Sombor.info

Američka striming platforma Netfliks publici je pružila zanimljivu najavu filmova koji će izaći 2024. godine, a do kraja januara dodaće još nekoliko naslova. Međutim, jedna serija posebno je zaintrigriala javnost širom sveta.
S obzirom na to da platforme za gledanje filmova i serija maltene, neformalno rečeno, "bombarduju" publiku konstantnim objavljivanjem sve više i više epizoda i sezona, među gledaocima se pojavio novi fenomen praćenja serija – tzv. background binge, odnosno "gledanje iz daljine".

To znači da ćete pustiti neku seriju, i bukvalno raditi kućne poslove tokom trajanja epizode, što znači da maltene nećete ni ispratiti seriju.

Iako se to ne čini kao idealan način za gledanje serija, možda je, ipak, sasvim odgovarajući za novu Netfliksovu seriju "Fool me once". Serija je osmišljena kao triler i pobrala je izuzetno visoke ocene publike, dok je kritika opisala kao "intrigantnu". Ljubitelji trilera i misterije ne bi trebalo da propuste ovo ostvarenje ali treba da znate unapred da su ljudi pohrlili na forume i IMDB nakon završetka serije, uz toliko burne reakcije da je sam autor morao da se oglasi. O čemu se radi u novom serijskom hitu?

Netfliksova serija Fool Me Once sastoji se od osam 60-minutnih epizoda i kritike gledalaca su jako zanimljive.

„Nisam očekivao ovako dobru seriju od Netfliksa“, „Neizvesnost, preokret i sjajan završetak. Godina nije mogla bolje početi“, „Serija me prikovala za TV. Odgledao sam je u jednom danu“, neki su od komentara publike, kritika ipak nije bila toliko blagonaklona.

Traganje za istinom

Nakon što joj je suprug Džo ubijen, Maja se bori da nastavi sa normalnim životom. Žonglira sa ulogom samohrane majke i poslom, a na to se dodaje i porodica preminulog supruga, koja je ne ostavlja na miru.

Potpuno neočekivano, kada se suprug Džo, za koga se mislilo da je mrtav, pojavio na snimku sigurnosne kamere na kojem se vidi kako grli svoju ćerku, Maja počinje da traga za istinom, i pokušava da zaštiti sebe po svaku cenu.

Ova serija, toliko zamršena i neverovatna, nastala je u sklopu Netfliksove saradnje sa američkim piscem misterioznih romana Harlanom Kobenom. Radnja njegovih romana se uglavnom tiče razrešavanja nerešenih ili loše protumačenih događaja, stoga ne čudi da je i ova serija, bazirana na njegovom radu, takvog karaktera.

Tolerancija prema seriji "Fool me once" u potpunosti zavisi isključivo od gledaoca – da li može da isključi svoj mozak i prosto se prepusti osećaju koji ga obuzima dok je gleda (ili sluša dok radi nešto drugo). Zaplet, koji zapravo nije toliko vredan praćenja, je dodatno zakočen melodramatičnim dijalozima, koji se kreće s jednog na drugi kraj emocijalnih ekstrema, procenjuje Independent.

Ovo nije serija koju ćete pratiti pune koncentracije. Ovo je serija koju ćete gledati dok seckate krompire za nedeljni ručak, otvarate pisma u kojima su računi ili seckate kandže kućnih ljubimaca. Serija ima tu snagu dovoljno veliku da vas iznenadi, ali ne zbog zapleta, već zbog toga što ćete se čuditi zašto se još uvek emituje, procenjuje kritičar Independenta, a vi svoju odluku donesite sami.

Izvor: nin.rs

U Srbiji je cena prasetine tokom proteklih božićnih praznika dostigla rekordni iznos, kao posledica manjka svinja na domaćem tržištu, ali i visokih cena svinjskog mesa u Evropi, zbog čega je uvoz, kao neisplativ, sveden na minimum. Niže cene moguće su od polovine januara, kada padnu tražnja i promet.

Uoči Božića, kao što smo već pisali, cena kilograma "žive vage" prasadi dostigla je rekordnih 700 dinara. To se odrazilo i na cene pečenja koje se prodavalo u Beogradu od 2.400, do čak 3.300 dinara, dok je u unutrašnjosti Srbije cena kilograma prasetine bila od 2.000 do 2.500 dinara.

