Sombor.info

Smanjite rizike i zaštitite svoje srce.

Obratite pažnju na ovih 5 faktora zbog kojih najverovatnije ne možete da skinete salo sa stomaka.

Nova studija je ispitala kako ljudi koji ne mogu da se otarase sala sa stomaka mogu da smanje zdravstvene rizike i zaštite svoje srce.

Za ovu studiju objavljenu u American Journal of Clinical Nutrition, istraživači su želeli da znaju da li usvajanje zdravog načina života može pomoći u poboljšanju odnosa struka i kukova (mera abdominalne gojaznosti i metaboličkog zdravlja) i smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti. Višak masti oko struka može imati niz negativnih efekata, prema pisanju portala Mind Body Green.

Šta su istraživači otkrili?

Analizirajući podatke preko 280.000 ljudi u Velikoj Britaniji, naučnici su povezivali genetski rizik od taloženja masti oko struka, kao i pet faktora vezanih za zdrav način života:

- redovna fizička aktivnost;

- prestanak pušenja;

- zdrava ishrana;

- nedostatak konzumiranja alkohola ili umerena konzumacija;

- između 7 i 8 sati sna po noći.

U narednih skoro 14 godina, autori studije otkrili su preko 11.500 slučajeva kardiovaskularnih bolesti, a zdrav način života pokazao se efikasnim u smanjenju ovog rizika. Najbolja hrana koja vam pomaže da se rešite sala na stomaku Tako su oni koji su usvojili četiri od pet faktora zdravog načina životaimali 25% manji rizik od kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa onima koji nisu. Štaviše, autori studije su primetili da faktori načina života dovode do smanjenja rizika čak i kod učesnika koji su genetski predisponirani za abdominalnu gojaznost.

Šta možete da uradite ako ne možete da se oslobodite sala na stomaku?

Ako imate problema sa masnoćom oko struka ili samo želite da smanjite rizik od kardiovaskularnih bolesti, rezultati studije nude pet konkretnih koraka koji vam mogu pomoći da ostanete zdravi. Kako napominju autori studije, „ljudi koji imaju visok ili srednji rizik od abdominalne gojaznosti, ali imaju zdrav način života mogu imati manji rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa onima koji imaju nizak genetski rizik i nezdrav način života“. Zbog toga je najbolje ne pušiti, piti alkohol u umerenim količinama (manje od tri pića nedeljno, prema ovoj studiji), redovno vežbati, dobro spavati i slediti ishranu sa sastojcima korisnim za srce (mnogo povrća i zelenila i dobre mastiiz avokado, orasi i riba).

Izvor: sd.rs

Više od 1.500 požara i eksplozija dogodilo se širom Srbije samo od početka ove godine. To je deset odsto više nego u januaru 2023. godine, prenosi RSE.

Stradalo je desetoro ljudi, povređeno 30, a evakuisano 137.

„Bilo da se radi o nehatu, nepažnji ili nameri – ljudski faktor najčešći je uzrok požara“, kažu za Radio Slobodna Evropa iz Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

U nizu požara ovog meseca, goreli su različiti objekti – stanovi, bolnice, tržni centri, poslovne zgrade, skladišta i poljoprivredni objekati.

Ističući da „iz godine u godinu raste broj požara u Srbiji“, inženjerka zaštite od požara Ljubica Krnjaić ocenjuje da je to je pokazatelj „izuzetno niskog nivoa svesti društva o značaju zaštite od požara“.

„Zaštita od požara se nedovoljno ozbiljno shvata u našoj zemlji, a to je velika šteta. To mi glavom plaćamo, kao i imovinom“, zaključuje Ljubica Krnjaić.

Šta su najčešći uzroci požara?

Gotovo polovina požara koji su zabeleženi od početka godine nastala je u stambenim objektima.

Iako ističu da utvrđivanje uzroka požara nije u njihovoj nadležnosti, iz Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije kažu da „iz iskustva mogu reći da je najčešći uzrok požara ljudski faktor“.

„Uzroci požara u stambenim objektima su najčešće neispravni električni uređaji i instalacija, preopterećenje električne instalacije i ostavljanje električnih uređaja uključenih bez nadzora“, kažu za RSE.

