Sombor.info

U subotu 02.02.2024. u Beogradu održan je 7. Zimski noćni polumaraton uz rekordan broj učesnika.

Među 1300 trkača Atletski klub Somaraton imao je dva učesnika. Zapaženi rezultat postigao je Robert Lalić koji je u jakoj konkurenciji postigao je visoko 16. mesto sa svojim ličnim rekordom 1:26:45. Suzana Filipović je uspela da istrči prvo mesto u svojoj starosnoj kategoriji.

Dan kasnije u Italiji u mestu Bergamo održana je polumaratonska trka na kojem je učestvovala i jedna grupa trkača iz Srbije. Među njima nalazila se i Jelena Stanimirović koja je uspešno istrčala polumaratonsku razdaljinu.

Gotovo da nema čoveka sa teritorije naše zemlje koji ne zna da je jedna reč iz srpskog jezika ušla u sve ostale svetske jezike.

Jedinstvenost ove reči ogleda se u tome što za nju danas ne postoji zamena, već se samo njom označava mitološko biće koga smo se plašili kao deca, a danas je glavni junak brojnih romana, filmova, serija, ali i likovnih prikaza.

Vampir je jedina reč iz srpskog jezika koja je opšteprihvaćena u svim svetskim jezicima.

Na engleskom jeziku "vampire", francuskom "vampire", italijanskom "vampiro", španski "vampiro", turski "vampir", nemački "vampir", danski "vampyr", poljski "wampir" itd.

Slovenska mitologija obiluje bićima koja kao da su izašla iz najgore noćne more. Neka od tih stvorenja postala su internacionalno popularna i završila u mnogobrojnim romanima i filmovima.

Legende o pojedinim čudovištima još su strašnija od holivudske interpretacije, a takav je slučaj i sa najčuvenijim slovenskim monstrumom – vampirom.

Opšte je poznato da je reč "vampir" jedna od retkih reči srpskog jezika koja se koristi u celom svetu.

Pa ipak, pored nje, tu su i reči slava, kao i vila, reč koja je takođe iz folklora srpskog naroda.

Kada govorimo o običajima koji su povezani sa etnologijom srpskog naroda tu si i reči kolo i gusle.

Izvor: b92.net

Početak nedelje obeležila je vest o pronađenom lešu psa u kanalu kod Rumenke. Ni kraj sedmice nije prošao ništa bolje. Meštane Kosmaja poslednjeg dana januara dočekao je tužan prizor - veliki broj vlasničkih i nevlasničkih pasa i mačaka tog dana je otrovan.

Meštani Kosmaja slučaj su prijavili nadležnima, a neki od vlasnika i dalje tragaju za svojim ljubimcima.

Pet dana trajala je potraga za psom Benijem. On je danas pronađen, ali nažalost, mrtav.

Vlasnik Benija, Uroš Urošević, kaže da su ga našli u dvorištu kod prvog komšije.

„Ne možemo da verujemo šta se desilo. Dešavalo se i to do sada, ali u mnogo manjoj meri. Ovo sad je najviše. Ogromna količina otrova je bačena. Veliki broj životinja je uginuo, najviše pasa. Procenjuje se preko 20 vlasničkih, nevlasničkih“, rekao je vlasnik otrovanog psa Uroš Urošević.

Otrov je, pretpostavlja se, bio u kobasicama i viršlama.

„Otrov je bačen u naše dvorište, na zadnju kapiju. Na pet mesta je bačen otrov koji je Beni pojeo“, kazao je vlasnik.

Leš psa pronađen u kanalu
Ovo nažalost nije izolovan slučaj. Samo par dana ranije, u kanalu kod Rumenke, naselju kod Novog Sada, pronađen je leš psa. Udruženje za zaštitu životinja Novi Sad – SPANS objavilo je fotografije na kojima se vidi da je pas ubijen na svirep način.

Volonterka ovog Udruženja Milena Brkljačić navodi za naš sajt da su prijavu da je pas viđen u kanalu dobili 26. januara predveče, a da su na teren izašli naredno jutro. Prema njenim rečima, lokacija gde je pas pronađen bila je prilično nepristupačna.

„Pas je bio u vodi. Štene. Trakom oblepljen oko vrata, oko njuške. Imao je ogrlicu, ali nije čipovan. Bio je mlad pas, šest ili sedam meseci”, navodi volonterka Udruženja.

Policija je po prijavi Udruženja obavila uviđaj, a Zoohigijena je odnela telo psa. O slučaju je obaveštena i veterinaska inspekcija. Kako ističe, neizvesno je da li će biti rađena obdukcija stradalog psa.

„Nama deluje da je smrti prethodilo zlostavljanje, ali to moraju da utvrde nadležni“, navodi volonterka.

Kao Udruženje, ističe, neretko se susreću sa ovakvim događajima jer im upravo pojedini građani javljaju kada vide ovako nešto.

Ubijanje životinja – krivično delo

Aktivistkinja Tatjana Laketa spašava i udomljava životinje. Za tri godine, sa ulice je sklonila njih 150.

Ovaj slučaj samo je jedan u nizu na koji je reagovala tako što upozorava koje su krajnje posledice nekoga ko ovakvo delo počini.

Laketa podseća da Zakon o dobrobiti životinja propisuje zaštitu životinja od zlostavljanja, mučenja i ubijanja.

„Zlostavljanje životinja nije nikakav prekršaj, nije samo društveno neprihvatljivo, nemoralno – nego je i krivično delo. Član 269 Krivičnog zakonika predviđa kazne za mučenje, zlostavljanje i ubistvo životinja”, podseća Laketa.

