Sombor.info

Visoke kamatne stope i inflacija preokrenule su trend potrošnje ka povećanju štednje, pre svega dinarske. Sada su dominantni gotovinski krediti najpre kako bi se građani uhvatili ukoštac sa problemima kratkoročne likvidnosti. Nameće se se pitanje da li će NBS produžiti meru ograničenja kamata na stambene kredite imajući u vidu očekivane stope za kraj 2024. godine, ističu stručnjaci.

Prošla godina protekla je u znaku rekordne inflacije koja je u martu premašila 16 odsto, a zatim je u decembru bila prepolovljena – 7,6 odsto. Narodna banka je monetarnim merama pre svega povećanjem referentntne kamatne stope uspela da zauzda inflaciju. S druge strane, pooštrena monetarna politika ohladila je potrošnju i tražnju za kreditima kako za privredu tako i za građane.

Izdavanje kredita za privredu su gotovo zaustavljeni a za građane su znatno usporili. Kada je reč o omiljenim gotovinskim pozajmicama one su prošle godine porasle za trideset dve milijarde dinara, nominalno pet odsto. Ako se uzme u obzir dvocifrena inflacija, realno smanjenje je još izraženije. To je bio i signal za pojedine banke da ponude kredite sa nižom kamatom od 9,5 do 14 odsto na godišnjem nivou.

Miloš Zečević iz Erste banke naglašava da činjenica da u Srbiji radi više od 20 banaka ukazuje na to koliko je tržište konkurentno i da tu nema reči ni o kakvom kartelskom organizovanju.

„Evidentno je da je ciklus podizanja kamatnih stopa uzrokovao rast istih kako na bilansnoj strani banaka konkretno na kreditima stanovništvu i privredi ali s druge strane i na depozitima“, dodaje Zečević.

Dakle, povećanje kamata učinilo je kredite skupljim a štednju isplativijom. Veće dinarske kamate na štednju preokrenule su trend potrošnje ka povećanju štednje, pre svega dinarske.

Profesor Univerziteta Singidunum Nikola Stakić kaže da su dominantni su sada gotovinski krediti najpre kako bi se građani uhvatili ukoštac sa problemima kratkoročne likvidnosti.

„Ono što sigurno najviše zanima građane je kakva će biti situacija na kraju ove godine u vezi sa moratorijmom, da li će doći do njegovog produženja imajući u vidu očekivane kamatne stope za decembar 2024. To su stvari koje direktno utiču na novčanik“, dodao je Stakić.

Novac više nije nigde jeftin. Konsultant iz Londona Đorđe Perendija kaže da je refernetna kamata u Britaniji 5,25 osto a kamate na keš kredite su od šest do osam odsto godišnje. Naravno, sa bankom se pregovara naročito oko obezbeđenja takvih pozajmica, piše RTS.

Perendija kaže da postoji jedan veliki sloj stanovništva sa veoma niskim ili bez primanja ili žive na socijalnoj pomoći tako de je njihov kreditni rejting izuzetno nizak.

Kako objašnjava, oni moraju da se izlože nekim višim kamatama koje onda moraju da pozajmljuju od privatnih zajmodacaca.

„To se u Engleskoj ponekad zove ‘pi-di-vi loun’. To je kratkoročni zajam koji se isplati u nekom trenutku ili u roku od nekoliko nedelja kada korisniku legne plata ili recimo isplata državne pomoći“, navodi Perendija.

Projekat prihvatljivog stanovanja u EU

Kada je reč o bankama u Evropskoj uniji, one predlažu sve kreativnije društveno odgovorno poslovanje jer ne žele novu hipotekarnu krizu.

Perendija navodi premier projekata poput prihvatljivog stanovanja gde se ulaže u određene nekretnine koje bi kasnije ugrožene socijalne grupe imale na raspolaganju.

Plan je da im se omogući da svoje nekretnine otplaćuju prema dugoročnim povoljnim ugovorima kako bi banke isunile taj mandat na ravnopravnost ravnomerno podržavanju svih svojih klijenata, objašnjava finansijski konsultant.

Poslovne informacije su dragocene, pa ohrabruje nagoveštaj smanjenja tromesečnog euribora u trećem tromesečju na raspon od 2,6 do 2,9 odsto. To je značajno za klijente ne samo u evrozoni već i za dužnike u Srbiji sa dugoročnim kreditima u evrima.

Izvor: nova.rs

Mnoge analize i istraživanja ukazivala su na to da će period posle pandemije korona virusa samo dodatno pogurati tržište luksuza, prevashodno interesovanje za putovanja na daleke egzotične destinacije.

Kako je bilo dosta prinudnog odricanja od svega što nije neophodno, sa razlogom se očekuje i veća potrošnja upravo na sve ono na čemu se najviše štedelo.

Analize sugerišu da će tržište luksuza u narednim godinama ostvariti i znatno veće prihode, a sa luksuznih proizvoda, sve primetnije je da se potražnja premešta na ugostiteljstvo i putovanja.

Luksuzni odmori dobijaju sve više na popularnosti. Putnici se sve više okreću ka dalekim destinacijama i posebnim iskustvima, tražeći ne samo udobnost, već i jedinstvene doživljaje, kažu predstavnici turističkog sektora.

Sejšeli, Maldivi, Mauricijus ili ipak neka druga egzotična i daleka destinacija – najčešća su pitanja i dileme za one koji sebi žele da priušte takav odmor.

Bez sumnje, praznični dani su doba kada se želja za avanturom i nezaboravnim putovanjima podiže na „najviši nivo“. Lepa priroda, tirkizna boja mora, peskovite plaže nisu jedini razlog za potražnju ovakvih ugođaja već sve veći uticaj ima i sama ponuda kako što se tiče velnesa, tako i različitih avanturističkih programa, kulture, kulinarstva…

Sve ove promene su dovele do toga da svaki ćošak planete ima svoje novo „hit“ mesto koje privlači putnike sa željom za autentičnim iskustvima u svim aspektima putovanja.

U domaćim agencijamama kažu za Forbes Srbija da je za odlazak na daleke destinacije zimski period vrh sezone i da je interesovanje putnika za egzotična i daleka putovanja veliko.

Japan i Koreja su nova top destinacija za mlade

U agenciji Manga Trip travel navode da je sada najveća potražnja za aranžmanima za putovanje u Japan i Južnu Koreju, zatim zemlje Indokine – Vijetnam, Kambodža, Tajland. Slede Malezija, Indonezija, Singapur, kao i Južna Amerika – Peru, Bolivija, Čile, Argentina, Brazil.

Ne manjka ni interesovanje putnika za ostrvske destinacije poput Sejšela, Maldiva, Zanzibara, Mauricijusa, Kube i Dominikane. Najveći broj putnika u ovoj agenciji beleže od jeseni do proleća.

