Sombor.info

Kada ću dobiti novac, u kom roku moram da ga podignem, i da li država ukoliko to ne učinim u narednih nekoliko meseci, ima pravo da ga povuče sa računa predstavljaju tri najčešća pitanja kada govorimo o novačanoj pomoći države.

Ukoliko ste ispravno popunili prijavu novac možete očekivati najkasnije do 7. juna kada je i poslednji rok države za isplatu. Redosled isplate ne zavisi od toga kada ste se prijavili, već od banke u kojoj imate račun. O bankama na čije će se račune puštati novac danas, sutra ili neki drugi dan, odlučuje država.

Odgovor na pitanja poput “Zašto sam ja dobila sto evra, a nije moj suprug koji je u istoj banci i koji se prijavio za pomoć isti dan kao i ja?”, je taj da je moguće i da se novac na račune jedne banke pušta iz više puta tokom nekoliko dana.

Kako je potvrđeno iz Ministarstva finansija, novac stoji na računu dok ga vlasnik ne podigne, tako da rok za podizanje novca ne postoji i država ne može da ga povuče.

“Važna informacija je i to, da ako je lice preminulo, novac će se naći u njegovoj ostavinskoj masi”, potvrđeno je u resornom ministarstvu, prenosi Blic.

Izvor: blic.rs

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić posetila je danas Sombor i u pratnji gradonačelnice Dušanke Golubović obišla radove na rekonstrukciji centralne gradske pijace.

Gradonačelnica Dušanka Golubović ovom prilikom zahvalila se na podršci koju Vlada pruža za brojne projekte koji su od velikog značaja za Grad Sombor.

„Iskoristili smo posetu predsednice Vlade Gradu Somboru pre svega da ukažemo na sve ono što je za Grad Sombor značajno, za brojne projekte koje smo započeli, neke od njih realizovali i svakako za sve one koje još imamo u planu, računajući pre svega na podršku Vlade Republike Srbije i resornih ministarstava, što su oni i do sada činili. Ukazaću na to, pre svega, na projektu Grašalković palate, palate kulture koja je svakako kruna našeg ulaganja u kulturnu infrastrukturu, gde smo do sada imali kvalitetnu podršku Vlade, kako preko konkursa Ministarstva kulture, tako i preko konkursa Ministarstva privrede i u tom smislu svakako da je ova podrška za nas od velikog značaja, s obzirom da smatram da je reč o jednom velikom projektu, koji će biti prepoznat ne samo u okrugu neko i mnogo šire. Danas se nalazimo na prostoru gradske pijace čija rekonstrukcija je takođe u toku, pre svega sa našom željom da ovaj prostor, koji predstavlja i mesto na kome se susreću i istorija i kultura i nasleđe, uredimo uz očuvanje svega onoga što Sombor predstavlja i to smo svakako i do sada činili, uz adekvatnu dozvolu Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Zahvaljujemo se predsednici Vlade što je našla vremena da poseti Sombor i na mogućnosti da iskažemo sve ono što mislimo da su perspektive i potencijali našeg grada. Važno je napomenuti da, pored toga što Grad Sombor radi na očuvanju svog kulturnog nasleđa, mnogo projekata ima i u zaštiti životne sredine, kako kada je u pitanju gradska deponija, tako i kada je u pitanju rekonstrukcija prečišćivača otpadnih voda, ali svega ovoga zapravo ne bi bilo u dovoljnoj meri, da nema adekvatne podrške Vlade. Ova podrška svakako za nas od najvećeg značaja jeste, s obzirom na juče održanu sednicu na kojoj su donete za nas ključne odluke i kada je u pitanju oblast zaštite životne sredine, s obzirom da je Vlada tokom jučerašnjeg dana usvojila odluku kojom pripaja Veterinarsku ustanovu „Proteinka“ „Energozelenoj“ u Inđiji i to su poslednji koraci ka tome da ovaj problem i konačno rešimo“ izjavila je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić naglasila je da svi potencijali koje Sombor ima polako postaju prepoznati u jednom širem krugu ovog dela Evrope.