Ubijanje i zlostavljanje životinja u Srbiji regulisano je Krivičnim zakonikom čije odredbe, između ostalog predviđaju:

– Ko kršeći propise ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

– Ako je došlo do ubijanja, mučenja ili povređivanja većeg broja životinja, ili je delo učinjeno u odnosu na životinju koja pripada posebno zaštićenim životinjskim vrstama, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Aleksandar Gavrić iz organizacije Animal Rescue Serbia ranije je rekao da je od 2006. do 2020. godine, podneto više od 6.500 krivičnih prijava, od čega je do suda došlo 400 slučajeva, a od toga 299 rezultiralo osuđujućim presudama.

„Mahom su bile u pitanju novčane kazne koje su smešne 20.000-30.000, dinara, najveća za koju znam je 130.000 dinara za ubijenu ženku sa štencima u okolini Valjeva, početkom 2022, po neka uslovna osuda a često se primenjivao načelo oportuniteta, odnosno odustanak tužioca od gonjenja ukoliko se određeni novčani iznos uplati u humanitarne svrhe i taj iznos se određuje od slučaja do slučaja“, naveo je Gavrić.

Prema njegovim rečima, izrečeno je samo 26 zatvorskih kazni u trajanju od dva do šest meseci, i samo jedna u trajanju od šest do 12 meseci. Što se maloletnika tiče, kako je naveo, podneto je 46 krivičnih prijava, osuđeno je 13 njih, ali ni u jednom slučaju nije izrečena kazna maloletnickog zatvora niti bilo koja druga zavodska mera.

„Ljudi otvoreno krše zakon“

Aktivistkinja Laketa govoreći o kaznenoj politici za zlostavljanje životinja navodi i manjkavosti same primene.

„Tu dolazimo opet do to priče da zakon predviđa sankcije ali da se nažalost vrlo retko dešava da neko bude osuđen za to krivično delo“, navodi.

Kako kaže, motivacija za prijavu zlostavljanja životinja izostaje.

„Ako komšija tuče psa i ako ga prijavim, tući će mene. Ako država ne odreaguje ja ću snositi posledice te prijave. Ljudi se boje nasilnika“, navodi Laketa.

Pored sporosti samog sistema u rešavanju ovakvih slučajeva, navodi, postoje i oni poput ovog u Rumenki, gde za sada nema dokaza koji bi upućivali na počinioca, a samim tim i na izostanak odgovornosti.

Prema njenim rečima, ljudi u Srbiji nemaju svest o zaštiti prava životinja.

„Mislim da 90 odsto Srbije ne razume da psu nije dobro ako živi na pola metra lanca, da ne treba da jede buđav hleb i koske koje ostanu od ručka, bez vode…“, ističe Laketa.

Nelegalna prodaja

Pored toga, Laketa upozorava i na nelegalnu prodaju kućnih ljubimaca.

Kako navodi, Zakon o dobrobiti životinja predviđa da prodajom kućnih ljubimaca može da se bavi samo odgajivačnica, kada su psi i mačke u pitanju, a kada se radi o ostalim kućnim ljubimcima mogu i pet šopovi koji su na odgovarajući način registovani.

„Međutim, u svakom trenutku, vi kad otvorite oglase KupujemProdajem vi ćete naći pet hiljada oglasa sigurno za prodaju štenaca, najčešće te iz kućne radinosti. Ljudi otvoreno krše zakon“, ističe.

„Kazne vrlo blage“

Volonterka Udruženja SPANS Milena Brkljačić navodi da su slučajevi ubistava životinja mnogo češći nego što to pokazuje zvanična statistika.

„Mnogo veći broj slučajeva prođe ispod radara, a ljudi ne prijavljuju svaki put kad vide ili jednostavno ignorišu“, ističe volonterka.

Kako bi ovakvih slučajeva bilo sve manje, a slučajeva prijavljivanja sve više neophodno je, smatra, da postoji konstantna edukacija stanovništva.

„Neophodno je da postoji edukacija građana da razumeju da su životinje bića sa emocijama i osećanjima i da shvate da je nanošenje ovakvih povreda, ubistvo – krivično delo za koje će sigurno odgovarati. Edukujemo ljude da počnu da osećaju empatiju i prema drugim živim bićima, da se kažnjava svako napuštanje životinja, izostanak mikročipovanja i ostalo“, objašnjava.

Čak i kada dođe do nekog sudskog procesa, navodi, kazne su vrlo blage.

„Od početka do kraja ništa ne funkcioniše. Nisam stekla utisak iz ranijih slučajeva da policija intezivno radi na ovakim slučajevima i da istražuju do kraja šta se dogodilo“, pojašnjava naša sagovornica.

„I psi osećaju“

Aktivistkinja Tatjana Laketa navodi da veliki broj ljudi nema razvijenu empatiju prema životinjama.

„Jako je mali broj ljudi koji zaista razumeju da ta bića osećju i bol i strah i veruju, imaju emocije, mogu da budu povređeni, kao ljudi“, ističe aktivistkinja.

Ona smatra da je Zakon o dobrobiti životinja prilično dobar i Krivični zakonik predviđa sankcije, ali da bi te novčane kazne mogle da budu veće.

„Čak i te kazne niko ne plati, odnosno toliko ih retko plate, i to bude najniži iznos. To nije dovoljna motivacija za ljude da se drže zakona“, zaključuje.

