Sombor.info

Odnosi između roditelja i dece su složeni i raznoliki, oblikovani pod uticajem mnogih faktora, koji uključuju ličnost, vaspitanje, a prema astrolozima, čak i horoskopske znakove.

U nastavku saznajte u kojim se horoskopskim znacima rađaju ljudi koji se najbolje slažu sa decom i tako promovišu pozitivan razvoj i osećaj razumevanja u porodici.

Rak

Rakovi su poznati po svojoj roditeljskoj prirodi. Oni su emotivni, brižni i duboko povezani sa svim članovima svoje porodice.

Kao roditelji, Rakovi su zaštitnički nastrojeni i pružaju snažnu emocionalnu podršku svojoj deci. Ovaj horoskopski znak intuitivno razume potrebe svojih mališana i često mogu da prepoznaju i najmanje promene u njihovom ponašanju ili raspoloženju.

Lav

Lavovi su puni entuzijazma i energije i često nastoje da stvore okruženje u kojem njihova deca mogu da napreduju.

Oni su ponosni na svoje potomstvo i ne štede truda da im obezbede sve što im je potrebno za srećan i ispunjen život. Njihova harizmatična priroda i snažna volja inspirišu decu da budu samouverena i neustrašiva.

Vaga

Vage su simbol harmonije i ravnoteže, što ih čini odličnim roditeljima koji teže mirnom i stabilnom domu. Kao roditelji, Vage su poštene, strpljive i uvek spremne da slušaju.

Njihova sposobnost da sagledaju obe strane u svakoj situaciji pomaže im da rešavaju sve porodične sukobe na miran i konstruktivan način.

Ribe

Ribe su poznate po svojoj empatiji i intuiciji. Kao roditelji, oni su izuzetno osetljivi na emocionalne potrebe svoje dece i često se mogu identifikovati sa njihovim osećanjima i mislima.

Njihova mašta i kreativnost čine dom punim mašte i čuda, što podstiče decu da istražuju svoje snove i ambicije, prenosi Index.hr.

Roditelji, ne izgovarajte ove rečenice.

Neke stvari koje govorite svom detetu, možda iz najbolje namere, na srcu vašeg deteta ostavljaju dubok trag.

One mogu da dovedu do anksioznosti, depresije i niskog samopouzdanja deteta, pa vodite računa pre nego što ih sledeći put upotrebite.

Poređenje sa drugima – „Pogledaj kako tvoj brat to radi“

Ako stalno poredite svoje dete sa “savršenim detetom” vaših prijatelja, sprečavate ga da vidi pravu sliku samog sebe i terate ga da se oseća kao gubitnik.

Takođe, favorizacija jednog deteta unutar porodice dovodi do nepotrebnog rivalstva među braćom i sestrama. Štaviše, jedno od njih će se osećati nevoljeno, dok će drugo morati da nosi teret ideala savršenog deteta i stalno pokušavati da tera sebe na ono što suštinski ne želi, samo da bi se dokazalo roditeljima i da bi mu pružili malo ljubavi. Ta depresija razvijena u detinjstvu često se prenosi i na odraslo doba.

Zanemarivanje dečjih osećanja – „Da li je moguće da plačeš zbog toga?“

Možda vama slomljena igračka izgleda nevažno u poređenju sa plaćanjem mesečnih računa, ali to ne znači da vašem detetu nije i ne treba da bude žao jer je izgubilo omiljenu igračku. Kada se ovako nešto dogodi, a vi ga ne razumete, dete uči da potiskuje tugu, a zatim i sreću, bes, radost.

Tako deca izrastaju u osobe koje su nesposobne da izraze osećanja, a samim tim i da izgrade iskrenu vezu sa osobama oko sebe. U budućnosti će im biti teško da se izbore sa intenzivnim emocijama, što može dovesti do do depresije i anksioznosti u odraslom dobu.

Laganje deci – „Rekli ste da mogu da se igram kad završim domaći. „Ne, nismo to rekli“

Nemojte namerno da menjate dečje sećanje ako je ono ispravno, dodajući nove detalje ili menjajući stare. Isto važi za obećanja data deci. To će učiniti da deca sumnjaju u sebe i svet oko sebe, usled čega dolazi do niskog samopouzdanja. I ovo moće da vodi do anksioznosti i depresije, a u težim slučajevima, čak do psihoze.

Uslovna ljubav – „Volim te, ali moraš imati bolje ocene“

Verujemo da ste imali najbolju nameru sa ovim, da ste samo hteli da ga motivišete. Ali, vaše dete ne vidi motivaciju, već čuje sledeće: Ja i svi ostali ljudi na svetu volećemo te samo ako sve radiš savršeno; nisi vredan ničega ako nemaš iza sebe neka dostignuća.

Dovođenje dečjih sposobnosti u pitanje – „Zašto nisi bolji u matematici?“

Ovo uopšte ne pomaže detetu da se više potrudi, zapravo, ima suprotan efekat. Što više ističete nemoć svog deteta da postigne bolje rezultate, veće su šanse da ono jednostavno odustane od svega. Ovakve roditeljske fraze čine da dete izgubi veru u sebe, usled čega postaje anksiozno i depresivno, što se prenosi i na odraslo doba.

Nadimci zasnovani na mentalnim sposobnostima ili fizičkom izgledu –„Zašto si uvek toliki slabić?“

Iako se deci preporučuje da ignorišu stvari koje ga povređuju, poput nadimaka u školi, nije isto kada se radi o roditeljskim rečima. Na ovaj način srozavate sliku deteta o samom sebi, što na kraju može da rezultira različitim psihičkim poremećajima, kao i poremećajima u ishrani.

Činite da dete oseća da vam nešto duguje – „Svega smo se odrekli zbog tebe“

Naravno da ste morali malo i da se žrtvujete zarad deteta, ali to je bio vaš izbor i nemate pravo da prebacujete odgovornost na dete. Oni ne treba da osećaju krivicu za vaše odluke. To može u nekim slučajevima da dovede do patološke krivice, koja se povezuje sa brojnim neurozama, uključujući i opsesivno kompulsivni poremećaj, pišu Detinjarije.