Na taj problem ukazuje i inženjerka zaštite od požara Ljubica Krnjaić, koja je i predsednica udruženja za ekologiju i zaštitu od dejstva vatre „EcoFire“.

„U Srbiji imamo manjak stručnjaka koji se bave instalacijama pri gradnji objekata. I onda se to improvizuje ili odradi nekvalitetno. Drugo, imamo električne uređaje koji više nisu kvalitetni kao što su nekada bili“, objašnjava ona.

Ističe i važnost pravilnog rukovanje tim uređajima.

„Posebno kada je reč o montaži i rukovanju grejnim telima. To mora biti u skladu sa uputstvima da bi bilo bezbedno“, zaključuje ona.

Iz Sektora za vanredne situacije ističu i da grejna sezona donosi nove rizike od požara.

„Neispravni i neočišćeni dimnjaci, neispravna ložišta, a često i neoprezno odlaganje pepela nakon čišćenja ložišta. Takođe, u zimskom periodu, česti su i požari koji su nastali zbog neopreznosti prilikom korišćenja različitih električnih grejalica i drugih grejnih tela koje građani koriste za dogrevanje“, napominju.

Kada je 26. januara u jednom stanu na Novom Beogradu izbio požar, mediji su izvestili da vatrogasna vozila nisu mogla da priđu zgradi zbog nepropisno parkiranih vozila.

Ljubica Krnjaić smatra da u tom slučaju ne treba tražiti krivca u vlasnicima vozila, nego u lošim urbanističkim rešenjima koja su dovela do manjka parking mesta.

„Danas se u urbanim sredinama grade zgrada do zgrade. To takođe otežava pristup vatrogasnim vozilima“, zaključuje.

Kontrole objekata

Pre izgradnje nekog objekta projektno-tehničku dokumentaciju pregleda inspekcija koja mora da saglasnost na tu dokumentaciju, priča inženjerka zaštite od požara Ljubica Krnjaić.

„Oni moraju da uoče ako projektom nije predviđeno nešto što bi doprinelo požarnoj bezbednosti i stabilnosti tog objekta“, dodaje.

Policijski službenici Sektora za vanredne situacije sprovode zakonom predviđene inspekcijske nadzore objekata koji su već u upotrebi i u kojima postoji rizik od nastanka požara ili eksplozija.

Dinamika te kontrole zavisi od kategorije kojoj neki objekat pripada.

„U prvu kategoriju ugroženosti od požara spadaju objekti u kojima se, na primer, skladišti nafta, gas, eksplozivni materijali. Njih inspektori obavezno kontrolišu najmanje jednom godišnje“, objašnjava inženjerka zaštite od požara Ljubica Krnjaić.

Objekti druge kategorije su škole, vrtići, bolnice, tržni centri i kontrolišu se najmanje jednom u dve godine. Ostali objekti, u koje spadaju i stambeni kojih je najviše, kontrolišu se jednom u pet godina.

Iz Sektora za vanredne situacije objašnjavaju da se inspekcijskim nadzorom utvrđuje stanje bezbednosti objekata u kontekstu zaštite od požara u trenutku kada se kontrola sprovodi.

„Dok bi vlasnici/korisnici objekta u periodu između dva nadzora trebalo da preduzmu sve neophodne mere kako bi objekti bili bezbedni, a samim tim i ljudi koji rade ili borave u njemu“, ističu oni.

Da se „ne može sve ostaviti samo inspektorima“ smatra i Ljubica Krnjaić.

Smatra da firme i pojedinci moraju da sprovode mere zaštite od požara, bez obzira na to da li im je inspektor bio u kontroli ili ne.

„To vam je kao na ulici – vi vozite i morate poštovati saobraćajne propise, bez obzira na to da li je policijska patrola tu“, zaključuje Ljubica Krnjaić.

Edukacija kao prevencija

„Ja se ovim poslom bavim godinama i ljuta sam na sistem zaštite od požara u Srbiji“, kaže inženjerka zaštite od požara Ljubica Krnjaić.

Smatra da „država mora imati kvalitetniji pristup zaštiti od požara“, posebno kada je reč o edukaciji stanovništva.

„Nije odgovorna jedna služba ili jedan čovek, ali Sektor za vanredne situacije koji je u Srbiji glavni za zaštitu od požara, morao bi da bude pokretač edukacije stanovništva po školama, po mesnim zajednicama, po firmama“, ocenjuje ona.

