Sombor.info

Zlostavljanje i trovanje životinja u Srbiji postalo je gotovo svakodnevna pojava, a najnoviji slučaj masovnog trovanja pasa i mačaka desio se u vikend naselju na Kosmaju.

Uroš Urošević, jedan od stanovnika na Kosmaju, obratio se našoj redakciji povodom masovnog trovanja životinja na toj planini. Kako navodi, otrovano je na desetine lutalica ali i vlasničkih pasa i mačaka.

„U sredu 31. januara pronađeno je na desetine otrovanih pasa. Nisam lično video sve ali svako zna po nekog. Veterinar u Mladenovcu ima saznanja za najmanje deset pasa, ali ja sumjam da je broj mnogo veći“, kaže Urošević.

Kako je naveo, životinje su otrovane kobasicama uvaljanim u žutu smesu za koju se sumnja da je kreozan.

„Jedan komšija je celim putem skupljao otrovne kobasice, što po putu što po dvorištima, napunio je ceo džak od 120 kilograma, to je videla i policija kad je vršila uviđaj“, priča Urošević.

Njegova majka je i u dvorištu njihove kuće našla pet gomila otrovnih kobasica.

„I to nije malo dvorište. Niko nije mogao tek tako da ih baci sa ulice već je morao da uđe. Jedan pas nam je nestao, sumnjamo da je otrovan“, kaže Urošević.

Ističe da je slučaj prijavljen svim nadležnim institucijama i društvima za zaštitu životinja, ali zvaničnih reakcija nadležnih nema.

Podsetimo, nedavno je svirepo ubijeno štene staro oko sedam meseci. Ono je vezano i ubačeno u hladnu vodu kanala Dunav-Tisa-Dunav nadomak Rumenke, gde se i udavilo.

Ovaj slučaj nije izazvao pažnju medija, a još manje nadležnih organa.

Udruženje za zaštitu životinja SPANS, koje je podnelo krivične prijave protiv N.N. lica za ovaj zločin, objavilo je i potresne fotografije s lica mesta ne bi li se na taj način skrenula pažnja javnosti na sve svirepije načine zlostavljanja životinja.

Miljana Brkljačić iz Udruženja SPANS, navodi da je morala da ubedi policiju u Novom Sadu da izađu na uviđaj, dodajući da građani često nailaze na nevoljnost nadležnih.

„Nismo do sada dobili nikakve dalje informacije. Nakon što je tužilaštvo ovo okarakterisalo kao delo iz Krivičnog zakonika, imala sam još informacija koje sam želela da im ustupim, da dobijem kontakt i ime i prezime tužiteljke koja je preuzela slučaj, ali mi nisu dali, već su mi rekli da će oni preneti te informacije i da će me neko kontaktirati ako bude potrebe. Mi kao udruženje nemamo nikakve informacije povodom ovog slučaja“, kaže Brkljačić.

Ona nije sigurna kakav će biti epilog, s obzirom da će biti teško utvrditi ko je krivac.

„Pitanje je koliko su oni raspoloženi da se bave ovime. Pozvali smo građane koji nas prate da nam jave ako prepoznaju psa. Dobili smo dva odgovora za koje ne možemo da tvrdimo da su tačni. Ne mogu da kažem da ne očekujem ništa od policije, jer su prethodno rešili jedan slučaj koji smo prijavili, ali ne mogu reći ni da smo previše optimistični“, navodi Brkljačić.

Nažalost, ovo nije ni prvi ni poslednji slučaj svirepog zlostavljanja pasa. Javnost je pre desetak godina potresao slučaj keruše Mile, kojoj su odsečene šape. Mila je srećom preživela, a nakon nemilog događaja je dobila proteze koje su joj pomogle da može da se kreće i novi dom.

Iz Udruženja SPANS navode da im se građani često javljaju zbog zlostavljanja životinja. Uvek se trude da građani budu ti koji prijavljuju ove slučajeve policiji, kako bi mogli da svedoče. Kažu da je veoma važno da kad vide ubijenu životinju odmah to prijave, jer samo tako može postojati prava slika o ovom problemu.

Najčešće se javljaju oni čije komšije zlostavljaju pse, koje je uglavnom strah da prijave, pa često pitaju da li prijava može da bude anonimna. Kada su u pitanju ekstremni slučajevi, poput ovog u Rumenki, onda Udruženje SPANS direktno svedoči i prijavljuje.