Centar za reagovanje na napade na informacioni sistem upozorava sve građane da je u toku fišing prevara sa SMS porukama koja je usmerena na korisnike poštanskih usluga.

Građanima Srbije ponovo stižu SMS poruke navodno od Pošte Srbije, gde se zahteva potvrda adrese na određenom linku u Safari pregledaču, kako bi im paket stigao.

Iz Pošte Srbije su i ranije upozoravali građane da ne otvaraju linkove, ali i savetovali šta odmah da urade ukoliko su napravili takvu grešku i ostavili svoje podatke.

Ovoga puta to je učinio i MUP Srbije, putem Instagram naloga.

Unosom ovih podataka na lažnoj internet stranici, napadačima je omogućeno preuzimanje novca sa računa građana, ističu.

MUP preporučuje da, ukoliko ne očekujete neku pošiljku, postoji mogućnost da se radi o prevari.

Ovo su njihove preporuke:

– Nemojte aktivirati link ili otvarati prilog poruke, a da prethodno niste sigurni ko je pošiljaoc.

– Nemojte pozivati broj sa koga Vam je stigla sumnjiva poruka i ne stupajte u komunikaciju sa pošiljaocem SMS poruke.

– Ukoliko poruka sadrži podatke o nekom privrednom društvu ili u ovom slučaju javnom preduzeću probajte direktno da ih kontaktirate, njihovi brojevi i adrese su javno dostupni.

– Ozbiljne kompanije, javna preduzeća, državni organi i administratori sistema nikada od Vas neće zahtevati da unosite

– Vaše lične podatke preko SMS poruke.

– JP Pošta Srbije nikada od Vas neće zahtevati ovakav vid plaćanja.

– Napadači se trude da link u SMS poruci bude što sličniji originalnom linku, umesto „posta.rs“ mogu napisati sličan link kao što je npr. „postas-rsd.top“.

– Ukoliko ste uneli podatke o Vašoj platnoj kartici, potrebno je da se hitno javite banci kako bi oni blokirali karticu u što kraćem roku i onemogućili neovlašćene transakcije.

– Ukoliko ste uneli Vaše kredencijale (korisničko ime, mejl adresa, lozinka i ostale lične podatke) za logovanje na e-banking, potrebno je da odmah promenite pristupnu lozinku ili se hitno obratite banci radi izmene lozinke.

– Ukoliko primetite da SMS poruka sadrži dosta pravopisnih grešaka, ili su izmešana dva pisma – latinica i ćirilica, kao i dva jezika – engleski i srpski, najverovatnije se radi o prevari.

– Ne prosleđujte sumnjive poruke prijateljima.

Izvor: danas.rs

„Prema velikom broju istraživanja, strah broj 1 je strah od javnog nastupa. Strah broj 2 je smrt. Da li vam to zvuči ispravno? To znači da bi prosečna osoba pre odabrala mesto u sanduku nego održala govor“, rekao je Džeri Sajnfeld, poznati američki stendap komičar.

„Prema velikom broju istraživanja, strah broj 1 je strah od javnog nastupa. Strah broj 2 je smrt. Da li vam to zvuči ispravno? To znači da bi prosečna osoba pre odabrala mesto u sanduku nego održala govor“, rekao je Džeri Sajnfeld, poznati američki stendap komičar.

Koliko puta vam se dogodilo da izađete na scenu, govorite pred većim brojem ljudi ili se pak nađete pod reflektorima i kamerama? To iskustvo nije baš svakome prijatno. Znojenje dlanova, podrhtavanje glasa i stomačne tegobe, prema rečima stručnjaka, najčešći su simptomi treme koja se u tim slučajevima javlja.

Menadžeri i direktori, zbog prirode posla, stalno su izloženi takvim situacijama. Bilo da je reč o sastancima sa važnim klijentima, zaposlenima, saradnicima, ili da je reč o pravim javnim nastupima, gostovanjima u medijima i držanju različitih prezentacija.

O tome koje su to tehnike koje mogu da koriste u razvoju komunikacionih veština, razgovarali smo sa docentkinjom na Fakultetu političkih nauka Lidijom Mirkov koja predaje retoriku na Katedri za novinarstvo i komunikologiju.

Ona objašnjava da nije neobično da se i oni na najvišim funkcijama ne snađu u javnom nastupu, čak i kada je reč o poslovima koje dugo rade ili o kojima mnogo znaju. Kvalitetna priprema i obaveštenost su, kako je istakla, osnova svakog dobrog posla, pa tako i javnog nastupa. Međutim, u zavisnosti od oblasti poslovanja i toga čemu je javni nastup namenjen, priprema može da se razlikuje. Distanca i manjak intimizacije su nešto što se podrazumeva u profesionalnom odnosu, što se često, pogrešno tumači, kao „robotizacija“ čoveka.

„Menadžerski zadatak je, uglavnom, da sa vrha komunikacionog lanca pruži informacije bitne za dalje poslovanje, a i da nadređene izvesti o postignutom. Ta dva nastupa neće zvučati isto. Tekst takvih govora je potrebno pripremiti sa adekvatnim rečnikom za ciljnu publiku, da bude dužine koju okolnosti i koncentracija sagovornika traže, zatim da se saradljivost i pošten pristup menadžera oseti emocionalno“, ističe Mirkov.

Šta je to pojam okejstva

Poteškoće prilikom javnog nastupa se mogu javiti i zbog toga što podrazumeva skoro sve ono čega nema u privatnosti, u kojoj se osećamo emocionalno bezbedno, kaže za Forbes Srbija psihoterapeut Bojan Tepavčević.

