Sombor.info

Skupština grada Sombora usvojila je Odluku o pokretanju postupka javno-privatnog partnerstva sa elementima koncesije za uspostavljanje rada Lemeške banje u Svetozaru Miletiću.

Početkom šezdesetih godina prošlog veka, nakon olujnog nevremena koje je razorilo selo i banju u Svetozar Miletiću, Lemeška banja sa banjskim paviljonom, kadama i bazenima je prestala da radi dok je kupalište postojalo do osamdesetih godina.

Od 2018. grad Sombor je započeo izradu detaljnih analiza, dokumentacije opravdanosti i idejno rešenje realizacije projekta revitalizacije Lemeške banje.

"Sada smo potpisali ugovor o izradi samog ugovora za javno-privatno partnerstvo gde ćemo utvrditi uslove tako da se nadam da će za šest meseci biti sve završeno. Važno je napomenuti da će to biti javno privatno partnerstvo sa koncesijom pošto koncesionar ostvaruje određene prihode od kojih će ustupati deo gradu. Planira se da koncesija ne traje kraće od 15 godina da bi se ulaganja u taj objekat, koja neće biti mala, isplatila našim partnerima" ističe Sava Dojić, gradski većnik za finansije i privredu grada Sombora.

Prema prvim idejnim planovima, banjski kompleks bi obuhvatao: blatni blok, bazenski kompleks, inhalacioni blok, centar za masažu, centar za lepotu i kinezi – fitnes salu.

"Idejno rešenje postoji a investitor će sigurno imati ideje kojima se nećemo protiviti, s tim da se zadrže predviđeni sadržaji. Ne pravimo spa ili welnes centar već pravimo banju nadaleko poznatu po svom lekovitom blatu" objasnio je Dojić.

Lemeška banja raspolaže sa prirodnom lekovitom vodom i blatom te lekovitim klimatom što predstavlja najbitnije prirodne lekovite činioce po zdravlje.

"Iz podzemnih voda, znači ne iz velike dubine, voda kao i sama zemlja, pored organskih sastojaka, sadrži dosta minerala – natrijum karbonata, natrijum hrlorida koji lekovito deluju svojim hemijskim sastavom na mnoge upalne procese. Koriste se i kao tzv biostimulatori koji pokreću određene mehanizme poboljšanja metabolizma i cirkulacije i smanjenja bola" objasnio je dr Viktor Belanji, specijalista fizikalne medicine - rehabilitacije

Procenjena vrednost izgradnje banjskog kompleksa u Svetozaru Miletiću (urađena 2022. godine), iznosi oko 5 miliona evra.

Izvor: RTV

Fudbalska pravila će posle 50 godina doživeti veliku promenu, uvođenje plavog kartona!

On će značiti da igrač zbog grubog faula ili neprimerenog ponašanja izlazi iz igre na 10 minuta i potom se vraća u igru. Posle pola veka primene samo plavog i crvenog kartona, ova promena biće veliko osveženje za najpopularniji sport.

Prema pisanju britanskog "Telegrafa", revolucionarna mera biće usvojena u nadležnom telu Međunarodnog odbora fudbalskih saveza, koje određuje fudbalska pravila i osnovano je 1986. godine. Očekuje se da novo pravilo bude primenjeno u utakmicama engleskog FA Kupa u muškoj i ženskoj konkurenciji, a Fudbalska asocijacija Engleske nagađa da bi sve moglo da bude pokrenuto sledeće sezone.

Plavi kartoni probno su juvođeni u Velsu, a odlučeno je da bude plava boja samo da bi se razlikovala od žutog ili crvenog kartona. Takođe, Portugal je već uveo novu boju kartona, da bi njom istakao akt fer-pleja na terenu.

U oktobru prošle godine u Portugalu je u petoj ligi prvi put korišćen beli karton i pokazan je igraču koji nije hteo da šutira na gol kada je defanzivac protivničkog tima pao na teren i žalio se na povredu. Napadač tog petoligaša je odmah shvatio da mu je protivnik povređen i zato se okrenuo od gola, a sudija ga je nagradio belim kartonom, dok je publika aplaudirala.

Izvor:  Mondo

Nisu samo muškarci oblikovali mračne stranice istorije okrutnosti - jedna žena izranja kao centralna figura, uprkos svojoj naoko krhkoj pojavi.

Eržebet Batori (1560. - 1614.) ostavlja zastrašujući trag, iako je prošlo više od četiri veka od njenog vremena. Njeni nadimci, poput "Ledi Drakula" i "Krvava grofica", sami po sebi otkrivaju strašne čine koje je izvršila. U savremenom kontekstu, ona bi bila označena kao serijski ubica.

Tokom perioda od 1590. do 1610. godine, ova žena visoke staleži i izopačenih sklonosti odgovorna je za gubitak života stotina mladih devojaka, neke lično, a druge uz pomoć svojih saradnika. Neki izvori čak spominju brojku od 650 žrtava poremećene grofice, izveštava Povjest.hr.