Izvor: n1info.rs

Prethodna 2023. bila je najtoplija u Beogradu od 1888. godine kada su počela meteorološka merenja u našim krajevima, ali i najtoplija u celoj Srbiji od 1950. godine, od kada postoje dostupni podaci za celu našu zemlju!

Iako su različiti stavovi naših meteorologa, kako profesionalnih tako i amaterskih, oko globalnog zagrevanja, brojke ne lažu: četiri od šest najtoplijih godina u istoriji srpske prestonice registrovane su od 2018! Prošla 2023. nadmašila je do sada rekordnu 2019. godinu, a na listi najtoplijih za njima slede 2022, 2018. i 2000. koja zaokružuje istorijskih top pet.

Na drugoj strani, odavno nismo imali godinu koja bi mogla da uđe u konkurenciju za najhladniju ikada na ovim prostorima. Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), najniže temperature su beležene 1956, 1980, 1985, 1954. i 1976. godine.

- Najnovije obaranje rekorda za najtopliju godinu u Srbiji, koja je do pre neki dan bila 2019, kao i činjenica da je 10 najtoplijih godina osmotreno od 2000. do danas, jasno pokazuje da smo veoma ozbiljno "zagazili" u proces ubrzanog zagrevanja planete - istakao je nedavno dr Vladimir Đurđević, klimatolog i profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu.

Temperatura viša i za 1,7 stepeni

A kako stoji u zvaničnom izveštaju RHMZ-a, prošle godine oboreni su mnogi rekordi.

"Prošla 2023. bila je najtoplija u Srbiji od 1951. godine sa odstupanjem srednje temperature vazduha od 1,5 stepen u odnosu na prosek 1990-2020, a u Beogradu je bila najtoplija od 1888. sa odstupanjem od 1,7 stepena. Uz to 2023. je bila veoma kišna u većem delu Srbije, a najkišnija u Sjenici ikada. Takođe, zabeležen je rekordno mali broj mraznih dana na devet, a ledenih dana na 11 glavnih meteoroloških stanica", stoji u uvodu izveštaja RHMZ.

- Januar 2023. bio je drugi najtopliji u Srbiji, septembar treći najtopliji u istoriji, oktobar drugi sa najvećom temperaturom, decembar treći najtopliji u ovim krajevima, a na čak 13 glavnih meteoroloških stanica je prevaziđen dosadašnji apsolutni decembarski maksimum temperature vazduha - dodaju iz RHMZ.

Čak 57 tropskih dana u Beogradu

Zima 2022/2023 bila je treća najtoplija zima u Srbiji od 1951. godine, a druga najtoplija u Beogradu od 1888. godine, uz rekordno mali broj mraznih dana u Somboru, Banatskom Karlovcu, Beogradu, Valjevu, Kragujevcu, Smederevskoj Palanci, Požegi, Negotinu i na Paliću.

- Jesen 2023. bila je najtoplija u Srbiji od 1951. godine, zabeležen je rekordan broj letnjih dana na 17 glavnih meteoroloških stanica u Srbiji i rekordan broj od 12 tropskih dana u Novom Sadu - dodaju iz RHMZ.

Srednja temperatura vazduha u Srbiji 2023. iznosila je 12,5 stepeni, a u Beogradu 14,8 stepeni. U planinskim krajevima ona se kretala od 5,4 stepena na Kopaoniku do 9,5 stepeni na Zlatiboru.

Međutim, iako je iza nas najtoplija godina ikada, živa u termometru nijednom nije došla do 40. podeoka.

- Najviša dnevna temperatura vazduha u toku 2023. godine izmerena je 25. jula u Dimitrovgradu i 4. avgusta u Nišu i iznosila je 39,0 stepeni. U većem delu Srbije zabeleženo je od 37 do 60 tropskih dana što je za tri do 18 više od prosečnog broja za period 1991-2020. U Beogradu je zabeleženo 57 tropskih dana što je za 12 dana više od proseka - saopštili su iz RHMZ.

Samo 18 dana s temperaturom u minusu

U Beogradu smo u 2023. imali 34 tropske noći, tokom kojih temperature nisu padale ni u najhladnijem delu noći ispod 20 stepeni. Na Paliću je zabeležena 21 tropska noć, u Loznici 18, u Negotinu 16, u Novom Sadu 15, u Zrenjaninu i Kikindi 14, u Somboru i Valjevu 12. Tropske noći nisu zabeležene u delu zapadne i južne Srbije.

Najniža dnevna temperatura vazduha u toku 2023. godine izmerena je 9. februara u Sjenici i iznosila je minus 22,7 stepeni, u planinskim predelima je registrovano od šest dana na Zlatiboru i Crnom Vrhu do 15 dana sa jakim mrazom na Kopaoniku. U Beogradu, severnoj i delovima zapadne, istočne i centralne Srbije dani sa jakim mrazom nisu registrovani.

- Zabeležen je rekordno mali broj ledenih dana na 11 glavnih meteoroloških stanica, u intervalu od jedan do tri dana u većem delu Srbije, a u višim predelima od 16 u Sjenici do 51 dan na Kopaoniku. Broj ledenih dana je bio za osam do 19 dana ispod prosečnih vrednosti. Broj mraznih dana je bio u intervalu od 18 u Beogradu do 84 u Požegi, a u višim predelima od 90 na Zlatiboru do 143 na Kopaoniku. Broj mraznih dana je bio za 13 do 35 dana ispod proseka u većem delu Srbije, a na planinama do 45 dana - stoji u izveštaju RHMZ-a.