„To su često odnosi u kojima ne razmišljamo mnogo o tome da li ćemo biti kritikovani, shvaćeni pogrešno ili čak ispasti smešni. Ukoliko su zdravi i bliski, takvi odnosi nam omogućavaju da se ponašamo spontano. Čak i ako znamo da kritika ili neželjena reakcija na naše ponašanje može da nam se desi, osećamo se okej sa time da rizikujemo, da se ponašamo autentično, jer imamo iskustvo u tim odnosima koje nam govori da nećemo biti odbačeni i ako budemo smešni, kritikovani ili korigovani od bliske okoline“, ističe Tepavčević.

Prepreke u javnom nastupu su, međutim, različite. „Pozornica“ na kojoj smo odrasli može da utiče na probleme koji mogu da se razviju prilikom javnog nastupa, te je u tom smislu, kako kaže Tepavčević, bitna naša ljudska važnost, odnosno osećaj da smo „okej“ u sopstvenoj koži i da smo „okej“ onima kojima smo okruženi.

„Taj neformalni pojam ‘okejstva’ podrazumeva stanje u kojem se osećamo fizički i psihički adekvatno, prihvaćeno i tolerabilno kao ljudska bića od strane našeg okruženja“, dodaje Tepavčević.

„Mikro javnosti“ su ključ za samopouzdanje

Da smo sa javnim nastupom upoznati još od detinjstva, svedoče različiti događaji – od rođendana, slavlja, recitovanja pesmica pred članovima porodice, do igranja uz muziku i sličnih oblika ljudskog ponašanja. Sve to, kako nam objašnjava Tepavčević, spada u neku vrstu „nastupanja“ pred grupom ljudi, a sledeća mikro javnost nakon porodične, predstavlja izlazak u „društvo“, odnosno odlazak u obdanište i početak druženja sa drugom decom.

„Škola bi možda bila prva veća ‘javnost’ u koju stupamo još kao deca. Izlazak pred odeljenje prilikom recitovanja pesme ili odgovaranja gradiva još u osnovnoj školi predstavlja rani oblik javnog nastupa“, ističe Tepavčević.

Tepavčević dodaje da, u skladu sa razvojnim fazama i ekonomskim uslovima u kojima odrastamo, polako se susrećemo sa različitim vrstama javnosti, a način na koji drugi reaguju na nas, još u najranijim fazama odrastanja, može da ima veoma velikog uticaja na to kako ćemo se ponašati kasnije.

„Shodno tome, kako smo tretirani na tim prvim i najvažnijim mikro javnostima u pogledu naše lične i ljudske važnosti često zavisi kako ćemo se kasnije ponašati u odraslim, većim i ozbiljnijim javnostima koje nas čekaju u životu, posebno u situacijama kada i naši poslovi mogu da budu povezani sa javnim nastupima“, kaže Tepavčević.

Disanje, proba, snimanje

Specijalista za prezentovanje i javni nastup Slobodan Roksandić smatra da menadžeri moraju u svom nastupu da pokažu stabilnost i kredibilitet, te su povremeno na neki način primorani da odglume da su sigurni u svoju odluku ili ideju.

„Mi smo u životu u različitim ulogama, mi preuzimamo različite uloge – ulogu roditelja, ulogu prijatelja, ulogu emotivnog partnera. Razne uloge igramo svi, ne moramo da studiramo na akademiji umetnosti. Duboko verujem i praksa je pokazala da menadžerima i direktorima pomaže da, kada imaju važan nastup ili sastanak, kada treba da prezentuju, kao da pomalo ‘uđu u ulogu’ osobe koja je vođa tima, koja mora da vlada situacijom. Znam mnoge introvertnije osobe koje, kada god treba da se obrate publici, uđu u ulogu ekstroverta da bi animirali, da bi zainteresovali, da bi motivisali“, ističe Roksandić.

Budući da su tehnike disanja veoma korisne za govor, sastanke, prezentacije, Roksandić kaže da je ključna veza glume i komunikacijskih veština ta što se glumac bavi glasom i telom na način na koji se to retko gde izučava.

„Ko dobro diše, ostavlja utisak da vlada situacijom, da upravlja pažnjom, da je stabilan, staložen. Na primer, tehnike disanja se konkretno uče na dramskim i muzičkim akademijama i skoro nigde drugde, eventualno u formi nekih kurseva joge. Takođe, uče se i tehnike koje se tiču glasa, govora, šta sve možemo sa svojim telom i glasom“, navodi Roksandić.

U dosadašnjem iskustvu, Roksandić je radio sa ljudima na tehnikama usavršavanja javnog nastupa, a tema treme je u najvećem broju slučajeva zastupljena. Ključ je u probi, a osim toga, često svoje klijente savetuje i da se, u toku pripreme za javni nastup, snime i pogledaju kako izgledaju na kameri, kako bi neke svoje navike, koje možda nisu dobre, u javnom nastupu promenili.

„Mali je broj ljudi koji nema strah. To su ljudi koji imaju ogromnu rutinu, koji svakodnevno govore, koji su i po karakteru takvi. ‘Karakter je sudbina’, stoji u izreci. I to jeste takođe utisak. Nisu svi za sve. Postoje ljudi koji po prirodi stvari nisu osobe koje ćemo slušati i gledati. Mada naravno, i oni mogu da ovladaju određenim veštinama. Kako se navodi u citatu, ‘Jedini način da ovladamo veštinom govora jeste da govorimo’“, kaže Roksandić.

Funkcija straha je zaštita
Da li je trema normalan fenomen, da li je društveno uslovljena i od čega zavisi njena pojava, pitanja su koja se sve češće nameću. Da bismo u potpunosti razumeli ovaj fenomen i da bismo uspeli da ga na neki način umanjimo, Mirkov kaže da je veoma važno da napravimo jasnu granicu između treme i straha.

„Strah od javnog nastupa je psihološka kategorija i dolazi iznutra, to je kliničko stanje koje je izuzetno retko. Trema je društveno uslovljena – nema je dok nismo pred publikom. Trema je normalno stanje pred javni nastup jer je sam javni nastup nenormalno, izuzetno dešavanje i nije prirodno da se u njemu osećamo lagodno kao kad smo udobno zavaljeni u stolicama i foteljama u svojstvu publike“, ističe Mirkov.