Eržebet je bila kćerka barona Jurja VI Batorija i baronice Ane, odrasla u uglednoj porodici u istočnoj Ugarskoj. Njeno poreklo ju je povezalo sa mnogim bogatim ličnostima tog doba, od kardinala do poljskog kralja Stjepana.

Da joj nisu “sve ovce na broju”, postalo je jasno još kad je bila devojčica. Patila je od nesanice, imala nekontrolisane izlive besa, a navodno je bolovala i od neke vrste padavice. Zaključivši da je devojčica previše zahtevna, majka ju je ćušnula na brigu dadilji. Ova, neuka i bogobojazna žena, imala je najbolje moguće namere, ali vaspitni model koji je primenjivala - dopustiti detetu da radi šta hoće i ispunjavati mu svaku želju - pokazao se tragično promašenim.

Kako je odrastala, razmažena Eržebet se razvila u punokrvnu nasilnicu, a služavke su u njenom porodičnom dvoru bile u strahu, pa su joj se sklanjale sa puta.

Možda je sadističku prirodu nasledila od oca, prema nekim pričama koje kruže. Kaže se da je on na okrutan način kaznio Roma optuženog za krađu: nesrećnika su ušili u rašireni stomak konja, ostavljajući ga da umire od gladi i žeđi.

Mlada Eržebet bila je svedok ovog jezivog događaja, mirno posmatrajući sa strane. Sudbina nesrećnog čoveka nije joj izazvala nikakvu empatiju, naprotiv, u njenom umu se rodila ideja da može postupati kako god želi sa ljudima koji nisu plemićkog porekla.

Njene mračne osobine nisu je sprečile da uživa u ljubavnom životu - bila je bogata plemkinja, inteligentna i obrazovana (vladala je grčkim, latinskim i nemačkim jezikom), kao i jedna od najlepših žena u zemlji!

Već sa deset godina obećana je grofu Ferencu Nadašdiju. Venčali su se nedugo nakon njenog petnaestog rođendana, a čini se da je pristupila braku s velikim entuzijazmom, žudeći za avanturom i uzbuđenjem. Iako veoma mlada, pokazala je svoj čelični karakter - odbijajući da uzme suprugovo prezime jer je njena porodica bila uglednija, nesumnjivo je zadržala svoje prezime.

Na svadbi, skoro pet hiljada gostiju uživalo je u biranim jelima i vinima, dok je mlada plesala poput vrtoglave dervišice, uvek sa osmehom na licu. Bila je presrećna jer je "skromni" poklon koji je dobila od muža bio grandiozni dvorac Čachtice (mađ. Csejte), smešten u današnjoj Slovačkoj, uz sedamnaest sela kao dodatak.

Godine 1578., grof Ferenc Nadašdi-Batori postaje zapovednik mađarskih trupa, koje je poveo u rat protiv Otomanskog carstva. Bio je to početak njegove uspešne vojne karijere, tokom koje je zaradio nadimak “Crni junak”. Većinu vremena je provodio na ratištu, a kad god bi se vratio kući, radio je na prokreaciji: Eržebet mu je rodila dva sina i tri ćerke. Decu je, baš kao što su to učinili njeni roditelji, poverila na brigu dadiljama. U suprugovoj odsutnosti, pokazala se vrlo spretnom u upravljanju posedima, pa čak i rešavanju pravnih pitanja.

Dok je njen muž sekao glave neprijatelja, grofica se upustila u ljubavnu vezu s lepim slugom Torkom, koji ju je navodno upoznao s okultnom literaturom i praksama. Patološki tašta, sate i sate je provodila pred ogledalom, ulepšavajući se za mladog ljubavnika. Ove sve stavke, čitanje mračnih knjiga i želja za zadržavanjem mladolikog izgleda, pokazat će se presudnima u formiranju njene psihopatološke ličnosti. Drčna i borbena, u životu se bojala samo jednog: starenja. Kako bi zaustavila ovaj prirodni proces, naučila je iz svojih knjiga, trebala se okupati u svežoj krvi mladih devojaka, po mogućnosti devica. Nakon suprugove smrti, ništa više nije stajalo na putu njenoj opsesiji. Opredelila se za žrtve niskog roda, koje neće nikome nedostajati - vlastite sluškinje.

Uz pomoć ljubavnika, vremešnog domara i dve lokalne žene koje su mnogi smatrali vešticama, upustila se u krvavu odiseju. Nije se zadovoljila time da žrtve, koje je nazivala “mesom” i mamila ih u dvorac pričama o dobro plaćenom poslu, jednostavno ubije - pre nego što bi iscedila njihovu krv u veliki kotao, mučila ih je satima, katkad i danima. Sekla je njihova lica britvom, odgrizala im komade mesa, a posebno je uživala kad bi im među nožne prste stavila slamu i zapalila je: njihovo bacakanje u agoniji nazivala je “plesom”.

