Sombor.info

Beli luk je mnogima prvi štit odbrane od virusa.

A kakav uticaj beli luk ima na organizam.

Preporučljivo je jesti najmanje šest čena belog luka nedeljno, jer dobro deluje na srce, a evo šta se dešava u telu nakon jedenja belog luka.

Tokom prvog sata: Luk se vari u želucu i postaje idealna hrana za organizam.

Četiri sata nakon jela: Pomaže u borbi protiv postojećih bakterija i virusa.

Šest sati nakon jela: Aktivira se proces sagorevanja uskladištenih masti u telu.

Posle sedam sati: Luk ima antibakterijski efekat na krvotok.

Beli luk je jedna od najstarijih gajenih biljaka na svetu i može se naći u skoro svakoj kuhinji. On, međutim, nije samo sjajan dodatak vašim obrocima, već je i veoma zdrava namirnica.

Volimo da koristimo beli luk kada smo prehlađeni, jer pomaže u borbi protiv kašlja i jača imuni sistem. On sadrži mnoga aktivna hemijska jedinjenja i antioksidanse koji obezbeđuju zdravlje celog organizma, zbog čega se često naziva prirodnim „antibiotikom“.

Beli luk je izuzetno hranljiv, pozitivno utiče na nivo šećera u krvi, smanjuje sintezu holesterola i rizik od kardiovaskularnih bolesti, deluje antiinflamatorno i brine o zdravlju gastrointestinalnog trakta.
Posebno veliki broj lekovitih svojstava krije se u belom luku zbog moćnog jedinjenja alicina, koje inače štiti biljku od bakterija i gljivica.
Da biste maksimalno iskoristili blagotvorno dejstvo belog luka, redovno ga konzumirajte i pripremajte na sledeći način:

Beli luk je najbolje jesti sirov i najmanje tri čena dnevno, ako ste prehlađeni;
Pre jela, zgnječite ga da biste stimulisali enzimsku reakciju koja proizvodi alicin, sastojak koji čini beli luk tako zdravim;
Ako termički obrađujete beli luk, to treba učiniti vrlo brzo.

Mnogi ljudi izbegavaju beli luk zbog njegovog mirisa. Ali upravo ovaj ‘mirisni’ sastojak daje belom luku njegova lekovita svojstva. Ako ste zabrinuti zbog lošeg zadaha, možete ga rešiti žvakanjem peršunovog lišća ili zrna kafe, piše Aktivni.si.

Da li vam je nakada palo na pamet da se baterija vašeg ključa za automobil može isprazniti?

Sve više modernih automobila oslanja se na praktičnu tehnologiju, u kojoj ključnu ulogu igra daljinski ključ. Klasične brave na vratima automobila danas su gotovo nestale. Ali, šta se dešava ako se baterija beskontaktnog pametnog ključa isprazni?

Danas gotovo da nema novog automobila koji nema daljinski ključ, koji vozač više ne mora da vadi iz džepa ili tašne da bi pokrenuo motor. Ali šta da radite kada se baterija isprazni?

Uprkos ovoj prepreci, automobil se može otključati i pokrenuti, pošto su proizvođači automobila takođe ugradili ključ za slučaj nužde u daljinski upravljač. A savremeni automobili, iako se ne vidi, imaju klasični ulaz za ključ na vratima, koji se krije iza malog poklopca na bravi, pa otključavanje automobila možete izvesti na klasičan način, prenosi portal Fenix.

U savremenim automobilima bez klasične brave za paljenje moguće je pokrenuti vozilo čak i ako je baterija u ključu prazna. U većini slučajeva, ključ treba samo držati malo bliže dugmetu za pokretanje koje omogućava automobilu da se pokrene, a detaljna uputstva se mogu naći u pratećem uputstvu za upotrebu vozila - ppiše Danas.

Kako se nastavljaju borbe između Izraela i Hamasa, mnogi se mogu zapitati zašto je ovaj rat – i, šire gledano, višedecenijski izraelsko-palestinski sukob – tako nerešiv.

Što se aktuelnog rata tiče, treće strane kao što su UN, SAD i Katar imale su samo manje taktičke uspehe kao što je kratka razmena talaca i zarobljenika koja je preovladala krajem novembra, piše Nafees Hamid, direktor istraživanja i politike Kraljevskog koledža u Londonu, za CNN.

„Što se tiče dužeg sukoba između Izraelaca i Palestinaca, koji traje od 1948. dugoročni mir danas ne izgleda bliži nego pre 75 godina.

Zašto je tako teško rešiti ovaj sukob? Zašto su toliki mirovni napori, koje je sprovodilo toliko vlada i lidera tokom decenija, samo doveli do rata?

Odgovor ide dalje od geopolitike i govori o osnovnoj psihologiji o tome šta znači biti čovek i zašto se borimo.

Srećom, istraživanje o ovoj psihologiji takođe ukazuje na potencijalne puteve rešavanja.

Da budemo jasni, geopolitika je bitna: borbe za moć među liderima, cinična upotreba izraelsko-palestinskog sukoba od strane stranih aktera za svoje domaće interese, ekonomski motivi, strateški i ideološki savezi, svi su radili protiv mira.

Ali ovi faktori su pod uticajem i dalje utiču dubljim psihološkim impulsima koji postoje u različitim sukobima, ali se kombinuju u začaranim krugovima u Izraelu i Palestini, što dovodi do stalnog nasilja.

CNN je izdvojio ključne psihološke koncepte koji su proučavani u izraelsko-palestinskom kontekstu i šta oni znače za rešavanje sukoba.