Mirkov naglašava da trema ipak, ne mora uvek da bude negativna, kao i da često ima različit intenzitet, koji ne zavisi samo od nas kao govornika, već i od buke, hladnoće ili grejanja, reflektora i slično, te ne mora uvek da znači da se jednom eleminisana trema neće vratiti.

„Trema je pokazatelj da smo ozbiljno shvatili zadatak koji smo preuzeli i zato treba da budemo ponosni na svoju tremu. Samo oni koji su se temeljno pripremali za javni nastup mogu da znaju koliko još ima da se radi. Samopouzdanje ostavlja dobar prvi utisak, ali ne treba smetnuti s uma da nije presudan i da je važnije ostaviti utisak pouzdane i dobro upućene osobe“, kaže Mirkov.

Stručnjaci kažu da su strepnja, bojazan, trema, anksioznost i zabrinutost strahovi koji su najčešće vezani za javni nastup. Procena da smo ugroženi dovodi do straha, a psiholozi upozoravaju da to može da dovede do panike koja nastaje zbog procene da nemamo psihološke ili fizičke resurse da napustimo neprijatnu situaciju, odnosno da je ona veća od nas i da nas na neki način prevazilazi.

„Važno je napomenuti da je osnovna i evolutivna funkcija osećanja straha zapravo zaštita. Ako se umereno plašite dok se krećete automobilom po klizavom putu, dok pljušti kiša i to vas mobiliše i motiviše da usporite vožnju i pojačate fokus kako biste imali veću kontrolu nad vozilom i svojim okruženjem, onda je funkcija straha zdrava, jer vas u toj situaciji štiti“, navodi Tepavčević.

Tepavčević dodaje da postoji nešto što nazivamo „adekvatnom tremom“ koja motiviše, inspiriše i mobiliše pozitivne aspekte i vrednosti kako bi nam pomogla da se osnažimo prilikom javnog nastupa. Ona tada ima zadatak da podigne stepen zdravog uzbuđenja pred javni nastup, što je kako kaže, potpuno smisleno, s obzirom na to da psihička energija i fokus nisu isti kada sedimo sa prijateljima i kada treba da izađemo pred grupu ljudi koji nam često nisu bliski i pred kojima treba da izložimo nešto što oni treba da procene.

„Stepen blago podignutog uzbuđenja koji prati uverenje da smo spremni za javni nastup, da možemo da se pokažemo, odnosno izložimo pred drugima i da će sve proteći kako treba, jer smo se prethodno pripremili, nešto je što je zdravo i što nam je potrebno kao samoosnaženje“, ističe Tepavčević.

Uloga neverbalne komunikacije

U antičkoj Grčkoj se smatralo da su dobri govornici samo muškarci jakog glasa. Od tada su se vremena, a i okolnosti u kojima se govori, promenila. Danas ne govorimo samo na javnim trgovima i skupovima, već i pred manjim ili većim brojem ljudi unutar organizacije, ali i pred kamerama, za medije i slično, a u svemu tome veliku ulogu igraju tonalitet, dikcija i neverbalna komunikacija.

„Vremena su se promenila jer niti su muškarci danas jedini obrazovani, niti samo oni jakog glasa mogu da dosegnu do publike. Najbolji nastup je primeren okolnostima, od čega zavise i primenjeni elementi dikcije, glasnoće, gesta i sl. Ako govorimo pred malom publikom uživo, neverbalna komunikacija će biti umerena i razgovorna, a glasnoća niža. Kada bismo govorili na velikom skupu, neverbalna komunikacija bi mogla da bude aktivnija, a glasnoća niža. Kada govorimo u studiju, obraćamo pažnju na to da ostanemo u kadru i da ne ometamo tehnologiju mikrofona“, ističe Mirkov.

Mirkov preporučuje menadžerima da svakog jutra rade vežbe razgibavanja govornog aparata, što uključuje izgovaranje brzalica od sporijeg ka bržem i da vode računa o tome da njihova neverbalna komunikacija ostavi utisak samopouzdanja, ali ne i nadmenosti.

To uključuje „pravu kičmu i uspravno sedenje ili stajanje sa oba stopala na zemlji dok se govori, a glava postavljena pravo i bez podizanja brade. Obično ne znamo šta sa rukama, ali i to se navežba – ruke prirodno pored tela i povremeni diskretni gest“, savetuje Lidija.

Spontanost u nastupu

Na naše pitanje na koji način treba napraviti balans između toga da smo ono o čemu ćemo govoriti „naučili napamet“ i odavanja utiska spontanosti, Mirkov je istakla da treba stremiti ka tome da budemo eksperti u svojoj delatnosti.

„Stručnjak uvek govori iz glave, a zvuči kompetentno. To se postiže redovnim čitanjem, ne samo vesti i članaka o našim temama, već i naučne literature, a najviše književnosti. U romanima se često raspliću životne teme koje utiču i na poslovni život, a za koje bi nam mnogo vremena i energije uzelo da ih sami tumačimo. Važno je razumevanje okolnosti, a osoba koja čita svoje govore ne ostavlja utisak da išta razume, već da deklamuje reciklirane ideje koje je neko drugi napisao“, istakla je Mirkov.

Personalizovan pristup je ono na čemu insistira Roksandić, a to podrazumeva da svako od nas prepozna ono po čemu je autentičan i da to u svojim nastupima koristi kao resurs.

„Na primer, neko je duhovit i zna se da je duhovit, uvek je u društvu i treba da se trudi da ‘prebaci rampu’ i da to iskoristi kao svoju prednost i da pronalazi različite načine da u prezentaciji nađe meru duhovitosti. Dakle, u traženju spontanosti i autentičnosti treba misliti o tome šta sam ja, ko sam ja u svemu tome, kako mene ljudi doživaljavaju i onda koristimo te resurse. Ono što nam ne ide, ne forsiramo, jer nema potrebe“, ističe Roksandić.