„Dominiraju vođeni grupni aranžmani, a reč je o malim grupama od 10 do 20 putnika. Gotovo svi biraju aktivni ili kombinaciju aktivnog i pasivnog odmora i uglavnom odsedaju u hotelima sa četiri zvezdice“, navode za Forbes Srbija.

Kraći aranžmani koje biraju traju od sedam do 10 dana za destinacije kao što su Island, Jordan, Sejšeli i Japan. Oni koji se ipak opredele za nešto egzotičnija mesta – Tajland, Zanzibar, Meksiko, Kubu, Keniju, Maroko, Peru, ostaju i uživaju u čarima takvih podneblja i do dve nedelje.

Aranžmani, koji podrazumevaju „kombinaciju“ više zemalja, a to su najčešće zemlje Indokine, Okeanije i Južne Amerika traju i do četiri nedelje.

U prethodnih godinu dana, kako kažu u agenciji Manga, primetno je veliko interesovanje za putovanja u Japan i Južnu Koreju i za te zemlje uvek se traži mesto više.

„Ove dve zemlje su veoma popularne među mladima najviše zbog potpuno drugačijeg načina života, kulture, stila i svih drugih razlika koje se postoje između Evrope i Dalekog istoka. U poslednje vreme veliki broj ljudi se interesuje i za turu Malezija-Indonezija-Singapur. Ovaj deo sveta je malo poznat našim turistima pa preovladava radoznalost i želja za istraživanjem nepoznatog“, ističu predstavnici ove agencije.

Najčešče na ovakvim destinacijama odmaraju stariji bračni parovi, ali i avanturisti srednjih godina, porodice sa decom, grupe mlađih ljudi, prijatelja…

Oni koji putuju sa decom uglavnom biraju destinacije koje nude kombinaciju aktivnosti i odmora. Najposećenije destinacije u ovom trenutku su Tajland, Vijetnam, Meksiko, Brazil i Kuba. Manji broj parova bira klasičan odmor i individualno putovanje, najčešće Maldive, Dominikanu, Mauricijus i Sejšele.

Ekskluzivna destinacija, ali i cena

Za ovakve aranžmane u zavisnosti od destinacije, sezone i trajanja puta u ovoj agenciji u proseku treba izdvojiti od 1.300 evra do 3.900 evra po osobi.

U agenciji DERTOUR takođe kažu da daleke destinacije uživaju popularnost među putnicima tokom cele godine. Ove sezone, kao i prethodnih godina, najveće interesovanje imaju za putovanja na Maldive, Dominikansku Republiku, Sejšele i Mauricijus.

Do skora se na daleke destinacije poput Maldiva ili karipskih ostrva uglavnom putovalo tokom zimskih meseci, jer je tada glavna sezona na ovim destinacijama i suvi period godine.

Prosečna cena aranžmana za Maldive ili Sejšele je oko 3.000 evra po osobi. Boravak u luksuznim hotelima dostiže i veće cifre.

Poslednjih godina usled klimatskih promena i pogodnijih vremenskih uslova, putovanja ka ovim i drugim destinacijama aktuelna su tokom cele godine.

Putnici u ovoj agenciji najčešće biraju aranžmane koji traju između sedam i 10 dana, što je dovoljno vremena da se u potpunosti posvete i uživaju u egzotičnom okruženju. Za potpuni ugođaj biraju najčešće hotele više kategorije – sa četiri i pet zvezdica.

“Kada dođe vreme za doček Nove godine, primetno je da putnici biraju destinacije poput Maldiva, Sejšela, karipskih bisera i Tajlanda. Ove destinacije važe za poprište glamura, a putnici imaju priliku da dočekaju praznike okruženi prelepim plažama, tirkiznim lagunama i luksuznim ambijentom”, kažu u agenciji Dertour.

Maldivi su neprikosnoveni

U poslednje vreme primetan je porast interesovanja za Maldive upravo zbog dostupnosti destinacije budući da postoji više letova tokom svakog dana. Ne treba zanemariti ni klimatske uslove Maldiva koji dodatno privlače turiste.

“Blaga tropska klima tokom cele godine čini Maldivska ostrva poželjnom destinacijom u svakom trenutku. Sve to, od lakše dostupnosti do povoljnih cena avio karata i pogodne klime čine Maldive trenutno izuzetno popularnim izborom među našim turistima”, kažu u Dertour-u.

Nude indivudualne aranžmane, a najčešće putovanja rezervišu mladi parovi, koji ovakve destinacije često biraju za medeni mesec, zatim često i porodice sa decom, kao i stariji putnici. S obzirom na više vremena koje im je na raspolaganju za putovanja, žele da se prepuste luksuzu i vrlo često biraju ovakve aranžmane.

Poslednjih godina, kažu, primećuju značajan porast interesovanja za putovanjima na daleke destinacije, što u odnosu na raniji period nije bio slučaj.

“Sve destinacije proširile su svoje ponude kako bi zadovoljile očekivanja savremenih putnika. Više nisu samo priroda i hoteli ključni elementi doživljaja, već i raznoliki segmenti koje destinacija nudi. Ujedno, kulinarski doživljaji, velnes ponude i ekstremni sportovi postali su neizostavni deo atrakcija destinacija”, navode u agenciji Dertour .

U iTravel agenciji kažu da je aranžman za Maldive najprodavanija destinacija već 13 godina.

Putnici često kažu da nijedna slika ne može u potpunosti da dočara lepotu Maldiva, a to nije jedina destinacija koja ih privlači već putuju i na Sejšele, Dominikanu, Mauricijus i Zanzibar.

Šta sve traže ljubitelji luksuznog odmora?

Kako nisu ograničeni samo na tržište Srbije, u iTravelu imaju veliki broj putnika iz eks-Ju zemalja i evropskih gradova.

Tokom zimskih meseci, potražnja aranžmana za daleke destinacije raste, upravo zbog tropske klime i idealnih uslova za kupanje na egzotičnim destinacijama, što nije slučaj u Grčkoj, Španiji i drugim bližim zemljama.

Uglavnom se želje putnika svode na lepu plažu i dobar hotel sa kvalitetnom uslugom i raznovrsnim izborom hrane. Neki specifični zahtevi odnose se na „Honeymoon pakete” u hotelima, na ponudu vodenih sportova, dobre uslove za ronjenje i slično.

“Kao poseban segment izdvajaju se ljubitelji luksuznog odmora za koje rezervišemo ekskluzivne hotele visoke kategorije, vile sa privatnim bazenom i biznis klasu na letu. Prosek trajanja aranžmana je sedam do 10 dana, ali imamo i dosta putnika koji biraju tzv. Long Stay ponude od 14 i više dana”, navode.