Krivični zakon Srbije je u ovakvim slučajevima jasan: „Ko ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine“. Praksa je pokazala da sudovi, ako do njih uopšte stigne slučaj, radije izriču propisane novčane kazne (od 5.000 do 50.000 dinara) i to pre za ugrožavanje zaštićenih vrsta, dok za domaće životinje retko važe isti aršini.

Advokat Slavko Jelovac smatra da su propisane kazne za ovaj zločin primerene, ali da je problem što je teško dokazati kako su učinjene i ko je počinioc.

„Broj ljudi koji za ovo odgovaraju nije prevelik, sve to zavisi od dokaza. Jedno je pokrenuti postupak, a drugo koliko je ljudi pravosnažno osuđeno. Postupci u tom slučaju malo duže traju i teški su za dokazivanje, nedovoljno je utvrđeno zbog toga“, navodi Jelovac.

On dodaje da je zakonska regulativa u Srbiji dobra, jer je zaštita životinja povećana u odnosu na neke druge evropske zemlje.

Treba da se vrši pritisak javnosti na primenjivanje Zakona o dobrobiti životinja

Ivan R. Ivanović, aktivista za zaštitu životinja je pre nešto više od godinu dana pešice došao iz Smederevske Palanke do Beograda protestujući zbog ubijanja na desetine pasa u tom gradu vatrenim oružjem i na ulici. Ispred Predsedništva je devet dana štrajkovao glađu očekujući od Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, odgovor na njegov zahtev o primeni Zakona o dobrobiti životinja. Ispostavilo se uzalud. Njegov štrajk se završio 7. novembra kada mu je pozlilo, pa je hitno prevezen u Urgentni centar. U međuvremenu, ubistva pasa u Palanci su se nastavila, kako je tada pisao Danas.

Ivanović smatrav da se odnos vlasti i institucija prema zlostavljanju životinja od tog trenutka pa sve do danas nije promenio.

„Treba da se vrši pritisak javnosti na primenjivanje Zakona o dobrobiti životinja, čime bi se smanjio i broj napuštenih životinja. Primenom ovog zakona sve institucije će morati da rade svoj posao, jer je najveći problem što one to ne čine“, smatra Ivanović.

Dodaje da nadležni organi još uvek nemaju svest da napade na životinje ozbiljno tretiraju, kao kršenje zakona.

„Policija se tek uči da bude dužna da reaguje na prijave. Promenilo se samo to što ljudi danas više prijavljuju ove zločine, broj prijava je porastao, a policija još uvek ne zna da postupa na osnovu Zakona o dobrobiti životinja, u mnogim gradovima. Tužilaštvo je posebna priča, oni i sa video dokazima i svedocima odbace slučaj. U Aranđelovcu su momci pucali u psa, ali i pored postojećih svedoka tužilaštvo je odbacilo slučaj“, navodi Ivanović.

Do trenutka objavljivanja ovog članka, Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na zahtev našeg lista o broju prijava i rešenih slučajeva zlostavljanja i ubistava životinja.

FBI ima specijalno odeljenje koje se bavi zlostavljanjem životinja

Ivan R. Ivanović ističe da su SAD primer koji treba slediti u regulativima koje sprečavaju zlostavljanja životinja.

– U Americi je od 2016. godine FBI uveo specijalno odeljenje koje se bavi zlostavljanjem životinja, posebno kada su u pitanju maloletnici. Psiholozi i psihijatri rade sa njima, a uvođenjem ovih mera se smanjio procenat masovnih pucnjava u školama. Institucije će u jednom trenutku morati da se bave ovim problemom, ali mi smo još uvek daleko od toga – kaže Ivanović.

Izvor: danas.rs

Posle praskozorja, duhoklonuće je nova najlepša reč u srpskom jeziku, to je pokazalo glasanje na društvenim mrežama. A šta mislite koja je najružnija, a da to nije psovka?

„Kopile, jalov (a), keva, grkljan, nerotkinja“, to su top 5 reči koje su pobedile na izboru za najružniju reč u srpskom jeziku. Najviše lajkova dobila je reč „kopile“, dok je najmanje bilo za reč „nerotkinja“.

Profesorka srpskog jezika i književnosti Vesna Vojvodić kaže za TV Nova da reč koja je odnela tu neslavnu pobedu postoji ne samo u Vukovom riječniku nego postoji i u narodnim i epskim pesmama, ali uvek u kontekstu da se neko povredi, ponizi.

