Sombor.info

Tokom opsežne sedmodnevne akcije usmerene na suzbijanje iregularnih migracija, koja se sprovodi po nalogu ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova sprečili su oko 3.400 iregularnih migranata koji su se krili u pograničnim pojasevima da krijumčarskim kanalima dođu do zemalja Evropske unije.

Detaljnom pretragom terena na području Subotice, Kikinde, Sombora i Pirota, više stotina policijskih službenika u akciji kojom rukovodi pomoćnik direktora policije general policije Dejan Luković pronašli su pet automatskih pušaka, pet pištolja, više od 1.550 komada municije različitog kalibra, kao i 362 strana pasoša i manju količinu narkotika.

Osim toga, pronađene su i merdevine visine oko četiri metra koje su migranti koristili da preskoče ogradu na srpsko-mađarskoj granici, kao i bunari za vodu i zemunice u kojima su se skrivali.

Akcija kojom je Srbija još jednom pokazala spremnost da stane na put iregularnim migracijama, bezbednosnom problemu cele Evrope, usmerena je i na otkrivanje lokacija u kojima se iregularnim migrantima omogućava smeštaj. Takođe, policijski službenici su tokom ovih sedam dana kontrolisali više desetina hiljada osoba i više od 16.000 vozila kako bi sprečili ilegalni tranzit migranata kroz Srbiju i preko granice.

U ovoj akciji koja je usmerena i na otkrivanje krijumčara, uhapšena su dvojica Albanaca sa Kosova i Metohije koji su, kako se sumnja, iregularne migrante i snabdevali oružjem.

U akciji učestvuju pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice, Žandarmerije, Helikopterske jedinice, Interventne jedinice policije, Antiterorističke grupe Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, Uprave granične policije, UKP, Uprave za tehniku, kao i područnih policijskih uprava, sa svom raspoloživom tehnikom.

Ministarstvo unutrašnjih poslova nastaviće da sprovodi beskompromisnu borbu protiv krijumčara migranata i iregularnih migracija kako bi se građani Republike Srbije osećali bezbedno i sigurno.

Izvor: Kurir.rs

Kao i za mnoge druge, donedavno je „Radovan Treći“ za mene bio lik kojeg je na neprevaziđen način odigrao Zoran Radmilović.

Gledao sam ga na ju-tjubu i pitao se o slavi i popularnosti koja je učinila toliko da su lјudi promenili pogled na pozorište – to je postalo ono kada jedan glumac zasmejava publiku do suza, a za tu predstavu traži se karta više.
Istina je, i to sam slušao, da niti je to bila najbolјa predstava, niti je to bila najbolјa uloga koju je odigrao veliki mag glume. Pogotovo je isticano da to nije ni blizu najbolјi tekst Dušana Kovačevića. O toj relativizaciji naučio sam nešto pre desetak godina na teatrološkom skupu koji je u Šapcu organizovao Svetislav Jovanov, a sinoć, u „Kritičarskom karavanu“ koji je išao put „Radovana Trećeg“ u Narodno pozorište Sombor, prvi put mogao iskustveno da proverim.
Već sami podatak da „Radovana Trećeg“ za 20 godina bavlјenja pozorištem uživo nisam ni čuo, ni video, govori mnogo (bio je jedan, Branimira Brstine, ali prekratko). Na prvom mestu, govori to da je „Radovanu Trećem“ Zoran Radmilović, čineći ga večnim, podigao i nadgrobni spomenik. Otud vrlo pozdravlјam potez Narodnog pozorišta Sombor, da u koprodukciji sa „Grad teatrom“ Budva, u režiji Vita Taufera pokuša da uradi nešto novo sa ovim dramskim tekstom, Kovačevićevom karakterističnom crnom kome- dijom, u kojoj se mešaju nivoi realnosti i fantazije, prepliću elementi horora i lakrdije, a homo balkanikus ne izlazeći iz granica svog obora, pardon stana i bulјenja u TV, postaje predvodnik krda, a ne porodice ili zajednice, društva kojem uopšte mogu da padnu napamet neke druge vrednosti osim snalažlјivosti i mimikrije.

