Kao što je planirano, opština Apatin raspisala je Javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata od javnog interesa koje realizuju udruženja iz oblasti upravljanja vanrednim situacijama na teritoriji opštine Apatin u 2022. godini. Izdvojena su sredstva od 2,5 miliona dinara iz budžeta za ove svrhe.

Osim toga, raspisan je i Javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata crkava i verskih zajednica na teritoriji opštine Apatin, za tekuću godinu, a za ove potrebe lokalna samouprava izdvojiće 10 miliona dinara iz budžeta.

Oba javna konkursa traju do 3. februara.

izvor:025info.rs

- Nove pesme ne snimam jer je sad mnogo bolje da snimite jedan singl - rekla je pevačica

Pevačica Mina Kostić, za razliku od brojnih kolega koje se hvale da za njih nema zime, priznaje da na estradi vlada ogromna kriza, te da ona s ćerkom Anastasijom preživljava samo zahvaljujući tome što je celog svog života bila štedljiva i ima uštekan fond za crne dane.

- Nisam u krizi što se finansija tiče jer sam na vreme štedela. Nikada nisam bila neko ko se rasipa, pa sam spremno dočekala krizu koja vlada duže od dve godine. Nove pesme ne snimam jer je sad mnogo bolje da snimite jedan singl. On se zavrti, bolje prođe i možete lakše da zaradite. Ni drugi na estradi više ne snimaju ništa, može da vas laže ko kako hoće, ali vidite da je kriza i među pevačima. Lažu da zarađuju, kao što pojedini pričaju. Nađite nekoga ko snima album, svi dekintirali, samo se prave da nisu. Gde su računi, rashodi, treba para za sve to? - rekla je ona.

- Svi beže da rade po dijaspori, meni je, verujte, mnogo bolje u Srbiji. Ovde uvek uzmem veću lovu nego tamo, ali, naravno, svako neka bira za sebe najbolje. Odavno se ne guram nigde po estradnim krugovima, znam ko su mi prijatelji, a s kim nisam bliska ne čujemo se. Posvetila sam se sebi i detetu, muškarac mi ne treba jer to nije garancija za sreću - ispričala je Mina.

Mina je naglasila da joj je žao što nije imala više dece.

- Moje dete je moj blagoslov. Žalim što mi bog nije dao više dece, bar troje, ali on zna najbolje zašto je to tako. Moje dete se rodilo iz ljubavi, nije bilo potrebno da idem na silu i da sa svakim muškarcem rađam po jedno dete samo da udovoljim hiru, a da ne rastu uz oca. To nije poenta - ispričala je Mina za "Republiku" i istakla da ne bi sprečavala dete da i ono, kada poraste, ukoliko bude želelo, postane pevačica:

- Podržala bih ćerku kada bi krenula putem estrade jer je vaspitana i ne bih brinula. Ne bih joj dozvolila da joj ubacuju bakšiš u grudi, kao nekim pevačicama, to ne dozvoljavam ni sebi. Dostojanstveno se bavim svojim poslom i tako će uvek biti. Ženama jeste teže nego muškarcima jer važi pravilo da su ovakve i onakve, ali kad jasno postavite granice, onda nema problema.

izvor:telegraf.rs

Nije slučajno što su mnoge svetske dijete propagirale jednu jednostavnu istinu: ne jesti posle 18 sati.

Ovo pravilo nije univerzalno, ali naučnici su zaista dokazali da prejedanje noću dovodi do značajnog debljanja. Otkrili smo šta se događa s telom kada jedete noću, piše Hayat.ba.

Zašto smo noću posebno jako gladni?
Većina varanja dijete događa se naveče. Tri su razloga za to:

Fiziološki – jednostavnije, nedostatak hrane tokom dana

Skrivena glad – neuravnotežena prehrana tokom dana dovodi do nedostatka hranjivih sastojaka u telu

Psihološki – kada stres pokušavamo lečiti prejedanjem

Noću, po pravilu, osoba spava, telo se odmara i odjednom vam u želudac padne goveđi odrezak s pomfritom i salata prelivena crvenim umakom. Creva koja gotovo spavaju pokušavaju najbolje što mogu, ali, nažalost, nisu u stanju nositi se s takvom količinom hrane.

Hrana se ne probavlja pravilno, ne apsorbira se u tanko crevo, a u debelom crevu je izložena patogenoj mikroflori, što dovodi do stvaranja toksina.

Telo pati, opšte zdravlje se pogoršava. Štaviše, višak ugljikohidrata noću dovodi do velikog oslobađanja insulina, poremećena je preraspodela šećera u jetri i masnom tkivu, a masnoća se taloži u telu.

Kako sprečiti noćno prejedanje?
Jedite uravnotežene obroke tokom dana, otprilike 5 puta.

Pratite raznolikost prehrane i količinu proteina, masti i ugljikohidrata, makro i mikroelemenata koje unosite.

izvor:blic.rs

SOMBOR: Odeljenje za ginekologiju i akušerstvo Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ u Somboru, ove sedmice ponovo radi u punom kapacitetu.