Zakonom o zaštiti od požara propisana je obaveza svakog poslodavca da svim zaposlenima pruži osnovnu obuku, odnosno da ga upozna sa opasnostima i merama zaštite od požara.

„Međutim, tome uglavnom ne posvećuju dovoljno pažnje ni radnici, ni poslodavci. A kada se tako nešto nauči na poslu, onda će taj neko to primenjivati i u svojoj kući, u svakodnevnim prilikama“, kaže Ljubica Krnjaić.

Prema zakonu, u stambenim zgradama, između ostalog, moraju postojati aparati za gašenje požara.

Ljubica Krnjaić smatra da bi dobro bilo da građani imaju vatrogasne aparate i u svojim stanovima i kolima.

„Tako bi mogli da ugase početni požar koji se onda neće proširiti“, objašnjava Krnjaić, ali napominje da je i za rukovanje protivpožarnim aparatima potrebna obuka.

Izvor: n1info.rs

Sportski savez grada Sombora, uz podršku Grada Sombora, u Narodnom pozorištu Sombor organizovao je svečano proglašenje „Izbora sportiste grada Sombora“ za 2023. godinu.

„Sportski savez grada Sombora je i ove godine uložio napor da na jednom zasluženo svečanom skupu organizuje izbor sportiste grada za uspehe koje ste, baveći se sportom, postigli tokom godine. Sportisti pripadaju posebnom soju lјudi koji su spremni da uvek idu napred i neodustajući pomeraju granice. Mi kao Grad obezbeđujemo sredstva za funkcionisanje klubova, za odlazak na takmičenja, stipendiramo najtalentovanije sportiste i trenere, ulažemo u sportske objekte, ali učinićemo i dodatni napor da obezbedimo još više i bolјe uslove za sve one koji grabe napred. Pre samo nekoliko dana, na Bogojavlјenje, bio je leden dan, a voda izuzetno hladna i u takvim uslovima plivanje za Časni krst bio je veliki izazov. Ipak, 56 najhrabrijih nije želelo da odustane i odlučni da istraju i isplivaju najprestižnija 33 metra, u tako teškim uslovima dali su svoj doprinos proslavi jednog od najvećih hrišćanskih praznika. Takav duh je i među vama. Pobednički duh koji ne odustaje. Želim da vam poručim da Grad Sombor stoji uz sve vas i kao partner i kao oslonac. Hvala vam na svim trenucima kojima ste slaveći svoje sportske uspehe, proslavlјali ime Sombora“, rekao je gradonačelnik Sombora Antonio Ratković u svom obraćanju.

Nagradu za Sportistu godine za 2023. godinu dobila je Dragana Jovanović iz BK „Sombor“, po drugi put, a nagradu je uručio predsednik Sportskog saveza grada Sombora Miloš Mijić. Dragana Jovanović je juniorska vicešampionka Evrope, juniorski prvak Balkana i juniorski prvak Srbije.

U kategoriji olimpijskih sportova za najbolјeg pionira proglašen je David Mazinjanin iz FK „Radnički“, drugo mesto osvojio je Kristian Dobi, a trećeplasirani je Srđan Todorović , oba takmičara takođe članovi FK „Radnički“ Sombor. Najbolјa pionirka je Anja Loknar iz Kajak kluba „Dunav“ Bezdan, drugoplasirana je Milica Zanze iz Atletskog kluba „Maraton“, a trećeplasirana je Anastasija Gubica iz Kajak kluba „Sombor. U kategoriji kadeta, najbolјi kadet je Gavrilo Marković iz BK „Lotus“, drugo mesto dele Gregor Sekulić iz AK „Maraton“ i Vuk Perović iz KK „Dunav „Bezdan, a trećeplasirani je Lazar Dedić iz RK „Soko“. Najbolјa kadetkinja je Žofi Horvat iz KK „Dunav“ Bezdan, drugoplasirana je Nataša Lukić iz BK „Sombor“, a trećeplasirana je Manuela Sekulić iz AK „Maraton“. U kategoriji juniora, najbolјi junior je Nikolas Andrić iz KK „Dunav“ Bezdan, drugoplasirani je Nikola Bogatinovski iz BK „Sombor“, a trećeplasirani je Velјko Ristić takođe iz BK „Sombor“. Najbolјa juniorka je Dragana Jovanović iz BK „Sombor“, drugoplasirana je Marija Lukić iz BK „Sombor“, a trećeplasirana je Tina Pelajić iz KDT „Radnički“. U kategoriji seniora, najbolјi senior je Jovan Nikolić iz BK „Sombor“, drugoplasirani je Ervin Holpert iz KK „Sombor“, a trećeplasirani je Omer Ametović iz BK „Sombor“. Najbolјa seniorka je Kristina Bedeč iz KK „Sombor“, drugoplasirana je Eleonora Nađ iz KK „Dunav“ Bezdan, a trećeplasirana je Sara Milјković iz BK „Sombor“.

