Sombor.info

Proteklog vikenda održan je gradski odbojkaški derbi Druge republičke lige Sever između Volejstarsa i CVS Elbraco Tehnolenda.

Ovo je bio prvi put da su pomenuti timovi zaigrali u okviru ovog ranga. Ubedljivu pobedu odnela je ekipa Volejstarsa koja je slavila maksimalnim rezultatom, po setovima 25:14, 25:10, 25:16. Krajnji rezultat nije dolazio u pitanje ni jednog trenutka.

Ekipa Volejstarsa je dominirala u svim segmentima igre i još jednom pokazala da je zasluženo nosi epitet najuspešnijeg odbojkaškog kluba u gradu već više od jedne decenije. Treba napomenuti da je trener domaćeg tima Vladimir Karanović pružio priliku svim igračicama da zaigraju pred prepunim tribinama male sale Gradske hale Mostonga.

Nakon tri odigrana kola Volejstars se nalazi na deobi prvog mesta sa novosadskim NS Volej timom. Oba sastava imaju po osam bodova. CVS je poslednji tim lige sa sva tri poraza i bez bodova.

Sledećeg vikenda lider će odmarati dok će debitanti gostovati u Sremskoj Mitrovici gde će odmeriti snage sa drugim timom Srema.

U poslednjem odbojkaškom rangu razvojni tim Volejstarsa koji nastupa pod imenom Goks In ovog vikenda odigrao je dve utakmice. U petak su mlade somborske odbojkašice gostovale u Vrbasu gde su savladale istoimenog rivala sa 0:3 (17:25, 20:25, 16:25), dok su dva dana kasnije ugostile protivnika iz Apatina. Gošće su bile bolje i na kraju su slavile sa 1:3 (19:25, 25:23, 19:25, 28:30).

Nakon ovog vikenda četiri tima se nalaze na deobi prvog mesta sa šest bodova. Sledećeg vikenda gledaćemo derbi između Spartaka 2 i Goks In-a. Sa sjajnim nastupima nastavlja i muški odbojkaški klub Sombor koji je u trećem kolu Prve Vojvođanske lige Sever ugostio drugi tim subotičkog Spartaka. Somborci su slavili sa 3:0 (26:24, 25:16, 25:19). Trenutno su na prvom mestu sa maksimalnih devet bodova iz tri susreta. Naredni rival biće im pretposlednji tim Maglića 1953.

Izvor: somborsport.org

Zamenica gradonačelnika, Ljilјana Tica, juče je u Beogradu, kao predstavnik Grada Sombora bila potpisnik Ugovora za finansiranje kupovine seoske kuće sa okućnicom za još četrnaest porodica sa teritorije Grada.

Ugovore o finansiranju kupovine seoske kuće sa okućnicom su potpisali Svetlana Necić iz Sombora, Ivana Martonoški iz Stapara, Tamara Urban iz Stanišića, Tamara Todorić iz Bezdana, Tamara Čavlin iz Stanišića, Aleksandra Dmitrović iz Klјajićeva, Bojan Pazmanj iz Bezdana, Ivana Kuridža iz Stanišića, Kristina Smilјanić iz Svetozar Miletića, Dubravka Erceg iz Koluta, Nedelјka Novaković iz Riđice, Sofija Vujaklija iz Čonoplјe, Diana Kabok iz Telečke i Milana Radin iz Doroslova.
Zamenica gradonačelnika, Ljilјana Tica, izrazila je veliko zadovolјstvo na skloplјenim Ugovorima sa čak četrnaest porodica i dodala kako će Grad Sombor u saradnji sa Republikom Srbijom nastaviti sa finansiranjem kupovine seoskih kuća za stanovanje svim sugrađanima koji nisu stambeno obezbeđeni i koji žele da žive na selu. Tom prilikom, čestitala je dobitnicima sredstava i poželela im puno sreće u svojim novim domovima.