Katkad, kad joj se žurilo, jednostavno bi ih žive zapalila bakljom. Na repertoaru joj je bilo i bičevanje, drobljenje kostiju toljagom, zamrzavanje u snegu, čupanje noktiju i zabijanje eksera ispod istih. Navodno je čak uspela nabaviti gvozdenu devicu, omiljeni instrument srednjovjekovnih inkvizitora. Reč je o metalnom sarkofagu ljudskog obličja i veličine, ispunjenom oštrim šiljcima: onaj koga bi zatvorili u tu napravu umirao je u najgorim mukama, krvareći iz bezbrojnih rana!

Priče o onome što se događa u dvorcu šaptom su se širile krajem ali, zbog grofičina položaja i imanja, pune dve decenije niko se nije usudio da reaguje. Tek kad je, u nedostatku sirotica, počela ubijati devojke plemićkog roda, vlasti su odlučile da preduzmu nešto.

Nedugo nakon Božića 1610. godine, u njen su dvorac upale snage zakona: užasnuti, istražitelji su otkrili na stotine leševa, a u tamnici se nalazilo i nekoliko napola živih devojaka, strahovito unakaženih. Istražitelji su povraćali od jezivog prizora koji su zatekli u dvorcu.

Sudije su, ponovno zbog grofičinog statusa, bili milostivi: umesto da je smaknu, kao što su to učinili njenim sudionicima, stavili su je u doživotni kućni pritvor. Živa je zazidana u vlastitom zamku, a sluge su joj kroz neveliki otvor svakodnevno dostavljali hranu i vodu. Godine 1614, jedan od stražara je, gonjen znatiželjom, provirio kroz taj prozor. Krvava grofica ležala je na podu, mrtva.

(Stil/Povijest.hr)

Dečiji vrtić SterniPark u Ešeburgu, u nemačkoj državi Šlezvig-Holštajn, želi da deci pruži slobodu da otkriju sebe. Zbog toga je novi vlasnik vrtića uveo nova pravila koja ne uključuju nepotrebna ograničenja.

Kako prenosi Feniks magazin, jedna majka je objasnila da to znači da deca mogu da trče po dečijoj sobi potpuno gola ako žele i ako im je dovoljno toplo. Takođe, deca će navodno učiti o Holokaustu. Dok je većina uznemirena i užasnuta takvim pravilima, drugi roditelji podržavaju novi koncept.

Sve je dovelo do toga da neka deca više ne smeju da se igraju sa drugom decom“, rekla je jedna majka za nemački RTL.

Izvršna direktorka vrtića Lejla Mojsih smatra da ni u drugim vrtićima biti gol nije tabu.

Samo deca koja imaju neprekidan pozitivan odnos sa sopstvenim telom zadovoljna su sobom i postaju samopouzdani ljudi“, objasnili su stav vrtića.

Što se tiče nastave o holokaustu, Mojsih ističe da se deci neće pokazivati fotografije iz Aušvica, već će se učiti vrednostima kao što su tolerancija, sloboda i poštovanje.

Ovaj vrtić ima oko 110 učenika.

Za novi stan treba istresti ušteđevinu, dići kredit i krenuti u avanturu do svoja četiri zida. Ali, ako se kupi stan u izgradnji, pa građevinska firma propadne… e onda kreće maraton nervne i finansijske izdržljivosti.

Monika Danijel i njen suprug su u maju 2019. elektronskom poštom dobili košmarno obaveštenje – građevinska firma koja im je gradila stan je otišla u stečaj, piše DW.

Uplata je doduše dogovorena prema fazama gradnje, ali su već propaloj firmi uplatili preko trista hiljada evra.

A te pare, naravno, nisu imali – prodali su stan u kojem su živeli, podigli kredit i ispraznili svu ušteđevinu. I šta sad?

Njihov novi, nesuđeni stan, još uvek je gradilište. Doduše, zidovi postoje, ugrađeni su i prozori, ali ništa više od toga. Nema maltera, nema instalacija niti sanitarnog čvora, nema pločica niti podne obloge, na balkonu nema ni ograde. A svako ko je gradio zna da su tu troškovi ogromni.

Još gore od toga: kod gradnje stambenih zgrada, najčešće je firma koja gradi i formalni vlasnik sve do predaje gotovog stana.

Tako je firmi mnogo lakše da samostalno traži sve moguće dozvole i dozvole, inače bi morali sakupljati potpise svih suvlasnika.

Ali, šta kad firma dospe u stečaj? Je li sad i stan postao stečajna masa građevinske firme?

Katastrofa zvana „stornirani radovi“

Svaki san o četiri zida se veoma brzo pretvara u noćnu moru. A noćne more tog bračnog para iz okoline Frankfurta su u Nemačkoj opet postale prilično česte.

Tačnih brojki nema, ali mnogo govori statistika o „storniranim radovima“ u građevinskom sektoru. Nemački prosek je negde 3,5 odsto, ali prošle godine je bio vrtoglavih 21,4 odsto.