Zbog vremenskih uslova u ovom periodu najpopularniji su pored Maldiva i Zanzibar, Dominikana i Kuba.

Praznici nose i veće cene aranžmana

Nova godina i Božić su udarno vreme za putovanje što znatno utiče na rast cena, pa agencije klijentima savetuju da, ukoliko su u u mogućnosti, putovanje pomere upravo period nakon praznika kada su cene dosta niže.

“Većina hotela ima First Minute popuste za rane rezervacije, tako da je pojačan broj rezervacija za letnji period. Isto važi i za period uskršnjih i prvomajskih praznika, jer nas očekuje nekoliko neradnih dana koje putnici žele da iskoriste za odmor”, kažu u iTravelu.

Island i Jamajka su novi turistički san

U poslednje vreme popularne destinacije su Island i Jamajka.

Putovanje na Island je nesvakidašnja prilika za sve avanturiste koji žele da dožive nešto potpuno drugačije.

“Jamajka je nova destinacija u našoj ponudi za kojom vlada sve veće interesovanju. Oni koji žele da putuju na Karibe, a već su posetili Dominikanu i Kubu, kao sledeću stanicu biraju upravo Jamajku”, ističu u ovoj agenciji.

Ipak, Kuba je putnicima sa našeg podneblja i dalje interesantna zbog specifične istorije, načina života i opšte atmosfere koja vlada među Kubancima.

Letnji meseci nisu najbolji izbor za putovanje na ove destinacije zbog moguće pojave uragana, pa putnici koriste priliku da ih posete tokom zimskih meseci kada je sezona.

Dominiraju individualna putovanja

Agencije se bave i organizacijom individualnih putovanja, što znači da putnici ne moraju da se uklapaju u unapred utvrđene termine i grupe, već sami biraju tačan datum polaska, grad polaska i broj dana na destinaciji.

Među takvim putnicima najviše dominiraju parovi, pogotovo oni koji putuju na medeni mesec ili žele da proslave godišnjicu braka na nekoj egzotičnoj destinaciji. Nakon parova slede porodice sa decom, kako mlađom tako i starijom. Sve više je putnika u pedesetim godinama koji takođe putuju sa porodicom ili prijateljima.

Među putnicima je sve više onih čiji posao nije vezan za kancelariju, već mogu da ga obavljaju sa bilo kog mesta sa dobrom internet konekcijom. To su uglavnom programeri, frilenseri i ljudi sa fleksibilnim radnim vremenom.

Ono što je neobično je podatak da je došlo do svojevrsnog izjednačavanja cena između nekih egzotičnih i bližih destinacija.

“Putnici nam često kažu da im se više isplatilo putovanje na Maldive nego recimo u Tursku. Primećujemo i da ljudima daleke destinacije više ne deluju tako nedostižno, da nemaju barijeru što se tiče organizacije i odlaska na tako dalek put”, ističu sagovornici Forbesa Srbija.

Izvor: forbes.n1info.rs

Proteklog vikenda odigrani su mečevi 12. kola stonoteniske Vojvođanske A lige. Somborski predstavnici su nakon poraza u prethodnom kolu ostvarili polovičan učinak. Staparski Gusar je nakon tesnog poraza od Selenče izgubio i derbi od Spartaka Inspira 2. Subotičani su slavili sa 4:1, a jedini poen za goste upisao je Siniša Milić koji je sa 3:2 dobio Luku Vidovića.

Uprkos porazu Staparci su zadržali drugu poziciju na tabeli sa četiri boda manje u odnosu na rivala iz Subotice. Njihov kiks iskoristila je ekipa Apatina koja se nakon trijumfa (1:4) na gostovanju u Novom Sadu izjednačila sa njima na tabeli. Oba tima sada imaju po 20 bodova.

Nakon dva vezana prolećna poraza važnu pobedu uknjižila je ekipa Ravangrada. Somborci su maksimalnim rezultatom (4:0) porazili Mladost iz Bačkog Petrovca.

Pojedinačne pobede upisali su Ćirić, Balović i Hilko, dok je preostali poen doneo dubl Ćirić/Hilko. Ravangrad je trenutno peti tim lige sa 18 bodova. Prvenstvo se nastavlja narednog vikenda. Gusar dočekuje Podrinje, dok će se u derbiju kola u Apatinu sastati istoimena ekipa i Ravangrad.

U poslednjem stonoteniskom rangu Žak je poražen od Sente sa 4:0, dok je Ravagrad 2 bio slobodan. U narednom kolu Ravangrad 2 gostuje u Adi, dok je Žak slobodan. „Crno – beli“ su trenutno treći tim lige sa 13 bodova, dok je Ravangrad 2 mesto niže i sa bodom manje.

Izvor: somborsport.org

Sinoć je došlo do teške saobraćajne nesreće na ulazu u Karavukovo iz smera Odžaka, prenela je Instagram stranica 192.rs.

Prema informacijama koje je 192.rs dobio s lica mesta, žena stara 50 godina kretala se kao pešak, na neosvetljenom delu puta na kom nema trotoara. Na nju je, pod za sada nepoznatim okolnostima, naleteo automobil kojim je upravljao mlađi muškarac.

Prema nezvaničnim informacijama, ona je zadobila teške telesne povrede.

Šta je red kada idemo kod nekog u goste? Postoje li neka pravila ponašanja ili obrazac koji treba da sledimo? Ovo umnogome zavisi od toga da li je domaćin neko vama blizak ili ne, te da li je reč o opuštenoj kafi ili svečanoj večeri, ali stručnjaci za bonton tvrde da u svakom slučaju treba izbegavati neke nepristojne poteze prilikom posete tuđem domu. A evo i koje!

1. Dodirivanje i pomeranje stvari

"Kada vam neko kaže 'Osećajte se kao kod kuće' uglavnom to ne misli bukvalno. Ne bi trebalo da dižete noge na sto ili na trosed, osim ako nije reč o veoma bliskom prijatelju, i ne bi trebalo da otvarate frižider osim ukoliko vam domaćin to ne zatraži. Uvek sačekajte da vam domaćin da zeleno svetlo pre nego što pomerite ili uzmete neki predmet. Ili mu bar zatražite dozvolu pre nego što to uradite", savetuje za "HuffPost" Džodi R. R. Smit, stručnjak za bonton i direktor kompanije "Mannersmith Etiquette Consulting" koja se bavi seminarima i predavanjima iz oblasti bontona.

2. Iskorišćavanje dobrodošlice

"Najčešća primedba na koju nam se ljudi žale odnosi se na goste koji ostaju predugo i iskorišćavaju time dobrodošlicu. Morate znati kada je vreme za odlazak. Obratite pažnju na govor tela domaćina i da li je umoran ili mu je naporno, čak i ako imate osećaj da se svi dobro provode", ističe Nik Lejton, ekspert u oblasti bontona i koautor podkasta o manirima "Were You Raised by Wolves?".