Parohijski altruizam: sa nama ili protiv nas

Ljudi imaju dobro utvrđene pristrasnosti u grupi i van grupe. Ove opšte tendencije nam i dalje dozvoljavaju da budemo izuzetno kooperativna vrsta, ali problem nastaje kada te pristrasnosti počnu da se polariziraju.

Ljudi nailaze na probleme kada dođu do krajnosti altruizma (pokazujući favorizovanje sopstvene grupe) dok istovremeno idu do krajnosti parohijalizma (pokazujući neprijateljstvo prema onima izvan nje).

Kada se jaki oblici parohijskog altruizma pojave na svim stranama sukoba, dolazi do neumoljivosti.

Veruje se da su parohijalizam i altruizam ko-evoluirali u ljudima kroz ponovljeno ratovanje. Kada druga grupa ugrozi naše postojanje, najbolja strategija opstanka je da se što kohezivnije povežemo sa svojom grupom.

Ovo je često praćeno percipiranjem sopstvene grupe kao moralno superiorne ili čiste, dok se druga grupa preterano zlikuje ili dehumanizuje.

Ovo stvara oštar kontrast između dobrih „nas“ i zlih „drugih“. Ovo zauzvrat opravdava upotrebu prekomernog nasilja protiv druge strane, uključujući i njihove civile.

Ovo se može manifestovati u tome da budete neozbiljni u pogledu velike „kolateralne štete“, ili još gore, u namernom gađanju civila.

To možemo da vidimo u izraelskom ministru odbrane kako čitavih 2,3 miliona stanovnika Gaze dovode do izgladnjivanja kroz potpunu opsadu i to opravdava rekavši da se Izraelske odbrambene snage „bore protiv ljudskih životinja i mi se ponašamo u skladu sa tim“, ili sada suspendovanih Izraelski ministar za pitanja Jerusalima sugeriše da bi Izrael mogao da baci atomsku bombu na pojas Gaze.

Čini se da je logika ovog poslednjeg u rangu Hamasa: naš opstanak zavisi od uništenja drugih.

Svete vrednosti: nikada ne pravite kompromise

Naravno, većina Izraelaca i Palestinaca ne razmišlja ovako. Ali postoji bezbroj faktora koji teraju nekoga da prihvati ovaj neprijateljski način razmišljanja.

Glavni među tim faktorima je dogmatska ideologija zbog koje kompromis sa drugom stranom izgleda kao moralno odvratan pojam.

Ova vrsta ideologije je prožeta onim što se naziva „svetim vrednostima“. To su vrednosti od takvog moralnog značaja da prevazilaze materijalne brige svakodnevnog života; ljudi bi bili spremni da daju svoje živote za njih.

Izraelci i Palestinci drže do vrednosti koje dolaze u direktan sukob jedna sa drugom, kao što su pretenzije na zemlju.

U granicama savremenog Izraela i palestinskih teritorija su oblasti koje Avramove vere smatraju Svetom zemljom.

Konzistentno su se vodili ratovi zbog suprotstavljenih pretenzija na njegovu svetost. Neki su spremni da prihvate njegovu zajedničku svetost, dok drugi veruju da ona s pravom pripada samo njihovoj grupi.

Ali spor oko svete zemlje nije sve oko religije. Može i jeste kooptirana u politiku, i odatle potiče veliki deo sukoba.

Na jednom krajnjem kraju je Hamas, čiji je tadašnji lider, Kaled Mešal, rekao 2017. da „nećemo odustati ni od inča palestinskog matičnog tla“.

Na drugom kraju je izraelski ministar finansija Bezalel Smotrič, koji je prošlog jula, u svojoj dvostrukoj ulozi šefa Uprave za naselja Ministarstva odbrane, izneo svoje planove za aneksiju Zapadne obale.

U martu je govorio pored mape „Velikog Izraela“ koja je uključivala delove Jordana, dok je raspravljao protiv palestinske državnosti „zato što ne postoji takva stvar kao što je Palestinski narod“ i zato što je palestinski narod, po Smotričevim rečima, „izum“.

Kada nekompatibilne vrednosti poput ovih postanu svete, kompromis postaje izuzetno težak.

Karakteristika svetih vrednosti je da se njima ne može ustupiti profanim vrednostima kao što su materijalni podsticaji za kompromis. Ovo predstavlja ozbiljno pitanje za mirovne pregovore.

Kada treće strane (npr. UN, SAD, itd.) pokušavaju da pomognu u pregovorima o mirovnim sporazumima, njihova glavna sredstva za (de)stimulisanje su materijalne prirode, kao što su strana pomoć i sankcije.

Studija koja je vodila Nova škola za društvena istraživanja istraživala je kako bi Izraelci i Palestinci reagovali na sporazum o rešenju o postojanju dve države. Uzorak je uključivao jevrejske izraelske naseljenike i Palestince koji su se identifikovali sa Hamasom.

Generalno, obe strane nisu podržale ponuđeni dogovor. Kada je svakoj strani ponuđena strana pomoć da se podstakne dogovor, to je izazvalo negativan efekat među onima koji su držali svete vrednosti.

Oni za koje su istraživači utvrdili da su „moralni apsolutisti“ u vezi sa određenim pitanjima – kao što je Izrael ustupa zemlju Palestincima ili dozvoljava palestinskim izbjeglicama da se vrate kući – vjerovatnije je da će iskusiti ljutnju i gađenje zbog sporazuma i vjerovatnije je da će podržati nasilje protiv njega kada je strano u mešavinu je dodata pomoć.