Turbulencije na tržištu svinjskog mesa ne prestaju još od prve polovine 2023. godine, kada je domaćim uvoznicima uvoz prasadi sa evropskog tržišta postao neisplativ zbog visokih cena žive vage u zemljama EU.

Naime, na svim tržištima afrička svinjska kuga dodatno je smanjila stočne fondove, što je prouzrokovalo skok cena. U Srbiji je, pak, dodatni problem što zvanična statistika kaže da broj svinja opada poslednjih 20 godina i da ih je danas manje za trećinu nego pre dve decenije, dok je broj krmača smanjen tri puta u odnosu na period od pre pet godina, što se odražava i na broj prasadi.

Deficit na domaćem tržištu ilustruje i poslednji izveštaj Sistema tržišnih informacija Srbije (STIPS), gde se navodi da su se prasad telesne mase do 15 kilograma mogla proteklog meseca kupiti na svega pet stočnih pijaca u celoj zemlji!

Nešto bolja bila je ponuda prasadi težine od 16 do 25 kilograma koja su imala cenu od 450 do 650 dinara za kilogram. Kako se navodi u izveštaju STIPS-a, i ponuda i prodaja tovnih svinja bila je slaba, a dominantna cena za svinje mase od 80 do 120 kilograma kretala se od 300 do 320 dinara po kilogramu.

Kako je u maloprodaji?

U maloprodaji, cena svinjskog mesa se formira na osnovu cene žive vage, a zvanična statistika pokazuje da cene svinjskog mesa značajno rastu poslednjih godina, i to za 19,7 odsto u 2021. i 26,3 odsto u 2022. godini, dok je 2023. godine zabeležen međugodišnji rast od 17,7 odsto.

Kako ističu trgovci, do izvesnog pada cene svinjskog mesa moglo da dođe sredinom ovog meseca, jer se, što je karakteristično za ovo doba godine, očekuje pad tražnje i prometa. Međutim, za sada pojeftinjenja nema u najavama, a u velikim trgovinskim lancima na teritoriji cele Srbije cene pojedinih kategorija svinjskog mesa nisu niže od 600 dinara za kilogram.

Cene svinjetine:

Kilogram svinjskih leđa sa kostima: 650 do 750 dinara
Vrat sa kostima: 750 do 800 dinara
But bez kostiju: 790 do 900 dinara
Svinjska plećka bez kostiju: 620 do 840 dinara
Svinjski file: 1.000 do 1.400 dinara
Svinjski kare bez kostiju: 800 do 890 dinara za kilogram

Izvor: blic.rs

Prošlog vikenda, glavna tema na Tviteru u celom regionu bio je – matematički zadatak.

Korisnik Tvitera objavio je zadatak koji broji više od 200 hiljada pregleda u jednom danu i stvorio je pravu pometnju među korisnicima. Ljudi nikako nisu mogli da se slože oko tačnog odgovora.

Matematički zadatak glasi ovako:

„Rezultat je 1. Pritom, ja sam jako loš matematičar“, „Prvo zagrada, zatim množenje, zatim deljenje, pa razlomak“, „4. Ovo sam ja postavila prošle godine i bilo je svakakvih odgovora“, „Jedni kažu 1, drugi 4. Što je tačno?“, „Meni je izašlo 1/2. Možda smo učili neku drugu matematiku… Meni nisu jasna ova druga rešenja“, bili su komentari ljudi.

Što je tačno – 1 ili 4?

„Matematika nije bauk, ali mnogi ljudi ne znaju osnove matematike“, napisala je jedna Tviterašica, koja je pritom napisala da je tačan odgovor 1, ali ispod njenog komentara se nastavila rasprava.

„Bez ljutnje, ali nisi u pravu i više je štete sa ovim tvitom nego koristi. Deljenje i množenje su ravnopravne operacije i rade se redom. Rezultat jeste 4“, „Draga Ivana dobili ste rezultat jedan koji adekvatno pokazuje ocenu vašeg znanja“, pišu joj ljudi.

Jedan dečko objavio je postupak kojim je dobio da je odgovor na matematički problem 4. „Ljudi, da li vi mene zaje***ate?“ napisao je.