Izvor: forbes.n1info.rs

Našim telima je potreban holesterol za izgradnju zdravih ćelija, ali visoki nivoi holesterola mogu povećati rizik od srčanih oboljenja.

Iako se određeni faktori rizika kao što su genetika, pol i godine ne mogu kontrolisati, uključivanje zdravih navika za srce u vašu dnevnu rutinu može pomoći da ti brojevi budu u zdravom rasponu.

Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) izveštavaju da skoro 94 miliona Amerikanaca starijih od 20 godina, oko 40 procenata američke populacije, ima visok holesterol, koji sužava arterije i povećava rizik od srčanog udara, moždanog udara i perifernih bolesti arterija, koje su danas vodeći uzroci smrti, te je zato potrebno da se posebna pažnja posveti zdravlju.

Ovo su tri saveta po kardiolozima za prirodno snižavanje holesterola:

Unosite vlakna

„Vlakna iz cele biljne hrane pomažu u vezivanju žuči u digestivnom sistemu, što služi kao prirodni put za eliminaciju LDL-a“, kaže kardiolog dr Elizabet Klodas.

AHA (American Heart Association) preporučuje konzumiranje 25 do 30 grama dijetetskih vlakana iz celih namirnica dnevno. Neki od najboljih prirodnih izvora vlakana nalaze se u avokadu, jabukama, bobičastom voću, prokulju, urmi, integralnim žitaricama poput zobi i ječma, orašastim plodovima i semenkama.

Dodajte fitosterole u ​​svoju ishranu

„Steroli (prirodna jedinjenja koja se nalaze u biljkama) se takmiče sa holesterolom u žuči za reapsorpciju, pomažući da se smanji LDL“, kaže dr Klodas.

Prema Američkom nacionalnom udruženju za lipide (NLA), konzumiranje najmanje dva grama biljnih sterola dnevno može smanjiti LDL-C za 5 do 10 odsto. Dobri izvori fitosterola su namirnice kao što su spanać, kelj, šargarepa, maslinovo ulje, slatki krompir, jagode i semenke suncokreta.

Držite se nezasićenih masti

LDL se uklanja iz krvotoka preko LDL receptora, koji se prvenstveno nalaze u jetri.

„Što je više LDL receptora i što su aktivniji, to je efikasniji proces uklanjanja LDL-a – što dovodi do nižih nivoa LDL-a“, objašnjava dr Klodas.

Zasićene masti poput onih koje se nalaze u masnim komadima mesa, puteru, masti, siru i kokosovom ulju snižavaju LDL receptore, što dovodi do visokog cirkulacije LDL-a. Umesto toga, favorizovanje nezasićenih masti može povećati regulaciju ovih receptora, što će zauzvrat pomoći u smanjenju nivoa LDL, dodaje ona. Neki od najboljih izvora nezasićenih masti za srce su avokado, maslinovo ulje, puter od kikirikija, orasi, bademi, masna riba, suncokretovo ulje, susam i laneno seme.

Izvor: ordinacija.hr.

Pevač Mišo Kovač u svojoj dugoj karijeri ostavio je neizbrisiv trag u svetu muzike.

Kako se slavni pevač suočava sa zdravstvenim problemima, poslednjih godina se retko pojavljuje u javnosti.

I dok je stvarao neke od najvećih hitova na našim prostorima, Mišo Kovač je u svom privatnom životu proživljavao teške momente i brojna bolna iskustva.

Ono što je posebno ostavilo traga, jeste smrt njegovog sina Edija sa kojom nikada nije mogao da se pomiri.

„Za mene nema zabranjenih tema, pa to nije ni zdravlje, ni smrt. Smrt je za svakoga. I za Olivera, i za Arsena, i za Rajka, i za mene. Žao mi je što su ti ljudi otišli. Naravno, kao ocu, najžalosnije mi je što je otišao moj sin Edi. Fizički mi Edi fali do bola, međutim on je uvek sa mnom, svaki dan, svaki sat, u mojoj duši”, rekao je on jednom prilikom za Jutarnji.hr.

„Za razliku od papira koje smo mi dobili, a u kojima je stajalo da je naš sin umro od prostrela glave, takvog da bi na kraju mogao da živi, prava je verzija bila drugačija. U tim je dokumentima pisalo da je Edi umro od sepse izazvane velikom količinom bakterija u organizmu“, ispričala je jednom prilikom bivša supruga muzičara i Edijeva majka Anita Baturina.

Ubrzo nakon tragedije koja ih je zadesila, Anita i Mišo su se razveli. Posle razvoda, Mišo je sa proročicom Silvijom Konte Kalvi Marković otišao iz zemlje, a njegova ćerka Ivana je to veoma teško podnela. Nakon pogibije starijeg brata, razvoda roditelja i očeve depresije, Ivana je počela da konzumira heroin.

„Četiri godina sam bio polumrtav, ležao nakljukan sedativima ili sam bio na groblju“, pričao je pevač i dodao:

„Ja sam bio toliko zaokupljen samim sobom i svojom depresijom da nisam ni primjećivao njenu zavisnost.“

Za pevača je sve ovo bilo previše, te je 1999. godine pucao sebi u grudi, ali su mu lekari spasili život. O ovom teškom momentu Mišo Kovač je govorio javno.

„Pokušaj samoubistva bila je samo kulminacija nagomilane tuge i očaja zbog gubitka sina“, priznao je pevač.

Mišo je tri puta bio na ivici života i smrti, a tada se osvrnuo i na tragediju svog kolege Rajka Dujmića koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći.

„Uvek je kraj mene. Ja znam da ne možeš biti gospodar vlastitom životu, da je deo svakog života i smrt. Zadnje je došla Rajku, poginuo je u autu, a bio je miran, drag, veliki muzičar. Ali, to je tako. Smrt ne može niko da spreči. Ja sam je dosad tri puta izbegao, a najbliže sam joj bio kad sam imao infarkt. Spasili su me u zadnji čas, a kada sam otvorio oči u bolnici, iznad mene i mog kreveta je stajao momak koji me poljubio u čelo i rekao mi: ‘Mišo, ja u životu imam samo Isusa i vas’. Onda je otišao, a ja sam posle saznao da je momak isusovac”, nastavio je Mišo.