Ove nedelje i 20 stepeni, a onda povratak zime

Čak 18, 20, 18, 17, 18 stepeni... Tako bi možda trebalo da izgledaju temperature na proleće, ali ne na početku februara kao što ih meteorolozi najavljuju za ovu nedelju!

- Pred nama je oko nedelju dana veoma toplog vremena sa temperaturama koje će biti iznad i znatno iznad proseka. Dominacija jakog anticiklona sa jezgrom nad severom Afrike ka nama će transportovati veoma topao i stabilan vazduh. Noćni minimumi će takođe biti vrlo visoki. Slabih, noćnih mrazeva može biti uglavnom u višim planinskim predelima ili kotlinama. Maksimumi će se do naredne subote uglavnom kretati od sedam do 17 stepeni Celzijusa, a oko 6. februara bi lokalno uz jugozapadni fen moglo biti i oko 20 stepeni Celzijusa - kaže Marko Čubrilo, profesor geografije i zaljubljenik u meteorologiju.

Kako dodaje, promena sinoptike se očekuje oko 10. februara.

- Tada bi, zbog porasta vazdušnog pritiska nad severozapadom Evrope, počelo premeštanje ciklona južnijom putanjom i oko 12. februara prvi od njih, uz izglednu sekundarnu ciklogenezu nad Jadranom stiže i do nas. Tada se uz jak južni vetar očekuje pogoršanje sa kišom, a zatim bi usledilo i jače zahlađenje. Sam tempo zahlađenja još nije moguće odrediti jer je u pitanju vrlo udaljen termin, ali sve upućuje da bi najverovatnije vrlo brzo bilo uslova za sneg i u nizijama, te bi se zima negde oko polovine meseca vratila na naše prostore - dodaje Čubrilo.

Prema aktuelnim prognozama, dalji razvoj sinoptike bi mogao ići u pravcu dužeg hladnog perioda.

- Sumirano, pred nama je nedelju dana pravog prolećnog vremena, ali sudeći po trenutnim proračunima modela zima nikako nije gotova - zaključuje Čubrilo.

U februaru od minus 25,5 do plus 24,5

Najhladniji dan u februaru u Beogradu bio je 11. februar 1929. kada je izmereno čak minus 25,5 stepeni Celzijusa.

- Ipak, treba reći da su te vrednosti izmerene u periodu kada je grad bio daleko manje urbanizovan i da bi se u današnjim uslovima, pri uticaju veoma hladnih vazdušnih masa ovakve temperature mogle osmotriti tek na perifernim delovima grada. Zbog efekta urbanog ostrva toplote zimi u jutarnjim satima temperatura može biti viša za pet ili čak deset stepeni u odnosu na periferiju - kaže Slobodan Sovilj, meteorolog iz RHMZ-a.

Najtoplije nam je bilo 30. februara 1899. godine kada je izmereno plus 24,5 stepeni. Rekordna visina snega u Beogradu zabeležena je baš u februaru. To je bilo 3. februara 1962. kada je izmereno čak 80 centimetara snega.

- Mnogi građani pamte februar 2012. koji je u novijoj istoriji bio najhladniji sa periodom od tri nedelje koji su pratili umereni i jaki jutarnji mrazevi, međutim tokom tog perioda visina snega u Beogradu je premašila tek nešto malo više od 50 centimetara - dodaje meteorolog.

Izvor: blic.rs

Iznajmljuju se da zabave muškarce koji u opuštenom okruženju pokušavaju da sklope posao

U Zemlji izlazećeg sunca, Japanu, gejše imaju posebno mesto. Sa svojim raskošnim kimonima, fascinantnim frizurama i upečatljivom šminkom, najprepoznatljiviji su simboli japanske kulture i istorije. O njihovoj lepoti, gracioznosti i disciplini ispisane su brojne knjige i snimljeni filmovi, a mnogi ljudi posećuju Japan s nadom da će ih videti, u najboljem slučaju i upoznati. Međutim, pravih gejši je sve manje...

Njihova lica su tradicionalno obojena belom bojom.

Rigorozan trening pre stupanja na posao

Tradicija gejši jedna je od najstarijih u Japanu, a ekspanziju doživljava pre oko 400 godina. Predrasuda da one pružaju seksualne usluge pokrenuta je na Zapadu, a kao što i sama reč gejša na japanskom znači umetnik, radi se o ženama koje su tradicionalno zabavljale i šarmirale muškarce muzikom, plesom, pesmom, čitanjem i duhovitim razgovorima.

Smatraju se prestižnom zabavom za bogate klijente.

Profesija gejše je način života, a svaka od njih prethodno prolazi kroz rigorozni višegodišnji trening, tokom kojeg usavršavaju ples s lepezom, sviranje instrumenata, pisanje poezije, slikanje, pevanje, ceremoniju služenja čaja, elegantne pokrete i graciozne gestove. One predstavljaju iluziju savršene žene, a sa svojom odećom i šminkom takve se i predstavljaju muškarcima, s kojima razgovaraju o svemu - teme su od onih najobičnijih, trivijalnih do ozbiljnih političkih.

Nikada ne otkrivaju svoje pravo ime, ne govore koliko godina imaju i vrlo dobro znaju kako se razgovara sa stidljivim, nezainteresovanim ili arogantnim muškarcima. Da bi mogle da vode zanimljiv razgovor s uticajnim klijentima, svakodnevno čitaju novine i prate aktuelne informacije o politici i sportu. Ne mogu se udavati, osim ako ne napuste profesiju, ali mogu imati ljubavnike, pa čak i rađati.