„U mom mandatu u Vladi Republike Srbije, ne samo kao predsednica Vlade nego i kao ministarka u toj Vladi od 2016. godine, treći put sam u Somboru, prelepom gradu i iskoristila bih ovu priliku da pozovem sve građane Republike Srbije da dođu u Sombor i vide jedan od najlepših gradova ne samo u Srbiji, nego i ovom delu Evrope. Drago mi je što vidim da se svaki put kad dođem mnogo radi u Somboru, da ga podižemo, da renoviramo i ulice i zgrade i da sve ono što Sombor ima, a čini mi se da je najbogatije od toga kulturno nasleđe, da polako postaje očigledno. Bila sam u somborskoj Gimnaziji, jednoj od najboljih gimnazija u Republici Srbiji, kada smo trebali da dozvolimo specijalizovano IT (informatičko) odeljenje, nakon toga smo i to rešili. Danas ima dva odeljenja u somborskoj Gimnaziji i pored Matematičke gimnazije u Beogradu i još par škola u Srbiji, odatle izlaze zaista neki od najboljih, najvećih talenata u Republici Srbiji“ rekla je predsednica Vlade Ana Brnabić i dodala da Somboru predstoji realizacija još mnogih projekata:
„Završili smo prvu fazu rekonstrukcije Doma zdravlja, u pripremi je tenderska dokumentacija za drugu fazu. U pripremi je tenderska dokumentacija za dva gerontološka centra i za Opštu bolnicu u Somboru. Rešili smo nasip, pripremamo dokumentaciju za sistem vodosnabdevanja i mnoge druge stvari“ izjavila je Brnabić.

Agrobiznis centar za ruralni razvoj i razvoj poljoprivredne proizvodnje (Agrobiznis centar) osnovan je u okviru mera populacione politike koje su bile planirane za 2019. godinu, sa osnovnim zadatkom da pomogne mladim poljoprivrednim proizvođačima da pokrenu, osnaže i prošire svoj biznis, bilo putem saveta, bilo putem direktnih subvencija.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović prilikom posete Argobiznis centu, u četvrtak 28. maja, istakla je da je cilj ovog centra da pruži dobru i kvalitetnu podršku, kako mladim bračnim parovima, tako i parovima koji u seoskim domaćinstvima obavljaju poljoprivrednu delatnost, da kroz mere koje Agrobiznis centar promoviše ostvare bilo dodatne, bilo osnovne prihode za život.

„Imali smo već i jedan konkurs na kome smo dodelili prva podsticajna sredstva i možemo da kažemo da je odziv naših sugrađana bio i izvan očekivanog i videli smo da zapravo ove mere imaju itekako smisla i potrebe, da je bilo mnogo dobrih i kvalitetnih ideja i da ovu podršku treba i nastaviti i proširiti više. Svakako da smo za ovu godinu planirali i nova sredstva čija raspodela je upravo u toku. Konkurs je raspisan i ovom prilikom želim da afirmišem sve one koji imaju kvalitetne ideje da se prijave. Tokom ove godine planirano je i istraživanje na temu, pre svega, prikazanih potreba, rezultata i efekata koje su ove mere ostvarile, kako sa prvog, tako i sa drugog konkursa, kako bi kasnije još kvalitetnije mogli naše mere da usmerimo upravo prema malim proizvođačima, prema mladima koji žele da se bave poljoprivredom, i da im na adekvatan način nastavimo podršku i podstaknemo i neke druge proizvodnje koje možda do sada ovim konkursima nismo prepoznali“ izjavila je gradonačelnica.

Tehnički sekretar Agrobiznis centra Milica Radin rekla je ovaj centar pomaže i ljudima koji tek počinju da se bave poljoprivredom da otvore svoje gazdinstvo, da konkurišu na razne konkurse, isto kao i već osnovanim proizvodnjama.
„Mi, pre svega pomažemo ljudima u kreiranju i proširenju njihove poljoprivredne proizvodnje. Kao što mi dajemo subvencije, tako postoje razni fondovi na kojima oni mogu da apliciraju, a mi takođe možemo da im pomognemo oko kreiranja biznis planova i u prikupljanju dokumentacije“ rekla je Milica Radin.

Agrobiznis centar se nalazi u ulici Laze Kostića broj 5 u Somboru i otvoren je svakog radnog dana od 8 do 15 časova, a zainteresovani mogu da se informišu i putem sajta agrobizniscentar.rs gde se objavljuju konkursi i aktuelnosti.

Iz somborske bolnice obaveštavaju javnost da će grudna ambulanta Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor koja se nalazila na adresi Vojvođanska ulica 75, od dana 01.06.2020. godine biti premeštena na novu adresu u Somboru, ulica Mite Popovića 12, zgrada Odseka za plućne bolesti, TBC i reumatologije.

Svi pulmološki bolesnici koji budu hitni slučajevi i dalje će se primati na Odeljenje za plućne bolesti Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, ulaz na portirnicu iz ulice Sime Matavulja.

Korisnici prava na dečiji dodatak kojima je pravo produženo Zaključkom Vlade Republike Srbije do okončanja vanrednog stanja ( 6. maja), treba da podnesu zahtev prema uobičajenoj proceduri, koja je bila u primeni do početka vanrednog stanja. Zahtev sa neophodnom dokumentacijom za utvrđivanje činjeničnog stanja se podnosi na pisarnici Gradske uprave Grada Sombora, šalter br. 6.