Kako je istakao, uz njega su sada supruga Lidija, ćerka Ivana i unuka Elena.

„Meni je moja Lidija sve. Tu je uz mene, baš onako kako kažu, i u dobru i u zlu. Jasno, tu je i moja Ivana, sjajna pevačica koja svoj put krči sama i nikad se u životu nije pozivala na svog oca, kao i moja unuka Elena. One su sad na moru, ali čujemo se svaki dan na telefon. Malu obožavam. Kažu svi da je na mene. Neka je”, rekao je pevač.

Iako je njegova teška životna priča bila inspiracija za neke od najemotivnijih pesama koje je Mišo Kovač doneo na svojstven način, slavni muzičar više ne planira da radi na novim projektima.

„Ne! Sve što treba snimiti ja sam odavno snimio. Sve što valja davno je otpevano. Imaš sad tu ploču na kojoj je sto trideset i jedna pesma, jer ih više nije moglo stati, mada se mogla napraviti još jedna takva ploča, koja bi bila jednako omiljena u narodu. Ali, ja sam, kad sam birao, mislio isključivo na svoju publiku. Ne na sebe. Kažem ti, ja nisam tu važan. Važni su ljudi koji to vole, koji to slušaju”, zaključio je svojevremeno Kovač.

Istraživanja doktora sa Harvarda pokazuju da ovsena kaša nije najbolji izbor za doručak. Ona može imati manje proteina u poređenju sa drugim osnovnim namirnicama, a isto tako može biti teška za probavni sistem kod dece.

Doručak, prvi obrok dana, igra ključnu ulogu u održavanju optimalnog zdravlja kako kod dece tako i kod odraslih. Smatra se da je doručak najvažniji obrok jer obezbeđuje organizmu potrebnu energiju za početak dana. Osim toga, pravilan izbor namirnica za doručak može imati dugoročne efekte na fizičko i mentalno zdravlje. Različite studije su istakle važnost doručka u kontroli nivoa šećera u krvi, hormonskoj ravnoteži i efikasnom radu metabolizma.

Sve više naučnika i doktora ukazuje na kontraefekte jednog od najpopularnijih obroka za doručak – ovsene kaše.

Među raznim opcijama za doručak, ovsene kaše izdvajaju se kao izuzetno nutritivan izbor – obiluju vlaknima, biljnim proteinima i niskim sadržajem masti. Posebno one od celog zrna, minimalno su obrađene i ne sadrže pšenicu, čime se smanjuje rizik od dijetetskih reakcija. Međutim, važno je razumeti i potencijalne štetne efekte ovog obroka, posebno kada je reč o ishrani najmlađih.

U intervjuu za indianekpress.com, dr. Priianka Jaisval, suosnivačica i glavna dijetetičarka u Diet2Nourish, izražava zabrinutost zbog negativnih efekata ovsenih pahuljica u ishrani dece, nazivajući to „marketinškim trikom“. Upozorava da ovsena kaša može imati manje proteina u poređenju sa drugim osnovnim namirnicama, a isto tako može biti teška za probavni sistem kod dece, što može uticati na pravilan rast i povećan osećaj gladi.

U kontekstu doručka, posebna pažnja treba se posvetiti glikemijskom indeksu (GI) namirnica.

Dr Dejvid Ludvig, profesor na Harvardu, ističe važnost odabira namirnica sa niskim GI kako bi se kontrolisao nivo šećera u krvi, hormoni i metabolizam. Studije su pokazale da doručak sa visokim GI može izazvati hormonalne i metaboličke promene koje dovode do prejedanja. Ovo je dokazala studija od 12 tinejdžera sa prekomernom težinom, u kojoj su dečaci koji su jeli ovsenu kašu bili mnogo brže gladni u odnosu na one koji su imali omlet za doručak.

Ovas, posebno u obliku instant ovsenih kaša, može imati visok GI, što može dovesti do naglog skoka šećera u krvi, praćenog padom, što dovodi do gladi i unosa više kalorija. Preporučuje se odabir neprerađenih namirnica sa niskim GI, poput integralnih žitarica, povrća, voća i proteina, kako bi se podržao stabilan nivo energije i optimalan rad organizma.

Sa ovim se slaže i doktor Džek Volfson, kardiolog i osnivač Natural Heart Doctor organizacije. Prema njegovim rečima, ovsena kaša sadrži antinutrijente i nudi malu nutritivnu vrednost u poređenju sa jajima.

„Ne možete uzgajati piletinu na ovsenim pahuljicama. Ne možete odgajati zdravog čoveka na ovsenim pahuljicama. Uverite se da jedete jaja pre nego ovsene kaše“, rekao je on u TikTok video snimku.

S druge strane, doktor Idž je predstavio studiju koja je uključivala 29 ljudi sa dijabetesom tipa dva i nije pokazala značajnu razliku u težini, masti, krvnom pritisku ili nivoima lipida kada su učesnici prešli sa ovsene kaše na jaja za doručak, i obrnuto. Jedan inflamatorni marker, TNF alfa, bio je niži kod osoba koje su konzumirale jaja, ali nije izvršeno osnovno merenje za TNF alfa. Dakle, oba izbora za doručak mogu biti antiinflamatorna, iako u različitom stepenu.

Na kraju, doktor Jan Dipasupil, takođe ističe nutritivnu vrednost ovsene kaše, ali i razliku u glikemijskom indeksu zasnovanu na vrsti ovsene kaše. On zaključuje da su sitne ovsene pahuljice najzdraviji oblik ovsene kaše, dok instant kaše treba izbegavati.