Prve gejše bili su muškarci

Izvorna gejša teško da na bilo koji način podseća na današnju, savremenu. Prve gejše bili su muškarci, tzv. tajkomoči, koji su se pojavili oko 1730. godine. Ličili su na moderne komičare, pripovedače i muzičare, ali ubrzo su ih zamenile plesačice, koje su preuzele profesiju. Danas su gejše isključivo ženskog pola, a njihova pojava seže u period tradicionalnog japanskog društva, kada damama nije bilo dozvoljeno da otvoreno komuniciraju s muškarcima. S obzirom na podređen položaj i status u društvu, mnoge žene su htele da postanu gejše jer su jedino tako mogle da se obrazuju, slobodno kreću i razgovaraju s muškarcima. Neke od njih su bile rođene jer im se majka bavila tim poslom, a neke su bile prisiljene da se tim bave da bi preživele.

Uništen ugled

Tokom godina gejše su svojim obrazovanjem, šarmom, lepotom, duhovitošću i inteligencijom stekle posebno mesto u japanskom društvu. Privilegovan status su uživale sve do Drugog svetskog rata. Tokom strašnih stradanja mnoge devojke koje su se bavile najstarijim zanatom na svetu nazivale su sebe gejšama, posebno među američkim vojnicima koji su plaćali seksualne usluge. Zbog bede su mnoge bile prisiljene na prostituciju, a nakon povratka kući, vojnici su pustili glas o tome da su spavali s gejšama, pa im je tako ugled nepovratno uništen, piše Putni kofer.

Sve manje zainteresovanih

U Japanu je dvadesetih godina prošlog veka bilo više od 8.000 gejši, a danas ih ima tek hiljadu-dve. Težak trening, žrtvovanje mladosti, nemogućnost venčanja i zasnivanja porodice samo su neki od razloga koji upućuju na slabu zainteresovanost za ovu staru i otmenu profesiju. Njihove zajednice su sve manje, a zbog očuvanja tradicionalne japanske kulture i umetnosti, i dalje se izuzetno cene.

Izvor: kurir.rs

Postoji VELIKA verovatnoća da poznajete nekoga ko pati od visokog krvnog pritiska. 

Visok krvni pritisak može oštetiti arterije i dovesti nas u veći rizik od srčanog i moždanog udara, a ono što jedemo igra važnu ulogu u zdravlju srca. Preporučuje se konzumiranje voća, povrća, integralnih žitarica, nemasnih mlečnih proizvoda, živine bez kože, ribe, orašastih plodova i mahunarki i ograničavanja zasićenih masti, alkohola, soli i dodanog šećera.
AD

Kada je reč o snižavanju krvnog pritiska, izdvaja se jedan začin – đumbir. Studija objavljena 2019. godine u časopisu Phitotherapi Research otkrila je da je đumbir uzrokovao značajno smanjenje i sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska. Međutim, važno je napomenuti da je ovo smanjenje primećeno samo kod učesnika starijih od 50 godina ili mlađih. Doza potrebna za snižavanje krvnog pritiska bila je najmanje 3 grama dnevno, što je manje od 2 kašičice mlevenog đumbira, tokom 7 do 12 nedelja.

„Đumbir može pomoći u snižavanju krvnog pritiska jer deluje slično kao i lekovi za krvni pritisak“, kaže dijetetičarka Megan Berd.

Pored toga, antioksidativna svojstva đumbira mogu pomoći u regulisanju krvnog pritiska. Đumbir je pun biljnih jedinjenja kao što su gingerol, shogaol, zingeron i paradol koji mogu povećati antioksidativnu aktivnost koja održava krvne sudove čistima. Takođe, ova jedinjenja mogu stimulisati širenje krvnih sudova, poboljšavajući protok krvi.

Postoje i neki dokazi da suplementacija đumbira može pomoći u poboljšanju holesterola, šećera u krvi i upale, prema istraživanju objavljenom u časopisu Nutrition Revievs 2021.

Energetsku sanaciju stambenih objekata, i pored ambiciozne kampanje koju sprovode nadležni, znatno usporava skroman materijalni položaj građana Srbije.

Energetsku sanaciju stambenih objekata država je započela još 2021. godine i dosad je prema rečima ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović subvencije za zamenu stolarije i kotlova, izolaciju fasada ili ugradnju solarnih panela iskoristilo oko 20 hiljada domaćinstava u zemlji.

Plan je da u naredne četiri godine subvencije za povećanje energetske efikasnosti u svojim domovima iskoristi 50.000 domaćinstava za šta su nadležni u saradnji sa Svetskom bankom obezbedili 50 miliona evra.

Podsticaji se građanima daju tako što polovinu sume nužne za instalaciju opreme potrebne za energetsku sanaciju obezbeđuju država Srbija i lokalne samouprave, a drugu je dužno da pribavi domaćinstvo koje se prijavilo za subvenciju.

Lokalne samouprave koje su ekonomski ugrožene učestvuju sa 15 odsto u ovoj incijativi, a preostali deo daje država.

U slučaju da se građani opredele za primenu više od jedne mere energetske efikasnosti onda se učešće nadležnih povećava na iznos od 65 odsto.

Da među građanima vlada zainteresovanost za mere energetske sanacije ilustruje podatak da je broj instaliranih solarnih sistema za sopstvenu potrošnju u Srbiji porastao od 2021. do kraja 2023. godine na 1.870 korisnika iz kategorije domaćinstva.

