Sombor.info

Zbog najave da će subota da bude radna, učenik sedmog razreda Osnovne škole "Drinka Pavlović" je jednoj nastavnici zapretio da će uzeti očev pištolj i pucati u nju. Zabrinuti roditelji, koji nisu želeli pred kamere, rekli su za RTS da je slučaj prijavljen policiji, da je obavešten i Centar za socijalni rad.

Takođe, uprava škole o tome nije želela da govori, kao ni resorno ministarstvo, a ni savet roditelja nije hteo pred kamere. Nastavnica je na bolovanju, a kako su za ovaj portal rekli roditelji, agresivno ponašanje tog učenika traje nedeljama. Na nasilje u školama postali smo naročito osetljivi posle tragedije koja se desila u "Ribnikaru".

- Bilo je neophodno da uprava škole odmah reaguje, tako što bi formirala jedan tim koji bi činio odeljenski starešina, đaci koji pohađaju taj razred sa nastavnikom, roditelji, i da svi zajedno nađu model kako bi se pojačao vaspitni proces sa ovim učenikom - rekla je članica Saveta za borbu protiv vršnjačkog nasilja Tatjana Macura.

Stručnjaci kažu da su vršnjačko nasilje i agresivnost dece u porastu i da se Centri za socijalni rad uključuju u rešavanje tog problema, ali tek kada ih o tome obavesti škola, kada se nasilje već dogodi.

- Uloga Centra za socijalni rad je da po dobijanju informacije od škole i o svim onim informacijama šta je sve škola preduzela u radu sa ovom porodicom, ima takođe da se uključi intenzivno u rad u delu procene, odnosno provere da li je to dete ranije evidentirano u Centru za socijalni rad, da li je imalo problema u ponašanju, na koji način funkcioniše njegova porodica, da li je to dete eventualno žrtva nasilja, bilo u porodici ili nekog trećeg lica, pa čak i vršnjačkog nasilja - rekla je Sandra Perić iz Komore socijalne zaštite.

Ličnost i modele ponašanja roditelji kod deteta formiraju do sedme godine. Posle toga veći uticaj ima okruženje, ali psiholozi kažu, roditelji moraju da ih usmeravaju sve dok ne odrastu.

- Najbitnije je da se stvori ta povezanost i poverenje, da dete kada ima problem može da dođe svom roditelju, da mu to kaže. Tada roditelj može da ima i ulogu prijatelja donekle, podrška, prijateljstvo i kontrola, naravno. Roditeljska kontrola je jako bitna u nekim zdravim granicama, da proveri s kim se druži, kako provodi svoje slobodno vreme, kakav je u školi, jednostavno da bude uključen u njegov život - rekla je psihološkinja Sanja Dabović Perašević.

Samoća, traženje podrške u lošem društvu, ljutnja i bes glavni su okidači za pojavu vršnjačkog nasilja, koje bi moglo da se izbegne kada bi roditelji sa decom razgovarali i kada bi na vreme postavili granice šta se sme, a šta ne sme. Čak i kada se dogodi vršnjačko nasilje, sve može da se popravi. Nekom detetu je dovoljan samo jedan razgovor sa psihologom, nekom nekoliko meseci ili godina, ali u ceo proces moraju da se uključe i roditelji.

Izvor: direktno.rs

Usluge stomatologa ponovo će biti dostupne svima uz zdravstvenu knjižicu. Bilo da je u pitanju vađenje zuba, popravka, ili pak čišćenje kamenca, ponovo će sve biti besplatno u domovima zdravlja.

Ovu uslugu na teret Fonda do sada koristila deca, trudnice ili stariji od 65 godina, dok su ostali plaćali.

Ministarka zdravlja prof.dr Danica Grujičić pojasnila je za Telegraf.rs da je cilj vratiti stomatologe u domove zdravlja i u gradskim i u seoskim sredinama.