Bračnom paru Danijel je bilo jasno da će još morati da se bore za svoj stan. Nedugo nakon obaveštenja o stečaju je sama građevinska firma pozvala i njih i drugih šezdesetak porodica na sastanak u obližnju gostionicu.

Obratio im se stečajni upravnik građevinske firme. „Rekao nam je da nikome nije u interesu nešto dalje radi na toj zgradi, niti on, niti majstori koji su tamo radili. Jedini koji žele da završe zgradu smo mi, kupci stanova“, seća se Monika Danijel,

„Tu morate dobro svariti ono što čujete. Bez okolišanja je tu izrekao okrutne činjenice“, kaže ona.

Naravno da su se i pre kupovine raspitivali o opasnostima. Već pri podizanju kredita su razgovarali sa više banaka, to je bila glavna tema i razgovora s prijateljima, bilo građevincima, bilo pravnicima.

Dobro su se raspitali i o firmi koja je trebalo da izgradi njihov stan, ali nisu čuli ništa loše.

Zašto ovo još nije gotovo?

Na Božić, pre početka radova, Monikin brat joj je poklonio građevinski šlem i prsluk – zamišljeno kao šala, ali se brzo pokazalo da je to gorka potreba.

Jer radovi su zapinjali sve vreme. Trebalo je da se usele još u decembru 2018. ali još te jeseni nipošto nije izgledalo da će zgrada biti gotova u dogledno vreme.

Tako je ispalo da su im građevinski šlemovi bili potrebni. Iako im je teoretski bilo zabranjeno da uđu na gradilište, puštali su ih da, sa šlemom na glavi, vide kako radovi (ne) napreduju.
Radnici nisu dolazili na gradilište, nisu videli ni da je materijal isporučen, a onda u maju 2019. je i došla ta vest o stečaju.

Monika Danijel nam kaže da je upravo i o tom slučaju razgovarala sa službenikom u banci kad su dogovarali kredit. On im je rekao da ne moraju brinuti: sreća u nesreći je da nisu imali ušteđevinu, nego su morali da uzmu kredit.

A banka ne može dati novac dok nije zabeležena u vlasničkim ispravama budućeg stana, dakle stan ne može te tako postati stečajna masa propalog građevinca.

Najgore što im se može dogoditi jeste da neka druga firma završi zgradu.

Ne znaš dok sam ne doživiš

Ali na sastanku nesuđenih vlasnika drugih stanova su čuli da to nipošto neće biti tako: neka druga firma izrazito nerado nastavlja posao već i zato što će onda ona odgovarati za moguće propuste propale firme – loši su temelji, nije dobra izolacija…

„Kad razmišljam o svemu tome, jasno mi je da smo bili i gluvi na neke stvari“, priznaje Monika Danijel.

I svi ostali nesuđeni vlasnici su ostali bez reči: šta sad? Stečajni upravnik im je objasnio da bi im bilo najbolje da osnuju fond koji će zastupati interese svih njih.

On bi dogovarao nastavak posla i plaćao račune iz blagajne u koju će svi morati da uplaćuju. Stečajni upravnik propale firme im se ponudio da im on bude i upravnik tog fonda – tu nema nikakvih prljavih trikova, ali veći će problem biti naći firmu koja će nastaviti gradnju.

I tu se dugo tražilo dok jedna arhitektonska kancelarija nije prihvatila posao – više iz prijateljske usluge nego iz koristi. Ali i bračnom paru Danijel je bilo jasno da će sve to još potrajati – i još masno koštati.

„Živeli smo kao studenti“, seća se Monika Danijel. Svoj stan su prodali, ko zna kad će novi biti gotov tako da su i u zrelim godinama – Moniki je 57 – iznajmili stan od šezdesetak kvadrata nedaleko od gradilišta.

Iznenađenje jedne letnje noći

Problema je bilo bezbroj: niko nije znao gde su građevinski crteži, dozvole i dokumenti za novu zgradu. Onda je došla i korona, zastoji u isporuci i sve veće cene građevinskog materijala.

A trebalo je i otplaćivati kredit, plaćati stanarinu za stančić i za skladište gde su pohranili sve stvari, a tu je bio i račun za advokata. „Čitavog života sam bila štedljiva, a onda dođete u situaciju kad plaćate za tuđu grešku.“

Platiti se moralo – sve u svemu je to koštalo sto hiljada evra više nego što je trebalo. Monika je unovčila dodatno penziono osiguranje, ali i kod izbora pločica, podne obloge i sanitarija je cena postala glavni kriterijum izbora.

Ipak, radovi su odmicali i preko dve godine nakon što je trebalo biti gotovo, u avgustu 2021, suprug joj je pripremio iznenađenje. Dok je bila na poslu, preselio je njihov krevet u novi stan – konačno je bio gotov.

Samo zajedno smo uspeli

Da li bi se opet upustila u takvu rabotu? Kaže nam da je mnogo toga naučila: Neprocenjiva joj je bila podrška i prijatelja i porodice i poslodavca, čak i crkvena zajednica joj je pomogla koliko je mogla.