Prema podacima nemačke organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, koja je uspostavila platformu Solarni kalkulator, tendencija rasta ukazuje da postoji zainteresovanost potrošača u Srbiji da proizvodnjom i potrošnjom energije iz solarnih izvora doprinesu smanjenju emisije gasova i zaštiti životne sredine i obezbede nezavisno i sigurnije snabdevanje električnom energijom.

Tim stručnjaka nedavno je na toj platformi objavio analizu računa prozjumera iz oktobra 2023.godine, a zaključak je da sada trošak PDV i akcize povoljnije utiču na ostvarenje uštede, jer se obračunavaju na osnovu utrošene električne energije.

Viškove struje koje stvore kao proizvođači prozjumeri predaju elektrodistributivnoj mreži, a kad im potrošnja prevaziđe potrošnju imaju pravo da preuzimaju struju od Elektroprivrede Srbije za svoje potrebe, kao i svi drugi potrošači.

Prednost postavljanja solarnih panela je što kupci – potrošači nisu dužni da plaćaju struju koju sami proizvedu i na taj način ostvaruju uštedu.

Početkom prošle godine Vlada Srbije usvojila izmene Zakona o PDV-u, koje su omogućile da se PDV, kada je reč o prozjumerima, više ne obračunava na celokupni iznos preuzete struje, već na iznos umanjen za količinu koju je kupac – proizvođač isporučio EPS-u.

Takođe, kasnije u toku godine pripremljene su izmene Zakona o akcizama kako bi bio omogućen povoljniji obračun za prozjumere.

Sa druge strane, s obzirom na to da je životni standard u Srbiji prilično nizak te da polovina zaposlenih u zemlji radi za platu do 66.000 dinara a da je za sprovođenje mera energetske sanacije nužno i finansijsko učešće građana teško je poverovati da će se ostvariti plan nadležnih da u narednom periodu energetsku efikasnost u svojim domovima poveća oko 50.000 građana.

Naime, oprema za sprovođenje energetske efikasnosti je veoma skupa čak i sa dobijenom subvencijom. Jedan broj građana tako nije u mogućnosti da obezbedi svoj udeo u realizovanju investicije bez apliciranja za kredit u banci.

Cena koju domaćinstvo mora da plati za zamenu stolarije u stanu veličine 60 kvadratnih metara procenjuje se na oko 2.000 evra.

Država je spremna da pokrije troškove polovine tog iznosa dok će ostatak platiti građani sa kojima nadležni potpišu ugovore o bespovratnoj novčanoj pomoći.

Kada je reč o solarnim panelima koji imaju potencijal za godišnju proizvodnju od 1.500 do 7.250 kilovat-sati električne energije njihova ugradnja košta oko 5.000 evra, što znači da domaćinstvo mora da obezbedi pola od te sume.

Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za Danas je dobro što se povećava broj ljudi zainteresovanih da poboljšaju energetsku efikasnost u svojim domovima i da povećanje subvencija na 65 odsto za one koji se opredele da primene više od jedne mere tome svakako ide u prilog.

– Problem koji ostaje sa druge strane je taj što nizak životni standard sprečava određeni broj građana da konkuriše za dobijanje podsticaja. U svakom slučaju, korisno je da se što više domaćinstava opredeli za energetsku sanaciju i svaka novčana pomoć države zarad sprovođenja tog cilja je dobro došla – navodi naš sagovornik.

Stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović pak navodi da model po kome se dodeljuju subvencije podstiče segregaciju među građanima zbog toga što, nezavisno od svoje volje, jedni imaju a drugi ne mogućnost da koriste podsticaje.

– Naime, da li će građanin moći da dobije subvenciju za energetsku efikasnost zavisi isključivo od toga da li će se lokalna samouprava na čijoj teritoriji živi prijaviti na konkurs ili neće. Postoje opštine koje prosto nemaju stručne kadrove koji bi se bavili preduzimanjem potrebne papirologije u te svrhe i bez obzira što tu žive građani koji to žele oni subvencije neće dobiti. Drugim rečima, ako se dele podsticaji onda građane ne treba diskriminisati već naći način da ih dobiju svi koji to žele, sa cele teritorije Srbije. Ako problem da se to ostvari predstavlja nedostatak novca onda bi bilo nužno smanjiti iznos subvencija i na taj način obezbediti da ih dobiju svi koji su za njih zainteresovani – zaključuje naš sagovornik.

Izvor: danas.rs

Muškarac star 81 godinu postao je prva osoba koja je primila eksperimentalnu vakcinu protiv neizlečivog raka kože, koju je razvila kompanija Moderna. Osećaj da može da doprinese nečemu što može da pomogne mnogim ljudima naveo ga je da učestvuje u ovom koraku napretka u medicini.

Ubrizgani genetski RNK materijal, kako navode britanski Sun, oponaša markere pronađene na ćelijama raka i pokreće organizam da se bori protiv njih. Ovo otvara nove mogućnosti u borbi protiv raka i može promeniti pristup lečenju ove opake bolesti.

Doktor David Pinato i njegov tim na Imperial koledžu NHS u Londonu trenutno testiraju da li je vakcina dovoljno bezbedna za trogodišnje globalno ispitivanje. Nadaju se da će prvo moći da leče rak kože i pluća, a zatim se proširiti na druge tumore, poput raka creva ili dojke.