Nadam se da će ljudi, osim što je film "Živi i zdravi" komedija i zabavno ostvarenje, posle gledanja osetiti i nekakav grč. I to je negde dobro, jer nas tera na razmišljanje, kaže za Nova.rs glumica Tihana Lazović koja igra glavnu ulogu u novom ostvarenju Ivana Marinovića.

Nakon svetske premijere pre dva meseca u okviru takmičarskog programa 27. međunarodnog Filmskog festivala „Black Nights“ u Talinu film „Živi i zdravi“ konačno će 6. februara u Mts dvorani moći da vidi i beogradska publika. Posle oduševljenja i aplauza u Talinu, ali i bure emocija u Herceg Novom i Podgorici ovih dana scenarista i reditelj Ivan Marinović donosi svoj drugi dugometražni film i pred Beograđane.

Jedno venčanje, „sura“ tradicija, sukob novog i starog – teme su koje Marinović obrađuje u filmu, a smešta ih u prelepi ambijent crnogorskog primorja, onaj opštine Herceg Novi i Portonovi rizorta. U ovoj dirljivoj, ali i eksplozivnoj komediji uloge tumače regionalne glumačke zvezde Tihana Lazović, Mirjana Joković, Goran Bogdan, Dragana Dabović, Snježana Sinovčić Šiškov…

Marinović, poznat po debitantskom ostvarenju “Igla ispod praga“, u komediji donosi storiju o mladom paru koji se sprema na veliki čin – venčanje. Međutim, komplikovan odnos mlade, buntovne Dragane, koja naprasno, dva dana uoči ceremonije, odustaje od udaje i mladoženje, koji je na insistiranje oca primoran na ovaj čin, venčanje pretvaraju u farsu uz niz neočekivanih obrta. A kako to tradicija i običaji ovog tla nalažu ova uzbudljiva situacija začinjena je pićem i dinamitom…

Upitana kako je igrati u regionalnom filmu, čija se premijera desi baš na velikom festivalu, kao što je to Talin, Tihana Lazović za Nova.rs odgovara:

– Kada se radi film, autorska ekipa uvek ga prvo šalje na sve žive festivale i nada se da će te na neki i pozvati. I onda – gde upadneš – tamo ideš. Velika je stvar što je film premijeru imao u Talinu, jer je u pitanju veliki, jedan od A festivala. Jako smo se veselili tome. Pogotovo, jer je komedija u pitanju. U poslednje vreme su festivali počeli i komedije da uzimaju u takmičarske selekcije, tako da je to bio veliki uspeh za nas, ali i za celu našu regionalnu kinematografiju – smatra Tihana Lazović.

Na našu opasku da nam je reditelj Ivan Marinović poručio da „ako od filma očekujemo Mimu Karadžića, to nećemo dobiti“, Tihana se nasmejala, dodavši:

– Ivan je radio veliku audiciju za film, čini mi se na celom Balkanu. I na kraju se nekako ispostavilo da smo mi Dalmatinci jako slični primorskim Crnogorcima. Kad smo krenuli da radimo, i ja sam shvatila da je u pitanju sličan mentalitet. Odmah sam razumela šta Ivan hoće, kakvu atmosferu, kakav je to film, ko su zapravo ti ljudi. Nadam se da smo „uboli“. Tu je plejada divnih crnogorskih glumaca i mislim da će se publici svideti film. Bez obzira što je univerzalna priča, opet je specifična za naše podneblje – kaže glumica.

Ostvarenje „Živi i zdravi“ specifično je za naše podneblje, naročito za Crnu Goru. Ne dešava se baš često da je u središtu priče jedna „razgoropađena“ nevesta koja će se usprotiviti uzusima bez kojih se ovde ne može. Jer, otkud ovde da mlada želi da se uda i onda od toga odustaje tik pred svadbu? I dok smo to gledali u nekim holivudskim limunadama, to kao da je presedan ovde, konstatujemo…

– Tako je… (smeh) Zapravo, mislim da ovde ima puno više tih mladih koje ne znaju šta bi. Ali, evo moja Dragana u filmu se usudila da postavi pitanje: Zašto svi ti običaji, zašto tradicija? Naravno, njoj je nametnuto i od strane porodice i društva to da će se ostvariti u životu isključivo ako se uda i ima decu. Ona voli svog čoveka, ali nije sigurna da je način na koji će se sve to odvijati, za nju u tom trenu, nešto najbolje. I naravno, gledamo kroz ceo film njena previranja. To, međutim, nema veze s ljubavlju, koja je tu, već s tim što je to nametnuto. I zato unutar nje tinja borba da se u tome snađe – da ne razočara porodicu i društvo, a opet da nekako i sebe zadovolji.