-To znači da će građani koji imaju overenu zdravstvenu knjižicu moći da koriste besplatne stomatološke usluge. Na ovaj način će besplatne stomatološke usluge biti dostupne svima koji imaju overenu zdravstvenu knjižicu, ali će i mnogi nezaposleni stomatolozi dobiti posao. Da bismo to realizovali, radimo na promeni zakona koji će to omogućiti. Porodični lekar kroz primarnu zdravstvenu zaštitu mora dobiti mesto koje mu pripada. Porodični lekar znači, briga, preventiva, dostupnost. Cilj nam je da napravimo dostupan i efikasan zdravstveni sistem od Subotice do Prizrena - objasnila je ministarka Grujičić.

Građani su ovu ideju podržali, ali i lekari koji smatraju da je u minulom periodu napravljen propust kada je stomatološka služba bila dostupna u domovima zdravlja samo određenim kategorijama.

Dr Aleksandar Stojanović, direktor DZ Palilula u razgovoru za Telegraf.rs kaže da u njegovoj ustanovi ima dovoljno stomatologa, da je ideja dobra i da podržava ministarku Grujičić u ovom predlogu.

- Iako oni načelno nikada nisu ni odlazili iz domova zdravlja, mi ih recimo imamo oko 40, usluge su bile sužene na određenu populaciju. Problem je što je država u jednom momentu odlučila da uradi ovu promenu, te su neki stomatolozi izgubili posao, jer se sam obim posla u državnoj ustanovi suzio te su radili samo sa trudnicama, decom do 18 godina, i ljudima preko 65 godine proteze. Jer vi danas ako imate 30 godina ne možete da dođete sa knjižicom da platite i da vam se popravi zub. A znamo da je oboljenje zuba rizično, ljudi u Srbiji ne mogu da vode računa o zubima ako platežno nisu sposobni - kaže dr Stojanović.

Uz knjižicu kod zubara

Prema rečima našeg sagovornika, ovaj potez je dobar i građanima će puno značiti.

- Kao što pacijenti idu kod specijalista određenih grana tako će uz knjižicu moći da popravljaju zube, očiste kamenac, dakle, ne samo deca, trudnice i stariji od 65 godina, svi će moći to da koriste. Ja to podržavam, jedan deo stomatologa će ujedno i dobiti posao što je dobro. Recimo, u DZ Palilula, ima ih dovoljno jer nikada nisam prekidao taj kontinuitet, ali je pitanje je koliko su oni radili, koliko su posla imali zato što je sužena populacija. Ljudi su se zapustili, došlo je do obolenja a mi lekari znamo kada imate pokvaren zub to se povezuje sa ostalim organima, recimo sa srcem. Čovek sa zdravstvenom knjižicom treba da bude ravnopravam svugde kada je zdravstvena nega u pitanju - kaže dr Stojanović.

Izvor: Telegraf.rs

Pretprodaja počinje danas.

Skijaška sezona 2023/2024. se tradicionalno otvara na Kopaoniku od 7. do 10. decembra, a ovogodišnje cene ski passa su već glavna tema među skijašima.

Za razliku od prethodne dve sezone kada nije bilo korekcije cene ski karata, ove godine imamo realno povećanje u visini od 25 posto za većinu tipova ski karti. Cene su, kao i inače, različite u zavisnosti od perioda skijaške sezone i kategorije skijaša.

„Bukvalno izgleda ništa od Kopa ove godine, jer je sve preskupo postalo, klackaću se do Francuske busem“; „Vi ne opravdavate ni prošlogodišnje cene a kamoli ove sa povećanjem“; „Definitivno nas teraju sa Kopaonika“; „Znate šta je najtužnije? Opet će biti gužve na Kopu. Ne znam kako, ali se nađu oni koji govore da je nerealno skupo a kad padne sneg šalju fotke kako je stoje u redu za KGB i Pančić“, neki su od komentara.

Za odrasle, cena šestodnevnog ski pass-a će se kretati u rasponu od 20.750 do 22.500 dinara, dok će jednodnevne ski karte varirati između 4.620 do 5.370 dinara.

Takođe, razlika u odnosu na prethodne ski sezone, je da više ne postoje porodične i depo ski karte, dok duo prenosiva porodična karta i dalje postoji.