Doktor Кajl Holen iz Moderne izjavio je da su istraživači uzbuđeni zbog ranih rezultata, te da se nadaju da će vakcina doneti novo doba lečenja raka. Profesor Piter Džonson, direktor NHS za rak, takođe smatra da bi vakcine protiv raka mogle biti revolucionarne, pružajući efikasnije i manje toksične terapije.

Sekretarka za zdravstvo Viktorija Atkins ističe da vakcina ima potencijal da spase živote, pružajući revolucionarni način lečenja strašne bolesti. Ispitivanje će trajati tri godine i uključiće pacijente širom sveta, otvarajući nadu za hiljade ljudi koji se bore sa ovom bolešću. Očekuje se da će vakcina protiv raka doneti novo doba lečenja ove opake bolesti.

Izvor: nova.rs

U istoriji srpskog pozorišta nije zabeležen slučaj da su glumci i glumice platili glavom, jer su se bavili svojim poslom. Bilo je tako sve do 1944, kada se revolucionarna pravda, vitlajući mačem, uveliko razmahala. Pred streljački stroj u Srbiji izvedeni su ne samo glumci već i glumice, reditelji, upravnici…

Poratni hod po mukama pratio je i život čuvene pozorišne glumice Žanke Stokić.

Miodrag Ilić, književnik i dramski pisac, gledao je Žanku Stokić u drami Ljubinke Bobić „Porodica Blo“. Posle te predstave, kako mi je rekao, video je još jednom. Nije bila na sceni.

– Bio sam dete, ali se sasvim dobro sećam grupe zatvorenika koji su brezovom metlom čistili deo Bulevara revolucije kod Vukovog spomenika. Među njima je bila i Žanka Stokić. Jedan od prolaznika pitao je: „Žanka, šta to radiš?! Odgovorila je: „Evo, čistim ovo đubre.“

Žanka je bila, seća se Ilić, u izgužvanom kišnom mantilu, neuredne prosede kose. Ostali zatvorenici radili su ćutke, pod prismotrom naoružanog stražara.
Februara 1945. najpoznatija srpska pozorišna glumica osuđena je na „osam godina gubitka srpske nacionalne časti“, zato što je igrala u pozorištima Veseljaci i Centrala za humor, koja su bila pod zaštitom okupatora, a specijalno zato što je aktivno učestvovala u programima Beogradske radio-stanice.

Prema izveštaju „Politike“, sala je bila prepuna naroda. Za vreme saslušanja optužena Žanka Stokić je plakala. Kada se ona nekada smejala, smejala se i publika koja je slušala. Ovoga puta Žanka je plakala, a publika se smejala njenim suzama.

Stupica je tražio Žanku za JDP

Kako su Žanku vratili tamo gde je ona najpotrebnija – pozorišnoj sceni? Književnik Milan Đoković, dugogodišnji direktor Drame Narodnog pozorišta, zakucao je na vrata Mitre Mitrović, prve žene ministra za kulturu i prosvetu postratne vlade.

– Mitra je, ne samo pažljivo saslušala pozorišne i ljudske pobude mojih prijatelja i moje da tražimo Žankin povratak u njenu pozorišnu kuću, nego je, očevidno, imala i sluha za opravdanost tih pobuda. Bez komentara, obećala je da će, odmah, razgovarati „sa drugovima“ – sećao se Đoković tog razgovora.

Dva dana kasnije, Mitra je javila Đokoviću da je potrebno da neko od glumaca, bliskih Žanki i ljudski pouzdanih, ode da je poseti i da joj kaže da odmah podnese molbu za rehabilitaciju. Đoković je razgovarao sa Dragoljubom Gošićem, koji je pristao da bude prvi poklisar, koji će joj odneti radosnu vest. Žanka ga je saslušala „široko otvorenih očiju, ustreptala, zahvalila mu se kao starom drugu i rekla da će učiniti ono što joj je preporučio“.

Žanku je hteo i Bojan Stupica, koji je u to vreme okupljao najbolje glumce za JDP. Dobio je saglasnost Agitpropa CK KPJ da pozove Žanku. Stupica je posetio Žanku i saopštio joj da je njene kolege očekuju i da će odmah dobiti prvu ulogu.

I pored dve ponude, velika glumica se nije vratila pozorišnoj sceni. Žanka Stokić preminula je 20. jula 1947.

„Sedela sam na patosu i lovila neko zrno pasulja kada se odjednom on pojavio. Ušao je sa dvojicom pratilaca. Bio je vitak čovek, ali tada mi se činio znatno višim. Mršav. Nosio je kožni kaput do zemlje. Imao je neke sivoplave čelične oči. Bio je to Slobodan Penezić Krcun. Sećam se ko danas“, ispričala je Olga Spiridonović pozorišnom kritičaru Feliksu Pašiću.

Olga Spiridonović uhapšena je četiri-pet dana pošto je oslobođen Beograd. Prvo je bila u Upravi grada, na mansardi, zatim su je prebacili u „Glavnjaču“.

Pitao je: „Ko je ovo?“ Žena nekog vojvode četničkog, koji je streljan, stajala je pored Žanke, rekla je: „Ovo je naša velika glumica Žanka Stokić.“ „A, ti si ta Žanka Stokić!“, odvratio je Krcun. „Gospođa Stokić je bolesna. Potreban joj je insulin. Ukoliko ga ne dobije, ona će umreti“, izgovorila je ta žena. Kad je polazio, Krcun je rekao pratiocu: „Nabavi insulin za drugaricu i vidi slučaj ove žene“…

„Vode nas na streljanje…“

„Posle dva dana, oko dva sata noću, ušao je čovek koji je svake večeri ulazio. Prozvao me je, ali i sve druge glumice: Nadu Riznić i Gordanu Gošić kao i primabalerine Rut Parnel i Nadu Aranđelović. U susednoj zatvorskoj prostoriji bili su glumci Mirko Milisavljević, Vladeta Dragutinović, operski pevači Nikola Cvejić, Stanoje Janković…“, navodi Olga Spiridonović.