U kategoriji neolimpijskih sportova Vedran Jurić iz Karate kluba „Somborac“ proglašen je za najbolјeg pionira, Mihaela Maria Horvat iz Sportskog kluba „Figura“ za najbolјu pionirku. Najbolјi kadet je Đorđe Hristov iz Karate Kluba „Somborac“, a kadetkinje Sofija Pezelј iz Sportskog kluba „Figura“ i Kristina Kosanović iz Karate kluba „Somborac“. Najbolјi junior je Vojin Vitković iz Džudo i sambo kluba „Bačka“, a juniorka Katarina Blažev iz SBK „Spider“. Najbolјi senior je Vid Zubić iz Somborske Arene.

Najbolјi trener u kategoriji olimpijskih sportova je Stojan Knežević iz BK „Sombor“., a u kategoriji neolimpijskih sportova trener godine je Vlatko Belovuković. Najbolјa ekipa u kategoriji olimpijskih sportova je podelјena između BK „Sombor“ i KK „Džoker“, a u kategoriji neolimpijskih sportova, najbolјi je Boćarski klub „Ravangrad“.

Najbolјi pojedinac u ekipnoj konkurenciji olimpijskih sportova u kategoriji pionira je Nemanja Kvrgić iz FK „Žak“, u kategoriji kadeta najbolјi je Vidan Jerotijević iz FK „Ravangrad 2018“, u kategoriji juniora najbolјi je Aleksa Stanojević iz KK „Džoker“ i u kategoriji seniora najbolјi je Aleksa Brbaklić iz KK „Džoker“.

U kategoriji školskog sporta najuspešnija pionirka je Jana Knežević iz OŠ „Avram Mrazović“ Sombor, najuspešniji pionir je Mihajlo Aleksić iz OŠ „Ivo Lola Ribar“ Sombor. Najbolјi nastavnik je Katarina Naumov iz OŠ „Dositej Obradović“ Sombor, a najuspešnija škola je OŠ „Dositej Obradović“. Najuspešnija omladinka je Valentina Ostrogonac iz Srednje tehničke škole, najuspešniji omladinac je Mihajlo Katanić iz Gimnazije „Velјko Petrović“, najbolјi profesor je Milan Marić iz Gimnazije „Velјko Petrović“, a najuspešnija škola je Gimnazija „Velјko Petrović“ Sombor.

U kategoriji sportske rekreacije nagrade su pripale Tijani Kabić, Jeleni Čortan, Svetlani Čule i Zoranu Iliću iz ARSU „Sledi me“. U kategoriji sportisti sa invaliditetom priznanje je uručeno Srđanu Vucelјi i Vinku Lemiću iz Sportskog udruženja za inkluzivni džudo „SENSEI – IN“ Sombor.

Specijalno priznanje za unapređenje, veliki doprinos i razvoj sporta u Somboru dobili su Želјko Jovišić, Milan Marić, Sava Zatezalo i Slavko Skušek.

Nagrada za vrhunske sportske rezultate van Sombora, doprinos i popularizaciju sporta pripala je košarkašu Nikoli Jokiću, košarkašu „Denver Nugetsa“, kao i Dejanu Kovačeviću, boćaru BK „Novi Beograd“ i svetskom prvaku u boćanju u disciplini miks krug.

Svečanost je ulepšao nastup Sare Stanimirović i Nemanje Vukićevića, učenika Muzičke škole „Petar Konjović“ Sombor.