Ministarstvo za brigu o selu još od 2021. godine, dodelјuje bespovratna sredstva za kupovinu seoskih kuća na teritoriji grada Sombora i time podstiče ostanak lјudi na selu, sa prednostima i mogućnostima koje ono nudi, kako za mlade bračne parove, decu, tako i za samohrane roditelјe.

„Venac slobode Radomir Drakulić“, društveno priznanje koje se za izuzetne rezultate u svetu nauke i kulture, zapažen drušveni angažman, humanost, za delom potvrđeno rodoljublje i patriotizam dodeljuje istaknutim pregaocima kao i organizacijama iz naše sredine, ove godine će pripasti profesoru dr Rajku Igiću, akademiku, univerziteskom profesoru, naučniku sa međunarodnom reputacijom, istraživaču u oblasti medicine, poznatom i kao publicisti širokog spektra interesovanja. Uz sve to, Rajko Igić (1937) je i pesnik, čovek stvaralački privržen lepoj književnoj reči, Nadeleko je znana i njegova rodoljubiva i patriotska misija, odlučnost i doslednost u borbi za istinu o svojoj zemlji i o svom narodu, što je do posebnog izražaja došlo u vremenu predratnom i ratnom, kada je došlo do raspada Jugoslavije.Pisana reč profesora doktora Igića objavljivana kako u našim, jugoslovenskim i srpskim medijima, tako i na tlu Amerike, gde, inače, decenijama živi i deluje, kao i njegovo obraćanje uglednicima u svetu nauke, nije ostala nezapažena. Naprotiv!

Povelju „Venac slobode Radomir Drakulić“, kao prilog obeležavanju godišnjice velike Batinske bitke, svake godine u novembru zajednički dodeljuju Udruženje građana „Ravangradsko proleće“ i Kulturni centar „Laza Kostić“ Sombor.

Odluku da akademik Rajko Igić bude ovogodišnji laureat jedonoglasno je doneo tročlani žiri koji je radio u sastavu profesor dr Stojan Berber, profesor Branislav Ćurčić i Vesna Šašić, direktorica Kulturnog centra „Laza Kostić“, a nagrada će biti uručena na svečanosti koja će u Velikoj sali Kulturnog centra biti održana u petak, 10. novembra, sa početkom u 18 časova.

U Odžacima je juče održano Prvenstvo Srbije u dečijem fitnesu. Na ovom velikom takmičenju, naziva “Victorty open”, Apatinka Kalina Došen zauzela je prvo mesto u kategoriji devojčica 2014. godišta.

Podsećamo, pod vođstvom trenera Dragane Pezelj, Kalina trenira za sportski klub “Figura” iz Sombora, a koji je na ovogodišnjem prvenstvu, osim naše Apatinke, imao još tri državne prvakinje, i to Mihaelu Mariu Horvat (2015.), Anđelu Stanić (2012.) i Sofiju Pezelj (2008.).

Na “Victorty open”-u u Odžacima, iz redova Figure, srebro su osvojile Jovana Svilar (2014.) i Maša Šatrić (2010.), dok je bronza pripala Mili Marić (2015.) i Milici Skular (2012.).

Čestitamo devojčicama i njihovom treneru na osvojenim medaljama i želimo im puno uspeha u narednim takmičenjima.

Izvor: Radio Apatin

Član Gradskog veća za oblast ruralnog razvoja, Srđan Savić i član Gradskog veća za oblast nacionalnih manjina i saradnje sa versim zajednicama, Silard Janković, prisustvovali su obeležavanju 140 godina od osnivanja naselјenog mesta Telečke. Praznik je poznat kao Dan „Kolčenja“ i predstavlјa doselјavanje stanovnika na visoravni današnje Telečke i obeležavanje parcela na kojima će kasnije da se podigne naselјe.

Nakon održane svete mise, položeni su venci na Spomen ploču Đerđu Šipošu, osnivaču sela i prvom sudiji i Nađ Jožefu, prvom učitelјu iz tog perioda. Po završetku polaganja venaca, program je nastavlјen u Domu kulture u Telečkoj, gde su prisutni gosti mogli da pogledaju likovnu izložbu koja je predstavlјala istorijat sela, nakon čega je usledio nastup kulturnoumetničkog društva.