Ali, najviše je zahvalna suprugu: samo zajedno su mogli sve to izdržati. Nevolju su često okretali na šalu dok su skakali preko kutija sa stvarima u stančiću.

„Moj muž je bilo moja stena u oluji. Ali i on je snosio isti teret kao i ja, tako da sam ipak morala da olakšam dušu i pred prijateljicama“, kaže Monika.

Izvor: n1info.rs

Veterinari i stručnjaci budućim vlasnicima predlažu 9 rasa koje neće patiti ako ih ne izvodite napolje često, niti ako u prirodi ne ostanete dugo

Smatrate da je došlo vreme da nabavite psa. Možda već znate za sijaset prednosti posedovanja psa, od izostanka osećanja usamljenosti do opšteg poboljšanja mentalnog zdravlja. Ali, moguće je da još niste čvrsto odlučili za koju rasu da se opredelite, jer ste prezaposleni, odlazite na posao rano, a vrećate se kasno i evidentno nemate mnogo vremena da svog ljubimca šetate.

Postoji nekoliko rasa kojima je potrebno veoma malo šetnje da bi bili zadovoljni.

Kojim rasama pasa nisu neophodni česti izlasci i duge šetnje?

1. Buldog

Ako postoji rasa pasa koja treba da ima nadimak najvećih lenjivaca, to je verovatno buldog. Engleski buldozi su veći, dok su francuski buldozi manji, ali su obe rase velike lenštine.

Iako je ovoj rasi pasa potrebna umerena aktinvost da bi održala zdravu težinu, ona se zadovoljava sa nekoliko kratkih šetnji tokom dana i često su željni da se što pre vrate kući kako bi se opustili.

Vlasnicima buldoga savetuje se oprez u letnim danima, jer se lako zamore i teško dišu. Oni radije ostaju u zatvorenom klimatizovanom prostoru nego napolju na vrućini.

2. Jazavičar

Jazavičar je jedan od pasa koji nije nimalo zahtevan u pogledu održavanja. Njihova energija je niskog ili srednjeg nvoa i nije im potrebna aktivnost koju traže druge rase. Njihove kratke noge i malo telo ne mogu da izdrže dugo, pa su im dovoljne kratke svakodnevne šetnje i umereno vreme za igru, ali i mnogo maženja i opuštanja. I kratkodlakim i dugodlakim jazavčarima potrebna je minimalna briga, uz nedeljno četkanje i mesečno kupanje, što se može obaviti brzo, čak i kod kuće. Jazavičari su veoma strpljivi i zabavni, lako uče i odlični su psi za vlasnike početnike.

3. Čivava

Čivava je mali pas koji može da bude superaktivan u izuzetno ograničenom prostoru. Osim toga, čivava ima kratke noge i zahteva kraće šetnje. Mnogi vlasnici nose čivave u torbama. Iako male rastom, čivave nisu trome, rado trčkaraju po kući i igraju se s vlasnicima. Stoga je čivava izuzetna kao pas za stan.

4. Malteški pas

Ako tražite rasu koja ne traži mnogo nege, i prijateljski je raspoložena, maltezer je savršen izbort. Ovi psi su veoma raspoloženi da leže u krilu ili na jastuku i ne treba im mnogo aktivnosti. Maltezeri su puni energije, ali im je potrebna samo povremena vežba da bi bili zdravi i srećni. Svakodnevne kratke šetnje sa vlasnikom ili skakanje po stanu ili ograđenom dvorištu, obično su im dovoljni. Ipak, ne treba zanemariti dugu dlaku maltezera koja zahteva često češljanje i redovno kupanje.

5. Pembruk velški korgi

Ako tražite idealnog psa koji ne traži mnogo nege, nemojte zaboraviti pembruk velškog korgija, omiljenu rasu kraljice Elizabete II. To je divan pas za starije vlasnike: nije veliki pas i ne traži mnogo aktivnosti. Inteligentan je i brzo uči, voli svakodnevnu šetnju koja ne mora dugo da traje i stabilnog je temperamenta. Zbog toga je ovaj pas odličan za porodice sa decom koje su poprilino zauzete i nemaju mnogo vremena za šetnju.

6. Pekinezer

Pas koji pripada malim rasama najpoznatiji je po lavljoj grivi, dugoj dlaci koju ima oko lica i vrata. On traži zaista malo svakodnevne nege i uživa u igri sa vlasnikom. Iako mu je potrebna aktivnost, on će se zadovoljiti šetnjom koja ne mora da bude na duge staze i brzog koraka. Pekinezer hoda na poseban način i uživa u hladnom vremenu, jer ima skraćenu njušku, pa ne morate brinuti ako poželite da ga izvedete napolje kad stegne mraz.