U Srbiji je, prema popisu poljoprivrede u 2023. godini, registrovano 508.365 poljoprivrednih gazdinstava, što je 10 odsto manje u odnosu na anketu iz 2018. godine, ali je 24 odsto više pravnih lica, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Prema rezultatima popisa koje je sproveo RZS od 1.oktobra do 15.decembra 2023. godine, broj porodičnih gazdinstava iznosio je 506.323, što je 10 odsto manje nego 2018. godine, dok je broj pravnih lica iznosio 2.042 što je više za 24 odsto u odnosu na 2018. godinu.

Kada su u pitanju osnovni resursi, u Srbiji je 2023. bilo raspoloživo 4.073.703 hektara zemljišta, što je za 21,3 odsto manje nego 2018, a od toga korišćeno poljoprivredno zemljište je 3.257.100 hektara, što je 6,3 odsto manje nego 2018.

Pod šumom je 504.104 hektara što je 48,2 odsto manje nego 2018.

Nekorišćenog zemljišta je 122.257 hektara, što je 57,8 odsto manje nego 2018.

U Srbiji se stočarstvom prošle godine bavilo 313.495 gazdinstava, što znači da se, prema uporednoj jedinici od 10 gazdinstava, stočarstvom bavi šest od njih, dok se 2018. bavilo osam gazdinstava.

Prema rezultatima RZS, broj uslovnih grla je 1.495.933, što je 20 odsto manje nego 2018.

U stočnom fondu 2023. godine bilo je 725.408 goveda, što je 17,7 odsto manje nego 2018. godine.

Broj svinja je 2.263.705 smanjen je u odnosu na 2018. godinu 30,7 odsto.

Ovaca je bilo 1.702.682, što je 5,4 odsto manje nego 2018. godine, a broj koza je smanjen 31,5 odsto i bilo ih je 149.558.

Smanjen je i broj živine u odnosu na 2018. godinu pet odsto i bilo je 22.022.439.

Ukupna poljoprivredna radna snaga je 1.150.653 što je 14 odsto manje nego 2018. godine, dok su nosioci gazdinstava 77,2 odsto muškarci i 22,8 odsto žene.

Prosečna starost nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva je 60 godina, dok je svaki 11. nosilac gazdinstava mladji od 40 godina.

Prosečno poljoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno goveče, pet svinja, tri ovce, 43 komada živine i ima tri košnice pčela.

Izvor: danas.rs

Budući da broj obolelih od dijabetesa u svetu raste, jasno je da simptome poput umora i sve češćeg mokrenja treba proveriti. Bolest se javlja kada telo ne proizvodi insulin (kao kod tipa 1) ili ga ne proizvodi dovoljno (kao kod tipa 2).

Simptome dijabetesa tipa 2 je lako prevideti jer se mogu razvijati sporo. S obzirom na to, lekari upozoravaju da obratite pažnju na sledeće simptome.

Češće mokrenje

Češće mokrenje, naročito noću, može biti znak dijabetesa. Šećer se nakuplja u krvi umesto da ulazi u ćelije, a bubrezi prekovremeno rade kako bi se rešili viška šećera u krvi, pa češće odlazimo u toalet.

Pojačana žeđ

Kada je u krvi previše šećera, ćelije daju krvi više vode kako bi pokušale da razede taj šećer, tako da ćelije ostaju dehidrirane. Budući da su ćelije dehidrirane, šalju signal vašem telu da ste žedni, pa ljudi piju mnogo više.

Umor

Kad imate dijabetes tipa 2, vaše telo ne može da unese dovoljno glukoze u vaše ćelije, pa je uobičajeni simptom osećaj jakog umora.

Gubitak težine

Višak šećera obično skladištimo kao masnoću, a telo radi više jer ne unosi šećer u ćelije, a i dalje mu je potrebna energija, pa do energije dolazi razbijanjem masnih ćelija. Posledica toga je da ljudi gube na težini.

Genitalni svrab ili gljivična infekcija

Genitalni svrab može se pojavi kod dijabetesa tipa 2 jer se šećer izlučuje urinom, a to stvara okruženje idealno za rast bakterija, pa je povećana sklonost infekcijama, naročito urinarnim.