Telečka je nastala doselјavanjem porodica iz Sajana, mesta u Banatu koje je često bilo plavlјeno usled izlivanja reke Tise, a ubrzo nakon doselјavanja, izgrađene su crkva i škola, kao i drugi objekti od značaja za stanovnike ovog naselјa.

Gradsko veće grada Sombora održalo je danas 175. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 13. tačaka.

Na 175. sednici, članovi Gradskog veća su prihvatili predlog Plana rada Zimske službe za izvođenje radova na poslovima održavanja opštinskih puteva i ulica u zimskom periodu u Gradu Somboru, „Zimska služba“ i „Mala zimska služba u naselјenim mestima“ za sezonu 2023/2024. na predlog JKP „Prostor“ Sombor kao upravlјača puteva. Poslovi Zimske službe prema predloženom Planu radova se obavlјaju u periodu od 16. novembra 2023. godine do 31. marta 2024. godine. Takođe, prihvaćena je i ponuda JKP „Zelenilo“ Sombor, za održavanje opštinskih puteva i ulica u gradu Somboru i naselјenim mestima i „Mala zimska služba“, za sezonu 2023/2024. godinu. Stručno tehnički nadzor nad izvođenjem radova „Zimske službe“ vršiće JKP „Prostor“ Sombor.

Članovi Gradskog veća su, između ostalog, prihvatili predlog Prvih izmena i dopuna finansijskih planova Mesnih zajednica za 2023. godinu, usklađenih sa Odlukom o prvom rebalansu Odluke o budžetu grada Sombora za 2023. godinu. Ovim predlogom, finansijski planovi mesnih zajednica, kao indirektnih korisnika Odelјenja za komunalne delatnosti, imovinsko – pravne i stambene poslove, usaglašeni su sa rashodnom stranom Posebnog dela Odluke o prvom rebalansu Odluke o budžetu grada Sombora. Pored toga, prihvaćen je i predlog Finansijskog plana za komunalnu oblast – građevinsko zemlјište i putevi, a prihvaćen je i predlog Zaklјučka za usvajanje Drugih izmena i dopuna finansijskih planova u okviru Programa 16 – Politički sistem lokalne samouprave i Programa 15 – Opšte javne usluge Uprave za 2023. godinu. Članovi Gradskog veća su prihvatili Zaklјučak za usvajanje prvog rebalansa finansijskog plana za program Lokalnog ekonomskog razvoja pod nazivom „Unapređenje privrednog i investicionog ambijenta“ s cilјem dotacije nevladinim organizacijama za projekte koji su od značaja za lokalnu samoupravu. Takođe, prihvaćen je i predlog usklađenog finansijskog plana Turističke organizacije grada Sombora sa Odlukom o prvom rebalansu Odluke o budžetu grada Sombora za 2023. godinu.

Gradsko veće je prihvatilo Predlog zaklјučka u vezi sufinansiranja projekta hitne sanacije krova Srednje polјoprivredno – prehrambene škole. Na krovu školske zgrade došlo je do pucanja dve noseće grede čijim pucanjem se ugrožava stabilnost celog krova. Na predlog Odelјenja za obrazovanje, Gradsko veće je odobrilo sredstva u iznosu od jednog miliona dinara za hitnu sanaciju krova ove škole.

Na 175. sednici, prihvaćen je i Predlog zaklјučka u vezi sufinansiranja projekta Gimnazije „Velјko Petrović“ Sombor – razmena učenika i profesora iz Adane – Turska. Cilј projekta je razvoj neformalnog oblika obrazovanja po evropskim standardima kroz promovisanje interkulturalnog dijaloga, tolerancije i globalnog razumevanja. Grad Sombor će sufinansirati ovaj projekat u iznosu od 220 hilјada dinara.