Što znači, dodavanje strane pomoći kao podsticaja za prihvatanje sporazuma samo je pogoršalo stvari.

Kako onda podstaći mirovni sporazum među onima koji drže suprotstavljene svete vrednosti? Srećom, postoji odgovor.

U istoj studiji, istraživači su testirali efekat simboličkih ustupaka. To je uključivalo stvari poput izvinjenja Izraela za nepravde koje su učinjene palestinskom narodu tokom svih ovih proteklih godina, i Palestinaca koji priznaju legitimnost prava jevrejskog naroda na zemlju Izraela.

Kada je ponuđen simbolični ustupak, oni koji drže svete vrednosti bili su manje ljuti i zgroženi sporazumom, a podrška nasilnoj opoziciji je opala.

Posrednici trećih strana posmatraju sukobe kroz sočivo pregovora u poslovnom stilu, gde se moraju pozabaviti čvrstim činjenicama kada su u pitanju taoci, zemlja, militarizacija itd.

Iako je o ovim činjenicama potrebno razgovarati, istraživanje ukazuje na važnost socijalno-emocionalnih potreba koje se prvo rešavaju, jer one podržavaju nespremnost na kompromis u vezi sa materijalnim pitanjima.

Politika šargarepe i štapa, kao što je obećanje strane pomoći u kombinaciji sa pretnjom sankcijama, ima negativan efekat kada se predstavi onima koji drže svete vrednosti.

Nasuprot tome, simbolični ustupci preokreću ovaj obrazac i deluju kao prethodnici daljim pragmatičnim pregovorima.

Trauma i žrtva: Prošlost nikada nije prošlost

Kolektivna trauma samo otežava rešavanje ovog konflikta. Za obe strane, trenutno nasilje vraća traumatične uspomene.

Za Izraelce, napadi 7. oktobra — i događaji nakon toga, poput upada na aerodrom u Ruskoj Republici Dagestan, gde je gomila tragala za putnicima Jevrejima, ili oktobarski napad zapaljivim bombama na berlinsku sinagogu — podsećaju ih na pogrome Jevreja suočeni sa rukama nacista i drugih.

Za Palestince, rat koji je terao ljude iz njihovih domova na ulice i izbeglička naselja podseća na Nakbu 1948. godine, kada su Palestinci ostavljeni kao narod bez državljanstva tokom stvaranja Izraela.

Kolektivne traume postaju deo priče koju svaka grupa priča o sebi. Oni takođe mogu biti prepreka rešavanju tako što će navesti neke da se odupru kompromisu, kako ne bi dozvolili da se prošlost ponovi.

Ova reakcija može biti pojačana nečim što se zove konkurentska žrtva. Kao što ime govori, svaka strana se takmiči ko je veća žrtva.

Konkurencija nije uvek eksplicitna, ali se može čuti kao element u raspravi o ovom aktuelnom ratu. Izraelci ističu da su pretrpeli ničim izazvan napad u kojem je ubijeno preko 1.200 ljudi i videli više od 240 talaca koje je Hamas odveo u Gazu.

Palestinci napominju da njihova viktimizacija seže daleko u prošlost, kroz decenije potčinjavanja.

Bilo to priznato ili ne, ovo takmičenje može dovesti do beskonačnog nazadovanja, gde svaka strana ukazuje na raniju istorijsku činjenicu kako bi demonstrirala svoju veću žrtvu, a time i pravo na veće simpatije.

Pored toga, poricanje međusobnih kolektivnih trauma je jednako preispitivanju kolektivnih identiteta jednih drugih i doživljava se kao ponovna viktimizacija. Ovo stvara dinamiku u kojoj svaka strana očekuje od druge da napravi prvi i veći ustupak, što često dovodi do zastoja.

Istraživači sa Univerziteta u Tel Avivu sproveli su eksperimentalna istraživanja Izraelaca i Palestinaca i otkrili da jednostavno priznavanje trauma jedni drugima može smanjiti konkurentsku žrtvu i povećati pomirenje.

U ovim studijama, izraelskim Jevrejima su predstavljene informacije o Palestincima koji priznaju Holokaust kao veliki viktimizirajući događaj, dok je Palestincima rečeno o izraelskim Jevrejima koji priznaju patnju u vezi sa Nakbom.

Šta su istraživači otkrili: Priznanje sopstvene kolektivne traume povećava spremnost da se priznaju traume druge strane, čime se smanjuje konkurentska žrtva.

Što je još više iznenađujuće, ovo recipročno priznanje dovelo je do toga da su obe strane spremnije na kompromis oko spornih pitanja kao što su podela Jerusalima, izraelska naselja na Zapadnoj obali i palestinsko „pravo na povratak“.

Put napred: Srećom, alati postoje

Koliko god bila depresivna poslednja tri meseca, psihološka literatura jasno pokazuje da postoje alati koji omogućavaju mir.

Simbolični ustupci smanjuju barijere rešavanju, čak i među apsolutistima. Priznavanje trauma jedno drugog smanjuje konkurentsku žrtvu i povećava spremnost na kompromis u spornim pitanjima. Ti elementi dijaloga su važni za otvaranje vrata za diskusiju o bilo kom određenom mirovnom planu.

Ovi alati mogu da se koriste samo ako se lideri sa obe strane slažu sa prekidom nasilja i iskreno žele mir.

Sve istraživanje ukazuje u jednom pravcu: potrebu da se javno i nedvosmisleno prihvati realnost jedni drugih i time udostoji ljudskost jedni drugih. Kada se to desi, mogu se pristupiti pragmatičnim pregovorima u vezi sa materijalnim sporovima. Ali do tada, jake psihološke poluge će nastaviti da rade protiv mira“, piše Hamid.