Rane koje duže zarastaju

Kad imate ranu, potrebna vam je dodatna energija da se nosite sa problemom. Kod dijabetesa tipa 2 telu nedostaje energije, a hranjive supstance ne dolaze do područja do kog bi trebalo. Tada se bakterije hrane i množe, pa rane sporo zarastaju.

Ako imate bilo koji od ovih simptoma, javite se svom lekaru za procenu i savet, prenosi index.hr.

Kada je Nikolina Bojić iz Apatina izabrana za najlepšu ženu Srbije na izboru za Miss 2012. godine, niko nije ni slutio da će joj zbog skandala nakon proglašenja biti oduzeta titula.

Nikolina Bojić je tada imala 25 godina, ali ubrzo se ispostavilo da je bila udata, što je protivno pravilima ovog takmičenja.

Bila je druga najlepša Srpkinja, a onda je otišla: Danas Jelena Mandić ima neobičan biznis u Kanu i sva su joj vrata otvorena

Gde je danas Dina Džanković koja je odbila titulu misice da bi se udala za brata Emine Jahović
A sećate li se kako je otkriveno da je prevarila naciju?

Najpre su procurile njene provokativne fotografije, pa se pronela priča da je udata, što se vrlo brzo ispostavilo kao tačno.

Otkriveno je da je lepa misica zaista u braku i to sa kanadskim teniserom Frenkom Dančevićem, što ju je i koštalo krune.

Međutim, kao da sve to nije bilo dovoljno, već se uskoro saznalo i da je slagala da je fitnes intruktorka, iako se ispostavilo da je u tom trenutku bila kuvarica u restoranu u Apatinu. Ipak, ona jeste naknadno upisala Višu školu za fitnes.

Nakon što je postala tema svih medija, lepa misica je završila u Hitnoj pomoći – jer joj je pozlilo. Povukla se na oporavak u Minhen, a spekulisalo se da je sa sobom ponela i krunu koja je bila vredna 5.000 evra.

U Minhenu je dala sve od sebe da se povuče iz javnosti, pa je tada obrisala i sve naloge na društvenim mrežama. U tom periodu stigla je i zvanična potvrda da jeste u braku sa Frenkom.

U novembru 2012. Nikolina je predala krunu Aleksandri Doknić, a organizatori su insistirali da sada bivša misica plati odštetu od 50.000 evra.

Nakon toga, ona i njen suprug mogli su da se pojave zajedno u javnosti. Organizovali su svadbu 2013. godine u Apatinu.

Izvor: zadovoljna.nova.rs

Torres del Paine je najveći i najposećeniji park prirode u Čileu, zauzima krajnji jug zemlje na takozvanoj "Ruti do kraja sveta", a po mnogima koji su ga posetili - zaslužuje titulu 8. svetskog čuda.

Posetioci sajta VirtualTourist proglasili su Nacionalni park „Torres del Paine“ u južnom Čileu za „osmo svetsko čudo“.

Torres del Paine je sa 5 miliona glasova od turista širom sveta pobedio u konkurenciji od 300 različitih destinacija iz 50 zemalja. Takmičenje je pokrenuto ranije ove godine.

„Sa svojim prirodnim lepotama koje izazivaju duboko poštovanje i pejzažima koji oduzimaju dah, nije ni čudo što su posetioci našeg sajta proglasili „Tores del Paine“ za pobednika“, rekla je Kimberli Stirdivant Vason, šef odeljenja za odnose sa javnošću i marketinga za VirtualTourist.

Torres del Paine je najveći i najposećeniji park prirode u Čileu, zauzima krajnji jug zemlje na takozvanoj „Ruti do kraja sveta“. Ovaj nacionalni park karakterišu izrazito visoke i oštre planine koje grandiozno okružuju krajolik, te čuvaju glečere, jezera i reke.

Smešten je u regiji poznatoj Patagoniji koja se odlikuje suvim i hladnim vremenskim prilikama.

„Čileanska Patagonija je neverovatno područje neograničene i netaknute prirode“, rekli su iz VirtualTourist, a Torres del Paine predstavili kao jednu od najupečatljivijih destinacija koje ovaj region može da ponudi.

Izvor: nova.rs

Srpska čitaonica „Laza Kostić“ Sombor priređuje u Svečanoj dvornici „Sava Stojkov“ (Velikoj sali Srpske čitaonice) prvi „Somborski sajam knjiga“.