Žena ovde razume šta je patrijarhalna sredina

Na pitanje koliko je tu Draganinu unutranju dvojbu intimno i sama razumela, Tihana Lazović kaže da svakako jeste, što ovako obrazlaže:

– Mislim da svaka žena razume šta znači odrastati u patrijarhalnoj sredini, u sredini koja je određena nekakvim čudnim običajima i tradicijama koje poštujemo, jer su, eto, tradicija, a bez da iko pita zašto je to tako. I nije mi stoga bilo teško da se uživim u lik te žene. Sve mi bijemo bitku s raznoraznim borbama unutar ovog našeg, još uvek patrijarhalnog društva – sud je glumice.

Pitamo zato koliko ovaj film, iako nije pravljen da bi „upirao prstom, može posredno nešto da promeni?

– U filmu jako dobro vidimo tu Draganinu anksioznost i volela bih da se nakon projekcije filma svaki muž okrene prema svojoj ženi i pita je kako je. Gledamo Draganu koja ima napade panike i mislim da jako puno žena isto to doživljava, a da njihovi partneri uopšte ne primete, ne vide šta se događa. Nadam se da će ljudi, osim što je film „Živi i zdravi“ komedija i zabavno ostvarenje, posle projekcije osetiti nekakav grč. I to je negde dobro, jer nas tera na razmišljanje.

I sam naziv filma je vrlo indikativan – „Živi i zdravi“. Uvek smo, od malena, slušali poslovicu – da smo samo živi i zdravi. Ništa drugo nije bitno… Zato pitamo Tihanu šta je još bitno?

– Mnogo toga, jer ne možemo biti ni živi, ni zdravi ako nismo sami sa sobom. I ako se ne zapitamo šta je to što mi želimo, šta ja želim. A upravo se to Dragana pita u filmu, doduše malo prekasno (smeh). Ali, zapravo nikad nije kasno. Kroz film svedočimo specifičnom putu na kom ti glavni junaci odrastaju. I Dragana i Momo su odrasli, od početka do kraja filma.

I „Živi i zdravi“ je još jedan primer regionalne filmske saradnje, koja je poslednjih godina vrlo intenzivna. Čini se da je nemoguće na ovom tlu snimiti film ako se ne ujedine bivše jugoslovenske republike…

– Da, prilično je nemoguće, ne samo iz finansijskih razloga. Mi smo male kinematografije i male zemljice. I zato su ovakvi projekti bogatstvo. Zaista je bogatstvo da smo Crnogorci, Srbi, Hrvati – svi zajedno. Uostalom, mi smo, ako ne isti, onda sličan mentalitet. I presrećna sam kada vidim da su na setu ljudi s celog Balkana. To može samo da nas obogati. Dokaz za to je i ovaj film. Znate, filmski setovi su specifična stvar, živite u jednom balonu dva meseca. Ali, ovaj balon – „Živi i zdravi“ bio je baš predivan!

Tihanu Lazović ćemo uskoro u glavnoj ulozi gledati u još jednom filmu – „Samo kad se smijem“ Vanje Juranić, koji je premijerno prikazan na Pulskom festivalu, gde je glumica ovenčana Zlatnom arenom, a potom i na Sarajevo film festivalu, gde je, nažalost, regionalna premijera koincidirala sa strašnim zločinom. Naime, u filmu, u kojem mladi bračni par s detetom glume Tihana Lazović i Slavko Sobin, Juranićeva se donekle bavi istinitim slučajem Ane Magaš, mlade Zadranke koja je u samoodbrani ubila svog supruga. I baš na dan premijere filma u Sarajevu prošlog avgusta desio se femicid – ubistvo Nizame Hećimović u Gradačcu koju je lišio života muškarac s kojim je imala dete, a to je prenosio na Instagramu.