U suštini, pravilan doručak igra ključnu ulogu u održavanju zdravlja, a odabir hrane sa niskim GI može doprineti dugoročnom blagostanju tela i uma.

Izvor: zadovoljna.nova.rs

Grad Sombor raspisao je konkurs za sufinansiranje programa u oblasti sporta za 2024 godinu kojima se ostvaruju potrebe i interesi građana u oblasti sporta u jedinicama lokalne samouprave.

Ukupno opredelјena sredstva po ovom konkursu iznose 68 miliona dinara, od čega je 65 miliona namenjeno za godišnji program klubova, a za stipendije najperspektivnijih mladih sportista je izdvojeno 3 miliona dinara.

Pravo učešća imaju nosioci godišnjeg programa koji su: registrovani u skladu sa Zakonom, članovi Sportskog saveza grada Sombora, da su sa teritorije Sombora, da obavlјaju delatnost najmanje 12 meseci i dr.

Kada jer reč o sportistima koji konkurišu za stipendiju, moraju biti članovi sportskog kluba sa teritorije grada, kao i da su osvojili jedno od prva tri mesta na zvaničnom prvenstvu Srbije ili AP Vojvodine, ili nastupali za reprezentaciju Srbije i dr.

Konkurs traje 15 dana od dana objavlјivanja na zvaničnom sajtu Grada Sombora, a za sve dodatne informacije o Konkursu, kao i o potrebnoj dokumentaciji klikni ovde.

ZDRAVKO Čolić decenijama je jedan od najpoznatijih i najcenjenih pevača sa ovih prostora, a malo ko zna da je svojevremeno završio u pritvoru o čemu je godinama kasnije, samo jednom, detaljno pričao.

Čola je sredinom osamdesetih godina prošlog veka želeo da postane privrednik. On je imao ideju koju je krenuo da sprovodi u delo, ali mu se zbog toga dogodila nezgoda, zbog koje je završio kod sudije i dobio dosije.
Čolić je otkrio da je bio priveden u Makedoniji zbog sumnje kupovine deviza, a potom pušten da se brani sa slobode.

- Bio sam neka vrsta menadžera i čoveka koji je imao određena uložena sredstva u oblasti telefonije, a šira javnost je saznala da se bavim malom privredom tek kada sam uhapšen u Ohridu zato što sam kreditna sredstva pretvarao u devize. Devize je tada bilo jeftinije kupiti u Makedoniji nego u Beogradu i Zagrebu - ispričao je tada pevač.

- Bilo je vrlo neprijatno. LJudi su kupovali devize u tim albanskim selima. Pratili su me sve vreme jer šta ja radim tu u februaru kad nema ni koncerata, ni turista... A ja natovaren u grombi kaputu kao u pesmi Bijelog dugmeta i oni me sačekaju i uzimaju mi sve devize. Kasnije je Ante Marković uveo legalnu kupovinu deviza i da sam sačekao osam meseci, ne bi do tog hapšenja ni došlo. Ali to su bile čiste pare, nikakva "crna lova" - istakao je Čolić, pa otkrio kako je narod reagovao na ovu situaciju.

- Prvi dan sam bio u kancelariji kod načelnika. Poštovan sam. Voda i pljeskavica. Onda sam poslat u hotel da prespavam, a ujutru bih dolazio na razgovor. Ceo dan traje razgovor, od osam ujutru do osam uveče. To je bila vrsta pritvora sa tolerancijom. Posle tri dana, pušta me istražni sudija i branim se sa slobode. Na smenu su ulazili ljudi da prate suđenje, na uvodnoj reči jedni, pa oni izlaze da uđu drugi da saslušaju odbranu i na optužnicu dolazi treća grupa ljudi. Kada bi dolazili na suđenje, neki bi vikali: "Kriv je, osudite ga", neki drugi su vikali: "Gde ste osudili čoveka, pa svi kupujemo devize?" I, naravno, da dođe Ante Marković i donese zakon da svi možemo kupovati devize - rekao je tada, a i sam pevač se susreo sa vandalima.

Izvor: Blic

- Pravi uzrok bolesti ili traume je u emocionalnom sukobu, u stalnom neprijateljskom odnosu prema čoveku. I što je čovek plemenitiji i smireniji, posledice takvog sukoba su teže, jer od spoljašnjeg on postaje unutrašnji. Dok se taj sukob ne prizna, dok neprijateljstvo i zloba drugog ne postanu svesni, bolest će se pogoršavati! Dr Bernard Loun je zabranio svojim pacijentima da razgovaraju telefonom sa negativnim ljudima i dozvolio da svoje pacijente posećuju i zovu samo ljudi sa kojima su imali dobre odnose!

Dr Bernard Loun je bio litvansko-američki kardiolog, profesor kardiologije emeritus na Harvardu i pronalazač defibrilatora za srčanu reanimaciju i kardiovertera za korekciju ubrzanog nepravilnog srčanog ritma.

Njegove istrage dovele su do mnogih medicinskih otkrića, uključujući Jedinicu za koronarnu negu. Njegov rad omogućio je veliki razvoj savremene kardiohirurgije, kao i niz drugih inovacija. Godine 1985. dr Lovn je u ime Međunarodne organizacije lekara za prevenciju nuklearnog rata primio Nobelovu nagradu za mir.

Tokom svoje medicinske karijere, dr Loun se fokusirao na dva glavna medicinska izazova: problem iznenadne srčane smrti i ulogu psihološkog stresa na kardiovaskularni sistem.

Jednom je dr Loun tokom pregleda pacijentu postavljao pitanja na koja je pacijent nerado odgovarao. Pacijentova žena je išla u stranu da popuši. Doktor je prigovorio svojoj ženi; kako možeš da pušiš toliko, a da imaš muža sa srčanim oboljenjima? Kakva loša navika!