Ninoslav Đorđević kao tumač naslovnog lika na početku predstave u Somboru delovao je kao da je upao u zamku da za pet minuta prikaže da je Radovan i lud, i pijan, i emotivan, i impulsivan, nasilan, a zapravo pasivan i ništavan, pa je nekako taj početak odneo pobedu u lošem smislu nad uvreženom slikom. Takođe, ako iscrpite sve to na startu, a ovaj Kovačevićev komad u smislu razvoja lika i (porodične) situacije oko njega ionako u dobroj meri ne ide nikuda, neće vam baš puno ni ostati za radnju posle toga. Međutim, u dalјem toku predstave, Đorđević je mnogo staloženije i koncentrisanije igrao glavnog junaka, više u kontrastnim, realističnijim tonovima, sa mnogo više osećaja za suptilnost njegovih unutrašnjih borbi i plasiranje brilјantno duhovitih Kovačevićevih replika. Drugim rečima, nije sam sebi ukrao šou, nego ga je učinio funkcionalnim, pa čak otvorio prostor i za druge.
Ta intriga sa Vilotićima, ko su oni i zašto, odakle sukob takoreći šekspirovske dinastije Radovana sa njima, da li oni predstavlјaju društvo u celini, ostala je da intrigira i to je dobro. Prekid serije zbog obraćanja narodu, konačna izdaja i rat protiv samih sebe je takođe važan politički komentar. Vito Taufer, iako danas gost iz Slovenije, sigurno da mnogo toga zna o istoriji srpskog naroda i jednog od njegovih omilјenih komada, ako nije čak i uživo gledao kultnu predstavu Atelјea 212.

Projekat „Kritičarski karavan“ Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa, u saradnji sa medijima, podržan je od Ministarstva kulture Republike Srbije

Jedan od osnovnih reditelјskih postupaka ipak je bio više stilski. U saradnji sa scenografom Lazarom Bodrožom pokušao je da „Radovanu Trećem“ da notu savremenosti, na način da je stan u kojem Radovanova porodica živi moderan, TV je plazma, flet skrin, a iako imaju fiksni, u jednom trenutku se pojavlјuje i mobilni telefon kao rekvizita. Dalјe od ovog ništa, jer onda nije mogao da u dramaturškom smislu isprati prekide programa i vreme prikazivanja serije o Yoryu, jer danas je to više stvar više tehnologije odloženog gledanja. Takođe, ovim postupkom, socijalni aspekt ostao je zamućen, motivi kao što je udaja ćerke, ili onaj tasta koji živi u kupatilu.

U saradnji sa kostimografkinjom Bilјanom Grgur, reditelј je postigao mnogo više. Rumenka kao Radovanova bivena žena, mnogo je emancipovanija i više se otima, pogotovo kad je reč o njenoj modnoj delatnosti prekrajanja. Bilјana Keskenović bukvalno živi svaku od porodičnih situacija i kao takva Rumenka, pleni jako puno pažnje čak i u drugom planu predstave. Kostimi poput kimona, prekrojenog zimskog kaputa u fensi vrećaste pantalone, odevanje za izlazak u grad a la mafija Yoryovog Grada Čikaga, odišu kreativnim ludilom, ističući grotesku i apsurd komada. Istina, opet pomalo na uštrb logičke doslednosti i koherentnosti u pogledu ekonomskog statusa familije. Sve Rumenkine replike Bilјana Keskenović besprekorno izgovara sa gestom i grimasom koja pojačava komički efekat njenih neispunjenih pretenzija da ne živi u porodici voajera, nego da iz zavičaja dospe do svetala modnih pisti Rima.

Muškobanjasta ćerka Katica Danice Grubački postiže komički potencijal baš zato što glumica pokazuje da glumi muškobanjastost, naglašava gestove i govorne radnje, kako bi izgledala što rogobatnije. Trudna pet godina i uz to apsolutno pogublјena starija Radovanova i Rumenkina šćer Georgina Marije Maše Labudović je veoma upečatlјiva minijatura glumice iz Crne Gore.