3. Dolazak sa nenajavljenim društvom

"Nikada se nemojte pojavljivati sa neočekivanim i nenajavljenim društvom, odnosno nemojte dovoditi neočekivanog plus jednog gosta. Uvek pitajte pre nego što nekog povedete u tuđi dom", rekla je Dajan Gotsman, autor knjiga o bontonu i osnivač škole protokola u Teksasu.

4. Neinformisanje domaćina o hrani koju ne smete da jedete

"Ako ste pozvani na ručak ili večeru, sva ograničenja u ishrani treba da budu izrečena unapred, a ne kada sednete za sto. Ne možete očekivati da će obrok biti prilagođen veganima ili bez neke specifične namirnice koja vam smeta ili na koju ste alergični. Recite domaćinu što pre o potencijalnim stvarima koje ne smete da jedete (i držite se stvarnih ograničenja, a ne ličnih preferencija", kaže Smit.

5. Nepoštovanje želje domaćina kada je reč o (ne)izuvanju

"Nema pravila u bontonu o tome da li je potrebno izuvati se ili ne - sve je vrlo individualno. Pratite šta vaš domaćin preferira", akcentuje Smit. Ona, međutim, dodaje da domaćini koji insistiraju na izuvanju moraju da imaju spremne papuče za goste, te da pokažu razumevanje ukoliko gost odbije da se izuje.

6. Dolazak praznih ruku

"Kao gost, trebalo bi da dođete sa malim znakom pažnje za domaćina", ističe Smit. Međutim, nema pravila o tome kakav taj poklon treba da bude. To može da bude buket cveća, čokolada ili flaša pića - važna je pažnja.

Izvor: blic.rs

Na pustim ulicama Černobilja lutaju mutirani vukovi koji su, čini se, razvili otpornost na kancer, a naučnici se nadaju da će im to pomoći u borbi sa opakom bolešću kod ljudi.

Nuklearna katastrofa je zadesila Černobilj 1986. godine, kada je četvrti reaktor eksplodirao, a ubrzo su čitav grad i okolina evakuisani zbog širenja radijacije.

Područje je od tada ostalo sablasno, a uspostavljena je Černobiljska zona isključenja koja podrazumeva zabranu kretanja u radijusu od 30 kilometara od nekadašnje elektrane jer radijacija i dalje predstavlja rizik.

Ljudi se možda nisu vratili, ali divlje životinje, poput vukova i konja, slobodno se kreću.

Evolucioni biolog i ekotoksikolog Kara Lav sa Univerziteta Prinston proučavala je kako černobiljski vukovi generacijama preživljavaju uprkos izloženosti visokim nivoima radijacije.

Lav i njen tim istraživača posetio je 2014. godine zonu isključenja i tada označio jedan broj vukova, uzeo uzorke krvi i nadgledao njihovo ponašanje narednih godina.

Ogrlice sa tragačima omogućile su timu da prati vukove i zna tačno koliko vremena provode i radioaktivnoj zoni i koliko su izloženi zračenju.

Otporni na rak?

U uzorcima krvi otkrili su da su černobiljski vukovi izloženi i do 11,28 milirema radijacije svaki dan tokom čitavih svojih života – šest puta više od dozvoljene granice za ljude.

Utvrdili su da su vukovima izmenjeni imuni sistemi slično pacijentima koji prolaze radioterapiju protiv kancera.

Još važnije, naučnici su identifikovali specifične delove životinjskog genetskog materijala koji se čini otpornim na rak.

Brojna dosadašnja istraživanja otkrila su kod ljudi mutacije koje povećavaju rizik od oboljevanja od kancera, poput prisustva varijanti BRCA1 i BRCA2 gena koji povećavaju šansu žena da obole od raka dojke ili jajnika.

Napori američke biološkinje, međutim, usmereni su da identifikuju zaštitne mutacije koje povećavaju otpornost i poboljšavaju šanse da se rak preživi.

Nalazi višegodišnjeg istraživanja predstavljeni su na godišnjem skupu Društva za integrativnu i komparativnu biologiju u Sijetlu.

Izvor: RTS

Autor stripa koji je osamdesetih godina prošlog veka očarao poslednje generacije jugoslovenske mladosti, umro je sedmog februara ove godine. Kao u replici iz jedne pripovetke Emira Kusturice, Marti Misterija je „mangup koji čita knjige“. Iz neke šire socio-kulturne perspektive, Kastelijevi stripovi su još jedan dokaz teze da je Italija bila „repetitor“ preko koga je američka popularna kultura osvojila Jugoslaviju. Upravo je Marti Misterija bio junak koji je italijansku stripovsku kulturu presudno „uozbiljio“.

Skoro istovremeno u naše medije stigle su dve vesti iz Italije, a iz sfere kulture. Na famoznom San Remo festivalu, Zlatan Ibrahimović nam je performativno razotkrio istinu da njegova sklonost ka „novoj narodnoj muzici“ ne počinje i ne završava sa Nadom Topčagić, nego da tu itekako ima mesta i prostora i za Lepu Brenu.

Tristotinjak kilometara severnije, u Milanu, umro je tih dana Alfredo Kasteli (1947-2024); nedostajala su mu četiri meseca da dočeka sedamdeset i sedmi rođendan. Kako nekrolozi kažu, Kasteli je bio strip-scenarista i pisac. Za publiku u Srbiji i ostatku nekadašnje Jugoslavije, naročito za generacije rođene šezdeset i sedamdesetih godina dvadesetog veka, on će ostati upamćen kao „otac“ Martija Misterije zvanog Detektiv nemogućeg.

Zlatne osamdesete

Ne pominjem ove dve vesti skupa samo zbog vremenske koincidencije. Nigde možda nije Italija imala toliki uticaj na jugoslovensku kulturu kao u sferi stripa i popularne muzike. Primećivano je to anegdotalno i publicistički mnogo puta, ali je to sve više i predmet akademskih interesovanja.

Geopoetika je 2022. objavila studiju Frančeske Ronaldi (u prevodu Ivane Simić Ćorluka i Marije Ćojbašić) pod naslovom „Dvadeset četiri hiljade poljubaca“, a sa podnaslovom „Uticaj italijanske popularne kulture u Jugoslaviji (1955–1966). U naslovu je lako primetiti naziv pesme koja se kao lajtmotiv provlači kroz prvi bioskopski film Emira Kusturice, nagrađen baš u Veneciji.