Hiljadu beba iz zapadnobačkih opština rodi se svake godine u somborskom porodilištu, ali dve decenije nije bilo ozbiljnijih intervencija na samom objektu. U minula četiri meseca trajalo je renoviranje, a mnoge porodilje upućivane su u Suboticu i Novi Sad. Sada je porodilište uređeno, a predstoji dodatno opremanje.

- Dobili smo neke nove sadržaje, izolacionu sobu, apartman, proširena je prijemna ambulanta, uređen prostor za otpust beba i majki, omogućeni su uslovi da i otac može prisustvovati porođaju. Kompletno su zamenjeni plafoni i podovi, urađeni su antistatik podovi, nova ventilacija i kondicioniranje vazduha za rađaonu, predporođajnu salu i drugo – potvrdio je dr Dragan Rastović, direktor Opšte bolnice.

On se zahvalio gradonačelniku Sombora Antoniju Ratkoviću na inicijativi za donatorsku večeru, kojoj su se odazvali privrednici, a u toku je javna nabavka za medicinsku opremu i nameštaj za renovirano porodilište.

I Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” nastavila je akciju Bebiteka, u saradnji sa „Sinagoga” d.o.o. Svakog meseca, prvorođenog dečaka i prvorođenu devojčicu, očekuju bebi paketići koji sadrže knjigu i opremu za bebe, kao i godišnja članarina u gradskoj Biblioteci za celu njihovu porodicu.

izvor:dnevnik.rs

Ministarstvo za zaštitu životne sredine raspisalo je danas konkurse za zamenu kotlova u javnim ustanovama i toplanama, ložišta u domaćinstvima, za pošumljavanje i zaštitu zemljišta.

Po 100 miliona dinara opredeljeno je za konkurse putem kojih se sufinansiraju projekti pošumljavanja i zaštite zemljišta kao prirodnog resursa, 200 miliona će biti podeljeno u okviru konkursa za zamenu i rekonstrukciju kotlarnica, a 150 miliona dinara za projekte smanjenja zagađenja vazduha iz individualnih izvora.

Ministarka Irena Vujović rekla je da je gradovima i opštinama ove godine kroz ova četiri konkurs na raspolaganju ukupno 550 miliona dinara i uputila je poziv lokalnim samoupravama da iskoriste podršku države i da u narednih 20 dana kandiduju projekte, kako bi na taj način unapredili kvalitet vazduha i zemljišta u svojim sredinama.

– Prošle godine smo imali dobru saradnju sa lokalnim rukovodstvom i više od 50 gradova i opština iskoristilo je podršku države da zameni kotlove u pravnim licima i domaćinstvima ili da pošumi deo teritorije – navela je ministarka, prenosi sajt Vlade Srbije.

Prema njenim rečima, Ministarstvo je podržalo više od 800 domaćinstava da pređu na ekološki prihvatljivije energente, a zamenjene su i kotlarnice u Valjevu, Kosjeriću, Novom Pazaru i brojnim drugim lokalnim samoupravama.

Ona je navela podatak da je, zahvaljujući sredstvima koja su dodeljena putem javnog konkursa u 2021. godini, Srbija bogatija za više od 150.000 novih sadnica.

Prema njenim rečima, projekti će biti birani prema unapred utvrđenim kriterijumima, a preliminarna rang-lista biće objavljena na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.

izvor:025info.rs

Novobeogradska tehnička škola „Zmaj“ raspisala je konkurs za učenike završnih razreda osnovnih škola sa teritorije cele Srbije, čiji je zadatak mešovitog karaktera, uključivao je kreativni rad, ali i poznavanje prirodnih nauka, odnosno hemije.

Đacima je stavljeno u zadatak da osmisle i izrade efektan slogan na srpskom jeziku, a sve od simbola hemijskih elemenata.

Pristiglo je preko 250 radova, a nagrađena je Milica Miladinović iz Osnovne škole „Branko Radičević“ iz Odžaka, sa sloganom „VOLiMo NaUKU“. Učenica je nagrađena majicom sa ištampanim sloganom. Pored nje, nagrađeni su još i Srna Čolović iz Aleksinca i Vasilije Milentijević iz Leposavića.

Milena Mitić, nastavnica hemije iz OŠ „Branko Radičević“ istakla je da ovakvi konkursi služe popularizaciji nauke i animiranju učenika da se studioznije njome bave.

-Mi smo poslali oko deset slogana i pobedili smo, zbog čega sam ja veoma ponosna i deca su srećna zbog toga – saopštava Mitić.

Nagrađena učenica istakla je kako bi bilo korisno kada bi ovakvih konkursa bilo više i češće.

izvor:025info.rs

U subotu, 29. janura, sa početkom u 11 sati, u Velikoj sali Kulturnog centra Apatin biće odigrana predstava za decu „Lenji Raša“. U predstavi igraju Slobodan Boda Ninković i Jovica Jocko Tišma.