Depo ski karta više nije ni potrebna jer kupci mogu samostalno da promene datum početka važenja karte kupljene preko webshopa (za isti cenovni period ili jeftiniji) i to najviše dva puta. Sve karte kupljene preko webshopa mogu se otkazati u roku od 14 dana.

Od ove ski sezone, za decu od jedne do pet godina (pre navršenih šest godina) u ski-centrima se mogu kupiti baby karte koje važe za ski-vrtiće, zelene i pojedine plave staze, po ceni od 0,01 dinar. Sa takvim kartama na raspolaganju su sledeće instalacije i staze: ski-poligoni Dolina sportova i Krst, Sunčana dolina, Malo jezero (i noćna staza), Krst, Karaman greben (i noćna staza), Mašinac, Jaram, gondola Brzeće – Mali karaman (bez korišćenja staza Bela reka 1,2,3).

I ove godine kopaonička ski karta 10 u sezoni je jedinstvena za sve tarifne periode skijaške sezone, važi u svim ski centrima i košta 35.250 dinara. Od prošle ski sezone u ponudi je i ski karta 20 u sezoni čija je cena 69.250 dinara.

Cena noćne karte, koja obuhvata korišćenje sve tri noćne staze, varira od 2.880 do 3.500 dinara. Takođe, u cenovniku se nalazi i karta za poligon za početnike sa pokretnom trakom (ski vrtić), koja iznosi 1.130 dinara za odrasle, dok je za decu košta 880 dinara.

Svaka pojedinačna ski karta ima svoju cenu za „dnevno“ i za „dnevno + noćno“ skijanje. Cene jednodnevnih ski karata kreću se između 4.620 i 5.370 dinara, do se sa uključenim noćnim skijanjem kreću od 5.250 do 5.880 dinara.

Cene medija za izradu ski karata su 200 dinara za plastificirano – kartonsku varijantu i 500 dinara za plastičnu RFID karticu.

Pretprodaja ski karata za nadolazeću skijašku sezonu 2023/24. započinje 1. novembra i trajaće tokom celog zimskog perioda, pružajući skijašima priliku za uštedu u rasponu od 5 do 15%. U susret predstojećoj zimskoj sezoni, ljubitelji skijanja i zimskih sportova imaće priliku da iskoriste poseban popust od 15% na kupovinu ski karata putem web shopa u periodu od 1. do 15. novembra 2023. godine. Kao i prošle ski sezone, popusti će se odobravati u visini od 10% od 27. novembra do 3. decembra 2023. godine i u visini od 5% tokom cele sezone, za sve kupovine preko web shopa.

S obzirom na to da je tokom cele ski sezone, odobren popust u visini od 5% za sve kupovine preko web shopa, JP „Skijališta Srbije“ više ne organizuju promotivne periode za skijanje.

Za vreme trajanja Ski openinga, od 7. do 10. decembra, Skijališta Srbije će ove godine odobravati popust u visini od 30%. Popust će se odnositi na poludnevne, jednodnevne, dvodnevne, trodnevne i četvorodnevne ski karte. Prvi dan skijanja će biti besplatan.

Kolika je razlika u ceni ski karti u poređenju sa prethodnim ski sezonama?

Ako bi poredili cene svih tipova ski karti na trogodišnjem intervalu, realno povećanje cena ski karti je 25.18%: (grafici i tabele se odnose na cene ski karata za odrasle):
Ako bi poredili cene na desetogodišnjem intervalu, realno povećanje cena ski karata je 83.26%, piše Infokop.net.

U Beogradu je do danas potvrđen 61 slučaj obolelih od mononukleoze, odnosno "bolesti poljupca" koja spada u herpes viruse i koja ostaje u telu doživotno. Mnogi roditelji zabrinuti su s obzirom da je među zaraženima najviše dece i mladih. Slađana I. iz Beograda je mama šestogodišnje Lenke koja je prošlog meseca imala mononukleozu. Ona priča kakve simptome je imala njena ćerka, te apeluje na sve da ne čekaju ni dana, nego da odmah odu kod lekara na pregled.

Beograđanka Slađana Isailović primetila je kod svoje šestogodišnje ćerke herpes na usnama. To ju je zabrinulo jer, kako kaže, devojčica ranije nikada nije imala herpes.