Takmičarska grupa karate kluba ‘’Somborac’’ učestvovala je proteklog vikenda na 19.internacionalnom karate turniru ‘‘Kup prijateljstva 2023’’, koji je održan u Petrovaradinu u organizaciji karate kluba ‘’Mawashi’’ i Karate saveza Vojvodine.

U konkurenciji oko 700 takmičara iz 53 kluba iz Srbije , Crne Gore, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, osvojeno je ukupno 9 medalja: 5 zlatnih , 4 srebrne i 1 bronzana.

Trostruka šampionka Kristina Kosanović osvojila je tri zlatne medalje: u kadetskoj konkurenciji u apsolutnom nivou i u B klasi, kao i u nadmetanju juniorki. Zlatne medalje u svojim klasama osvojili su i kadeti Boško Đurić i Luka Pantović.
Srebrne medalje osvojili su : Milana Bakić u konkurenciji kadetkinja, Pavle Đenadija u konkurenciji muških nada, kao i Ognjen Drakulić u konkurenciji pionira.

Bronzanom medaljom okitila se pionirka Mari Stoiljković-Novković.

Učenici odeljenja VI-2 Osnovne škole "Knez Sima Marković" iz Barajeva tačno mesec dana nisu išli na nastavu zbog đaka koji je svakodnevno vršio nasilje nad vršnjacima. Uprava škole nije pronašla rešenje za postojeći problem, te su roditelji dece odlučili da ih, radi njihove bezbednosti, ne šalju u školu. Slična situacija trenutno se odvija u Osnovnoj školi "Karađorđe" u mestu Gornji Matejevac kod Niša. Pojedini roditelji četvrtog razreda ne puštaju decu u školu jer, kako navode, jedno dete maltretira svu ostalu decu, a do sada nije urađeno ništa konkretno da se nasilje spreči. Kako se čini, i nastavnici i uprava škole postali su nemoćni u rešavanju vršnjačkog nasilja, pa roditelji uzimaju stvar u svoje ruke i odlučuju da svoju decu, ne šalju u učionice.

Posle više od mesec dana bojkota nastave u školi zbog nasilnog i problematičnog učenika, đaci odeljenja VI-2 Osnovne škole „Knez Sima Marković“ u Barajevu, vratili su se u školske klupe.

Učenik koji je maltretirao svoje vršnjake, do prvog novembra ima onlajn nastavu, a nakon toga ići će u Specijalnu školu. A dok takva odluka nije doneta, roditelji nisu dozvoljavali deci da idu u školu.

Milan Gorunović, otac jednog od učenika, ispričao je za Nova.rs da je tortura u školi trajala godinu dana, te da se rešenje nikako nije naziralo.

„Ovo je postalo nestvarno, verujte. Kao da sanjamo. Deca nam ne idu u školu, strah je i dalje prisutan, a niko ništa ne čini da nam pomogne i da reši situaciju. Prošlog utorka imali smo sastanak u Centru za Socijalni rad. Pitao sam šta oni mogu da urade, ljudi su ćutali ili su pričali pravnim jezikom koji je meni nerazumljiv. Nisu imali zapisničara. Zamislite. Na moje pitanje da li su išli da posete porodicu tog problematičnog dečaka, oni kažu da to nije u njihovoj nadležnosti. Da li sarađujete sa policijom, pitam ih. Kažu da, ali opet ne traže da dva policajca odu tamo. O čemu se ovde radi?“, objasnio je tada ovaj otac.

Slična situacija odigrala se pre nekoliko dana u Osnovnoj školi „Karađorđe“ u Gornjem Matejevcu kod Niša, kada pojedini roditelji đaka četvrtog razreda nisu pustili decu da idu u školu zbog dečaka koji, prema njihovim navodima, maltretira ostalu decu.

Još uvek nije urađeno ništa konkretno da se nasilje spreči.

Nastavnica Vesna Vojvodić koja predaje srpski jezik u jednoj beogradskoj školi, kaže u izjavi za Nova.rs da su roditelji izgubili poverenje u institucije i u ustanove sistema da se problem vršnjačkog nasilja može rešiti, pa rade ono što je u domenu i u delokrugu njihove moći.

