Narodna skupština Srbije je na sednici održanoj u oktobru 2023. godine usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju. Ovim tekstom bavimo se novinama koje su ove zakonske izmene donele, a koje su stupile na snagu početkom novembra prethodne godine.
I Skraćenje perioda bolovanja
Prema novim zakonskim odredbama skraćen je period bolovanja koji je u nadležnosti izabranog lekara, ali ne za sve bolesti.
Uvedeno je pravilo da izabrani lekar može da utvrdi sprečenost za rad zbog bolesti najduže do 30 dana (umesto dosadašnjih 60 dana), nakon čega mora da uputi lice koje je na bolovanju ne lekarsku komisiju kod Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Ovim je zapravo vraćen način utvrđivanja bolovanja koji je postojao do 2019. godine, jer je zapravo tada produžen period koji može da vodi izabrani lekar sa 30 na 60 dana. Sada je vraćeno pravilo da lekar može zaposlenog ili preduzetnilka da vodi na bolovanju samo prvih 30 dana, a ako smatra da sprečenost za rad još uvek traje, preporučuje lekarskoj komisiji RFZO produženje bolovanja.
II Bolovanja koja lekar i dalje vodi prvih 60 dana
Izuzetno od pravila opisanog u prvom poglavlju teksta, zakon je ostavio izbranom lekaru u nadležnost da bolovanje za prvih 60 dana sprečenosti za rad utvrđuje za: osiguranika obolelog od maligne bolesti; osiguranika privremeno sprečenog za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće; osiguranika sa invaliditetom; osiguranika kod koga je neposredno obavljena hirurška intervencija, osim u slučaju kada je ta intervencija obavljena u dnevnoj bolnici.
Prema tome, izabrani lekar ocenjuje prvih 60 dana bolovanja isključivo kod lica koja su na bolovanju zbog maligne bolesti, koja su na trudničkom bolovanju, koja imaju invaliditet i koja su na bolovanju neposredno nakon operacije. Ukoliko oceni da i nakon 60 dana postoji sprečenost za rad, predlaže produženje bolovanja prvostepenoj lekarskoj komisiji filijale RFZO. U svim ostalim slučajevima sprečenosti za rad zbog bolesti, izabrani lekar vodi prvih 30 dana bolovanja, a potom mora da uputi osiguranika na lekarsku komisiju u filijali RFZO.
III Povezivanje bolovanja
U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog jedne bolesti ili povrede, a narednog dana (bez prekida), odnosno najduže u roku od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, bude sprečen za rad zbog iste ili druge bolesti ili povrede, dani sprečenosti za rad povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade. Dakle sve se smatra jednim bolovanjem i tu nije bilo izmena. Novina je ta, a u skladu sa skraćenjem perioda bolovanja koja ocenjuje izabrani lekar, da je lekar dužan da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju po isteku 30 dana (kada lekar vodi prvih 30 dana), odnosno 60 dana ukupne sprečenosti za rad (kod bolesti za koje lekar utvrđuje prvih 60 dana bolovanja).
U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa prekidom između sprečenosti za rad koji je duži od šest dana, to se smatra odvojenim bolovanjem i nema povezivanja, kao i do sada. Novina je da je izabrani lekar dužan da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju ako je bio sprečen za rad u ukupnom trajanju od 30 dana u periodu od 45 dana, odnosno 60 dana u periodu od 90 dana.
U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad iz jednog od zakonskih razloga (npr zbog bolesti), a zatim sa prekidom ili bez prekida (naredni dan) bude sprečen za rad iz drugog razloga privremene sprečenosti za rad (npr zbog nege deteta) dani privremene sprečenosti za rad osiguranika ne povezuju se. U tom slučaju izabrani lekar dužan je da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju po isteku 45 dana, odnosno 90 dana ukupne sprečenosti za rad, osim u slučaju bolovanja zbog nege teško obolelog deteta.
IV Skraćeni rokovi za isplatu bolovanja
Kao i do sada, poslodavac isplaćuje i naknadu zarade zaposlenima koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, Poslodavac dostavlja filijali RFZO zahtev za isplatu naknade zarade sa svim dokazima potrebnim za isplatu za zaposlene koji tokom bolovanja primaju naknadu zarade od RFZO.
Poslodavac je dužan da podnese zahtev za ostvarivanje naknade zarade filijali najkasnije u roku od 15 dana od dana isplate zarade za mesec na koji se naknada odnosi. Do sada je taj rok bio 30 dana.
Usvojenim zakonskim izmenama novina je i ta da filijala RFZO najkasnije u roku od 21 dana od dana prijema kompletnog zahteva poslodavc za isplatu naknade zarade sa svim dokazima potrebnim za isplatu, vrši obračun naknade zarade, koji dostavlja poslodavcu i prenosi odgovarajući iznos sredstava na poseban račun poslodavca. Do sada je taj rok bio 30 dana.
Zakonskim izmenama skraćen je i rok za poslodavca da sredstva namenjena za isplatu bolovanja, a koja je primio od RFZO, isplati svojim zaposlenima. Do sada je taj rok bio 15 dana. Nakon poslednjih izmena propisa, sredstva koja poslodavac primi od RFZO na ime isplate bolovanja dužan je da isplati osiguraniku najkasnije u roku od sedam dana od dana njihovog prijema. Ukoliko isplata u navedenom roku nije izvršena poslodavac je dužan da vrati sredstva filijali sa kamatom za koja su sredstva uvećana dok su se nalazila na posebnom računu poslodavca.
V Novčana kazna za poslodavca
U cilju čvršćeg obavezivanja poslodavca na isplatu bolovanja zaposlenima koja idu na teret RFZO u okviru zakonskih rokova, propisani su prekršaji i novčane kazne ze nepridržavanje tih rokova. Novčanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, ako ne dostavi filijali RFZO zahtev za isplatu naknade zarade sa svim dokazima potrebnim za isplatu za zaposlene čija se naknada zarade obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ili ako naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja koja je preneta na poseban račun poslodavca ne isplati osiguraniku najkasnije u roku od sedam dana od dana njihovog prijema, a ne vrati ih filijali sa kamatom za koja su sredstva uvećana dok su se nalazila na posebnom računu poslodavca.
VI Novčana kazna za RFZO ako ne poštuje rokove
Novčane kazne propisane su i za RFZO, na sličan način kao i za poslodavce, u slučaju nepoštovanja rokova za isplatu bolovanja. Tako će se novčanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kazniti za prekršaj Republički fond za zdravstveno osiguranje ako ne utvrdi pravo na naknadu zarade, visinu naknade zarade ili najkasnije u roku od 21 dana od dana prijema zahteva za isplatu naknade zarade sa svim dokazima potrebnim za isplatu naknade zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ne izvrši obračun naknade zarade, ili ga ne dostavi poslodavcu ili ne prenese odgovarajući iznos sredstava na poseban račun poslodavca.
VII Prava boraca i njihovih porodica
Usvojenom izmenama, osigurano lice kome je utvrđen i status borca u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita boraca, ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu kao i pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja bez obzira da li je uplaćen dospeli doprinos.
Članovi porodice lica kome je utvrđen status borca u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita boraca, a koja su zdravstveno osigurana kao članovi porodice tog lica, ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i lice kome je utvrđen status borca, bez obzira da li su uplaćeni dospeli doprinosi.