Svi su sprovedeni do „marice“. Onda su ih vozili, vozili, vozili… Tako jedan sat. Imali su utisak da ih vode na streljanje.

„Vladeta je govorio: ’Ljudi, nas stvarno vode na streljanje. Mi nismo ništa skrivili, mi smo samo radili svoj posao.’ I odjedared se kola zaustavljaju. Tu gde je danas Prirodno-matematički fakultet, tu je bila stara ’Glavnjača’. Kola se zaustavljaju u dvorištu. Zima, ciča. Početak novembra. Onda su nas ubacili u ćelije, gde je bio beton, a Žanku su odmah izdvojili u drugu prostoriju“, objašnjava naša poznata glumica.

U toku noći pozivali su ih na saslušanje.

„Govorila sam: ’Čoveče, dajte mi dokaz. Šta me tereti?’ Onda su došli i rekli: ’Hajde, izlazite, slobodni ste!’ Pustili su nas ujutro, negde oko sedam. Sećam se, kad sam došla kući, bila je zora.“

Olga Spiridonović je verovala da ih je streljačkog stroja spasao Milovan Đilas.

„To znam“, rekla je, „jer moj muž je bio Žorž Skrigin. Kad je trebalo da se venčamo, specijalnu dozvolu je trebalo da dobije od partijske organizacije…. Zogović je bio za to da nas streljaju, a Đilas je rekao: ’Ne! Nemojte da pravite gluposti.’

Iako su glumcima i glumicama posle višednevnog tamnovanja bila otvorena vrata ćelija, vrata matičnog Narodnog pozorišta za njih su bila i dalje zatvorena. Olga Spiridonović je dve godine pokušavala da se vrati. Kolega je predložio da se obrati Mitri Mitrović. Ispred vrata Kabineta ministarke stala je već sledećeg jutra. Upisala se u veliku knjigu: „Olga Spiridonović, po ličnom pitanju“.

Ministarka u američkoj uniformi

„BiIa sam tog dana 30. i 35. po redu. Mislila sam da ću ostati za naredni dan. Sekretar je izašao i prvo ime koje je izgovorio bilo je moje. Mitra je ustala od stola i ponudila da sednem. Odbila sam. Sećam se kako je bila obučena. To me je impresioniralo. U nekoj američkoj uniformi sa čizmama, kratko ošišana. Mislim da je bila zaprepašćena mojim izgledom. Imala sam neke cipele, pocepane čarape, bedni kaputić, nenašminkana.“

Sve sam joj ispričala, da mi ne daju da se vratim. Kada je sve čula, rekla mi je da ne moram da ostanem u Beogradu i da se formira pozorište u Cetinju. Odbila sam, jer bi moj odlazak bio priznanje krivice.“

Olga Spiridonović je posle dva dana vraćena u Narodno pozorište, koje nedugo zatim, zbog raznih smicalica, napušta i prelazi u JDP. U svojim sećanjima ona navodi da je Mitra Mitrović bila na predstavi „Hamleta“: „Poslala mi je ljubičice.“

Šansu da zaigra u bilo kom pozorištu ili filmu Julijana Jula Bukvić nije dobila. Ova darovita glumica Niškog narodnog pozorišta streljana je 1944. samo zato što je za vreme rata živela sa jednim četničkim oficirom. Stradanja mladih niških glumaca ne završavaju se ’44. Mobilisani su u kulturnu grupu pratećeg bataljona Glavnog štaba NOVJ za Srbiju i prebačeni u Kragujevac. Januara 1945. svi su uhapšeni pod optužbom da su pokušali stvaranje ilegalne ravnogorske organizacije.

Posle višenedeljnog mučenja u kragujevačkoj „Kapislani“, streljani su glumci amateri i studenti Marija Mara Vučković, Aleksandar Aca Ilić i Ranko Kovačević, dok je glumac i još uvek gimnazijalac Dragan Mihajlović umro od posledica teških batina.

Pomoćnik ministra za vodni saobraćaj Predrag Petrović izjavio je da će se kroz projekat Zaplovi Srbijom pokazati svi potencijali i resursi naše zemlje.

Petrović je naveo da je cilj ovog projekta da unapredi nautičku ponudu zemlje i da privuče ne samo domaće, već i strane turiste, investitore i uopšte ljude koji hoće da pogledaju našu zemlju sa reke, navodi se u saopštenju na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

On je naglasio da sve više putnika i robe plovi rekama i da je to velika šansa za našu zemlju, ne samo za turizam i nautiku, već i za privredu.

Petrović je dodao da je projekat zamišljen u više faza i da prva faza obuhvata izgradnju pet marina.

„Krenuli su radovi u Velikom Gradištu na izgradnji marine, a veoma brzo počeće i u Golupcu. Postoje planovi da se marine izgrade i u Somboru, Kladovu i Smederevu i u tom smislu razmišljamo da ćemo negde do samog početka specijalizovane Međunarodne izložbe EXPO 2027, ali i pre da završimo taj prvi deo faze ovog projekta“, naglasio je Petrović.

Izvor: biznis.rs