Izvor: danas.rs

Pre ili kasnije, doći će vreme kad ćete morati da zamenite stari računar ili pametni telefon novim. Prodajom starog uređaja ćete smanjiti trošak kupovine, što je svakako dobra ideja, ali tom prilikom bi trebalo da budete oprezni.

Naime, ti i brojni drugi uređaji danas su riznice ličnih podataka, koje treba u potpunosti da uklonite pre nego što promene vlasnika. Evo kako to možete da uradite i šta još treba usput da uradite.

1) Napravite sigurnosnu kopiju podataka (backup)

Pre nego što se bacite na uništavanje podataka, napravite njihovu kopiju kako ne biste slučajno ostali bez nečeg što vam je važno ili drago.

Najbolje bi bilo kada biste ih snimili na više medija – na primer, na Cloud-u, eksternom hard-disku, USB-u ili zamenskom uređaju.

2) Uklonite povezane korisničke naloge

Korisnički nalozi povezani su sa uređajima putem ID-ja uređaja, a ne putem prijave. Odjava iz aplikacije nije uvek dovoljna kako bi sprečila nekoga da pristupi vašim nalozima i podacima.

Uz to, ako ne prekinete vezu uređaja sa nalozima, novi vlasnik možda neće moći da ga koristi. Ovo se posebno odnosi na kućne sigurnosne uređaje kao što su kamere za zvona na vratima, IP kamere i pametne kućne uređaje.

Stoga se odjavite sa svih aplikacija, posebno finansijskih i bankovnih računa, savetuje tportal.

Ako koristite Google Authenticator ili nešto slično, morate da ga kopirate pre prodaje. Možete da napravite sigurnosnu kopiju Google Autentifikatora i drugih takvih aplikacija.

Ako je to neizodivo, trebalo bi da ponovo kreirate ključeve sa svakog računa na svom novom uređaju pre nego što ih uklonite.

Ovaj korak je važan jer možete da izgubite pristup bilo kojem računu koji zahteva autentifikator za višefaktorsku proveru.

Nakon završetka deinstalirajte autentifikator.

3) Učinite podatke na hard-disku nečitljivima

Jednostavno brisanje datoteka laptopa ili računara ili formatiranje hard-diska nije dovoljno kako bi sprečilo druge da čitaju i koriste vaše podatake.

Umesto toga, upotrebite softver za brisanje podataka, za brisanje pogona ili enkripciju kako bi podatke na hard-disku učinili nečitljivima.

U slučaju uređaja za mrežno skladištenje (NAS), osim brisanja podataka trebalo bi da uništite konfiguraciju RAID-a novom izgradnjom u skladu s podržanim tipovima RAID-a pre odlaganja.

4) Uređaji za vraćanje na fabrička podešavanja

Povratak na fabričke postavke vraća uređaj u izvorno stanje u kakvom je bio prilikom prve kupovine. Time brišete sve podatke i postavke. Pre vraćanja uređaja na fabrička podešavanja, proverite da li ste ga uklonili iz povezanih računa.

5) Uklonite ili zadržite svoje hard-diskove
Ponekad je najefikasniji oblik zaštite uklanjanje hard-diskova iz uređaja, pa biste na taj način mogli da nastavite da ih koristite ili da se lično pobrinete za njihovo uništenje.

Ovo je posebno važno za hard-diskove sa značajnim kapacitetom skladitenja i osetljivim podacima.

Uklanjanje i uništavanje skladišta ne preporučuje se za pametne telefone ili uređaje sa baterijama. Probijanje integrisane litijum-jonske baterije može da uzrokuje brzo sagorevanje ili oslobađanje veoma opasnih isparenja.

Zato je najbolje to prepustiti profesionalcima.

6) Potrebne su vam profesionalne usluge uništavanja podataka?

Iznenađujuće je teško potpuno uništiti hard-disk i podatke na njemu. Obično je dovoljno da razbijete na sitne delove, ali ako na njemu imate posebno osetljive podatke, to možda neće biti dovoljno.

Ako niste sigurni kako to možete da uradite sami, razmotrite korišćenje profesionalne usluge uništavanja podataka. Njihove metode su obično demagnetiziranje magnetima velike snage, spaljivanje, usitnjavanje i mlevenje.

7) Proverite da li ima skrivenih podataka

Mnogi uređaji skladište podatke tamo gde najmanje sumnjate. Proverite da li na svim uređajima ima skrivenih izvora podataka.

Na primer: mrežni usmerivači i prekidači beleže DNS zahteve, URL-ove i zahteve za povezivanje. Vratite ih na fabrička podešavanja pre odlaganja ili prodaje.

Štampači čuvaju kopije svega što su ikada ispisali ili skenirali, uglavnom koristeći interno skladištenje. Preporučuje se da uklonite ovo skladište kako bi se ti podaci uništili.

Pametni kućni uređaji – televizori, kamere, pa čak i pametni frižideri – mogu da zadrže loše snimljene kopije vaše lozinke za Wi-Fi. U većini slučajeva vraćanje na fabrička podešavanja bi trebalo da izbriše sve podatke povezane sa vama.

8) Odložite pojedinačne komponente

Ako bacate svoju staru tehnologiju, preporučuje se da odvojite pojedinačne komponente kao što su radna memorija (RAM), hard-diskovi i SD kartice u zasebne vrećice i odložite ih u posebnim intervalima.

