstupanja guma se blago deformiše, a zbog toga se stabilnost u vožnji smanjuje. To se u ekstremnim slučajevima može završiti tragično, pogotovo ako prebrzo vozite u krivinama. Iz istog razloga povećava se put kočenja, a gume čak mogu da puknu tokom vožnje.

Još opasniji je previsok pritisak u gumama. U tom slučaju se površina kojom guma ima kontakt s drumom smanjuje. Time se smanjuje otpor kotrljanja i potrošnja goriva, ali se istovremeno povećava trošenje gume na kontaktnoj površini. Guma zbog manje kontaktne površine ima duži put kočenja i veću mogućnost za proklizavanje u krivinama. Takođe se povećava rizik od akvaplaninga.

Na koliko pumpati gume?

Automobilske gume većine modela automobila obično pumpamo na pritisak od 2 do 2,4 bara, a preporučenu brojku za vaš automobil, koja je obično istaknuta na nalepnici negde na automobilu (obično na limu unutrašnje strane, ili okviru vrata), valja primenjivati tokom cele godine jer ne postoje različiti brojevi za leto ili zimu.

Međutim, spoljašnja temperatura ipak utiče na pritisak u gumama, pa ćete zato zimi kada stignu „minusi“ morati češće da proveravate i dopunjujete gumu vazduhom nego u letnjim mesecima, a sve kako biste održali idealan pritisak koji je jedan od bitnijih faktora za bezbednost vožnje.

Staro mišljenje vozača je da su nedovoljno napumpane gume bolje za vožnju u zimskim uslovima jer tada gume ostvaruju veći kontakt s terenom po kojem voze. Teoretski, to je tačno, a ponekad je i korisno, na primer, pri izvlačenju iz dubokog peska, međutim, ipak nije bezbedno voziti s niskim pritiskom u gumama. Naš savet je da i leti i zimi držite pritisak vazduha u gumama tačno onolikim koliko preporučuje proizvođač.

Zašto, mahom žene, u određenom godištu prestaju da spavaju ili imaju problem sa spavanjem kao i zašto nesanica dolazi u najgore vreme, objasnio je prof. dr Vladimir Diligenski, specijalista psihijatrije i subspecijalista iz konsultativne psihijatrije.

„Postoje dva tipa ljudi, a to su ljudi sove i ljudi ševe, znači oni kojima jako odgovara da noću ne spavaju do nekog gluvog doba, a onda zaspu oko pola 6, 6 i spavaju do dvanaest. Njima odgovara ta noćna homeostaza gde ih niko ne dira kada oni mogu da rade šta hoće i tada se dobro osećaju. To je genetika, znači neko je nasledio takav tip spavanja, a postoji i jedan sidrom koji se zove DSPS koji objašnjava da njima odgovara da kasnije legnu da spavaju i takav poremećaj se ne leči već kažu stručnjaci koji se bave time da te ljude samo treba uposliti od sedam ujutru i on će morati da promeni ritam“, priča prof. dr Diligenski za "N1".

Takođe, kako kaže, postoje ljudi kojima jako odgovara da ustaju rano ujutru, a to su ljudi na selu, oni rade ceo dan i već u sedam sati se spremaju za počinak. To su različiti genetski modeli.

Na pitanje šta je sa ljudima koji odu na spavanje oko pola jedanaest, jedanaest, ali se oko dva, pola tri bude i ne mogu da nastave sa spavanjem prof. dr Diligenski kaže:

„Ukoliko rano uveče morate da zaspite i malo odspavate pa se probudite to je tipično za depresiju, a ranojutarnje buđenje može da bude anksioznost mešana sa depresijom. Nesanica je simptom anksioznosti ili depresivnosti. Pojedinačna nesanica, a da nije deo anksioznosti ili depresivnosti je jako retka“, objašnjava Diligenski.

Doktor kaže da je nesanica moguća i u periodu menopauze kada dolazi do disbalansa hormona u organizmu.

„Imate i aktuelni sters zbog kojeg neki ljudi teško zaspu, to je neka velika anksioznost zbog koje ne možete da zaspite i onda ste u jednoj hroničnoj nesanici kada vam je potrebna i stručna pomoć“, kaže psihijatar.

On podseća da mi nismo izlovani, te da je ovo svetski problem – u Americi se smatra da više od 30 ili 40 odsto ljudi opšte populacije ne spava.