Izvor: danas.rs

Muškarci u Srbiji mogu da se penzionišu sa 65 godina, a žene sa 63 godine i osam meseci. Da bi ostvarili uslov za punu penziju potrebno je da pored godina života imaju i 40 godina radnog staža. Sve manje od toga znači i manju penziju, ali i za prevremeni odlazak potrebno je ispuniti određene uslove.

Aleksandar M. je mlad počeo da radi pa je 40 godina radnog staža imao i pre nego što je napunio 65. godina. Odlučio je da se već tada penzioniše jer je jedan uslov već ispunio.

„Penzionisao sam se sa 62 godine i inače sam očekivao da bi moja penzija bila oko 50.000 dinara. Međutim, znao sam da će, ukoliko se ranije penzionišem, ovaj iznos biti manji. Tako sada primam 43.880 dinara svakog meseca“, kaže ovaj penzioner.

Takvo umanjenje propisano je Zakonom o PIO prema kojem se, za svaki mesec ranijeg odlaska, iznos penzije umanjuje za 0,34 odsto. Kada se sve sabere, penzija može da bude manja maksimum 20,4 odsto u odnosu na regularnu, onu koja bi se isplaćivala da su ispunjena oba uslova.

U Aleksandrovom slučaju, njegova primanja umanjena su za 170 dinara za svaki od 36 meseci, koliko je ranije prestao da radi.

Ko sve može u penziju ranije?

U Srbiji, da bi ostvarili penziju, građani moraju da imaju minimum 15 godina radnog staža, ali istovremeno 65 godina života, odnosno za žene 63 godine i osam meseci.

Međutim, postoje penzioneri poput Aleksandra, koji rano počnu da rade, te se njima otvara mogućnost da odu u penziju ranije.

Tako svi koji sa najmanje 60 godina već „nakupe“ 40 godina radnog staža, mogu da se penzionišu, ali će svi oni primati niži iznos penzije.

Za penziju potrebno mnogo dokumentacije

Da bi ranije otišli u penziju, građani treba da pripreme mnogo dokumentacije.

Prvi potrebni dokument je, naravno, lična karta ili uverenje o prebivalištu, radi potvrde identiteta. Potom, svakako su potrebni i dokazi o penzijskom stažu, kao što su radna knjižica, uverenje o beneficiranom stažu, ali i druge isprave, poput uverenja, potvrda i slično, u originalu ili overenoj kopijia, a svakako PIO fondu treba dostaviti i fotokopiju rešenja o prestanku zaposlenja.

Zatim, potrebno je dostaviti i dokaz o regulisanom vojnom roku( oni koji su ga služili). Potom, građani koji primaju neku vrstu novčane naknade od države, treba da dostave dokaz o koršćenju prava kod Nacionalne službe za zapošljavanje.

Ako je budući penzioner radio u sopstvenom preduzeću, potrebno mu je uverenje o obavljanju samostalne delatnosti, koje može da mu izda nadležni organ u opštini ili Agencija za privredne registre, i to za period od 1. januara 2006. godine pa nadalje.

Sledeći dokument je uverenje o plaćenom doprinosi za PIO, koje izdaje Poreska uprava za obavljanja samostalne delatnosti, ali i za sve ostale građane, koji nisu radili u svojoj firmi.

Inače, samostalni umetnici, filmski radnici i sportisti koji su radili do 31. decembra 2006. godine ne moraju da podnesu ovo uverenje, a i sto važi i za sveštenike i verske službenike koji su posao obavljali do 31. avgusta 2004.

Konačno, ukoliko je budući penzioner radio u inostranstvu, treba da podnese dokaz o stažu koji je tamo ostvario.

I nakon penzionisanja može da se radi

Penzioner u bilo kom trenutku može ponovo da se ponovo zaposli.

Naravno, on tada neće primati istovremeno i platu i penziju, ali ukoliko na novom radnom mestu bude radio duže od godinu dana, imaće pravo na novi obračun penzije.

Izvor: nova.rs

Sezona trka u 2024. godini započela je sa dve trke i to u Odžacima i Kuli. U subotu je održano prvo izdanje Zimske humanitarne trke na 5 kilometara u Odžacima.

Trku su istrčali članovi atletsko rekreativnog kluba ‘‘Somaraton‘‘ iz Sombora Nedeljko Katić, Damir Ivković, Monika Maunić, Mina Bošnjak, Dragana Bogojević, Branko Nenadić, Bogdan Nikolić, Zoran Nikolić, Srđan Buzadžić, Lana Nenadić i Biljana Nelica.