– Da, nažalost… Kada pitaju Vanju šta ju je ponukalo da uopšte snimi taj film, često kažem da nije teško bilo naći inspiraciju. Pa, samo otvorite crnu hroniku, vidite šta se događa, koliko je femicid porastao i koliko institucije i društvo okreću glave od toga. I ovim filmom otvaramo priču o tome. Mnogo ljudi iz Beograda me je pitalo kada će gledati film, što znači da postoji potreba da takve stvari gledamo, da o njima pričamo, vodimo dijaloge. Mislim da je to nužno i važno – smatra Tihana Lazović, koja nam ekskluzivno otkriva da će se beogradska premijera desiti na predstojećem Festu.

Svakoj ulozi se dajem 300 odsto

Kao slobodnoj umetnici, važno joj je da ima mogućnost da bira projekte u kojima će glumiti. Ne može, kako nam kaže, da radi nešto u šta ne veruje 300 odsto!

– Volim da radim projekte koji nešto znače. Ako se već bavimo filmskom umetnošću, onda mislim da bismo svi trebali da nastojimo da prodrmamo ljude iz njihovih fotelja. Svaka uloga mi je važna i dajem joj se skroz.

A pored filma, Tihana ne zapostavlja ni teatar. I jedna od predstava koja je obeležila prošlu godinu jeste „Bilo jednom na Brijunima“ Kokana Mladenovića, kao još jedan vid regionalne saradnje. Samo naizgled ovaj gledani komad, koji „oživljava“ na sceni čuvenu crno-belu fotografiju Tita i Jovanke Broz sa Elizabet Tejlor i Ričardom Bartonom na Brijunima, govori o jednom prošlom vremenu koje smo skloni da idealizujemo:

– Znate, ja sam 1990. godište i zanimljivo je da u predstavi imamo Sanju Marković, koja je najmlađa – 1994. je godište, pa je tu i Bane Trifunović, koji je najstariji, ali mi se zapravo nismo toliko bavili političkom situacijom, već identitetima, time šta to znači biti najveći političar, glumac. Uostalom, i oni su bili svojevrsni glumci, zar ne? Šta znači kad sve te maske, koje stavljamo za spoljni svet, skinemo, i kad smo potpuno ogoljeni. Šta se događa kad Elizabet Tejlor nije ni supruga, ni glumica, ni majka, ni sestra, već sama sa sobom. I evo, još uvek su predstave rasprodate, putujemo po regionu, publika voli predsatvu, mi se međusobno volimo. Nadam se da će još živeti – priča Tihana Lazović.

I dok u utorak, 6. februara čeka beogradsku premijeru filma „Živi i zdravi“, opet „ne miruje“ i stalno nešto, kako nam otkriva na kraju, sprema…

– U Slovačkoj počinjem da radim jedan film. Radi ga divna slovačka rediteljka, i opet je to velika ženska priča, što me mnogo raduje. Ima još toga, ali znaćete na vreme…

Izvor: nova.rs

Sombor je grad sa najviše priznatih vrsta golubova, ali se smanjuje broj uzgajivača. Nikola Dedić je jedan od preostalih entuzijasta, uživa u golubovima više od šest decenija i čuva najstariju somborsku vrstu goluba, koju je prikazao i na Sajmu peradarstva.

Somborski dugokljuni letač spada među najstarije evropske golubove. Zahvaljujući tome što je stvoren u ovom gradu, ponosno nosi njegovo ime i na taj način promoviše Sombor među golubarima. Odgajivač ovog goluba Nikola Dedić navodi da pticu karakterišu izdužena glava i dug kljun.

„Jako nas je malo koji smo ljubitelji tih golubova i koji othranjujemo te golubove jer nestaju, polako nestaju. To je najstarija rasa u Evropi, zvanično potvrđeno. Znači, još pre Turaka na ovim prostorima ih je bilo. Turci su polako počeli da ih odnose kad su se vraćali nazad, ali su naši ljudi sakrivali golubove kako bi sačuvali tu rasu i ona je kod nas opstala do dan-danas. Ostaće nama entuzijastima koji to volimo i koji živimo za te golubove, nama su ti golubovi odmor, rekreacija, to je nama sve“, kaže Nikola Dedić, golubar.

U Somboru tek nekolicina golubara uzgaja ovog goluba. Prikazali su ih i ove godine na najvećem Sajmu peradarstva u Srbiji koji se održao 47. put. Uspešnost jedne ovakve smotre potvrdile su i međunarodne sudije.