Nemanja Bakić kao zaroblјeni Jelenče Vilotić, ponovo je znao da u potpunosti iskoristi prostor za komično i ostvari više od sporedne uloge, nudeći i na planu značenja ponešto od onoga ko su i šta su Vilotići, koji se na kraju ipak naoružavaju i pretvaraju u terorističke jedinice odbrane, ma kako to paradoksalno zvučalo, kao i mnoge stvari u komadu koji ipak verodostojno oslikava jedan mentalitet i jedan narod – svako malo neko lud.

Izvor: dnevnik.rs

Treća “Kobasicijada”, koja je trebalo da se održi sutra u Kupusini, otkazana je, kako navode organizatori, zbog sahrane predsednika Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) i predsednika Skupštine Vojvodine Ištvana Pastora.

Ištvan Pastor je preminuo u ponedelјak, 30. oktobra, u 68. godini, nakon teške bolesti, a sahrana će biti održana sutra, u subotu, 4. novembra u 14 časova, u Subotici na Bajskom groblјu.

Kako je saopšteno iz MZ “Kupusina”, organizatori žale sa velikim gubitkom porodice Pastor i uopšte mađarske zajednice u Srbiji, zbog čega će odložiti manifestaciju koja je zabavnog karaktera sa folklornim i drugim sadržajima.

Novi termin održavanja “Kobasicijade u Kupusini” biće naknadno objavlјen.

Apatinski Dom zdravlja se i ove nedelje priključio akciji besplatnih preventivnih pregleda koji se vrše bez prethodnog zakazivanja, a sprovode se u celoj Republici Srbiji. Pregledi su planirani za 4. i 5. novembar (subota i nedelja) u periodu od 8 do 16 časova,a radiće se kardiološki pregled (EKG i merenje krvnog pritiska), kontrola glukoze u krvi i lipidni status (trigliceridi i holesterol).

„U subotu će se kardiološki pregledi vršiti na internom odelenju i laboratoriji, dok će u nedelju isti biti na odelenju opšte prakse i laboratoriji Doma zdravlja Apatin. Prevencija i rana dijagnostika su od ključnog značaja za pozitivan ishod lečenja svake bolesti, te apelujem na sve građane da iskoriste ovu akciju i dođu tokom vikenda na preventivni pregled“, rekla je pomoćnica direktora Doma zdravlja Apatin Branka Bajić.

Ako imate visok krvni pritisak, vaša ishrana ima značajnu ulogu u kontroli ovog zdravstvenog probelma.

Prema dr Britani Dan, najbolje voće za snižavanje krvnog pritiska je banana. Postoji nekoliko razloga zašto su banane odlična užina za stabilan krvni pritisak. Za početak, bogate su kalijumom, meneralom koji smanjuje efekte natrijuma na telo.

Dr Dan navodi da zbog toga namirnice koje su bogate kalijumom, poput banana, mogu pomoći u snižavanju krvnog pritiska. Ako pojedete malu bananu, možete dobiti oko 422 miligrama kalijuma, što je oko devet odsto preporučenog unosa.

Žuto voće je takođe odlično za balansiranje tečnosti i elektrolita u vašem telu.

„Pomaže telu da održi volumen krvi i tečnosti – što dalje pomaže u održavanju normalnog krvnog pritiska“, objašnjava dr Dan.

Banane sadrže skoro 10 odsto vaših dnevnih potreba za kalijumom i magnezijumom, koji su esencijalni minerali koji stvaraju elektrolite. Zato je odlična i posle treninga, da se osećate manje umorno.

Pored kalijuma, banane su bogate i drugim nutrijentima poput vitamina B6, gvožđa, fosfora, cinka i prirodnih šećera, pa su razlozi u korist ovog voća mnogobrojni:

regulišu varenje,
pomažu kod problema kompletnog kardiovaskularnog sistema,
podstiču proizvodnju antitela koja se bore protiv infekcija,
bore se protiv anemije,
pojačavaju sportske performanse i smanjuje grčeve posle treninga,
potiskuju osećaj gladi i sadrže protein triptofan koji pomaže serotoninu, hormonu sreće, zaslužnom za dobro raspoloženje.