"24 mila baci" u filmu "Sjećaš li se, Doli Bel"

Kusturica je, igrom slučaja, rođen baš krajem 1954, dakle, tačno uoči početka dekade koju „pokriva“ pomenuta studija, a njegov navedeni film obeležava početak osamdesetih godina prošlog veka koje u nostalgičnim sećanjima skoro po pravilu bivaju nazivane zlatnim godinama. Psihološki je ta idealizacija logična, posle su došle krvave devedesete, a slike iz osamdesetih su, je li, bleđe i bleđe, pa balaševićevski poslovično „lepe potiskuju ružne“.

Početak osamdesetih obeležavaju restrikcije struje, vožnja par-nepar, manjak čokolada i banana u trgovinama, masovni odlazak gastarbajtera na, mislilo se i govorilo, „privremeni rad u inostranstvo“. Uostalom, u godini u kojoj je snimljen već potencirani prvi bioskopski film Emira Kusturice, u predgrađu švedskog Malmea, Bosanac Šefik i Hrvatica Jurka dobili su sina Zlatana.

Kusturica je venecijanskog „Zlatnog lava“ dobio u septembru 1981, Ibrahimović se rodio u oktobru iste godine, a šest-sedam meseci kasnije, u aprilu 1982, na italijanskim trafikama pojavio se prvi strip o junaku po imenu Martin Mistere, a koji će u ovdašnjem kongenijalnom „prevodu“ postati Marti Misterija. (Primera radi, u Nemačkoj će isti junak postati Alan Dark).

Predmartijevski ciklus

Strip „Marti Misterija“ je bez sumnje Kastelijevo životno delo. Ipak, u trenutku kad izlazi prva epizoda, on je na danteovskoj tački „na pola životnog puta“, odnosno tačno mu je trideset i pet.

Kao što često biva sa „stripadžijama“, on je svoju vokaciju otkrio rano i dotad je bio „profesionalac“ već skoro dve pune decenije. Naime, on je već kao šesnaestogodišnjak iza sebe imao jedan realizovan strip-scenario. Tri godine kasnije, počinje da uređuje prvi stripovski fanzin u Italiji, a u narednoj deceniji piše razne scenarije vrlo respektabilnim crtačima i izdavačima.

Neko vreme se posvećuje radu za film i televiziju, ali strip ostaje njegova najveća ljubav. Godine 1978. kreira stripovski lik istraživača Alana Kvotermejna, baziranog po istoimenom karakteru iz romana „Rudnici kralja Solomona“, koji će se ispostaviti kao neki „proto Marti Misterija“.

Te iste godine, počinje da radi za Bonelija, gde se ističe scenarijima za Zagora i Mister Noa. Dve godine kasnije, predložiće izdavaču projekat i koncept novog stripa o „detektivu nemogućeg“. Boneli ga je podržao, „uvezao“ ga sa crtačem Đankarlom Alesandrinijem i, što bi se reklo, ostalo je istorija.

Zajednički kulturni kontekst

Srpski prevod ovog Kastelijevog stripa u Jugoslaviji, tačnije u Novom Sadu, u okviru kompanije „Dnevnik“, počinje da izlazi redovno, u mesečnom ritmu, već samo godinu nakon italijanskog originala, dakle od 1983. „Marti Misterija“ izlazi kao specijalno izdanje edicije „Lunov Magnus Strip“.

U istoj ediciji izlaze i drugi Bonelijevi stripovi, oni koji nisu pod kapom „bratske“ „Zlatne serije“. Više nego lektirski programi srpskohrvatskog jezika, više nego već dobrano različiti televizijski programi „republičkih javnih servisa“, Bonelijevi stripovi stvarali su „zajednički kulturni kontekst“ dečacima iz moje generacije poslednjih godina postojanja SFRJ. Bilo da smo se sretali na takmičenjima iz matematike i fizike, na sportskim turnirama, ekskurzijama, Susretima bratstva i jedinstva ili na Titovim stazama revolucije, uvek bi tu bio neko iz Aleksinca, Benkovca ili sa Cetinja ko je čitao (i skupljao) Teksa Vilera, Kapetana Mikija, Komandanta Marka ili, napokon, Martija Misteriju.

Ovaj poslednji je došao tačno na vreme da isprati odrastanje i sazrevanje onih koji su s prvim naučenim slovima već čitali Zagora ili Velikog Bleka.

Јунаци Бонелијевих стрипова
Junaci Bonelijevih stripova
Danas, više od četrdeset godina kasnije, vlada konsenzus da je upravo Marti Misterija trajno promenio krajolik italijanskog stripa, da se od površnih i relativno infantilnih predložaka krenulo ka mnogo suptilnijim i slojevitijim narativima. Bez Martija Misterije ne bi bilo ni Dilana Doga ni Nika Rajdera ni Natana Nevera. Svaki od tih junaka steći će vlastito kultno sledbeništvo, no takođe u svakom od njih, kao neki embrion ili jezgra, stoji po neki aspekt karaktera Martija Misterije.

Edgar Alan Po i Embrouz Birs

Mislim da sam pročitao sve epizode Martija Misterije koje je Kasteli napisao između 1983. i 1991. Kad se danas setim nekih od njihovih naslova, postajem svestan šta sam sve iz ovog stripa – naučio. Za „Titanik“ čuješ i da ne znaš kako, a znam da sam za „Luzitaniju“ čuo preko Martija Misterije. Otkrio mi je Marti Misterija i dva čudesna američka pisca: Edgara Alana Poa i Embrouza Birsa. Preko ovog stripa sam naučio gde je Naska, a ko su Dogoni. Čak i poslednja Frojdova knjiga mi se najpre ukazala kroz epizodu „Egipćanin Mozes“. Čak sam i imao većinu od ovih stotinjak epizoda.

Onda je, međutim, počeo rat, stripove su čitali i oni koji nikad ranije nisu. Mnoge sam posudio drugovima i znancima, a dobar deo njih mi nikad nisu vratili. A opet, negde na dnu nekog ormara ili ladice u sobi u kojoj sam odrastao, verovatno se još uvek nalazi poneka sveska. Malo je popkulturnih fenomena koji su mi u formativnim godinama toliko značili.

Notirana je često sličnost između Indijane Džonsa i Martija Misterije. To je paralela dostojna zasebnog teksta, ali postoji značajna razlika. Film je mnogo skuplja igračka pa je broj avantura u kojima smo gledali Indijanu mnogo manji od broja avantura u kojima smo se kroz čitanje družili sa Martijem.

Čak se i uz ime Marti(n) zalepila neka aura avanturizma. Godinu dana nakon što se na jugoslovenskim trafikama pojavio prvi strip o Martiju Misteriji, jedan hrvatski pisac za decu i mlade objavio je fantastični tinejdžerski roman „Sportski život letećeg Martina“ koji će postati ugaoni kamen trilogije na čijem će se kraju isti taj dečak Martin boriti protiv CIA-e i KGB-a.