„Lenka ima jak imunitet. Dok je bila mlađa, češće se razboljevala kao, između ostalog, sva deca koja idu u vrtić. Međutim, iznenadila sam se videvši herpes. Pošto mi je rekla da je ništa ne boli, pritom je normalno jela, poslala sam je sutradan u vrtić, da ne izostaje pošto ide u predškolsko. Tu sam napravila grešku“, kaže ova majka.

Vaspitačica joj je, kako prepričava, skrenula pažnju da Lenka ima hepres na usnama i da tog dana ništa nije jela.

„Pretpostavljala sam da će se razboleti, a pošto drugih simptoma nije bilo, ostavila sam je narednog dana kući sa mnom. I to je trajalo nekih dva dana, to njeno nejedenje, a treći dan sam primetila da su joj uvećane žlezde iza uha. Odvela sam je u dom zdravlja na pregled. Izvadili su joj krv, sačekali smo nalaze i doktorka je rekla da je u pitanju mononukleoza i da je trebalo ranije da dođemo jer rezultati pokazuju da je virus zakačio slezinu“.

Srećom, devojčica je brzo dobila odgovarajuću terapiju, tako da je poslata kući na lečenje.

„Doktorka mi je rekla da je trebalo da dođemo tog prvog dana, ali kako sam mogla znati da je mono virus. Srećom, nije došlo do pucanja slezine. Nisam, pravo da vam kažem, ni znala tačno kakva je to bolest, ni da li suprug i ja možemo da se zarazimo. U njenoj grupi u vrtiću niko od dece, Bogu hvala, nije imao slične simptome, tako da mi je drago što nije zarazila nekog. Ali se onda pitam otkud njoj mononukleoza?“, navodi ova majka.

Najčešće se javlja kod starije dece i mlađih odraslih osoba

U poslednjih deset godina, na teritoriji Beograda registrovano je ukupno 2.067 obolelih od infektivne mononukleoze. Najveći broj obolelih je registrovan 2016. godine – 335, a najmanji 2022. godine – 19.

Načelnik Jedinice za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u Gradskom Zavodu za javno zdravlje epidemiolog dr Slavica Maris kaže za Nova.rs da je oboljenje široko rasprostranjeno, te da mogu oboleti svi, a najčešće se javlja kod starije dece i mlađih odraslih osoba uzrasta od 15-25 godina.

„Infektivna mononukleoza je zarazno oboljenje uzrokovano Ebstain Barr virusom, koji spada u grupu herpes virusa. Češće se javlja kod osoba koje imaju oslabljen imunitet, kao što su osobe sa HIV infekcijom ili obolele od AIDS-a, nakon transplantacije organa, osobe koje primaju terapiju koja utiče na slabljenje imuniteta. Infektivna mononukleoza se najčešće prenosi putem kapljica, preko pljuvačke, znatno ređe preko vazduha i putem zaraženih predmeta (čaše, flaše), jer je virus, uzročnik bolesti, slabo otporan u spoljašnjoj sredini“, objašnjava dr Maris.

Prema njenim rečima, infekcija je najčešće blagog toka ili asimptomatska odnosno bez klinički ispoljenih simptoma bolesti.

„Simtomi i znaci infektivne mononukleoze mogu obuhvatiti izrazitu malaksalost, povišenu temperaturu, glavobolju, bol u grlu, kašalj, curenje nosa, uvećanje krajnika. uvećanje limfnih žlezda vrata koje se grupišu i jako su bolne na dodir, uvećanje jetre i slezine, bolovi u mišićima.. Kod male dece oboljenje obično ima blagi tok i mnogo se teže prepoznaje“, navodi naša sagovornica.

Naglašava da je prilikom postavljanja dijagnoze, zbog sličnih simptoma bolesti, potrebno isključiti bakterijske infekcije grla, a posebno one uzrokovane „β hemolitičkim streptokokom gr. A“.

„Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu kliničkog pregleda, krvne slike (povećan broj limfocita), nalazom IgM i IgG antitela na Ebstain Barr virus u krvi obolele osobe, ultrazvučnim pregledom abdomena“.