Izvor: danas.rs

Nije ni prvi ni poslednji put da ljudi neki film deluje uznemirujuće na ljude, ali retko koji dovede do toga da gledaoci odustanu pre kraja.

Filmovi kao The Witch, Hereditary i Midsommar su dokaz da produkcijska kuća A24 retko greši kada su u pitanju horor filmovi, a s time bi se složio i velik broj gledaoca prošlogodišnjeg horora Men, koji je za A24 režirao Aleks Garland, piše Index.hr.

Aleks Garland je najpoznatiji po hvaljenom naučnofantastičnom filmu Ex Machina, za koji je dobio nominaciju za Oskara za najbolji originalni scenario.

Garland je napisao i scenario za Men, ali ovog puta su ga dočekale pojeljene kritike, jer deo kritičara nije bio zadovoljan narativnom strukturom njegovog horora.

Men prati udovicu Harper, koju glumi Džesi Bakli, koja odlazi na odmor u obližnje selo nakon samoubistva njenog muža.

Iako je odmor trebalo da joj bude prilika za isceljenje, njen život se pretvara u noćnu moru jer je celo vreme opsedaju muškarci iz sela, koji nose isto lice. Sve muškarce je odglumio Rori Kinir.

Publika je napuštala bioskop tokom projekcije horora

Gledaovi filma Men su na X-u (Tviteru) otkrili da je film bio toliko uznemirujući da su neki članovi publike izlazili iz bioskopa tokom projekcije.

„Gledao sam film Men, produkcijske kuće A24, i primetio sam da su neki muškarci izašli iz dvorane tokom poslednje scene”, napisao je jedan korisnik.

„Ako razmišljate o gledanju filma Men, na kojem je radila kuća A24, nemojte. Nikad u životu nisam video da je toliko ljudi izašlo iz bioskopa tokom prikazivanja”, dodao je drugi korisnik.

Garlandov film Men su kritičari Rotten Tomatoesa ocenili sa 69%, dok su mu gledaoci s IMDb-ja dali ocenu 6.1 od 10.

Elektronski servis eAgrar, koji je predstavljen kao revolucionarno rešenje za unapređenje poljoprivrednih domaćinstava, u praksi ipak ne radi “na klik”, kako je najavljeno, već je potrebna gomila papira. Ovo su potvrdili poljoprivrednici iz Šumadije, koji su za podsticajna sredstva aplicirali preko eAgrara, ali su i pored toga, tu istu dokumentaciju, morali u papiru da nose u Poljoprivrednu stručnu službu.

“Nama je eAgrar samo zakomplikovao život”, počinje svoju priču poljoprivrednik iz Rače Milan Mlošević, koji je preko ove platforme konkurisao za povraćaj sredstava za nabavku nove poljoprivredne mehanizacije.

On priča da je kupio novu tanjiraču koju je platio 920.000 dinara i da se kao registrovani poljoprivrednik prijavio za povraćaj sredstava koji je objavljen preko javnog poziva.

Svedoči, da bi u okviru podsticajnih mera države, trebalo da mu bude vraćeno 378.000 dinara.

“Uredno sam preko eAgrara aplicirao za povraćaj novca. Uneo sam račun od mehanizacije, garanciju, sve što je trebalo. Dobio sam obaveštenje da je zahtev na čekanju i mislio sam da je to to”, priča on.

Međutim, dodaje da je kasnije od jednog kolege poljoprivrednika saznao da mora da “obnovi apliciranje”.

Kaže da se o toj obnovi raspitao u Poljoprivrednoj stanici u Rači, iz koje su ga uputili da sa svom dokumentacijom koju ima, ide u Kragujevac.

“Otišao sam sa dokumentacijom, bila je velika gužva ispred Poljoprivredne stručne službe. Bili su ljudi iz više opština, svi smo bili zbunjeni i iznenađeni. Čekali smo četiri pet sati. Kada sam došao na red, sve papire koje sam doneo su kopirali, sve su ponovo skenirali, račune, garanciju, to je obimna dokumentacija. Kada sam im rekao da sam sve to već jednom uradio, rekli su mi da ne važi i da moraju oni da stave svoj elektronski potpis”, rezigniran je Milan zbog “duplog posla” i izgubljenog dana.