Dan kasnije u nedelju u Kuli je održano četvrto izdanje Božićne trke koja se takođe trčala na 5 kilometara. Trku su finiširali Damir Milankov, Nedeljko Katić, Zoran Nikolić, Bogdan Nikolić, Srđan Buzadžić, Branko Nenadić i Zoran Popić.

Novak Đoković dao je opširan intervju za francuski Ekip u kojem između ostalog kaže da nikada ne provocira publiku, kao i da je imao ličnih problema tokom turnira u Monte Karlu prošle godine.

„Posle meča razmišljam mnogo o promašajima – ne posle svih, ali posle važnih. Posle Vimbldona, ali i posle meča sa Sinerom u Malagi. Pogledao sam ponovo najbolje detalje s tog meča, na jednoj meč lopti sam mogao da gađam paralelu, naravno da žalim za time“, rekao je Đoković za Ekip u intervjuu datom krajem novembra, ali koji je objavljen tek sada.

„Nekada ti život uzme, nekada ti da. Dobio sam neke neverovatne mečeve u 2023. za koje se pitam kako sam ih dobio, poput finala Sinsinatija sa Alkarazom. Na 6-6 u taj brejku drugog seta on je imao otvorenu paralelu, ali sam pogodio u koju će stranu gađati, uzeo sam set i meč. Kao sa Federerom 2019. godine u finalu Vimbldona, tada je on bio bolji, kao što sam ja možda bio bolji sada u finalu Vimbldona od Alkaraza. To ne znači da Karlos nije zaslužio pobedu, na ovako visokom nivou svaki promašaj je skup. Ne dopada mi se osećaj koji imam posle takvih poraza, ali ga istovremeno i volim, jer znam da mi to daje gorivo, da me gura napred, što se i videlo posle Vimbldona“, dodao je Novak.

Baš tokom spomenutog finala u Sinsinatiju, Đoković je viknuo ka svom timu da mu donesu kreatin.

„Bilo je smešno, braća i brojni prijatelji me zezaju, to je postao ’mim’. Različita su mišljenja o kreatinu, o njegovim efektima. Nekada ga uzimam, nekada ne. Tog dana je bilo vrlo vruće, fizički me je bolelo i želeo sam da ga uzmem, ali nije ga bilo u torbini. Tri-četiri puta sam rekao svojima u timu, nisu znali šta hoću, i na kraju sam zaurlao“.

Posle poraza u Monte Karlu od Lorenca Muzetija, Đoković je bio ljut pred medijima i konferencija je zbirno trajala 100 sekundi.

„Nisam govorio tada o tome, ali imao sam velikih ličnih problema, a tada postajem jako frustriran. Ne želim to previše da pokazujem, trudim se da ostanem što je profesionalniji moguće, ali i dalje sam čovek sa emocijama. Nisam bio srećan zbog poraza, ali ono što me je čekalo van terena bilo mi je važnije toga dana“.

Đoković je govorio i o „spuštanju slušalice“ Benu Šeltonu, ali i o odnosu sa publikom.

„Nikada ne provociram, nikada. Ono što vidite je moja reakcija. Kada izlazim na teren, ne želim da svi budu protiv mene, volim prijateljsku atmosferu. Kada se neke stvari dese, ja to ili prihvatim i nastavim dalje, ili reagujem. Ako se neko prema meni ponaša nefer i ako ja doživim da to nije sportski i da je to nepoštovanje, nekada ću istolerisati, ali kada reagujem – onda reagujem. Medvedev i ja u tom smislu kao da smo u pozorištu“, zaključuje Novak.

Đoković u Melburnu juri 11. titulu.

Izvor: sportklub.n1info.rs

Građani koji ne žele da ih trgovci uznemiravaju telefonskim pozivima i nude im na prodaju razne proizvode i usluge, mogu kod svog operatora da se upišu u registar "Ne zovi" i na taj način se zaštite od nasrtljivih trgovaca i oglašivača. Uvid u registar moguć je na sajtu RATEL-a, a operatori za sada upis omogućavaju uglavnom u svojim poslovnicama.

Registar „Ne zovi“ konačno je zaživeo 5. januara ove godine, piše N1.