Terapija simptomatska

Terapija je, kaže dr Maris, simptomatska.

„Zbog bolova u grlu, koriste se pastile, a ako su bolovi izraženi, uzimaju se lekovi protiv bolova (analgetici). Za spuštanje temperature koriste se antipiretici (lekovi za spuštanje temperature). Kod uvećanja jetre i slezine koriste se kortikosteroidi. U lečenju infektivne mononukleoze se ne preporučuje upotreba antibiotika, jer može izazvati pojavu ospe po telu. Antibiotici se primenju u lečenju sekundarnih bakterijskih infekcija, koje se javljaju u oko 30% obolelih od infektivne mononukleoze. Do ozdravljenja najćešće dolazi nakon nekoliko nedelja. Nakon ozdravljenja preporuka je da se ne bavi fizičkom aktivnošću, kako ne bi došlo do komlikacija u vidu zapaljenja jetre (hepatitisa) ili pucanja slezine. Preležana bolest ostavlja dugotrajan imunitet“, objašnjava epidemiološkinja.

Izvor: nova.rs

Milutin Jeličić Jutka, bivši predsednik opštine Brus, osuđen na tri meseca zatvora zbog polnog uznemiravanja saradnice Marije Lukić i uslovno za prikrivanje imovine - ponovo je na funkciji. Svojevremeno ga se Srpska napredna stranka odrekla, ali se sada odlukom Vlade Srbije vratio, tako što je postavljen za člana Privremenog organa ove opštine.

Činilo se da mu je sudskom presudom presuđeno i politički – međutim, svi koji poznaju prilike u ovom delu Srbije, znali su da nije tako. Iako osuđen za nedozvoljene polne radnje, Milutin Jeličić Jutka, bivši i dugogodišnji predsednik opštine Brus, odlukom Vlade je postao član Privremenog ograna ove opštine.

„Praktično, nije ni izlazio iz politike. Bez obzira što je bio samo odbornik, on je sa svojom grupacijom imao uticaja i činio vlast u Brusu“, kaže poslanica Marija Lukić.

Tako se Jeličić, koji je punih dvadeset godina bio „neprikosnoveni vladar“ ove podkopaoničke varošice, vratio u funkcionersku stolicu.

„Isti čovek, taj čuveni Zelja je doveo njega i sadašnju predsednicu opštine u SNS. Imaju istog gazdu. Nije to ni na nivou partije, već je reč o jednoj interesnoj grupi, a interes je Kopaonik koji je zlatna koka“, objašnjava Lukić.

Možda bi Jutka i dalje bio nosilac moći u Brusu, da se nije pojavila Marija Lukić, koja nije htela da ćuti. I odlučila da sama započne pravnu bitku. Progovorila je zbog neprimerenih poruka i seksualnog uznemiravanja. I uspela je – zbog njenog svedočenja Jeličić je osuđen na tri meseca zatvora.

Ubrzo pošto je izašao iz zatvora Jeličić je ponovo priveden zbog sumnji na trgovinu uticajem i zloupotrebe položaja u vezi sa gradnjom nelegalnih objekata na Kopaoniku. Protiv njega se vodi sudski postupak za falsifikovanje dokumenata zbog antidatiranja zahteva za legalizaciju objekta na Pančićvom vrhu, kao i istraga porekla novca investitorke tog nelegalnog objekta na Kopaoniku.

Ovi podaci iz Jeličićeve biografije očigledno nisu smetali Vladi, koja rešenjem imenuje članove privremenog organa. U Zakonu o lokalnoj samoupravi ne piše da je zabranjeno da osuđeno lice učestvuje u sprovođenju izbora. Da li je moralno – drugo je i pitanje bez odgovora.

Izvor: n1info.rs

Radionica ima za cilj da obuči zainteresovane učesnike da kreiraju i održavaju likovne galerije u virtuelnom prostoru ”Spatial”, i da nauče kako da prave virtuelne događaje (otvaranje izložbe, vođenje kroz izložbu).

Galerije Spatial su jedinstvene jer im se pristupa iz internet pregledača, a mogu se pregledati na standardnim računarima, mobilnim uređajima i uređajima za virtuelnu realnost.