On objašnjava da je za ceo ovaj postupak, saznao sasvim slučajno.

“Nikakvo zvanično obaveštenje nisam dobio, ništa mi nije stiglo preko eAgrara i siguran sam da postoje ljudi koji nisu ni znali da treba da prođu kroz ovu proceduru”, kaže on.

Voćar iz Šumadije: Zvali su me da donesem “dopunu” dokumentacije

Sličnu situaciju koju je imao poljoprivrednik iz Rače, doživeo je i jedan voćar iz okoline Kragujevca (ime i prezime poznato redakciji).

I ovaj naš sagvornik je za povraćaj sredstava za kupovinu sadnica voća, sve uradio preko eAgrara, ali je i on morao lično da nosi dokumentaciju na, kako kaže, “dodatnu digitalizaciju”.

Razlika je u tome što su voćara pozvali iz Ministarstva poljoprivrede i uputili ga da svu dokumentaciju koju je podneo elektronskim putem, odnese lično u Poljoprivrednu stručnu službu.

“Sve sam skenirao, od računa gde sam kupio sadnice, potvrdu da se ne dužim porezom, potvrdu da za istu stvar nisam konkurisao za subvencije na nekom drugom mestu, izvod iz katastra. Sve te potvrde sam morao prvo da vadim, pa da skeniram i unosim u eAgrar. Čak mi je dolazila i poljoprivredna inspekcija, gledali su da li smo posadili voće i da li je sve u redu. Doneli su rešenje da je sve u redu, pa sam i to priložio. Kada su me pozvali iz minisatsrva i tražili dopunu, u aplikaciji mi se ništa nije prikazivalo”, priča nam voćar svoje iskustvo.

Dodaje da je gomilu papira morao da nosi lično, kako bi ostvario pravo na povraćaj novca.

“Poljoprivredni savetnik mi je rekao da svu dokumentaciju moraju oni da digitalizuju još jednom i da stave svoj elektronski potpis. Kada sam pitao zbog čega istu stvar radimo dva puta, rekao mi je da je takvo naređenje stiglo iz Ministarstva”, priča ovaj voćar.

Iz Ministarstva ne odgovaraju

Povodom svedočenja naših sagovornika da eAgrar u praksi nije zaživeo onako kako im je predstavljeno, naš portal je zatražio odgovore iz Ministarstva poljoprivrede i Uprave za agrarna plaćanja.

Naveli smo konkretne primere naših sagovornika i upitali zbog čega je potrebno da se donosi dokumentacija u papiru.

Do objavljivanja ovog testa, nikakve odgovore nismo dobili.

“Nikakvu obuku nismo imali za eAgrar, učimo jedni od drugih i nagađamo”

Milan Milošević, poljoprivrednik iz Rače, za naš portal je opisao kako se on i njegove kolege snalaze sa novouvedenom tehnologijom.

Iskreno piznaje da su ljudi na selu “tehnološki polupismeni ili nepismeni”, kao i da nisu imali nikakvu organizovanu obuku.

“Sve je to lepo zvučalo kada čujemo od ljudi sa televizije. Obećavali su da će nam biti mnogo lakše, ali ja ne vidim da nam je lakše. Sve je to komplikovano, oduzima nam vreme i ne funkcioniše onako kako su oni zamislili. Nismo imali nikakvu obuku, niti nam je bilo ko šta objasnio. Navrat nanos se snalazimo. Skupimo se mi seljaci, po 10 -15, odemo kod jednog i onda ovaj zna jedno, onaj drugo, pa, dal’ je ovako ili onako. Nagađamo šta je ispravno. Nama eAgrar nikakve olakšice nije doneo, samo nam je zakomplikovao život, ništa drugo”, zaključio je ovaj poljoprivrednik.