7. Kavalirski španijel kralja Čarlsa

Ovaj lepi pas se apsolutno prilagođava načinu života svog vlasnika, pogotovo ako je on starija osoba. Prijateljski je raspoložen, prilagodljiv i voli maženje. Dobre genetike i malog tela, ne zadaje probleme vlasniku, čak i početniku. Odličan je izbor psa za stan i ne traži previše aktivnosti i šetnje. Ipak, potrudite se da mu obezbedite barem pola sata svakodnevne aktivnosti, u vidu lagane šetnje ili igre u domu.

8. Italijanski spinon

Spinon je relativno nova italijanska rasa koja je odličan izbor za vlasnike željne srednje velikog psa o kome ne treba previše brinuti. Oni su sportski psi, ali im nije neophodno konstantno trčanje i skakanje. Vole da se izležavaju u domu i da povremeno izađu u šetnju. Spinon voli igre hvatanja, veoma je inteligentan i potrudite se da mu uvek ostavite nešto za "fokusiranje", da ne bi postao štetočina u domu.

9. Engleski mastif

Verovali ili ne, čak i neke od najvećih rasa su mnogo statičnije nego što mislimo. Engleski mastif je baš takav: zahteva minimalnu aktivnost i lagnu šetnju, ukoliko napolju nije previše vruće.

Izvor: Telegraf.rs

Velike rase su generalno izazovnije od manjih, što je logično, ali to ne znači da su veći psi skloniji napadima od manjih. Napad manjeg psa u velikoj većini slučajeva prolazi nezapaženo, a kod velikih pasa dovoljan je jedan napad da se primeti.

Takođe, neki psi su genetski skloniji agresivnom ponašanju ili zaštitničkom.

Zbog toga svaki budući vlasnik mora da se upozna sa rasom i da uz stručnu pomoć otpočne obuku i edukaciju od najranijih dana.

Pogotovo ako je to jedna od rasa koje je World Dog Finder naveo kao najopasnije na svetu. Jer, samo uz trud, obuku i mnogo posvećenog vremena, pas će se razviti u dobrog i stabilnog.

Pit Bul

Kao rasa, pitbulovi su odgajani za borbu, ne samo sa drugim psima već i sa bikovima, pa otuda i „bull“ – bik u nazivu.

To su izuzetno jaki psi sa zastrašujuće jakim ugrizom, pa nije ni čudo što ih se mnogi plaše.

Ovi psi su nekada nosili nadimak „psi dadilje“, ali nakon svih negativnosti, mnogi ih vide potpuno drugačije. Oni su opasni i mogu biti agresivni, ali uz pravilnu obuku i ranu socijalizaciju mogu postati odlični kućni ljubimci.

Rotvajler

Oni su inteligentni i izuzetno dobri čuvari, ali se takođe smatraju jednom od najagresivnijih rasa, pa im je potrebna stalna obuka i socijalizacija.

Potreban im je i strog vlasnik koji će znati kako da se ophodi prema njima.

Nisu najbolji izbor za nove vlasnike pasa. Ako su od početka pravilno vaspitani, mogu biti porodični psi i dobri kućni ljubimci.

Kanariski pas

Veoma jaka, masivna i inteligentna rasa koja ima svoje korene na Kanarskim ostrvima. Odgajani su za čuvare. Potrebna im je rana socijalizacija i obuka.

Zbog svog snažnog lovačkog instinkta, oni nisu najbolji za neiskusne vlasnike. Ako im se ne obezbedi dovoljno aktivnosti, mogu postati destruktivni.

Brazilska doga

Veoma agresivna i zaštitnička rasa. Nisu najbolji izbor za neiskusne vlasnike. Čak i uz socijalizaciju i obuku, ovi psi će uvek biti prvenstveno psi čuvari.

Nemački ovčar

To je jedna od najpopularnijih rasa danas, bez obzira što se smatra jednom od najopasnijih rasa.

Zbog svojih karakteristika, ovi psi se najčešće koriste u vojne i policijske svrhe. Oni su radni psi, pa su im potrebne aktivnosti i okupacija da ne bi postali destruktivni.

Nisu najbolji izbor za nove vlasnike pasa. Kao i svaka druga rasa, oni mogu biti odlični porodični psi sa odgovarajućom obukom i socijalizacijom.

Doberman

Neustrašivi psi koji su odgajani da budu strašni. Oni su izuzetno pametni i snažni psi koji će učiniti sve da zaštite svog vlasnika.

Uglavnom se koriste kao čuvari. Ako se ne odgajaju kako treba, mogu prouzrokovati veliku štetu, ali ako su pravilno odgajani, to će biti porodični psi koje samo možete poželeti.

Kavkaski ovčar

Neustrašiv i oštar kada primeti pretnju, ali veoma odan, nežan i ljubazan prema svojoj porodici.

Ovi psi su vekovima korišćeni za čuvanje imovine i stoke. Neće oklevati da se suoči čak ni sa medvedom ili vukovima. Nisu najbolji izbor za neiskusne vlasnike pasa.

Burbul (Južnoafrički mastif)

To je retka i izuzetno opasna rasa. Oni su strašni psi, ali izuzetno dobri čuvari kuće i imovine. Južnoafrički mastifi su veoma raznovrsni i laki za obuku. Vole da provode vreme sa svojom porodicom.