Ovaj urnebesno šašav mjuzikl za vrednu decu govori o jednom Radiši kog su zvali Lenji Raša zato što je mnogo voleo da spava, posebno kad dođe u školu. Učitelj je s njim imao grdne muke. Prvo da ga probudi, a posle i da ga nečemu nauči. E, o tome kako izgleda jedan Rašin školski dan pričaće i pevaće Boda kao učitelj i Jocko kao Lenji Raša.

Cena ulaznice iznosi 250 dinara, a prodaja ulaznica na blagajni, na dan predstave, od 9,30 časova.

izvor:apatinskenovine.rs

Putovanja, putovanja. Pružaju neizmernu sreću i radost svima koji imaju priliku da se u takvo iskustvo upuste, a ponekad nam se zbog te euforije desi da nam glava pobegne u oblake, te da zaboravimo nešto što će nam na tom putu biti potrebno

Mnogi ljudi ove stvari uvek izgube na aerodromu! Evo kako da do toga ne dođe

Ključevi

Izgubljeni ključevi svakako su jedan od najvećih klišea ljudske rase. Kada je ovaj predmet u pitanju, uopšte nije neophodno da izađete iz kuće da bi se oni sakrili, a kad ipak izađete iz kuće, oni se sami sakriju u kutak vaše torbe gde nikada ne biste pogledali. Kada dođete na aerodrom, šanse da izgubite ključ od kuće kao da statistički postaju veće. Zato kada krenete na put ostavite rezervne ključeve nekom vama bliskom za slučaj da se ipak desi da ih izgubite. Da biste se osigurali da do toga ne dođe instalirajte jednu od mnogobrojnih aplikacije za pronalazak ključeva.

Odeća

Bilo da su u pitanju detalji ili je ceo kofer stvari izgubljen na aerodromu neretko se dešava da odeća ostane izgubljena u putu. Kaiševi i napčare za sunce gube se vrlo lako, a pretpostavlja se da ih ljudi skidaju kada se presvlače. Preporuka je da ih ne skidate tokom boravka na aerodromu, te da naočare ako ih skidate ipak spakujete u torbu odmah.

Kada je u pitanju kofer, najbolje što možete da uradite je da instalirate aplikaciju za pronalažanje prtljaga tako da u slučaju da ako ode nekim drugim letom uvek možete da nađete.
Telefon i laptop

U žurbi da stignu na let mnogi ljudi torbu sa laptopom ostave u čekaonici ili zaborave da ponese telefon sa stola gde su do pre par trenutaka pili kafu. Odvojite minut pre nego što uletite u avion, proverite da li ste nešto izgubili, a u slučaju da niste to uradili, najbolje što možete da uradite jeste da povežete sve svoje elektronske urađaje, tako da uvek možete da ih nađete ako ne stanu putem mejla ili google naloga.

izvor:alo.rs

Gradsko veće grada Sombora održalo je danas 82. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo petnaest tačaka.

Između ostalog, članovi Gradskog veća odobrili su da se populaciona mera Servis za podršku roditeljstva finansira i u 2022. godini. Ovaj servis, koji radi pod okriljem Crvenog krsta Sombor, od 2018. godine pruža usluge pranja i peglanja veša, u Somboru i pet naseljenih mesta, za zaposlene samohrane roditelje, zaposlene roditelje sa dvoje i više dece i zaposlene roditelje sa starijim članom domaćinstva. Cilj je da se na ovaj način roditeljima olakša i poveća količina slobodnog vremena kako bi ga proveli sa svojom decom.

Na 82. sednici Gradsko veće odobrilo je da se nastavi sufinansiranje projekta „Nauči nemački“ Humanitarnog udruženja Nemaca „Gerhard“ u 2022. godini. Projekat je namenjen predškolarcima i realizuje se u bilingvalnoj grupi Predškolske ustanove „Vera Gucunja“.

Gradsko veće prihvatilo je i predlog za raspisivanje javnog konkursa za finansiranje ili sufinansiranje programa/projekata udruženja koja neguju identitet nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica na teritoriji Grada Sombora, za šta su u gradskom budžetu izdvojena sredstva u ukupnom iznosu od 2.000.000,00 dinara. Konkurs će biti objavljen 28.01.2022. godine u „Somborskim novinama“ i na zvaničnom sajtu Grada Sombora.

U prostorijama Poljoprivredne stručne službe Sombor danas su se održale sednice radnih grupa za izradu Plana razvoja Grada Sombora 2022-2028.

Sednice su Održane za oblasti: konkurentnost privrede i zapošljavanje; infrastruktura, urbanizam i komunalne delatnosti; društvene delatnosti: mladi, kultura, sport, mediji i odnosi sa javnošću; obrazovanje, socijalna i zdravstvena zaštita; zaštita životne sredine i energetska efikasnost.

Sredstva u iznosu od milion dinara za projekat izrade Plana razvoja Grada Sombora 2022-2028. obezbedio je Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu putem konkursa, dok je Grad Sombor u budžetu izdvojio nešto manje od 200 hiljada dinara.