„Ovi lekovi koji su takozvani zethipnotici se daju iz tih razloga da se vi uspavate i da ujutru ustanete rano i budete spremni za posao, garantuju vam četiri do šest sati spavanja. Međutim vi ne možete nešto tu suštinski da promenite jer vas i dalje čeka taj stres na poslu i zapravo sve je od slatkog i lepog života što bi rekli“, priča psihijatar.

Šta možemo da uradimo?

Doktor kaže da je najbolje rešenje fizička aktivnost.

„Morate biti hronično na nekom sistemu vežbanja, da imate kondiciju. Nije bitno šta ćete vežbati, da li ćete voziti bicikl ili ćete da idete u teretanu, šetnju. Bitno je da vežbate i da imate rezervu u fizičkoj snazi i čim imate rezervu u fizičkoj snazi simptomi su za pedeset odsto niži. Čak su vam i lekovi manje potrebni kod psihotičnih poremećaja, ozbiljnih stanja, kada vežbate. Apsolutno svim pacijentima preporučujemo fizičku aktivnost jer je to nešto što je jako delotvorno i može da popravi kličničku sliku bilo kog poremećaja“, tvrdi doktor.

Šta je sa melatoninom?

„Melatonin je odličan, on popravlja ritam spavanja, arhitektoniku spavanja, ne uspavljuje baš nešto, više su to neki drugi lekovi, ali je to jedno otkriće koje je sasvim korisno“, kaže prof. Diligenski.

S drge strane, kako kaže, postoji i nesanica kod starih ljudi koja je i fiziološka, oni imaju pet do šest sati spavanja, ali nekome je to malo, misli da bi trebalo više da spava, pa se tada daju lekovi koji tu povoljno utiču.

Doktor podseća da je strogo zabranjena kafa nakon 18 časova, čak i čaj.

Izvor: blic.rs

Ove jeseni u Somboru su aktuelne tri postavke direktno vezane za ličnost i delo našeg slavnog slikara Milana Konjovića.

Prva je izložba "Kolekcija Pavla Belјanskog (ponovo) u Somboru" u Gradskom muzeju Sombor kroz koju ćete upoznati Konjovića kao prvog upravnika i kustosa Muzeja. Izložena dela bila su deo prve stalne postavke muzeja kada je otvoren 1945. godine.

Sledeća je stalna postavka Gradskog muzeja Sombor sa zbirkom savremene umetnosti "Likovna jesen". Likovna jesen je manifestacija koju je Konjović pokrenuo 1961. od kada su redovno organizovane godišnje izložbe koje su osmislili i izveli neki od najznačajnijih jugoslovenskih likovnih kritičara i istoričara umetnosti. Manifestacija je okuplјala mnoge poznate umetnike sa čitavog prostora bivše Jugoslavije.

I Konačno, tu je i Galerija "Milan Konjović" osnovana 1966. godine kada je Konjović poklonio svom rodnom gradu. U Galeriji Milan Konjović trenutno je aktuelna nova postsvka "Enterijeri Milana Konjovića".

Ne propustite priliku da u ovoj godini kada se obeležava 125 godina od rođenja i 30 godina od smrti našeg slavnog slikara posetite njegov grad.

Cena ulaznice je 300 din, sa popustom za učenike, studente i penzionere 150 dinara

Radno vreme je od utorka do petka od 8 do 19 časova i vikendom od 9 do 13.

Izvor: TOGS

Protiv četiri osobe biće podnete krivične prijave zbog postojanja osnova sumnje da su izvršile krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi

U nastavku akcije na suzbijanju iregularnih migracija kojom rukovodi pomoćnik direktora policije general policije Dejan Luković, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova na teritoriji Pirota, Kikinde, Subotice i Sombora pronašli su ukupno 165 iregularnih migranata, saopštio je MUP.

Policija je izvršila kontrolu 10 objekata i 7.372 vozila, dok su protiv 33 osobe podnete prekršajne prijave iz Zakona o strancima.

Takođe, protiv četiri osobe biće podnete krivične prijave zbog postojanja osnova sumnje da su izvršile krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, dok se još jedna osoba tereti za krivično delo neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću.

U ovoj akciji policija je otkrila dve zemunice u kojima se skrivaju krijumčari i pronašla okvir od automatske puške sa 30 metaka, kao i agregat. Takođe, oduzeta su tri vozila i manja suma novca.