Obuka i socijalizacija treba da počnu rano da bi se ovaj mastif razvio u psa dobrog ponašanja.

Dogo Argentino

Odgajani su za lov na krupnu divljač i smatraju se veoma opasnom rasom, ali se odlično slažu sa decom, posebno ako su odrasli zajedno. Ova rasa je zabranjena u mnogim zemljama.

Bulmastif

Snažni, oštri i energični psi. Oni su odlični psi čuvari sa prirodnom urođenom agresivnošću. Izuzetno su pouzdani i poslušni kada su pravilno obučeni.

Rana socijalizacija je neophodna da bi se izbegle potencijalno neprijatne situacije u budućnosti.

Aljaški malamut

Ova rasa se prvenstveno koristila za vuču saonica i kao pomoć pri nošenju teških tereta. Oni su u stanju da prežive na ekstremno niskim temperaturama.

Izuzetno su pametni i imaju jak lovački instinkt. Većini ljudi je teško da ih trenira.

Potreban im je iskusan vlasnik koji će ih obučavati i socijalizovati ih od malih nogu kako bi maksimalno suzbili njihovu agresivnost. Oni sporo uče i biće potrebno mnogo strpljenja tokom treninga.

Tosa inu (Japanski mastif)
Rasa je nastala u Japanu i korišćena je prvenstveno za borbe, zbog čega je zabranjena u mnogim zemljama. Oni su odlični čuvari i odani porodici, ali sa ovim psima vam je potrebno mnogo rada i strpljenja od malih nogu.

Bokser

Obično su razigrani i dobri porodični kućni ljubimci, ali su lovački psi i danas se uglavnom koriste kao čuvari.

Izuzetno su lojalni i učiniće sve da zaštite svoju porodicu, pa svoju „opasnu prirodu” ostavljaju za ljude i životinje koje smatraju pretnjom.

Mogu biti izuzetno tvrdoglavi, tako da obuka treba da bude konstantna. Takođe im je potrebno mnogo aktivnosti da bi bili srećni.

Sibirski haski

Odgajani su kao radna rasa. Imaju visok nivo energije i potreban im je vlasnik koji će tu energiju znati da kanališe u nešto pozitivno.

Oni imaju tendenciju da budu divlji, tako da je rana obuka neophodna. Imaju izuzetno visok lovački instinkt, pa ih nije pametno ostavljati nasamo sa drugim životinjama.

Akite, kane korso, aljaški malamuti, njufaundlendi i druge velike rase su među opasnim rasama. Ali, važno je ponoviti, čak i najopasnije rase mogu se razviti u dobre i stabilne pse ako radite sa njima i imate strpljenja.

Izvor: n1info.rs

Mlada majka Sofija doživela je brojne osude drugih roditelja kada je priznala da ne želi da učestvuje u skupljanju novca za papreno skup poklon učiteljici svog sina (6), smatrajući da tako nešto ne bi trebalo da postoji u školama.

Sofiji iz Novog Južnog Velsa u Australiji činilo se preteranim da daje oko 5.000 dinara (50 dolara) za plaćanje luksuznog putovanja učiteljici i njenom suprugu, zbog čega je u opuštenom razgovoru s drugim mamama priznala da tako nešto neće uraditi. Međutim, svojim priznanjem dobila je osude a kasnije i ignorisanje od strane drugih roditelja.

Sofija je naime bila šokirana neočekivanom porukom na Fejsbuku, koju je dobila u novembru prošle godine, u kojoj se od roditelja tražilo da skupe novac za vikend luksuzno putovanje učiteljice i njenog partnera.

"Jesam li im otela muževe? Nisam"

Kako je Sofija priznala da neće davati toliki novac, sada, kaže ona, oseća pravu tenziju i osuđujuće poglede drugih roditelja u školi. A majke koje je nekad smatrala bliskim prijateljicama otvoreno je ignorišu.

Iako joj se čini suludo da je ova drama započela zbog nečeg krajnje sitnog, majka ipak živi u strahu da će cela situacija uticati na njenog sina, koji sutra dan zbog njenog postupka možda neće biti pozivan na rođendane i druge igre.

"Jesam li obila prodavnicu, ukrala nešto? Ne. Jesam li im otela muževe? Nikako. Prosto mi nije jasno njihovo ponašanje", rekla je Sofija.

Takođe, objasnila je da je do skoro mislila da je u većini kada su pitanju ovakve situacije.

"Iznenađena sam što sam u manjini onih koji misle da to nije normalno! U predškolskoj ustanovi neki roditelji jesu kupovali poklone, ali to je bilo mnogo skromnije, jer su i sama deca često pravila darove za svoje učitelje. Na kraju krajeva nije bilo tolikog pritiska, ako si kupio kupio si, ako nisi, nisi. A sada postoji sav taj pritisak na roditelje da osmisle savršen dar i potroše mnogo novca", priznala je ona.