Kreirane galerije se mogu povezati sa bilo kojim web sajtom, a veze do galerija se mogu proslediti elektronskom poštom ili putem poruka na pametnim telefonima, što ih čini veoma pristupačnim , jer nije potrebna posebna oprema za pregled. Servis je besplatan i omogućava prosečnom korisniku računara da prilagodi modularnu galeriju svojim potrebama, bez prethodnog poznavanja 3D tehnologije. Iskusni 3D umetnici ih mogu u potpunosti kreirati po svojoj želji. Galeriju su pristupačne 24 -7 širom sveta.

Radionicu će držati umetnica i profesorka Digitalnih medija Katarina Kaplarski Vuković u Galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor. Na radionici će se koristiti uređaj Meta Quest za Virtuelnu realnost. Korisnici mogu poneti svoje pametne telefone za učestvovanje u radionici.

Datum održavanja
Subota 18. novembar 2023.
Vreme: 11-13h
Mesto: Galerija Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor (Laze Kostića 5)

Poziv i prijava

Radionica je besplatna, a poziv za učestvovanje u radionici će biti objavljen putem onlajn medija i elektonske pošte, a prijave će se vršiti preko web stranice Kulturnog centra ”Laza Kostić” Sombor do popune kapaciteta.

PRIJAVITE SE ZA UČEŠĆE U BESPLATNOJ RADIONICI

SOMBOR: Gradski stadion, gledalaca 200, sudija: Perišić (Srpski Miletić), strelci: Mazinjanin u 7. Opačić u 9. Dujić u 26. Vuković u 43. 45. i 58. Sekulić u 65. minutu. Žuti kartoni: Matijević, Šarić (Polet).

RADNIČKI: Vezmar, Grgić, Japunyić, Drača (Zorica), Opačić (Dujić), Vuković (Šomođvarac), Vukadinović (Ristevski), Mazinjanin, Dulić, Kolarić, Vukadinović.

POLET: N. Matijević, Mom. Bezbradica (Trkulјa), M. Matijević, Kapetanić, Mih. Bezbradica, Čovran (Kabić), Kostevski (Trivunović), Perinović (Čulјak), Vukelić, Šarić, Munižaba (Koruga).

Komšijski derbi je pripao Somborcima koji su do vrha napunili mrežu gostiju iz Rastine. Kvalitet tima iz Sombora je došao do punog izražaja i na dešavanja na terenu mogli su Somborci postići još koji pogodak.

Izvor: dnevnik.rs

Na osnovu participativnog budžetiranja za srednje škole koje sprovodi Grad Sombor, završeni su projekti za nabavku opreme i uređenje srednjih škola za 2023. godinu. Tim povodom, član Gradskog veća za oblast finansija i privrede, Sava Dojić i načelnik Odelјenja za obrazovanje, Goran Todorić, obišli su danas Srednju školu „Sveti Sava“, Srednju tehničku školu i Srednju ekonomsku školugde su pogledali novu opremu koju su navedene škole dobile.

„Grad Sombor je i ove godine sproveo projekat participativnog budžetiranja u svim srednjim školama u Somboru. Svim srednjim školama je isporučena oprema koju su učenici izglasali putem ovog projekta, a radi se o opremi koja pospešuje praktičnu obuku učenika. Ovime je za ovu godinu ovaj projekat završen, a u toku je glasanje i biranje projekata koji će se finansirati u narednoj godini“, izjavio je gradski većnik Dojić, tokom posete školama.

U Srednjoj školi „Sveti Sava“, đaci su glasanjem izrazili želјu za opremanjem alternativne učionice koja je obuhvatala nabavku ormara, flipčart i interaktivne table, klub sto, stoni fudbal, klub fotelјe i još nekoliko bitnih i korisnih stvari za potrebe škole.

Srednja tehnička škola je dobila novu opremu za praktičnu nastavu iz područja rada elektrotehnike, mašinstva i saobraćaja. Pored opreme za elektrotehnički kabinet u vidu dvosmernih cilindra sa magnetom i sl., za mašinstvo i saobraćaj je nabavlјena i dizalica za menjače, nosač motora, razni alati, kao i aparat za zavarivanje sa pratećim maskama.