9) Uklonite serijske brojeve

Serijski broj je jedinstveni niz slova i brojeva koji jedinstveno identifikuje vaš uređaj. Nalaze se na nalepnici na skrivenom mestu, na primer na dnu ili zadnjoj strani uređaja.

Kada trajno odlažete uređaj, najbolje je da uklonite ovu nalepnicu. To će sprečiti prevare, kao što su zahtevi za garancija od strane bilo koga ko pronađe i koristi uređaj nakon što je odbačen.

10) Treba li se zaista rešiti uređaja?

Stare uređaje koji još rade moguće je prenameniti. Recimo, na starije računare možete da instalirate operativni sistem Linux, čime mu se životni vek znatno produžava.

Razmotrite i uticaj tehnologije na okolinu. Istražite lokalne centre za reciklažu, kontaktirajte škole ili klubove radio-amatera koji mogu da koristite vaše stare uređaje u druge svrhe.

Izvor: nova.rs

Na prvu loptu sve izgleda čarobno.

Pleme Zulu je najveća etnička grupa Južne Afrike i ima ih od 10 do 12 miliona. „UMkhosi Vomhlanga“ (zulu ples trske) je njihova godišnja ceremonija koju slave sve devojke u čast seksualne čistoće, a vrhunac je čin davanja trske, kad device dobijaju blagoslov od Zulu kralja. Devojke su ranije nosile samo bele perle i otkrivale svoje grudi kao znak pokazivanja čistoće, ali vremena su se promenila i sada nose različite perle, ali grudi toko ceremonije ostaju nage.

Hiljade Zulu žena, koje se smatraju „devojkama“ ili „devicama“, poklanjaju trsku kralju dobre volje. Ovaj obred se odigrava u septembru u kraljevskoj palati eNiokeni u Nongomi.

Žene se oblače u skladu sa svojim bračnim statusom. Neudata Zulu žena ponosno pokazuje svoje telo noseći suknje od trave ili pamučnih resa. Udata žena pokriva svoje telo kako bi pokazala drugima da je zauzeta. Verene devojke pokrivaju grudi ukrasnom tkaninom.

Podređena uloga žene

Uloga žene je uloga podređene, ona je inferiorna i po statusu i po vrednosti, ali to ne znači da se prema njoj može loše postupati. Ona kuva, čisti, rađa decu i vaspitava ih, obrađuje zemlju, ide u žetvu, skuplja drva za ogrev, kuva pivo, donosi vodu ako nema dece za to, spisak je beskonačan. Pre nego što mužu posluži obrok, žena ulazi u kolibu ili sobu – obično na kolenima i donese mu vode da opere ruke i ispere usta, zatim mu donese hranu i onda ga ostavi da uživa u obroku. Ostatak porodice jede zajedno, odvojeno od glave kuće.

Odgajanje Zulu devojčica

Kada devojčice napune oko pet godina, postepeno se uvode u najjednostavnije kućne poslove. Vremenom joj se dodaje sve više obaveza da bi oko 11. nadmašila svoju majku.

Ćerke uče i da obrađuju zemlju, prate svoje majke u njivu i gledaju ih kako seju i kopaju. Takođe uče pravo vreme za sadnju različite hrane. Sa oko jedanaest godina dobijaju prvu motiku, a dotle već znaju koja drva se skupljaju za ogrev, umeju da nalože vatru za kuvanje, kuvaju i neka jela i brinu o svojoj mlađoj braći i sestrama.

Uloga muškarca

Dečaci oko šeste godine dobijaju zadatak da čuvaju očevo stado. Odmah nakon izlaska sunca napuštaju kraal sa stokom i vraćaju se kasnije ujutru. Nakon što su krave pomuzene, doručkuju i vraćaju se na pašnjake do zalaska sunca.

Takođe, oni uče veštinu borbe štapom u kojoj važe stroga pravila. Mladi dečaci takođe uče kako da rukuju knobkerrie-om, kratkom toljagom sa loptom na vrhu koja se baca na ptice, zečeve i sve male životinje. Uče i da koriste koplje koristeći naoštrene štapove.

U tinejdžerskim godinama se upoznaju sa disciplinovanim životom ratnika.

Muškarci brane porodicu i zemlju i učestvuju na sastancima da čuju nove zakone i direktive. Sve goste primaju i ugoste oni. Muškarac potpuno kontroliše svu imovinu, a njegova žena ne poseduje ništa. Stariji sinovi se uključuju u donošenje odluka o opštim porodičnim stvarima, ali se supruga samo povremeno konsultuje. Sve poslovne transakcije preduzima muž i nijedan ugovor ne važi bez njegovog pristanka.

Vaspitanje dece

U zajednici dok dete odrasta, ono zna da su svi oženjeni muškarci i žene ujedno i njihovi roditelji. Telesno kažnjavanje može izvršiti bilo koji odrasli član zajednice, a zatim prijaviti detetovim roditeljima, koji će potom verovatno istući dete još jednom jer ih je osramotilo.

Isključiva je dužnost majke da vaspitava decu i uči ih poštovanju i njihovom mestu u porodici.

Izvor: nova.rs

Ovogodišnje izdanje gastronomske manifestacije u Sivcu, ,,Čvarak fest'', održaće se 3. februara 2024. godine od 10 časova na dobro poznatoj lokaciji – sivačkoj pijaci.

Osim takmičenja u spremanju čvaraka, očekuje vas i bogat kulturno – zabavni program, pa vas pozivamo da budete deo ovog gastronomskog događaja, da uživate u čvarcima i sjajnoj atmosferi!