„Roditeljima je u delokrugu njihove moći da decu sklone iz te opasne i toksične sredine. Ako roditelj nekog školarca kaže: Radim vredno i pošteno, plaćam porez, a kada sam najranjiviji, a to je bezbednost deteta, onda stičem utisak da sve institucije i ta država ćute ili podstiču i mene da čekam, a svi koji su čekali, videli smo kako su prošli. Tako da, ove dve škole, odnosno događaji u njima, jesu sigurni pokazatelji da smo kao društvo napravili toliko grešaka. Deca, u koju se svi političari zaklinju, veruju da se nasiljem, beskrupuloznim ponašanjem, može stići do cilja za koji oni veruju da su opravdani, da su prihvatljivi i da su čak u nekim slučajevima i društveno poželjni. Oni vide oko sebe da takvi sa tim postupanjem bolje prolaze u društvu nego oni koji se pridržavaju svih pravila i normi i ponašanja i u društvenom i u školskom životu“, navodi nastavnica Vesna.

Dodaje da se ljudi koji rade u školama pridržavaju procedura i drže određenog protokola, zbog čega su, najčešće, u nemogućnosti da određenu situaciju reše i saseku u korenu.

„Oni obaveste Ministarstvo i onda su sve oči uprte u tu instituciju. A očigledno je da vam, s jedne strane, takva zakonska i podzakonska regulativa uopšte ne daje mogućnost da vi tu situaciju rešite, a s druge strane, očigledno je da nema ni političke volje, da ono što generiše taj problem, jer taj problem se očituje najviše u školi, ali ja vam tvrdim da se on ne rađa u školi. Škola je u nekom smislu ogledalo društva, ono što je u društvu dominantno, ona vrsta agresije kojoj svakodnevno svedočimo u ponašanju najmoćnijih ljudi. To je obrazac i model koji se i dalje neguje i zbog toga su svi apeli, ne samo nastavnika, nego i recimo 100.000 građana Srbije, a među njima sam i ja, koji su potpisali jedna dokument koji je potekao od Društva za jezik i književnost Srbije, i u kom su date mere i predlozi šta nam je pametno i valjano kao društvo činiti neposredno nakon onih majskih tragedija“.

Nastavnica Vojvodić naglašava da ne treba da nas čudi što se vršnjačko nasilje „razvija“, kada su institucije sistema uključujući i predsednika, ignorantski pozicionirani prema majskim tragedijama.

„Ako 100.000 ljudi kaže da moramo nešto hitno da promenimo, a te su mere podrazumevala i da se u javnom prostoru mora kontrolisati i isključiti svako ponašanje koje se temelji na agresiji, naislju i vulgarnosti, onda ne treba da nas čude ova dešavanja. Kao društvo, svi smo čekali i i dalje ne videsmo epiloge svih ovih postupaka državnih institucija u vezi sa majskim tragedijama. Strepim da mi možemo pričati koliko god o posledicama, ali ako mi uzrok ne promenimo, mi se večito krećemo u nekom krugu. Tako da, bojim se da ta vrsta usitnjavanja postupanja vodi ka tome da mi svi kao građani u nekom trenutku poverujemo da moramo da uzmemo stvar u svoje ruke kao pojedinci. A onda se postavlja pitanje: Šta će meni država?“, smatra naša sagovornica.

Pedagog Slavojka Marinović Đurović koja je 41 godinu provela radeći u školi, smatra da Ministarstvo prosvete treba da bude produžena ruka i škole i roditelja, te da ova institucija mora da reši postojeći problem.