„Ja sam ovde već više puta sudio na ovoj izložbi. Izložba je vrhunska, veliki broj odaziva, uzgajivača, veliki broj eksponata i drago mi je da mogu ponovo biti ovde, sudjelovati“, navodi evropski sudija Damir Ćosić iz Hrvatske.

„Kod živine i golubova ocenjivanje je opisno. Znači, tu se piše malo rečima, opisuje se bukvalno da onaj koji prati kartone i prati neku jedinku, može bar nekim delom da nasluti o čemu se tu radi“, kaže Branislav Babić, predsednik sudijske organizacije AOS.

Raznobojne ptice i raznorodne vrste iz celog sveta odgajane u Srbiji posebno su pripremane za ovaj sajam.

„Preko 500 izlagača je izložilo svoje primerke. Tu imamo 1400 golubova, to nam je pun kapacitet ovog izložbenog prostostotinak primeraka teraristike i akvaristike, 180 kunića" navodi Igor Gromilović, direktor Sajma peradarstva.

Golubovi su, uz zelenilo na somborskim ulicama, zaštitni znak grada. I na ovoj tradicionalnoj izložbi golubovi su činili više od polovine eksponata, na radost Somboraca koji ih i dalje posebno cene.

Izvor: RTS

U Srpskoj čitaonici „Laza Kostić“ Sombor, danas je svečano otvoren Sajam pisaca i izdavača „SPIS“. Sajam se organizuje po prvi put u našem gradu uz podršku izdavača i pisaca iz Sombora, nekoliko izdavača iz Srbije, Mađarske, Hrvatske i Republike Srpske, kao i uz podršku Grada Sombora. Svečanom otvaranju manifestacije ispred lokalne samouprave prisustvovali su gradska većnica za oblast kulture i obrazovanja Anita Stojakov, gradska većnica za oblast socijalne zaštite Jovana Milјević i gradski većnik za oblast ruralnog razvoja Srđan Savić.

Na početku programa prisutnima se obratio pesnik, prozni pisac i esejista, književni pozorišni i likovni kritičar, dobitnik Oktobarske nagrade Grada Sombora, David Kecman Dako, koji je pričajući o nazivima ulica u gradu i slavnim imenima koje one nose, želeo da pokaže da je Sombor grad kulture, grad pisaca, prosvetitelјa i književnika, te da se ponosi kulturnom tradicijom grada.

Učešće na sajmu potvrdile su brojne biblioteke, ustanove kulture i obrazovanja, udruženja i pojedinci, a zvanično otvaranje je svojim obraćanjem upriličila gradska većnica Anita Stojakov.

„Zadovolјstvo mi je da vas pozdravim u ime Grada Sombora i u svoje lično ime. Sombor kao grad kulture uvek je bio poznat po književnosti, piscima i velikanima koji su dali značajan doprinos u ovoj oblasti. Veliko zadovolјstvo mi pričinjava činjenica da i danas ustanove kulture, udruženja i pojedinci ulažu nesebičan trud i energiju kako bi književnost u našem gradu zadržala zasluženu slavu, da se ide u korak s vremenom kako bi se književnost i samo čitanje približilo novim generacijama. U vreme modernih tehnologija, brzog tempa života, posebno je važno razvijati naviku čitanja kod dece i mladih koje će podstaknuti kreativnost i maštu, omogućiti im da kroz knjigu putuju u daleke predele i upoznaju svet oko nas. Zahvalјujem se organizatorima i učesnicima ovog sajma na inicijativi i organizaciji. Poželela bih vam uspešan rad, konstruktivne razgovore i verujem da će ova ideja zaživeti i u budućim godinama, te ovom prilikom zvanično proglašavam sajam otvorenim“, rekla je gradska većnica Stojakov u svom obraćanju.

„SPIS“ će trajati od 2. do 4. februara, a u okviru sajma, održaće se predstavlјanje izdavačke delatnosti Srba u Hrvatskoj, okrugli sto „Izdavaštvo izvan metropole: iskustva i perspektive“, predstavlјanje knjige „Vila sa Čakora“ Nede Đukić Borojević i drugi.

Sajam će biti otvoren danas do 18 časova, u subotu od 10-18 časova i u nedelјu od 10-13 časova, a za sve zainteresovane sugrađane koji žele da posete manifestaciju, ulaz je besplatan.