Manifestacija se održava u organizaciji Mesne zajednice Sivac i Turističke organizacije opštine Kula pod pokroviteljstvom Opštine Kula.

U somborskom salaškom naselju "Milčić" sinoć je došlo do požara u kojem je nastradalo oko 300 svinja, a požar su izazvale neispravne instalacije, saznaje nezvanično "Blic".

Kako saznajemo, farma domaćih životinja prostirala se na oko 900 kvadratnih metara, a požar je izbio oko 20 časova.

Svinje se ugušile od dima

U objektu prasilišta bile su smeštene zajedno krmače i prasići.

- Neispravne instalacije su izazvale požar, što je stvorilo veliku količinu dima i dovelo do gušenja 300 svinja - kaže izvor "Blica".

Intervencijom vatrogasnih ekipa požar je saniran i sprečeno je dalje širenje vatrene stihije.

U saniranju požara, pored dežurne vatrogasne službe iz Sombora, učestvovalo je i Dobrovoljno vatrogasno društvo iz obližnjeg sela Svetozara Miletića.

Požara više nego ikad

Policijska uprava u Somboru je uputila apel građanima da budu odgovorni prema sebi i komšijama, te provere svoje dimnjake, peći na čvrsto gorivo, da ne ostavljaju električne grejalice uključene bez nadzora. Istaknuto je i da se ne opterećuje električna instalacija, te da se nameštaj i zapaljive materije i predmeti drže dalje od izvora toplote, odnosno plamena.

- Takođe, apelujemo da građani ne odlažu pepeo u plastične kontejnere i u blizini gorivog materijala, da ne ostavljaju malu decu bez nadzora u prostoriji sa šporetom ili pećima koje imaju ložište na čvrsto gorivo ili električnom grejalicom, kao i da isključe električne uređaje kada izlaze iz kuće - navodi se u saopštenju Policijske uprave u Somboru.

Od početka nove godine do 15. januara na teritoriji Zapadnobačkog okruga bilo je 29 požara na građevinskim objektima, od kojih je osam bilo požar dimnjaka, saopštila je somborska policija.

U slučaju da građani primete požar potrebno je odmah obavestiti vatrogasno-spasilačku jedinicu na broj telefona 193, te pratiti uputstva, odnosno savete vatrogasaca - spasilaca.

Izvor: blic.rs

Otvoren je 13. po redu Međunarodni turnir u boksu za žene koji se održava u Gradskoj hali Mostonga, od 16. do 21. januara. Na ovom prestižnom takmičenju učestvovaće preko 100 bokserki iz 10 zemalјa sveta: Azerbejdžana, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Kazahstana, Rumunije, Rusije, Slovenije, Slovačke, Uzbekistana i Srbije.

Reprezentaciju Srbije će predstavlјati 23 takmičarke, a čak sedam takmičarki dolazi iz bokserskih klubova iz Sombora.

Otvaranju turnira je prisustvovala članica Gradskog veća za sport, decu, omladinu i zdravstvo Antonija Nađ Kosanović i predsednik Sportskog saveza grada Sombora Miloš Mijić. Tom prilikom, gradska većnica Nađ Kosanović pozdravila je sve učesnike i poželela im puno uspeha na turniru, time zvanično otvorivši takmičenje.

Eliminacione borbe će se održati od 16. do 18. januara. Petak je predviđen za četvrtfinalne duele, dok će se tokom vikenda održati polufinalne i finalne borbe.

Organizator „Kupa nacija“ je Bokserski savez Srbije uz podršku BK„Sombor“ i Grada Sombora.

Ukupna robna razmena u periodu od januara do novembra prošle godine, a na osnovu podataka sa kojima raspolaže Reginalna privredna komora Sombor iznosila je 891.2 miliona evra.

U RPK Sombor za RTV kažu: "Kada uporedimo ovu robnu razmenu sa robnom razmenom u istom periodu ali u 2022. godini možemo da zaključimo da je došlo do povećanja od 11.9 procentna. Izvoz u robnoj razmeni učestvuje sa 531.2 miliona eura dok uvoz sa 360.1 miliona eura. Poredeći ova dva parametra zaključujemo da je ostvaren suficit od 171.1 miliona evra i predstavlja rast od oko 7,5 odsto u odnosu na isti period od 2022.“, ističe Jovana Vujković, koordinator za privredu.

U ukupnoj robnoj razmeni na regionu koji pokriva RPK ZBUO najviše je učestvovao grad Sombor sa nešto više od 38 odsto, a najmanje je učestvovala opština Kula sa nešto više od 11 odsto.

Države sa kojima se najčeće odvijala robna razmena jesu Italija, BiH, Češka, Slovenija, Hrvatska, Mađarska, Turska, Nemačka... Izvozile su se žitarice, obuća, delovi obuće, plastične mase i nameštaj.Učešće Zapadnoačkog okruga u robnoj razmeni RS iznosi 1,5 odsto.

Što se tiče robe koja se uvozila u ovaj region jeste repromaterijal i to su uglavnom tekstilne tkanine, proizvodi od hartije, kaučuk, staklo i proizvodi od stakla, plastične mase.

"Program "Moja prva plata“ daje priliku mladima da steknu svoja prva radna iskustva, znanja i veštine kojima se povećavaju njihove mogućnosti za zaposlenje, dok istovremeno doprinosi rešavanju problema nedostatka stručnog kadra sa kojim se suočavaju poslodavci. Ovaj program se obraća društveno odgovornim poslodavcima koji veruju da mladim ljudima treba dati šansu. Na javni poziv za realizaciju programa podsticanja zapošljavanja mladih „Moja prva plata“ odazvalo se ukupno 9.449 poslodavaca koji su oglasili 16.482 pozicije za 24.294 izvršilaca“, napominje Vujković.