Žena je briznula u plač i viknula: "Kakve veze ima moje pušenje! To nije poenta! Džon te laže o svemu i ne kaže ono glavno – razboleo se jer ga majka stalno psuje, maltretira, grdi... Proziva ga i vređa. A Džon ne može ništa jer mu je majka!“

Ovaj razgovor je ostavio snažan utisak na doktora. I počeo je pažljivije da posmatra pacijente. I on se šokirao: starčev zet je ukrao imanje, preuzeo posao i starac se već plašio da šeta po sobi – zet je vikao na njega, šutirao ga... I ovaj jadni starac se ubrzo pretvorio u ozbiljnog bolesnika.

Drugi pacijent se oporavljao nakon velike operacije – a majka ga je zvala i proklinjala zbog novca. Pacijent je ubrzo umro. Bila je masa takvih slučajeva.

Dr. Loun je rekao: "Svi moji pacijenti su žrtve emotivnih sukoba s bliskim ljudima. Sukoba iz kojih je nemoguće naći izlaz jer eto, morate da komunicirate. Morate podići telefon, razgovarati, živeti zajedno, posećivati, suzbijati svoje prirodne emocije; jer smo naučeni da treba trpeti i biti dobar; dobar svekar, dobar sin, dobra žena …

Poznati kardiokirurg je naravno verovao da su operacija i lečenje u slučaju kardioloških problema ispravni i da daju rezultat. Ali uzrok bolesti ili traume je upravo u emotivnom sukobu, u stalnom neprijateljskom stavu prema čoveku. I što je blagorodniji i smireniji čovek, to su posledice takvog konflikta teže. Jer od spoljnjeg, on postaje unutrašnji. I ta sena, taj nazovimo ga negativni čovek se useljava u podsvest; vrlo ga je teško "proterati" odatle; sve sile organizma idu na ovu unutrašnju borbu u kojoj nema pobednika – jer se bore delovi jednog karaktera! Budi dobar i trpi, zanemari osećanja.

Stoga ljudi sa teškim unutrašnjim sukobom obolevaju i umiru. I umesto da priznaju konflikt i oslobode ga emocionalno i fizički, primoravaju se da "oproste" tim ljudima, "razumeju" ih, "ne obraćaju pažnju", jer tako savetuje okolina.

Dok se sukob ne prizna, dok neprijateljstvo i zloba druge osobe ne postanu svesni, bolest će se pogoršavati.
Zato je Loun uradio nešto fascinantno: zabranio je svojim pacijentima da razgovaraju telefonom sa tako negativnim ljudima i dozvolio da ih posećuju i zovu samo ljudi sa kojima su bili u dobrim odnosima!

I ljudi bi se oporavili i zahvalili doktoru. Samo za to je trebalo da dobije Nobelovu nagradu za mir!

Luiz Hej objašnjava kako srce simbolizuje ljubav, a krv radost. Kada u našem životu nema ljubavi i radosti, dolazi do sukoba, neprijateljstva, gorčine - srce se bukvalno steže. Kao rezultat, krv počinje da teče sporije i polako se krećemo ka srčanim oboljenjima.

Verovala je da je bol bilo kog porekla rezultat duboko zakopanog osećaja krivice. Krivica uvek zahteva kaznu, a kazna stvara bol.

Ruski iscelitelj Lazarev tvrdi da svaka bolest potiče od razvoja agresije u duši.

Kaže: "Nikad se ni na šta ne žali. Ne žalite se na sudbinu, Boga, prošlost, ljude. Ne žali se nikome ni na šta. Svaka rečenica koju kažete o sebi ili nekome može biti potencijalni program za uništenje. Zato pazi šta govoriš. Svaki tretman koji ne uključuje isceljenje duše neće vas potpuno izlečiti. Ako neko pokazuje agresiju prema vama, to znači da i vi nosite sličan „program“ u sebi. Kada ga uklonite iz svoje duše, agresivni napad odmah prestaje. Svaka vrsta agresije je nemoguća ako tako nešto ne nosite u sebi".

tzv. toksični ljudi su u našim životima s razlogom, nisu tu slučajno, već po karmi: oni su naši učitelji, učitelji teškog kalibra. To treba tako shvatiti. To ne znači da ćete ih trpeti dok vas zlostavljaju, ali samo ovo razumevanje će vam dati emocionalnu slobodu i ukloniti osećaj da ste bespomoćna žrtva.

Sada imate lekciju pred sobom – prvo; lako uočavaš određeno negativno ponašanje i ne pada ti na pamet da to činiš drugima i tako dalje: naučiš kako da reaguješ ispravno, bez osvete, zrelo i na ispravan, duhovan način. Sve je u našoj reakciji!

Zapamtite, ne shvatajte ništa lično! Čak i površno, ignorišući koncept karme, većina toksičnih ljudi se ponaša negativno ne samo prema vama, već i prema većini ljudi sa kojima dolaze u kontakt.

Čak i kada vam situacija izgleda lično, čak i ako ste direktno optuženi, to obično nema veze sa vama, oni samo sipaju svoj otrov, svoju frustraciju sobom i životom. Uvek odluči da ne učestvuješ u toj drami.

Naravno, ne možete kontrolisati šta vam toksični članovi porodice govore i rade, ali možete izabrati da okrenete novi list. Možete odlučiti da ne pridajete važnost njihovom mišljenju, stavite tačku na njih da vam potpuno ne iscrpe um i srce, stavite tačku na to bez osvete, sa emocionalnom i fizičkom distancom. Uvek možete odlučiti s kim ćete hodati ruku pod ruku, a koga ćete ostaviti iza sebe.

Sve na fizičkom nivou je manifestacija toga na suptilnom, metafizičkom nivou. Ispunjeni smo određenim energijama i kada smo ispunjeni do vrha, one se manifestuju spolja. Skoro sve bolesti imaju svoje korene u karmi, podsvesti i nesvarenim osećanjima.

Jedna od najvažnijih funkcija tela je da prenosi poruke sa ovih energetskih nivoa, a znaci i simptomi koji se manifestuju na fizičkom nivou imaju za cilj da nas bukvalno nateraju da se temeljno preispitamo i promenimo!

Izvor: direktno.rs