Fanovi Martija Misterije posle će da krenu da čitaju i knjige Artura Klarka i Eriha fon Denikena, kao i putopise Ahmeda Bosnića i časopise poput „Arke“. Ta kombinacija realne erudicije i vere u specifične „teorije zavere“ stvoriće celu jednu alternativnu kulturu čiji je deo, primera radi, i poznata emisija HTV-a „Na rubu znanosti“.

Veseli četvrtak

Raspad Jugoslavije nije zauvek „odstranio“ Martija Misteriju sa srpskog tržišta. Posle novosadskog „Dnevnika“, licencu su nakratko imale firme poput „Marketprinta“ i „Politikinog zabavnika“. To je primarno bilo važno da bi se sačuvao neki kakav-takav kontinuitet. Naposletku je Martija Misteriju kod nas sistematično počela da objavljuje kuća „Veseli četvrtak“ i to je, čini mi se, prvi put posle „Dnevnika“ da ovaj strip ima ozbiljnog i dostojnog izdavača kod nas.

Verujem da je cela jedna nova generacija tako prvi put upoznala Martija Misteriju. Ipak, barem impresionistički gledajući, rekao bih da je gro srpske publike Martija Misterije danas sredovečan, da su to ljudi između ranih četrdesetih i srednjih pedesetih.

Nemam više kolekcionarski gen kad je reč o stripovima, ali kad poželim čist čitalački hedonizam, mnogo volim da sebi kupim Martija Misteriju, naročito leti, naročito kad se prodaju oni „paketi“ tri po ceni jednog.

Četrdesetak godina Kasteli je očito održavao intelektualni nivo svog stripa. Sada je Kasteli umro, međutim to nije i smrt Martija Misterije, na sličan način na koji smrt Artura Konana Dojla nije bila i smrt Šerloka Holmsa. Misterija je uticao na previše ljudi, previše ljudi se uživljavalo u njegovu sudbinu, da bi on ostao „intelektualna imovina“ samo svoga tvorca.

Silni su pisali o Holmsu nakon što je Dojl umro. U tom smislu, nije problem zamisliti druge scenariste novih epizoda Martija Misterije koji će da slede glavni tok naracije koju je Kasteli ubedljivo i duboko postavio. I dan danas, nepunih devet i po decenija posle Dojlove smrti, Šerlok Holms se svako malo upušta u nove avanture. Stoga nije teško zamisliti Martija Misteriju i u dvadeset i drugom veku.

Uostalom, na Šekspirovom tragu, u njegovoj dosadašnjoj serijskoj „odiseji“ već ima priča kroz koje se vidi da je „vreme iskočilo iz zgloba“.

Izvor: RTS

Benigna hiperplazija prostate može otkriti druge nepovezane probleme

Bez obzira na to da li je ona pozitivna ili negativna, činjenica je da nas događaji iz sveta poznatih često podstiču na promene ili bar na razmišljanje o sopstvenom zdravlju. Tako su nedavna saopštenja o bolestima koje su zadesile englesku kraljevsku porodicu odjeknula širom sveta neverovatnom brzinom. Međutim, kao i kod princeze Kejt, ni kod kralja Čarlsa nisu otkriveni svi detalji.

Povećana prostata

U saopštenju se navodi da je 75-godišnjem kralju tokom bolničke procedure dijagnostikovan oblik raka zbog benignog uvećanja prostate, međutim nije precizirano koji. Bakingemska palata je upravo otkrila da nije reč o raku prostate.

Zdravstvena zaštita

Svi ovi događaji bi zapravo trebalo da budu još jedna uzbuna, odnosno motiv za odlazak na redovne preglede. Ova slučajna dijagnoza, koja je otkrivena kralju tokom zahvata za lečenje uvećane prostate, zapravo objašnjava da se pre bilo kakvih hirurških zahvata obavlja niz radnji, od laboratorijskih pretraga, analize urina do rendgena grudnog koša. Kada je u pitanju uvećana prostata, lekari mogu da analiziraju tkivo koje je uklonjeno i tako dođu do dijagnoze karcinoma prostate.

- Pacijenti najčešće prolaze rutinsko snimanje tokom lečenja benigne hiperplazije prostate, što može da otkrije i druge nepovezane tegobe - rekao je onkolog prof. Otis Bravlei.

Lečenje uvećane prostate može otkriti mnogo toga

Koje vrste karcinoma se mogu otkriti tokom dijagnostike ili lečenja uvećane prostate, pitali smo našeg poznatog urologa prim. Dr. Igor Grubišić.

- Pregledi ovog dela muškog tela mogu da ukažu na tumore bubrega i bešike, a kod mlađih muškaraca na rak testisa - objašnjava prim. Grubišić.

Različiti radiološki testovi kao što su ultrazvuk i magnetna rezonanca dodatno pomažu u dijagnozi.

- Dok operacija prostate može otkriti znake raka mokraćne bešike, rak bubrega obično dolazi sa vidljivim simptomima u ranim fazama - rekao je Bravlei.

Pojava krvi u urinu obično je prvi simptom raka bubrega, ali količina krvi može biti toliko mala da se može otkriti samo pod mikroskopom. Takođe, najčešći simptomi su bolovi u predelu između rebara i kukova, povišena temperatura i gubitak težine. Retko, prvi simptom raka bubrega je opipljiva masa ili kvržica u bubregu.

„Retko, lekari mogu uočiti znake raka debelog creva tokom rutinskih koraka za lečenje uvećane prostate“, kaže Bravli, objašnjavajući da nijedan od ovih karcinoma nije direktno povezan sa uvećanom prostatom niti je uzrokovan.

Sve navedeno još jednom služi kao važan podsetnik da budete redovni na svojim pregledima. Ako se dijagnostikuje rak, važno je otkriti ga što je pre moguće jer su tada veće šanse da tretman bude efikasan.

„Svako sa simptomima bešike treba da razgovara sa svojim lekarom i ide na redovne preglede, uključujući skrining raka prostate kako stari“, zaključuje urološki onkolog Džastin R. Greg, a prenosi gloria.hr.

Kako tačno holandski roditelji odgajaju najsrećniju decu na svetu? Postoji šest pravila kojih se dosledno pridržavaju.

Još 2007. Holandija je prvi put navedena kao najbolji primer prosperiteta u detinjstvu. Godine 2013. objavljen je izveštaj UNICEF-a koji je holandsku decu proglasio najsrećnijom na svetu. Od tada je Holandija uvek bila u vrhu, uz Dansku i Norvešku. Nekoliko drugih organizacija, uključujući Akcionu grupu za siromaštvo dece i Svetski ekonomski forum, takođe su rangirale holandsku decu na neverovatno visoko mesto u ličnoj sreći.