Ovaj događaj trajaće od 2. do 4. februara, a svečano otvaranje zakazano je za petak, 2. februar, sa početkom u 11 sati. Istog dana, od 18 sati, zakazano je predstavljanje izdavačke delatnosti Srba u Hrvatskoj, dok su za subotu, 3. februar, predviđena dva književna događaja. Naime, drugog dana Sajma, od 11 sati, u Srednjoj sali Srpske čitaonice, biće održan okrugli sto naziva „Izdavaštvo izvan metropole: Iskustva i perspektive“, dok je predstavljanje knjige „Vila sa Čakora“ Nede Đukuć Borojević zakazano za 17 sati.

Kako najavljuju organizatori, radno vreme Sajma je od 11 do 18 sati prvog dana, od 10 do 18 drugog, dok će poslednji dan, 4. februara, Sajam za posetioce biti otvoren od 10 do 13 sati.

Izvor: Radio Apatin

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 1. februara, organizuje redovnu akciju davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji i da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Vozač autobusa Mile Žeželj (58) iz Stanišića kod Sombora osuđen je na četiri godine zatvora jer je 21. avgusta 2022. godine na delu autoputa od Leskovca do Niša, kod sela Pečenjevce, izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je poginula turistički vodić Nina Nićiforović (34) a 33 putnika povređeno.

„Osnovni sud u Leskovcu doneoe je prvostepenu (nepravnosnaznu) presudu kojom je Mileta Žeželja oglasio krivim zbog krivičnog dela teško delo protv beubednosti javnog saobracaja iz člana 297 st 4 u vezi člana 289 st 3 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine sa uračunavanjem vremena koje je okrivljeni proveo u pritvoru. Žeželj je obavezan da plati troškovevođenja postupka Osnovnom sudu i Osnovnom javnom tužilaštu u Leskovcu a oštećeni su upućeni na parnicu. Prema okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom “D” kategorije u trajanju od jedne godine. Na ovu presudu branilac okrivljenog je izjavio žalbu Apelacionom sudu u Nišu pa će predmet nakon obrade, biti dostavljen tom sudu na odlučivanje“, navedeno je u odgovoru lekovačkog pravosuđa na naš zahtev upućen po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja.

Do udesa je došlo nešto iza pet sati ujutro kada je autobus somborskih tablica firme „Severtrans“ a koji se kretao iz pravca Leskovca ka Nišu, iz neutvrđenih razloga, sleteo sa kolovoza, kretao se još par stotina metara van autoputa a zatim se prevrnuo na bok. Povređeni putnici vraćali su se iz Grčke sa letovanja, a veća tragedija je izbegnuta jer je jedna grupa sišla u Leskovcu neposredno pre udesa. Poveđene ljude je osim leskovačkih zdravstvenih službi zbrinjavala i Hitna pomoć iz Niša kao i Univerzitetski klinički centar iz ovog grada.

Kako je tada posvedočio niški lekar Matija Marković, koji je sa svojom medicinskom ekipom prvi stigao na lice mesta, zatekli su nemio prizor.

„Autobus je bio prevrnut u njivi, ljudi su bili uplašeni, zabrinuti… Odmah sam tu na licu mesta pregledao dva pacijenta, na sreću imali su lakše povrede. Prevezli smo ukupno petoro do niškog Univerzitetskog kliničkog centra, ostale povređene prevezle su kolege iz Leskovca što do njihove, što do niške bolnice“, objasnio.

S obzirom na to da je presuda prvostepena u nju nismo imali uvid pa nemamo saznanja o uzroku nesreće. Nezgoda se dogodila na potpuno ravnom kolovozu u uslovima dobre vidljivosti pa je moguće da je uzrok sletanja sa kolovoza umor, zdravstveno stanje vozača ili tehnička neispravnost vozila. Putnici su tvrdili da su usput pravili pauze, te da im je neverovatno da je vozač bio premoren.

Poginula devojka živela je u Novom Sadu gde je i studirala. Njena porodica je nakon nesreće medijima kazala da je Nina završila fakultet, odlično govorila engleski jezik i tražila posao u pravnoj struci, te da je nastradala poslesamo nekoliko turističkih tura kojima je bila vodič.

Izvor: nova.rs