„Uvek je bilo naislja u školama, ali je reagovala škola na drugačiji način. Možda sada nisu bili onoliko uključeni. Činjenica je da sada ima više slučajeva jer, ako smem reči, i sam odnos prema nasilju je bio drugačiji, i što se tiče roditleja i što se tiče prosvetnih radnika. Sećam se, roditlej kaže: Šta god škola odluči, mi ćemo poslušati. Bilo je veoma velikog slaganja između roditelja i škole. Čak se o naislju nije toliko ni znalo u javnosti jer se to rešavalo odmah. Roditelji su odgovorni za ponašanje svoje dece. A ko se sećam, predočene su i neke novčane kazne za njih. Međutim, vrlo često se dešava da su deca iz takvih porodica, da roditleji nisu materijalno obezbeđni, nemaju ni neka znanja o vaspitanju, pa se problem opet vraća državi i Centrima za Socijalni rad“, navodi ona.

Dodaje da roditelji moraju na vreme da reaguju ako kod deteta primete određena odstupanja od normalnog ponašanja.

„Sve ono što odudara od nekog uobičajenog ponašanja, dok su deca u nekom mlađem uzratsu, jer to bi svima trebalo da zapadne za oko. Onda se krene, da se ne čeka da postanu tinejdžeri, pa srednjoškolci, nego dok su mali. Kada sam tek počela da radim u školi, za jednog dečaka koji je kasnije stigao do zatvora, pisalo je u školskom dnevniku da je bez povoda bacao stolice i šamarao školskog druga. To mi je bio neki signal za njega i njegovu ličnost u koju će kasnije izrasti“, smatra naša sagovornica.

Izvor: nova.rs

Program u orgaizaciji Gradske biblioteke Karlo Bjelicki na kojem će biti predstavljena knjiga dr Mile Mihajlović "Kulturno pamćenje tršćanskih Srba" biće održan u Svečanoj sali Skupštine grada Sombora, u petak, 3. novembra 2023. godine, sa početkom u 18.00 časova.

U programu učestvuju učenici srednje muzičke škole "Petar Konjović".

Dr Mila (Radmila) Mihajlović, istoričar, komunikolog, književnik, umetnik, prevodilac, novinar – gimnaziju je završila u Zrenjaninu, a fakultet u Rimu, Konzervatorijum "Santa Ćećilija" - odsek solo pevanja. Magistrirala u Beogradu, Fakultet muzičkih umetnosti, mentor Zvonimir Krnetić.

Doktorirala sa najvišom ocenom na temu "Kulturno pamćenje tršćanskih Srba", Fakultet za kulturu i medije, Univerzitet "Džon Nezbit", Beograd, mentor prof. dr Milivoje Pavlović. Odlukom Matičnog odbora Ministarstva prosvete Republike Srbije, stekla je zvanje naučnog saradnika humanističkih nauka, naučna grana: istorija. Član je UKS, UNS, Istorijske sekcije Srpskog lekarskog društva.

Autorka je desetak naučnih knjiga od kojih su neke prevedene na strane jezike.

Svečanim predstavljanjem njene knjige "Za srpsku vojsku – jedna zaboravljena priča" u izdanju italijanskog Generalštaba oružanih snaga, država Italija je zvanično otvorila obeležavanje 100 – godišnjice od početka Prvog svetskog rata.

Dobitnica je Nagrade Grada Zrenjanina za 2012, Specijalne nagrade žirija italijanske književne nagrade "Čeruljo" za 2014, priznanja UKS "Blagodarje" za 2014, Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za 2017.

Za knjigu "Kulturno pamćenje tršćanskih Srba" dobitnica je povelje "Rastko Petrović" 2017. za najbolje prozno delo godine.

Pošta Srbije je 21. januara 2020. godine objavila specijalnu seriju poštanskih maraka i vrednosnica "Italijanski mornari za srpsku vojsku u Velikom ratu" sa fotografijama preuzetim iz njene istoimene knjige.

Na Sretenje 2022. godine povodom Dana Državnosti Srbije, odlikovana je Srebrnom medaljom za zasluge.

Istaknuta ličnost Srba u svetu, bila je počasni gost jubilarnog 50. Srpskog dana na Nijagarinima vodopadima na poziv Srpske narodne odbrane u Kanadi.