Kako tačno holandski roditelji odgajaju najsrećniju decu na svetu? Postoji šest pravila kojih se dosledno pridržavaju.

Bebe dovoljno spavaju

Studija objavljena u European Journal of Developmental Psychology ispitivala je razlike između američkih i holandskih beba.

"Holandske bebe se smeju i vole da ih se maze više od svojih američkih vršnjaka", zaključili su istraživači 2013. godine.

Prema studiji, relativno mirno ponašanje holandskih beba je delimično posledica regulisanog rasporeda spavanja i aktivnosti nižeg intenziteta. Poznato je da američki roditelji naglašavaju važnost stimulacije, izlažući svoju decu širokom spektru novih iskustava.

S druge strane, holandski roditelji se fokusiraju na svakodnevne aktivnosti kod kuće. Mnogo pažnje posvećuju odmoru i ne pristaju na kompromise kada je spavanje u pitanju. Veruju da dobro naspavane bebe omogućavaju dobro naspavane roditelje. Istraživanja su pokazala da Holanđani u proseku spavaju više nego bilo ko drugi na svetu – ukupno osam sati i 12 minuta svake noći.

Deca provode više vremena sa oba roditelja

Holandska vlada je 1996. godine dala zaposlenima sa skraćenim radnim vremenom ista prava kao i zaposlenima sa punim radnim vremenom, doprinoseći boljoj ravnoteži između posla i privatnog života. Kultura rada sa skraćenim radnim vremenom je još jedan razlog zašto su ovde svi toliko srećniji. Sa 29-časovnom radnom nedeljom, Holandija ima najkraću radnu nedelju na svetu, prema studiji OECD-a iz 2018.

Skoro polovina odrasle populacije Holandije radi sa skraćenim radnim vremenom, pri čemu 26,8% muškaraca radi manje od 36 sati nedeljno i 75% žena radi skraćeno radno vreme – u svim sektorima, od nekvalifikovanih radnika do profesionalaca.

Kao i žene, i muškarci u Holandiji svoj posao obave za četiri dana. To im omogućava da barem jedan dan u nedelji posvete vremenu sa svojom decom. Ovo slobodno vreme se često naziva „Papadag“, što znači "Dan za tate".

Deca osećaju manji pritisak da budu bolji u školi

U Holandiji nije sve u visokim ocenama, elitnim školama i fakultetima. Obrazovanje se posmatra kao put ka blagostanju i ličnom razvoju deteta.

U Holandiji vam nisu potrebne posebne ocene da biste ušli u većinu programa visokog obrazovanja – sve što vam je potrebno je da položite ispite u srednjoj školi.

"Ovdašnje škole ulažu više energije u motivaciju nego na postignuće. Uspeh je ono na šta se francuske i engleske škole fokusiraju, ali naše istraživanje je pokazalo da su društvene veštine ključne za sreću. One su mnogo važnije od nečijeg koeficijenta inteligencije", rekla je ona. Rut Venhoven, profesorka na Univerzitetu Erazmus u Roterdamu.

Deca se podstiču da izraze svoje mišljenje

Svako u porodici, pa i najmlađi, ima svoje mišljenje. Roditeljstvo u dogovoru može biti iscrpljujuće jer testira naše strpljenje. Ali kada pustite dete da pregovara, učite ga kako da postavi sopstvene granice. To je veština koja će svima koristiti kada odrastu.

Deca jedu hagelslag za doručak

Čokolada za dobro jutro? Holanđani kažu da. U ovoj zemlji doručak je hagelslag ili čokoladna mrvice, ali iza toga se krije dublje značenje.

Sedenje za stolom kao porodica, posebno pre početka dana, rutina je koja u suštini definiše holandski porodični život. Porodica ne počinje da jede dok svi, uključujući i decu, ne budu za stolom. To je znak poštovanja.

Prema najnovijem izveštaju UNICEF-a, 85 odsto holandske dece između 11 i 15 godina reklo je da doručkuje sa svojom porodicom svaki dan. Doručak sa porodicom povezan je sa boljim školskim uspehom i smanjenim problemima u ponašanju, a istraživanje je takođe otkrilo da promoviše porodično povezivanje i zdrav razvoj identiteta.

Deca se podstiču da voze bicikl

Holanđani nisu ljubitelji automobila. Zahvaljujući ravnom terenu i mreži biciklističkih staza, biciklizam je najpraktičniji i najefikasniji način putovanja. Čak i kada pada kiša ili vetar, roditelji oblače sebe i svoju decu u toplu, vodootpornu odeću i čizme i sednu na bicikl.

Vožnja bicikla po svim vremenskim prilikama je zaista iskustvo za izgradnju karaktera. Deca se podstiču da voze bicikl svuda i po svim vremenskim uslovima jer ih to uči odlučnosti. Uči ih da život nije uvek sunčan i pun duga. Uče da se suoče sa kišom. Uče da ne odustaju.

Nije pohvalno za priznati, ali ovo su osnovne roditeljske greške pri lečenju mališana.

Mi roditelji se uvek trudimo (koliko znamo i umemo) da štetne bakterije, viruse i prehlade držimo što dalje od naših mališana. Uspevamo više ili manje, a periodi početka školske godine, prelaz godišnjih doba kao i zimski meseci donose malo više brige oko zdravlja dece. Međutim, pored objektivnih razloga na koje ne možemo da utičemo, postoje i oni za koje smo direktno krivi.

Nije pohvalno za priznati, ali ovo su osnovne roditeljske greške pri lečenju mališana:

Lečenje na svoju ruku

U prevodu „sam svoj doktor“.

Teškom mukom priznajem – ja sam bila ta. Ja sam bila ona koja prvo kreće s čajevima, prirodnim lekovima svih vrsta, dijetama, preparatima za koje sam JA mislila da će pomoći… Kupovala sam sirupe na biljnoj osnovi i čekala da se desi čudo. Nekada se to čudo i dešavalo i detetu je stvarno bilo bolje, ali češće se svodilo na produžavanje agonije za 2-3 dana. Ja sam mama koja zazire od hemije, okrenuta sam uvek prvo prirodi, tako da… To je osnovni razlog što sam ovo radila.

Činjenica je da mnoge mame „na svoju ruku“ kupuju lekove, jer ih lekarska praksa uči da se uglavnom koriste jedna ili dve vrste lekova, te se one vode mišlju „šta da se cimamo po čekaonicama, kad će svejedno dobiti tajitaj lek“. To su uglavnom sirupi, kapi za nos, probiotici… za koje ne smatramo da mogu biti štetni za dete (ili bar ne mnogo štetni).

Međutim, neretko se desi da prirodni lekovi i hemija kupljena po ličnom izboru – ne pomažu - piše portal bitiroditelj.com.