Policija će i u narednim danima preduzimati pojačane mere i angažovati sve policijske snage u realizaciji ove akcije na suzbijanju iregularnih migracija kako bi se stanovništvo osećalo još bezbednije i sigurnije, navodi se u saopštenju.

U utorak, 14. novembra 2023. godine, u Velikoj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Sentimentalno (u)čita(va)nje”, umetnice Katarine Kaplarski Vuković s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 1.decembra 2023. godine.

Biografija Katarine Kaplarski Vuković:

Dr um. Katarina Kaplarski Vuković je interdisciplinarna umetnica i vanredna profesorka u oblasti Digitalni mediji na Univerzitetu Metropolitan u Beogradu. U svom radu često kombinuje digitalnu estetiku i tehnologije sa tradicionalnim medijima. Na izložbama je prikazivala štampane radove, interaktivne instalacije, VR instalacije, video radove, ctreže, slike na platnu, fotografije. Diplomirala je Primenjeno vajarstvo (2003) na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu , a Interdisciplinarne magistarske (2008) i doktorske studije (2013) u oblasti Višemedijske umetnosti je završila na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Njen doktorski projekat je jedan od prvih u regionu na temu istraživanja interneta kao umetničkog medija. Prof dr Kaplarski Vuković ima solidnu i konstantnu umetničku praksu. Svoje radove izlagala je na samostalnim i grupnim izložbama i umetničkim festivalima u zemlji i inostranstvu.

Upis u katastar od subote je moguć isključivo digitalnim putem, uz stručnu podršku profesionalnih korisnika - advokata i geodetskih organizacija, saopštio je Republički geodetski zavod. Kako se navodi, na taj način se obezbeđuje efikasan upis u katastar, uz proveru ispravnosti dokumenata od strane profesionalnih korisnika, bez odlaska u katastarske službe.

Naglašava se da je glavna prednost ovakvog načina upisa za građane ušteda vremena, kao i rešavanje svih nedoumica u vezi sa procesom upisa i ostvarivanja svojih prava zahvaljujući stručnim savetima profesionalnih korisnika.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave saobraćajne policije od danas do 12. novembra ove godine sprovode akciju pojačane kontrole saobraćaja usmerenu na otkrivanje prekršaja koje čine vozači autobusa i teretnih vozila. Akcija se sprovoditi u 30 država članica organizacije ROADPOL (mreža saobraćajnih policija Evrope).

Tokom trajanja akcije, saobraćajna policija će patrole prvenstveno usmeravati na puteve sa najintenzivnijim saobraćajem autobusa i teretnih vozila, a poseban akcenat će biti stavlјen na kontrolu poštovanja odredbi Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima, kontrolu prevoza tereta, kao i kontrolu ispunjenosti opštih uslova za učešće u saobraćaju vozača teretnih vozila i autobusa.

U cilјu unapređenja bezbednosti dece u saobraćaju, saobraćajna policija će vršiti intenzivnu kontrolu autobusa kojima se vrši prevoz dece na ekskurzije, rekreativne nastave, kao i autobusa kojima se obavlјaju drugi vidovi organizovanog prevoza dece.

Od početka ove godine, saobraćajna policija u kontroli saobraćaja otkrila je oko 108.000 prekršaja koje su učinili vozači teretnih vozila i 4.000 prekršaja koje su učinili vozači autobusa.

Stanovnici Vojvodine su u nedelju uveče imali priliku da vide pojavu koja je izuzetno retka na ovim prostorima, na noćnom nebu se u vidu crvene svetlosti ukazala polarna svetlost poznata i pod imenom aurora borealis.

U nedelju između 17.30 i 18.30 polarna svetlost mogla se u videti u Somboru, Bačkoj Planci, Novoj Crnji, Kanjiži, zatim u Vrbasu, Kaću.

Polarna svetlost se mogla videti i u delovima Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Slovenije.

Fotografije crvene svetlosti na noćnom nebu ubrzo su preplavile društvene mreže.

Otkud polarna svetlost na području bivše Jugoslavije?

Otkud polarna svetlost na prostorima bivše Jugoslavije tako daleko od Zemljinih polova, za Danas objašnjava doktorant na Maks Plank institutu za istraživanje Sunčevog sistema u Getingenu, Dušan Vukadinović.

On kaže da ovakva svetlost nastaje u sudarima brzih naelektrisanih čestica, uglavnom elektrona i protona, sa atomima u Zemljinoj atmosferi.