Seniorke Volejstarsa u subotu od 15 časova nastavljaju takmičenje u Drugoj republičkoj ligi Sever. Prvi deo sezone završile su sa maksimalnim učinkom (deset pobeda). Već na startu drugog dela šampionata u derbi meču za prvo mesto, a samim tim i za plasmanu u rang više, sastaju se sa direktnim konkurentom novosadskim Štrand Volejom.

Utakmica se igra u maloj sali Gradske hale Mostonga. Za ovaj susret delegirani su Jovanović/Trišić, dok je delegat Boškov. Drugi naš predstavnik u ovom rangu, CVS Elbraco Tehnolend u finišu jesenjeg dela uknjižio je dve pobede koje su im ostavile nadu za opstanak među drugoligašima.

Somborke će na parket Gradske hale istrčati u nedelju, od 12 časova protiv pančevačke Odbojke 013.

Izvor: somborsport.org

Gradska uprava Grada Sombora, Odelјenje lokalne poreske administracije, podseća obveznike – fizička lica, preduzetnike i pravna lica da 14. februara 2024. godine dospeva prva akontacija za uplatu godišnjeg poreza na imovinu za 2024. godinu u iznosu poslednje rate obaveze ( novembarska rata) utvrđene za prethodnu godinu.

Pored toga, dospeva i prva akontacija za uplatu komunalne takse za isticanje firme u visini obaveze za poslednje tromesečje prethodne godine.

Takođe, po osnovu naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, do utvrđivanja ove naknade za 2024. godinu, plaća se mesečna akontacija, u roku od 15 dana po isteku meseca, u visini mesečne obaveze za prethodnu godinu.
Ukoliko se novim rešenjem utvrdi veći iznos obaveze, nego što je plaćena akontacija, razliku je potrebno uplatiti u roku od 15 dana od dana dostavlјanja rešenja.

Redovnim i blagovremenim izmirivanjem poreskih obaveza, obveznici ne podležu obračunu i naplati zakonom propisane kamate zbog kašnjenja uplata.

Za sve potrebne informacije obveznici se mogu obratiti Odelјenju lokalne poreske administracije, šalter 2 i 3 Uslužnog centra (zgrada „Županije“) ili na telefone 025/468-152, 025/468-198.

Svaka rasa sa pedigreom dolazi sa svojim izazovima, bilo da se radi o njihovom ponašanju ili zdravstvenim problemima.

Baš kao što svaka rasa ima svoje karakteristike, tako i popularne rase poput francuskog buldoga i mopsa suočavaju se sa brojnim zdravstvenim problemima koji vlasnicima mogu dodati značajne veterinarske račune.

Dreser pasa postao je viralan na TikToku jer je podelio tri rase pasa koje nikada ne bi usvojio – a jedan od njih je iznenadio mnoge. Garet King, poznat po svom American Standard K9 TikTok kanalu, ima milione pratilaca zahvaljujući svojim korisnim savetima o dresuri pasa. Sa dugogodišnjim iskustvom, stekao je čvrsto mišljenje o rasama koje bi izbegavao, piše Miror.

Geret je objasnio da je prva rasa koju nikada ne bi uzeo bio srednjeazijski ovčar.

„Mužjaci ovih pasa mogu da dostignu težinu od preko 77 kilograma i odlični su čuvari stoke. Ali problem je što većina nema stoku. Dakle, ako imate stoku kod kuće, možda bi ova rasa mogla da bude korisna za zaštitu stada“, objasnio je.

Još jedna rasa koju bi izbegavao su goniči, zbog njihove masne kože.

„Ta masna koža čini da imaju neprijatni miris, bez obzira na to koliko često se kupaju. Mirisa ćete se teško otarasiti“, otkrio je Geret.

Treća rasa koju Garet nikada ne bi razmatrao bila je najiznenađujuća – čivava.

„Bila bi mi potrebna čivava da sam želeo demona od tri funte iz podzemlja, koji bi bio dobar za to da mi sedi u krilu i gricka sve što joj dođe pod zub. Ali to baš i nije ono što tražim.“

Ljubitelji rase čivava bili su iznenađeni Geretovim mišljenjem o ovim malim psima.

Jedna žena je prokomentarisala: „Čivave su zapravo veoma inteligentne, a njihovo agresivno ponašanje često proizilazi iz načina na koji ih ljudi tretiraju kao igračke umesto kao prave pse, prenosi Klix.ba.