Svi građani koji žele da ih trgovci ne pozivaju ni za kakve ponude, mogu da se upišu u ovaj registar kod svog operatora. Oni koji su to već učinili, mogu da provere da li se njihov broj telefona nalazi u registru koji se vodi pri RATEL-u, a u koji je uvid moguć samo po broju telefona.

Na ovom linku moguće je proveriti da li je određeni broj telefona upisan u registar „Ne zovi“.

To je, od sada, obaveza za svakog trgovca koji prodaju obavlja telefonski – da pre nego što pozove potrošača, proveri da li se on upisom u registar izjasnio da ne želi da bude pozivan.

Pojedini operatori na svojim sajtovima imaju obaveštenja o načinu upisa u ovaj registar, ali je za sada upis najčešće omogućen samo u poslovnicama.

Postupak upisa

Pravilnikom Ministarstva trgovine propisano je da se upis obavlja elektronski, popunjavanjem zahteva na internet stranici operatora ili direktnim pristupom preko aplikacije, koje uglavnom još nisu dostupne.

Prema pravilniku o upisu, operator je dužan da, ako nema tehničkih mogućnosti da zahtev primi elektronski – bilo preko internet stranice ili preko aplikacije – zahtev primi u papirnoj formi, koji korisnik telefonskog broja podnosi lično na prodajnom mestu, na propisanom obrascu.

U zahtev se unosi broj ili više brojeva telefona, označava da li je reč o upisu ili ispisu broja iz registra. Navodi se ime i prezime, kao i JMBG i datum i mesto upisa.

U registru su vidljivi samo brojevi telefona i datum upisa u registar „Ne zovi“.

Većina operatora, za sada, omogućava upis u ovaj registar samo u svojim poslovnicama.

Šta se vidi u registru

Pravilnikom o upisu u registar „Ne zovi“ predviđeno je da je broj vidljiv u registru prvog narednog dana od dana upisa. Isto važi i za ispis telefonskog broja – potrebno je da protekne dan od upisa zahteva da broj ne bude vidljiv u registru.

„Operator je taj koji unosi u registar promene koje se odnose na brojeve telefona korisnika. Promene su vidljive prvog narednog dana od dana kada je operator izvršio upis ili ispis telefonskog broja u registar“, pojašnjavaju u RATEL-u.

Upis ili ispis pojedinog broja u ovaj registar, kako je predviđeno pravilnikom, može da traži samo korisnik telefonskog broja. To mogu da učine i potrošači koji koriste pripejd broj, ali samo ukoliko su registrovani korisnik kod nekog operatora.

Kome se žaliti

U RATEL-u ističu da je obaveza trgovaca i promotera da pre pozivanja provere u Registru „Ne zovi“ da li se određeni telefonski broj nalazi na spisku brojeva koje ne treba zvati.

„U slučaju neželjenog poziva – prigovori se podnose Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine“, precizira RATEL.

Trgovac koji ipak pozove potrošača upisanog u registar, načinio je prekršaj, a za to je, prema navodima iz Republičke unije potrošača, zaprećena kazna od 50.000 dinara za pravno lice.

Izvor: nova.rs

Mesto u Somboru na kome se vodi briga o napuštenim psima i mačkama, simbolično nosi naziv "Otpisani". Smešten na periferiji grada na oko 9.000 kvadratnih metara, azil se sve češće suočava sa nedostatkom prostora i problemima u nabavci hrane za sve ove životinje.

Bez donacija hrane od brojnih ljubitelja životinja kuce i mace u somborskom azilu "Otpisani" ne bi preživele, kaže Branimir Abadžin koji već osam godina vodi brigu o napuštenim životinjama u Somboru. Na tri lokacije smešteno je oko 180 životinja o kojima brinu trojica aktivista.

"Mi kao pojedinci ne možemo mnogo da uradimo. Mi se nažalost borimo samo sa posledicom problema, da zbrinemo one što su već tu. Zakon Republike Srbije je veoma dobar i za životinje. Ne bi smeli da imamo nesterilisane kuje koje su zapravo izvor svih tih neželjenih kučića i pasa, mada i dalje manje više, većina je nesterilisanih i psi se stalno rađaju", kaže Branimir Abadžin iz azila "Otpisani".