Na osnovu dostupnih podataka, ukupan broj prijavljenih poslodavaca u ZBUO za 2023. godinu je 80, dok je broj izvšilačkih mesta koji oni pokrivaju 98, a poređenjem sa 2022. godinom bio je prijavljen 81 poslodavac koji je pokrivao 96 izvršilačka radna mesta. Grad Sombor beleži veće povećanje prijavljenih poslodavaca i to za oko 18% kada uporedimo 2022. sa 2023. godinom.

"Što se tiče profila za kojima je tražnja, to su uglavnom zanatska zanimanja automehaničar, magacioner, vodoinstalater, konobari, kuvari, trgovci, frizeri, radnici na cnc mašina,a takođe traženi su i administrativni radnici (u RFZO, Sud, turističke agencije...). Moja prva plata“ se realizuje od 2020. godine i u dosadašnja tri realizovana ciklusa učestvovalo je više od 27.000 mladih i više od 15.000 poslodavaca. Nakon završene treće faze programa, ukupno 7.650 kandidata se povezalo sa 4.570 poslodavaca. Četvrta faza programa - zaključivanje trojnog ugovora između Nacionalne službe za zapošljavanje, poslodavca i kandidata će biti u periodu od 03.01. do 19.01.2024. godine, kada je i početak realizacije programa“, ističe Vujković.

Privredna komora Srbije zbog velikog interesovanja privrede produžava rok za prijavu poslodavaca za uključivanje u dualni model obrazovanja za narednu školsku godinu. Za školsku 2024/2025. godinu za dualni model obrazovanja prijavilo se čak 30 odsto novih kompanija, koje do sada nisu bile uključene u realizaciju ovog modela obrazovanja.

Kompanija uključivanjem u dualni model obrazovanja ima mogućnosti da stekne kvalifikovan i obučen kadar u skladu sa potrebama kompanije, spreman da se odmah po završetku školovanja uključi u radni proces. Na ovaj način poslodavac u velikoj meri smanjuje troškove za obučavanje radne snage, i to možemo izdvojiti kao jedan od benefita.

Od 06. januara godine Vlada RS je donela Uredbu o finansijskoj podršci dualnom obrazovanju kojom se, između ostalog, predviđa i dodela sredstava za subvencionisanje dela naknade za učenje kroz rad koju poslodavci plaćaju učenicima upisanim na dualne obrazovne profile na kojima se učenici školuju za deficitarna zanimanja.

"U ponudi su 83 obrazovna profila od toga 10 novih a zainteresovani za ovaj vid obrazovanja mogu da se prijave putem portala dualnog obrazovanja ili da potraže pomoć u nekoj od regionalnih Komora.Što se tiče nezaposlenosti kada uporedimo kraj 2023. godine sa krajem 2022. godine na osnovu podataka sa kojima raspolažemo možemo da kažemo da je došlo do smanjenja nezaposlenosti oko 8 odsto. Prema starosnoj strukturi najviše je nezaposlenih u rasponu godina od 55-59, a prema stepenu stručne spreme u pitanju su oni NK i oni koji SSS“, objašnjava Vujković i dodaje:

"Od investicija ja bih spomenula put Osmeh, koji se započeli sa igradnjom prošle godine gde smatram da da će u mnogome doprineti razvoju ovog dela Vojvodine, povezaće Sombor sa autoputem te Sombor neće biti skrajnut. Kroz razne sastanke koje imamo sa privredom mi osluškujemo njihove potrebe i na osnovu toga se podnose razne inicijative i planiraju razni investicioni projekti u regionu“, ističe Vujković.

Izvor: RTV

Narodna skupština Srbije je na sednici održanoj u oktobru 2023. godine usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju. Ovim tekstom bavimo se novinama koje su ove zakonske izmene donele, a koje su stupile na snagu početkom novembra prethodne godine.

I Skraćenje perioda bolovanja

Prema novim zakonskim odredbama skraćen je period bolovanja koji je u nadležnosti izabranog lekara, ali ne za sve bolesti.

Uvedeno je pravilo da izabrani lekar može da utvrdi sprečenost za rad zbog bolesti najduže do 30 dana (umesto dosadašnjih 60 dana), nakon čega mora da uputi lice koje je na bolovanju ne lekarsku komisiju kod Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Ovim je zapravo vraćen način utvrđivanja bolovanja koji je postojao do 2019. godine, jer je zapravo tada produžen period koji može da vodi izabrani lekar sa 30 na 60 dana. Sada je vraćeno pravilo da lekar može zaposlenog ili preduzetnilka da vodi na bolovanju samo prvih 30 dana, a ako smatra da sprečenost za rad još uvek traje, preporučuje lekarskoj komisiji RFZO produženje bolovanja.

II Bolovanja koja lekar i dalje vodi prvih 60 dana

Izuzetno od pravila opisanog u prvom poglavlju teksta, zakon je ostavio izbranom lekaru u nadležnost da bolovanje za prvih 60 dana sprečenosti za rad utvrđuje za: osiguranika obolelog od maligne bolesti; osiguranika privremeno sprečenog za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće; osiguranika sa invaliditetom; osiguranika kod koga je neposredno obavljena hirurška intervencija, osim u slučaju kada je ta intervencija obavljena u dnevnoj bolnici.