Srednja ekonomska škola je dobila opremu za kuhinju u vidu Konvektomata, odnosno konvekcijske pećnice, čime će se doprineti uštedi energije i kvalitetnijoj praktičnoj nastavi, a pored toga je nabavlјen i školski nameštaj u vidu klupa i stolica za nekoliko kabineta.

Srednja medicinska škola „Dr Ružica Rip“ je dobila krevet i stolicu za masažu, manuelni bolnički krevet i električni binokularni mikroskop.

Gimnazija „Velјko Petrović“ i Srednja polјoprivredno – prehrambena škola su za ovu godinu, opremili nekoliko učionica novim nameštajem, odnosno novim klupama i stolicama.

Ovime je projekat participativnog budžetiranja za ovu godinu završen, a učenici će svojim aktivnim učešćem birati projekte koje žele da Grad realizuje u idućojgodini. Grad Sombor je prepoznao značaj uklјučivanja srednjih škola i njihovih đaka u participativni program i nastaviće sa tim programom kako bi trenutni đaci, ali i buduće generacije, imali što bolјe uslove za školovanje.

U toku prethodne i ove školske godine sprovedena je anketa među roditelјima svih učenika od 1. do 8. razreda OŠ "Žarko Zrenjanin" iz Apatine, a povodom zabrane nošenja mobilnih telefona u školu.

Odlukom roditelјa od 1.novembra u ovoj osnovnoj školi stupa na snagu zabrana nošenja mobilnih telefona za sve učenike naše škole.

Sutra će biti izrečena presuda A. G. (24) iz Bezdana koji se sumnjiči da je polovinom januara u Somboru, vozeći pod dejstvom akohola, automobilom usmrtio D. M. (13), koji je od zadobijenih povreda preminuo u somborskoj bolnici.

Naime, juče je održan glavni pretres na kom je izložena optužba Višeg javnog tužilaštva u Somboru, te je nakon uvodnih izlaganja, u okviru dokaznog postupka, saslušan optuženi, a zatim i veštaci: diplomirani inženjer saobraćaja i psihijatar. Na jučerašnjem ročištu pročitani su i ostali pisani dokazi i završen dokazni postupak, a potom iznete završne reči.

Podsetimo, A. G. se sumnjiči da je 15. januara oko 17 časova na Bezdanskom putu u Somboru, vozeći pod dejstvom alkohola automobil fijat panda, udario trinaestogodišnjeg D. M. koji je pored kolovoza gurao bicikl, a potom napustio lice mesta. Nesreća se dogodila, prema rečima žitelјa, pred kućom u kojoj je živeo sada pokojni trinaestogodišnjak sa majkom, bakom i dedom. Nakon što je pobegao sa lica mesta, ovaj dvadesetčetvorogodišnjak iz Bezdana je pronađen tek nakon šest časova od saobraćajne nezgode, a zatim i uhapšen i od tada se nalazi iza rešetaka.

Nјemu je rešenjem vanpretresnog veća Višeg suda u Somboru poslednji put produžen pritvor i može trajati najduže do 25. decembra zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja u vezi sa kri¬vičnim delom ugrožavanje javnog saobraćaja.

Pritvor mu je produžen zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva i zbog postojanja osnovane sumnje da je okrivlјeni izvršio krivično delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, za koje je zaprećena kazna zatvora preko 10 godina. Pritvor mu je produžen i zbog uznemirenja javnosti jer se saobraćajna nezgoda desila u malom mestu, Bezdanu, gde se stanovnici međusobno poznaju, a sredstva javnog informisanja su o svemu izveštavala. Takođe, način izvršenja krivičnog dela i težina posledice dovele su do uznemirenja javnosti u Bezdanu, Somboru i široj javnosti, a uznemirenje i dalјe traje.

Inače, prema nezvaničnim saznanjima, A. G. prilikom saslušanja u Višem javnom tužilaštvu u Somboru nije izneo odbranu, odnosno koristio je pravo da se brani ćutanjem.

izvor: dnevnik.rs