"Roditelji se očigledno trkaju da budu omiljeni"

Objasnila je da se ne radi o tome da ona ne želi da učiteljice dobiju poklon, samo smatra da su roditelji u svojim idejama preterali, dodajući da neki roditelji pored tih 50 dolara i pojedinačno kupuju poklone, što joj je van svake pameti.

"To je jednostavno ludo, nikad pre nisam doživela nešto slično. Ne znam da li se trkaju ko će biti najbolji roditelj. Mislim da mnoge majke misle da će zbog poklona učitelji baš njih favorizovati", kaže ona.

Ako je to motivacija roditeljima, Sofija je ozbiljno zabrinuta gde će sve ovo završiti.

"Ako ga date jednom učitelju jedne godine, onda to morate raditi svake godine - a to je jako skupo za roditelje", kaže ona.

Svakako, Sofija je uprkos pritisku roditelja objasnila da je rešena da ostane pri svom, pa je tako otišla do marketa i kupila mali dar za učiteljicu.

"Neću popustiti pod pritiskom roditelja", zaključila je ona.

Izvor: blic.rs

Princ Vilijam vratio se juče službenim dužnostima nakon što je Bakingemska palata u ponedeljak saopštila da njegov otac kralj Čarls boluje od raka i nakon što je njegova supruga Kejt Midlton imala operaciju abdomena 16. januara u istoj bolnici gde je operisan i britanski monarh. Bio je najpre u jutarnjim časovima domaćin ceremonije uručenja nagrada istaknutim umetnicima i sportistima u Vindzoru, koje je ranije predvodio kralj, a onda i na dobrotvornoj večeri u Londonu gde je otkrio sledeće detalje.

"Želio beh da iskoristim ovu priliku da vam se zahvalim na ljubaznim porukama podrške za Ketrin i za mog oca, naročito poslednjih dana", rekao je princ Vilijam na gala večeri za London's Air Ambulance fondaciju i poručio. "Svima nam to jako mnogo znači".

U šali je zatim dodao: "Pošteno je reći da su proteklih nekoliko nedelja bili više medicinski usmerene pa sam mislio da dođem na ovaj događaj kako bih pobegao od svega".

Čim je saopšteno da je Kejt Midlton imala operaciju abdomena, saznalo se da će Vilijam odložiti određene javne angažmane kako bi brinuo o supruzi i njihovoj deci. U međuvremenu je saopšteno da Čarls III boluje od raka, a onda je usledila vest da se vraća poslu iako ostaje posvećen brizi o princezi od Velsa koja će se vratiti dužnostima posle Uskrsa, kako se očekuje.

Vilijam je juče na ceremoniji uručenja MBE pričao o svojoj supruzi.

"Princ Vilijam je rekao da su o Ketrin brinule dve filipinske medicinske sestre koje su bile neverovatne i ljubazne", napisala je na LinkedIn Patriša Sprus koja je nagradu dobila zahvaljujući zapošljavanju stranih lekara u Nacionalnoj britanskoj zdravstvenoj službi.

Bivša fudbalerka Elen Vajt koja je takođe postala MBE poručila je Vilijamu da želi sve najbolje Kejt Midlton. Na pitanje kako je reagovao, rekla je: "Stvarno je cenio to. Pa da, bilo je očigledno da sam želela da pošaljem najbolje želje".

Čitač s usana Džeremi Frimen protumačio je da joj je Viljam poručio: "Bilo je lepo videti vas ponovo", a da mu je ona odgovorila: "Hvala, molim vas, prenesite ocu želje za oporavak", prenosi Daily mail.

Čarls III imao je pre dve nedelje operaciju zbog benignog povećanja prostate, ustanovljeno je u bolnici da ima rak, ali se radi o odvojenom problemu.

Volite da koristite arhaične reči srpskog jezika, ali da li znate koja je najlepša stara srpska reč?

Instagram stranica „Dnevna doza pravopisa“ svakodnevno bije bitku za jezičku kulturu. Osim toga što ukazuje na najčešće jezičke greške, na njoj često možemo videti zanimljivosti o značenju i poreklu reči, ali i stare srpske reči koje sve ređe koristimo.

U jednoj od poslednjih objava na Instagramu pod nazivom „Deset najlepših starih srpskih reči“ ova stranica je odabrala najlepšu starinsku srpsku reč, a evo koje su se još našle na spisku:

blagoslov,
obrazovanje,
vazda,
onomad,
dika,
čojstvo,
blagodarnost,
čedo,
ognjište,

A najlepšom starom srpskom reči proglasili su reč: dabome.

„Dabome“ znači – tako je, svakako, nema sumnje, naravno…

„Rečca za pojačavanje tvrđenja: naravno, dakako, svakako, razume se, sigurno. – Je li položila ispit; Dabogme da je položila. Ovim, dabome, nismo iscrpli sve mogućnosti“, piše u Rečniku srpskog jezika Matice srpske.