Izvor: nova.rs

Dvadesetčetvorogodišnji A. G. iz Bezdana osuđen je prvostepenom, nepravnosnažnom, presudom Višeg suda u Somboru na kaznu zatvora u trajanju od pet godina zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja u vezi sa krivičnim delom ugrožavanje javnog saobraćaja.

On je, podsećanja radi, polovinom januara u Somboru, vozeći pod dejstvom akohola, automobilom usmrtio D. M. (13), koji je od zadobijenih povreda preminuo u somborskoj bolnici.

Kako „Dnevnik” saznaje, u kaznu mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru počev od 15. januara do 2. novembra ove godine.

- Istom presudom, prema A. G. je izrečena i mera bezbednosti zabrana upravlјanja motornim vozilom B kategorije u trajanju od četiri godine, računajući od pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava u trajanje mere - pojašnjava za „Dnevnik” portparol Višeg suda u Somboru Manela Operta Podunavac.

Posebnim rešenjem pretresnog veća Višeg suda u Somboru od 2. novembra A. G. je ukinut pritvor i određena mu je mera zabrane napuštanja stana, uz primenu elektronskog nadzora.

Podsetimo, do nesreće je došlo 15. januara oko 17 časova na Bezdanskom putu u Somboru, kada je A. G., vozeći pod dejstvom alkohola automobil fijat panda, udario trinaestogodišnjeg D. M. koji je pored kolovoza gurao bicikl, a potom napustio lice mesta.
Posebnim rešenjem pretresnog veća Višeg suda u Somboru od 2. novembra A. G. je ukinut pritvor i određena mu je mera zabrane napuštanja stana, uz primenu elektronskog nadzora

Nesreća se dogodila, prema rečima žitelјa, pred kućom u kojoj je živeo sada pokojni trinaestogodišnjak sa majkom, bakom i dedom. Nakon što je pobegao sa lica mesta, ovaj dvadesetčetvorogodišnjak iz Bezdana je pronađen tek nakon šest časova od saobraćajne nezgode, a zatim i uhapšen.

Izvor: dnevnik.rs

U subotu, 4.novembra 2023. godine, u “Fabrici snova”, na adresi Venac Radomira Putnika 2, održaće se dečija predstava “Pepeljuga”, pozorišta “Sanjalište” iz Beograda, s početkom u 18.00 časova.

Karte po ceni od 300 dinara možete obezbediti na Blagajni Kuturnog centra od utorka, 24. oktobra 2023. godine, i to utorkom i sredom od 10.00 do 13.00 časova, a četvrtkom, petkom i subotom od 15.00 do 20.00 časova.

Postoji mnogo načina da se ispriča jedna svima poznata priča.Grupa glumaca se sprema da odigra svoju predstavu, međutim nisu svi voljni da igraju ono što im je namenjeno. Ko će biti princ? Ko će biti lepa, a ko pametna sestra? Da li se u ovoj predstavi možda pojavljuje vuk? Kako ubediti nekog da glumi „zloću“? Našli smo odgovore na sva pitanja. Predstava je edukativna, interaktivna i zabavna sa mnogo originalnih songova i koreografija, klasična priča ispričana na jedan drugačiji način. U predstavi se pojavljuje 7 likova koje tumače afirmisani glumci.

U nastavku akcije na suzbijanju iregularnih migracija pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova danas su na teritoriji Subotice, Sombora, Кikinde i Pirota pronašli ukupno 738 iregularnih migranata.

Kako je saopšteno iz MUP-a, tokom dana policija je izvršila kontrolu 32 objekta, kao i 5.096 vozila, a tom prilikom samo na teritoriji Policijske uprave Kikinda kontrolom objekata i prostora u kojima su boravili iregularni migranti, pronašla je i oduzela ukupno 87 stranih pasoša i šest ličnih karata.

"Protiv sedam iregularnih migranata podnete su prekršajne prijave iz Zakona o graničnoj kontroli, dok je protiv dva lica nadležnom tužilaštvu u Pirotu podneta krivična prijava za krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi", navodi se u saopštenju.

Ističe se da će policija i u narednim danima preduzimati pojačane mere i angažovati sve snage u realizaciji akcije na suzbijanju iregularnih migracija.