Prema tome, izabrani lekar ocenjuje prvih 60 dana bolovanja isključivo kod lica koja su na bolovanju zbog maligne bolesti, koja su na trudničkom bolovanju, koja imaju invaliditet i koja su na bolovanju neposredno nakon operacije. Ukoliko oceni da i nakon 60 dana postoji sprečenost za rad, predlaže produženje bolovanja prvostepenoj lekarskoj komisiji filijale RFZO. U svim ostalim slučajevima sprečenosti za rad zbog bolesti, izabrani lekar vodi prvih 30 dana bolovanja, a potom mora da uputi osiguranika na lekarsku komisiju u filijali RFZO.

III Povezivanje bolovanja

U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog jedne bolesti ili povrede, a narednog dana (bez prekida), odnosno najduže u roku od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, bude sprečen za rad zbog iste ili druge bolesti ili povrede, dani sprečenosti za rad povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade. Dakle sve se smatra jednim bolovanjem i tu nije bilo izmena. Novina je ta, a u skladu sa skraćenjem perioda bolovanja koja ocenjuje izabrani lekar, da je lekar dužan da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju po isteku 30 dana (kada lekar vodi prvih 30 dana), odnosno 60 dana ukupne sprečenosti za rad (kod bolesti za koje lekar utvrđuje prvih 60 dana bolovanja).

U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa prekidom između sprečenosti za rad koji je duži od šest dana, to se smatra odvojenim bolovanjem i nema povezivanja, kao i do sada. Novina je da je izabrani lekar dužan da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju ako je bio sprečen za rad u ukupnom trajanju od 30 dana u periodu od 45 dana, odnosno 60 dana u periodu od 90 dana.

U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad iz jednog od zakonskih razloga (npr zbog bolesti), a zatim sa prekidom ili bez prekida (naredni dan) bude sprečen za rad iz drugog razloga privremene sprečenosti za rad (npr zbog nege deteta) dani privremene sprečenosti za rad osiguranika ne povezuju se. U tom slučaju izabrani lekar dužan je da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju po isteku 45 dana, odnosno 90 dana ukupne sprečenosti za rad, osim u slučaju bolovanja zbog nege teško obolelog deteta.

IV Skraćeni rokovi za isplatu bolovanja

Kao i do sada, poslodavac isplaćuje i naknadu zarade zaposlenima koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, Poslodavac dostavlja filijali RFZO zahtev za isplatu naknade zarade sa svim dokazima potrebnim za isplatu za zaposlene koji tokom bolovanja primaju naknadu zarade od RFZO.

Poslodavac je dužan da podnese zahtev za ostvarivanje naknade zarade filijali najkasnije u roku od 15 dana od dana isplate zarade za mesec na koji se naknada odnosi. Do sada je taj rok bio 30 dana.

Usvojenim zakonskim izmenama novina je i ta da filijala RFZO najkasnije u roku od 21 dana od dana prijema kompletnog zahteva poslodavc za isplatu naknade zarade sa svim dokazima potrebnim za isplatu, vrši obračun naknade zarade, koji dostavlja poslodavcu i prenosi odgovarajući iznos sredstava na poseban račun poslodavca. Do sada je taj rok bio 30 dana.

Zakonskim izmenama skraćen je i rok za poslodavca da sredstva namenjena za isplatu bolovanja, a koja je primio od RFZO, isplati svojim zaposlenima. Do sada je taj rok bio 15 dana. Nakon poslednjih izmena propisa, sredstva koja poslodavac primi od RFZO na ime isplate bolovanja dužan je da isplati osiguraniku najkasnije u roku od sedam dana od dana njihovog prijema. Ukoliko isplata u navedenom roku nije izvršena poslodavac je dužan da vrati sredstva filijali sa kamatom za koja su sredstva uvećana dok su se nalazila na posebnom računu poslodavca.

V Novčana kazna za poslodavca

U cilju čvršćeg obavezivanja poslodavca na isplatu bolovanja zaposlenima koja idu na teret RFZO u okviru zakonskih rokova, propisani su prekršaji i novčane kazne ze nepridržavanje tih rokova. Novčanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, ako ne dostavi filijali RFZO zahtev za isplatu naknade zarade sa svim dokazima potrebnim za isplatu za zaposlene čija se naknada zarade obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ili ako naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja koja je preneta na poseban račun poslodavca ne isplati osiguraniku najkasnije u roku od sedam dana od dana njihovog prijema, a ne vrati ih filijali sa kamatom za koja su sredstva uvećana dok su se nalazila na posebnom računu poslodavca.

VI Novčana kazna za RFZO ako ne poštuje rokove
Novčane kazne propisane su i za RFZO, na sličan način kao i za poslodavce, u slučaju nepoštovanja rokova za isplatu bolovanja. Tako će se novčanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kazniti za prekršaj Republički fond za zdravstveno osiguranje ako ne utvrdi pravo na naknadu zarade, visinu naknade zarade ili najkasnije u roku od 21 dana od dana prijema zahteva za isplatu naknade zarade sa svim dokazima potrebnim za isplatu naknade zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ne izvrši obračun naknade zarade, ili ga ne dostavi poslodavcu ili ne prenese odgovarajući iznos sredstava na poseban račun poslodavca.

VII Prava boraca i njihovih porodica

Usvojenom izmenama, osigurano lice kome je utvrđen i status borca u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita boraca, ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu kao i pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja bez obzira da li je uplaćen dospeli doprinos.

Članovi porodice lica kome je utvrđen status borca u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita boraca, a koja su zdravstveno osigurana kao članovi porodice tog lica, ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i lice kome je utvrđen status borca, bez obzira da li su uplaćeni dospeli doprinosi.