Dan u ovom azilu počinje uvek isto - doručkom. Svako ima svoje vreme za obrok, kaže pomoćnik za brigu o životinjama Zoran Ivanković.

"Svako jede iz svoje porcije, nema brljanja, svi su onako dosta dobro naučeni. Posle toga voda, neko čišćenje, i onda uvek tu ostane vremena za maženje svakog psa jer svi su onako posebni", objašnjava Ivanković.

U akcije pomoći se uključuju i udruženja, pa je tako sportski klub "Figura" iz Sombora prikupio hranu za napuštene životinje.

"Cilj ove akcije je podizanje svesti kod dece o tome da treba da se brinu o životinjama, da budu savesni vlasnici i da vole svoje ljubimce kao članove porodice", kaže Dragana Pezelj iz sportskog kluba "Figura".

U azil stižu ostavljene životinje, ali i one koje lutaju gradom i njivama ili se nađu pored puta. Svima se obezbedi hrana dva puta dnevno, a budu i sterilisane i lečene po potrebi.

"Sve nam treba. I hrana i veterinarski troškovi se uvek nagomilaju. Građevinski materijal za proširenje, za održavanje objekata, fizička pomoć", ističe Branimir Abadžin.

Odgovornih vlasnika je malo, te je teško pronaći udomitelje. Apeli za to se stalno šalju onima koji žele da imaju kućnog ljubimca.

Izvor:RTS

U prvih nedelju dana ove godine saobraćajna policija obavila je 2.799 kontrola vozača u Zapadnobačkom okrugu od čega je konstatovano da je svaki 37. vozač bio pod dejstvom alkohola. Pojedini vozači su i dalje nesavesni budući da dovode u opasnost sebe i druge vozeći pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih susptanci. 

Tokom novogodišnjih praznika saobraćajna policija je u Zapadnobačkom okrugu imala pune ruke posla - zabeleženo je 18 saobraćajnih nezgoda i priličan broj vožnji pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, objašnjava za RTV Marinko Ivošev, oficir saobraćajne policije za saobraćajne nezgode.

Zimski period obeleželi su i požari u stambenim objektima, gde je najčešći uzročnik ljudski faktor ističe Žarko Dmitrović, komadant VSB, kapetan vatrogasac i dodaje da su imali preko 30 intervencija od početka 2024. godine.

Saobraćajna policija obavljaće redovne kontrole tokom narednog perioda, naročito pred proslavljanje pravoslavne Nove godine tokom ovog vikenda. Budimo savesni, mislimo na bezbednost svih u saobraćaju, ne vozimo pod dejstvom alkohola i droga i poštujmo ograničenja brzine.

Izvor: RTV

Svi zainteresovani za subvencionisani odmor mogu od ponedeljka 15. januara da se prijave za državne vaučere, koji od ove godine iznose 10.000 dinara. Prijava za vaučere se popunjava u Pošti.

Neophodni obrasci potrebni za konkurs se mogu preuzeti sa sajta vauceri.net, a krajnji rok za korišćenje vaučera je 20. novembar 2024. godine.

Građani koji su u 2023. dobili mogućnost da odmaraju uz subvenciju države i u 2024. mogu da konkurišu nevezano za prethodnu godinu.

Postupak prijavljivanja je isti kao i ranije, a iz Pošte Srbije su objasnili da je još efikasnije ako se prethodno preuzme obrazac prijave, odštampa, popuni i sa pratećom dokumentacijom preda u najbližoj Pošti.

Prema listi objavljenoj na sajtu Ministarstva turizma najviše prijavljenih ugostitelja je iz Sokobanje, Koviljače, Niške, Sijarinske, Pribojske i Banje Gornja Trepča. Po broju prijava slede vlasnici smeštaja na planinama, prvenstveno na Zlatiboru i Kopaoniku.

Pravo da se prijave imaju penzioneri, nezaposleni, korisnici posebne naknade i prava na negu drugog lica, zaposleni čija primanja ne prelaze 80.000 dinara, ratni vojni invalidi, nosioci poljoprivrednog gazdinstva i studenti.

Vaučer se može koristiti za usluge smeštaja u ugostiteljskim objektima izvan grada, opštine, odnosno mesta prebivališta, kao i mesta studiranja korisnika vaučera, u trajanju od najmanje pet noćenja.