Druga vlasnica čivave je rekla: „Moja čivava je pravi anđeo. Sve zavisi od dresure, nemojte se obeshrabriti! Moja je izuzetno prijateljska prema strancima i sve što želi je da se mazi.“

Drugi su primetili da su „čivave kao mačke, možete dobiti malog đavola ili pravog anđela.“

Izvor: n1info.rs

Tijana Kabić iz Sombora godišnje nastupa na dva maratona koji jesu naporni, ali su ujedno i prilika da uživa u onome što najviše voli.

U razgovoru za RTS, Kabićeva je istakla da joj je najveće zadovoljstvo učešće u čuvenom maratonu u Bostonu.

"Trčanje je meni vreme koje je samo za mene, način da ostanem sama sa sobom i sa svojim mislima, da meditiram, izregulišem svoje emocije i da nakon tog treninga budem bolji čovek u svakom mogućem smislu. Od svih maratona, kao poseban doživljaj izdvaja Berlinski maraton u kojem je učestvovala dva puta. Za mene je to bilo prvi put da učestvujem na maratonu od preko 40.000 trkača i stvarno onako neverovatna energija. Vredan pomena je svakako i Bostonski maraton koji sam takođe trčala prošle godine. Za njega se kaže da je Olimpijada za nas rekreativce. On je najstariji svetski maraton, najpoznatiji, takođe jedno apsolutno sjajno iskustvo", kaže Tijana.

Prvakinja je države u maratonu za 2022. godinu, po profesiji je master-psiholog, zaposlena u Prvom centru za obuku Vojske Srbije. Angažovana je i u stručnom štabu košarkaškog kluba "Džoker". Hobi su joj elektronska muzika i di-džejing.

"Stvarno nije lako, pre svega zato što je to vrlo nekompatibilan i ozbiljan hobi. Kalkulišem i kada se spremam za neki maraton, onda neretko odbijem svirku, jer ništa ne može da zameni redovan san, ishranu i taj režim u kom moram da budem", ističe Tijana.

Ove godine Tijanu očekuje maraton u Čikagu, na kojem joj je cilj novi lični rekord. Trenutno joj je najbrža maratonska trka u Berlinu 2023. koji je istrčala za vreme 3:4:38. Ova svestrana devojka poručuje da je u životu sve moguće ako se čovek dobro organizuje i ima jasan cilj.

Izvor: RTS

Volonteri se ovog dana spremaju za odlazak u azil, gde će im biti potrebna pomoć u hvatanju uplašenih pasa rase Španski hrt ili Galga po njivama i na putevima.

Udruženje Pomozimo hrtovima Hrvatska saopštilo je da je 1. februar bio bolan dan za njih, ali i za brojna druga udruženja koja brinu o psima ove rase. Reč je, objasnili su, o danu kojim se završava sezona lova u Španiji. Tada lovci, vlasnici ovih pasa, drže samo mužjaka i ženku za priplod, a ostale (kojih je obično 13 pasa, jer lovci imaju u proseku 12) se zbrinjavaju.

– Iako mogu besplatno da ostave svoje galge u azilima, bez ikakvih pitanja, mnogi ljudi i dalje prate horor mitove da što više galga strada tokom smrti, to će sledeća sezona lova biti bolja. Zato će većina njih završiti obešena tako da im samo vrhovi šapa dodiruju zemlju, bačeni u bunare, pušteni da lutaju putevima i na kraju gladuju ili pod točkovima automobila ili vezani za šine, sve u ime dobre lovne sezone – objasnili su iz udruženja.

Procenjuje se da će u narednim danima živote izgubiti više od 100.000 lovačkih pasa: oko 70.000 galga, 30.000 ptičara...

- Pitate se kako je to moguće? Posle velike pravne bitke, lovačkim psima su priznata prava da bi ponovo bila oduzeta i oni sada nemaju status živog bića već privatnu svojinu i oruđe za lov. Zato pomažemo koliko možemo, a volonteri se ovog dana već spremaju za odlazak u azil, gde će im trebati pomoć u hvatanju uplašenih galga po poljima i putevima, spasavanju povređenih i saniranju rana, a mi o prenatrpanim boksovima u azilu ne treba ni da pričam jer pucaju po šavovima i kada ne u ovom delu godine - piše jutarnji.hr.