 „Ove naelektrisane čestice su izbačene u visokoenergetskim procesima iz Sunčeve atmosfere i čine Sunčev vetar. Pri naletu Sunčevog vetra na Zemljino magnetno polje, naelektrisane čestice bivaju zarobljene i to uglavnom u blizini Zemljinih polova. Ovo je i razlog zbog koga se aurore uglavnom vide daleko na severu ili jugu Zemlje“, objašnjava Vukadinović.

Kako on dalje navodi ovakve pojave se mogu javiti i na nižim geografskim širinama kada je Sunčev vetar dovoljno brz.

„U slučaju kada je Sunčev vetar veoma snažan, iliti brz, on može da savlada jako magnetno polje Zemlje. Time se čestice Sunčevog vetra spuštaju na niže geografske širine i omogućavaju nam da vidimo aurore i iz naših krajeva“, kaže Vukadinović.

 On objašnjava i zašto je polarna svetlost iznad Vojvodine bila crvene boje, kako kaže, boju aurore određuje vrsta atoma sa kojima se čestice Sunčevog vetra sudaraju.

„Crvenu boju aurore daje atom kiseonika koji se pobudi pri ovim sudarima i potom emituje svetlost crvene boje. Pri snažnijem Sunčevom vetru, ukoliko bi se čestice spustile niže u atmosferu, onda bi atom kiseonika emitovao više zelenu svetlost. Tako ponekad možemo da vidimo istovremeno crvenu i zelenu auroru“, objašnjava Vukadinović.

Koliko će aurora da se spusti dalje od polova zavisi od intenziteta ekspolizija na Suncu koje i porizvode Sunčev vetar poznat i kao solarna oluja, kao i od jačine magnetnog polja Zemlje.

„Snažnije eksplozije dovodode do oslobađanja veće količine čestica koje imaju i veliku brzinu. Veći broj čestica i njihova velika brzina im omogućavaju da svaladaju magnetnog polje Zemlje“, priča Vukadinović.

On dodaje i da ne može svaka eksplozija na suncu da prouzroksuje auroru borealis na geografskim širinama van Zemljinih polova.

„Sunčevom vetru treba oko 1-2 dana da dođe do Zemlje. Da bi nas Sunčev vetar pogodio, potrebno je da se Zemlja nađe na putu ovog vetra. Veliki broj eksplozija koji se desi na Suncu ne stigne do Zemlje“, navodi Vukadinović.

Ova pojava je jako retka u našim krajevima, jer, kako kaže Vukadinović, nije svaki Sunčev vetar dovoljno snažan da nam omogući da vidimo auroru u našim krajevima.

„Intenzitet Sunčevog vetra varira sa aktivnošću Sunca koje ima period od 11 godina. Kada je sunce najaktivnije, dešava se veliki broj eksplozija koje mogu biti dovoljno snažne da nam priušte aurore u našim krajevima. Tokom 2024. ili 2025. godine se očekuje maksimum aktivnosti Sunce i u narednim godinama možemo očekivati još aurora“, objašnjava sagovornik Danasa.

Prema informacijama koje je objavila agencija FoNet polarna svetlost u našim krajevima je viđana i 1958, 8. i 9, kao i 11. novembra 1991. godine, kao i u noći između 6. i 7. aprila 2000. godine.

„Takođe, aurore su veoma slabog sjaja, i osim u izuzetnim prilikama, potrebno nam je tamno nebo (van gradova) kako bismo mogli lepo da ih vidimo. Međutim, aurore možemo i snimiti korišenjem fotoaparata i koristeći snimak dugačke ekspozicije“, ističe Vukadinović.

Iako aurore predstavljaju jedan lep prizor koji nam pruža zadovoljstvo dok gledamo u noćno nebo, one mogu imati uticaj na našu električnu i telekomunikacijsku mrežu.

„Pošto Sunčev vetar čine brze naelektrisane čestice, pri veoma snažnim udarima Sunčevog vetra, ove čestice mogu da se spuste veoma blizu površine Zemlje i načine štetu na električnoj i telekomunikacionoj mreži. Srećom, ovakve pojave su veoma retke. Međutim, veliki broj satelita koji kruži oko Zemlje može biti oštećen jer je veoma slabo, ako i uopšte, zaštićen magnetnim poljem Zemlje“, zaključuje Vukadinović.

Izvor: danas.rs