Tada shvatamo da moramo voditi dete kod doktora i tamo započinjemo s greškom broj 2.

Laganje, varanje doktora

Kada mi – mame koje prvo same glumimo doktora – dođemo kod pravog doktora – naravno da ćemo bar nešto slagati. Bar malkice spustiti temperaturu za stepen, reći da je dete tek juče dobilo temperaturu (a u stvari je skočila preključe), reći da nismo ništa davale od lekova (a ko zna šta je ko davao)… i tako redom, sve u cilju sakrivanja sopstvene sramote od nedela koje smo uradile.

Taj grozan osećaj ličnog stida prvenstveno pred svojim detetom, sobom, pa tek onda doktorom, bude sakriven nekom malom neistinom, ali daleko od toga da ga možemo izbrisati ili zaboraviti.

Zbog toga neke od nas, iz najbolje namere da budu što bolje mame, da isprave svoju grešku, da dete što pre ozdravi – kreću u bitku s bolešću trudeći se da izbegnu još jednu grešku, onu koja nastaje iz čiste ljubavi.

Preterivanje

Preterano utopljavanje, tuširanje, merenje temperature, nuđenje svim i svačim, preterana izolacija, dezinfekcija, konstantno ispitivanje malog pacijenta, kao i drugi oblici dosađivanja preteranom pažnjom – stvarno mogu biti više nego mučni za dete.

Ne samo da ih time gušimo i da smo beskrajno dosadne, nego činimo i kontraefekat lečenju i bržem oporavku.

 Netačne doze lekova

Poneke mame ne veruju tačnoj količini propisane doze i često umesto dozera za lekove koriste obične – kuhinjske kašičice, obične čaše i uopšte posudice koje nikako ne mogu pokazati da li je dete dobilo malo, dovoljno ili previše leka.

Ova greška se ispoljava i tako što dete pije sirup direktno iz flašice, popije ceo prašak umesto polovine, a sve to vođeno roditeljskom mišlju „neće mu biti ništa“.

Skraćena ili produžena upotreba lekova

Mame koje su malo više liberalne od uobičajenog, često znaju prekinuti terapiju detetu čim uoče poboljšanje zdravstvenog stanja malog pacijenta (ovo sam ja radila). Posebno ako imate averziju prema davanju detetu hemijske supstance, ovo je sigurno greška kojoj ćete kad-tad podleći.

Takođe, postoje i one mame čija briga prevazilazi doktorski savet i koje deci daju lekove i nakon propisanog vremena, bez obzira na odlično zdravstveno stanje deteta.

 Dozira se prema receptu i kako doktor kaže!

Slušanje saveta drugarica, mama, interneta…

Ovo je veoma česta greška koju pravimo, što iz poverenja prema osobi koja nas savetuje, što zbog brzine, jer želimo što pre da pomognemo detetu. Činjenica je da ćemo prvo ili pozvati nekog bliskog ili guglati simptome. A i jedno i drugo su pogrešni potezi.

Mamine greške su slučajni potezi velike ljubavi.

Naravno da ni jedna od ovih situacija nije u redu i ne služi nam na pohvalu. I sama priznajem da sam bila u tačkama 1, 2 i 5, ali me je iskustvo naučilo da moram da se ponašam drugačije ukoliko želim da mi dete što pre ozdravi.

Naravno da to svaka mama prvo na svetu želi, ali uvek nas razna uverenja, tuđa ubeđenja kao i mnogobrojne situacije „odvuku“ u grešku. Sjajno je i to što sebi i drugima priznamo tu grešku i tražimo što brže rešenje. Možda ono može da glasi ovako:

1. Današnjica je prepuna bolesti koje se ne mogu izlečiti supicama, čajevima i oblozima.
Jednostavno, toliko je virusa oko nas, da je uzaludna svaka naša prirodna borba protiv ovih veštačkih tvorevina. Zato im se trebamo i odupreti na što agresivniji način – supstancama koje nam preporuči izabrani lekar.

Sve ostale prirodne lekove možemo i trebamo upotrebljavati i pre i u toku i nakon lečenja lekovima, kako bi poboljšali imunitet deteta, toliko važan za celokupan oporavak. Međutim, nema svrhe forsirati ih u situacijama za koje nismo sigurne kako se tumače i leče, jer na taj način samo produžavamo bolest našeg najvećeg blaga.

2. Ako smo već pogrešile, trebale bismo priznati sebi da je ok to priznati i doktoru.
On će u tom slučaju znati kako da organizuje lečenje bolesti koja već traje i koja nije prijavljena na vreme. Ja sam uspevala da priznam doktorima ovu grešku, vodeći se jedino time da će mi dete zbog toga brže ozdraviti. Užasno me bilo sramota, ali to je sporedna stvar.

3. Preterivanje u postupcima kad nam je dete bolesno možemo rešiti uz pomoć – tate.
Tate su uglavnom racionalnije u ovakvim situacijama i znaju da „spuste loptu“ u korist deteta. Zato je veoma dobro poslušati nekada ono njihovo „pusti je“, „ostavi ga“, „dobro je, spava“, „ne treba mu to ćebe“… i slične reči.

Takođe, od pomoći su i ostale drage osobe od poverenja koje će uspeti da ubede zabrinutu mamu da će sve biti u redu i da nema potrebe meriti temperaturu na svakih 15 minuta, nuditi čaj na svakih 5 minuta… itd. Dobro dođu i video ili pisani sadržaji koji dokumentuju opuštenije načine lečenja dece, sa dobrim ishodom.

 Rešenje je nekada jednostavno - tata!

4. Bez obzira što sve mi znamo da detetu neće biti ništa…
ako popije 30ml više sirupa od propisane doze, sigurno postoji razlog zasnovan na nauci koji određuje zašto je potrebno davati onoliko koliko piše na receptu. Treba da se suzdržimo od želje da glumimo sveznajuće mame, jer se ta sloboda može baš dobro osloboditi i otići u pravcu u koji nikako ne želimo da ode.

5. Lekovi imaju svoj…
način, tok i rok delovanja, isto koliko i virusi, bakterije, upale, prehlade… zato ne bismo trebale da zaustavljamo ili produžavamo njihovo dejstvo – zbog naše lične procene.

6. Moje dete nije tvoje dete…
nema isti organizam niti imunitet, tako da nema svrhe lečiti ga na isti način. Bez obzira što se simptomi bolesti čine isti, nekada znaju i da prevare. Za svaki slučaj, da ne bude većih posledica i odugovlačenja, bolje je lečenju svakog deteta pristupiti posebno.

Generalno, ne bismo trebale glumiti doktora, baviti se naukom koju ne poznajemo i na taj način produžavati bolesno stanje naše dece. Nije teško, samo treba malo samokontrole, poverenja i strpljenja.

Izvor: Biti roditelj