Izvor: RTV

Obustava rada koju sprovode zaposleni Pošte Srbije spada, prema rečima stručnjaka - u "sivu zonu radnog prava". Međutim, kako objašnjava Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo - u slučaju masovnosti ovakvog protesta uvek smo imali rasplet koji je išao na ruku zahtevima radnika. "Jednostavno, ako u velikom sistemu i 10 odsto ljudi reši da izazi nezadovoljstvo teškim uslovima rada na način koji nije u skladu sa zakonom, poslodavac neće posezati za drastičnim merama - zamislite da pokuša da otpusti 1.500 ljudi odjednom", pojašnjava naš sagovornik.

Nezadovoljni radnici Pošte Srbije ne odustaju – sve više ih se uključuje u spontano organizovanu obustavu rada koja 24. oktobra krenula u Novom Sadu, a potom se širila na druge gradove Srbije.

Radnici Pošte traže povećanje zarada za 30 odsto, zapošljavanje optimalnog broja zaposlenih na kritičnim mestima u tehnologiji, isplatu zarada iz dobiti za prethodnu godinu do kraja okrobra (što je, navode, u petak i isplaćeno), zatim prekid tihe diskriminacije prema zaposlenima koji rade i kao i prekid favorizovanja pojedinaca, dok je peti zahtev – zvanična garancija Vlade Srbije da će zahtevi biti ispunjeni.

„Ovo su strogo i jedino radnički zahtevi, ne želimo da nas smatrate sindikatima ili politički organizovanim, jer to nismo“, stoji u saopštenju zaposlenih radnika koji su u utorak započeli obustavu rada.

Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo iz Beograda, kaže da Zakonom o radu i Zakonom o štrajku nisu predviđene ovakve „obustave rada“, niti radno zakonodavstvo poznaje ovaj oblik protesta radnika.

„Ja bih ga upravo tako i nazvao, protestom usled teških uslova rada a koliko sam shvatio i kršenja dogovora koji su nastali kao posledica prethodnih formalnih štrajkova“, kaže Reljanović.

Formalnopravno gledano, dodaje – radnici su nezaštićeni u ovakvim situacijama.

„Ali u slučaju masovnosti protesta smo uvek imali rasplet koji je išao na ruku zahtevima radnika“, navodi Reljanović.

Dakle, objašnjava – ukoliko dovoljan broj radnika reši da izrazi svoje nezadovoljstvo na ovaj način i ukoliko u tome istraju, naročito imajući u vidu da će gotovo sigurno poslodavac pokušati da izvrši pritisak na njih, ne bi trebalo očekivati da budu pozvani na odgovornost niti da snose posledice zbog nezakonitog prekida rada.

„Jednostavno, ako u velikom sistemu i 10 odsto ljudi reši da izazi svoje nezadovoljstvo na način koji nije u skladu sa zakonom, poslodavac neće posezati za drastičnim merama – zamislite da pokuša da otpusti 1.500 ljudi odjednom“, ističe naš sagovornik.

On ponovo upozorava da ovakvi potvrđuju da je naš Zakon o štrajku zastareo i neupotrebljiv u mnogim situacijama, pa i u ovoj.

„Radnicima se moraju omogućiti fleksibilnije forme štrajka i mora se imati u vidu da je pravo na kolektivnu akciju radnika – sa učešćem sindikata ili bez njega – deo ljudskog prava na rad. Zbog toga i dolazi do ovakvih protesta koji su u ‘sivoj zoni’ radnog prava. Sa jedne strane nisu regulisani zakonom, a sa druge su deo uobičajenog prava radnika da iskažu masovno nezadovoljstvo određenim politikama ili potezima poslodavca“, zaključuje naš sagovornik.

Šta je štrajk?

Štrajk je prekid rada koji zaposleni organizuju radi zaštite svojih profesionalnih i ekonomskih interesa po osnovu rada, definisano je Zakonom o štrajku.

PTT usluga ovim zakonom je definisana kao delatnost od javnog interesa, a prilikom organizovanja štrajka neophodno je obezbediti – minimum procesa rada.

Izvor: n1info.rs