Zahtevi se mogu poslati i preporučenom pošiljkom na adresu: Gradska uprava Grada Sombora, Odeljenje za društvene delatnosti ( soba br. 56), Trg Cara Uroša br 1, 25101 Sombor.

Za sve dodatne informacije možete se obratiti na br. telefona 025/ 468-196 ili 468-275 ili putem mejla Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Godinama unazad u Somboru, inače daleko sklonijem ekološkim dvotočkašima – biciklima, puno pažnje se posvećuje i onima koji preferiraju adrenalin i miris benzina, odnosno motocikle.

Upravo zbog toga Moto klub „Bezbednost“ iz Beograda je i ove godine u najzelenijem gradu u Srbiji, na jednoj od betonskih „prizmi“ namenjenih prikupljanju šećerne repe u salaškom naselju Gradina, organizovao trening bezbedne vožnje u trajanju od tri dana.

Kao što im i ime govori, entuzijastima MK „Bezbednost“, predvođenim Vitomirom Golušinom kao predsednikom kluba, najvažnije poslanje je upravo to, bezbednost svih učesnika u saobraćaju.
- Radimo sa decom, sa najmlađima, radimo i sa starijim, da kažem bajkerima ili motociklistima. Osnovna misija MK „Bezbednost“ je u stvari pravilno ponašanje u saobraćaju i smanjenje saobraćajnih nezgoda motociklista. Danas je malo teži dan, pošto je u pitanju napredni trening na kojem se radi niz vežbi koje su vezane za balans sa motorom, za pogled, za pravilnu upotrebu kvačila, kočenja… Izuzetno je zahtevan trening jer je to otprilike onaj trening koji se radi sa policijom – pojasnio je Golušin.

Osnovni trening bezbedne vožnje predstavlja niz vežbi koje treba da nauče motociklistu kako pravilno da vozi motor, kako da upravlja pogledom, kako se pravilno koči i izbegava prepreka u iznenadnim situacijama. Na naprednom treningu to je sasvim drugačije.

- Vežbe su mnogo, mnogo zahtevnije i teže, tako da će se danas raditi do pet sati i na kraju će imati jedno polaganje gde ćemo onda uz štopericu videti za koje vreme mogu to da urade – dodao je Golušin pravila treninga koji organizuje ovaj beogradski klub.

Da cela akcija ima smisla najbolje je potvrdila činjenica da je bilo puno zainteresovanih, koji svaki trenutak slobodnog vremena provode na dva točka, kao što su Goran Romer i Zlatko Krempatić.

- Prijavio sam se čisto da bih stekao još više iskustva u vožnji motora, svaki dan ga koristim, pa da se nešto i nauči. Lepo, korisno i stvari koje do sada nismo nikada radili sada su nam pokazali koliko možda i ne znamo da koristimo svoja vozila - posvedočio je Romer, dok se za Zlatka Krempatića trening pokazao, kako kaže, neočekivano naporan. - Ja sam prošao glavni kurs prošle godine, a kako sam, po mišljenju glavnog instruktora Golušina već osposobljen da uđem u napredni trening, pokušaću da opravdam njegovo poverenje.

Igor Nađbabi iz Novog Sada kaže da se na trening bezbedne vožnje prijavio zato što smatra da je jako dobar kurs, mada motocikle vozi još od svoje dvanaeste godine.

- Prošle godine sam saznao za ovaj početni kurs, otišao na njega i oduševio sam se, mada jako dugo vozim motor, pošto sam stvarno čuo dosta dobrih stvari koje su mi kasnije popravile vožnju ali i razmišljanje o bezbednoj vožnji. Evo, danas smo došli na ovaj napredni kurs da i njega savladamo, tako da u svakom slučaju preporučujem svim motorašima da razmisle o tome, pošto je kurs stvarno dobar i vredan tako da ga i vredi položiti - rekao je Nađbabi.

Izvor: dnevnik.rs

Ova manifestacija posvećena je najkarakterističnijem pesniku srpskog romantizma i najlepšoj ljubavnoj pesmi Santa Maria della Salute. Održaće se osmi put u sredu, 3. juna u 12 časova, u dvorištu Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke (Trg cara Lazara 3), uz poštovanje svih propisanih preventivnih mera koje se odnose na sprečavanje širenja zarazne bolesti COVID-19.

Manifestaciju Dan Laze Kostića organizuju Gradska biblioteka Karlo Bijelicki i Udruženje građana Ravangradsko proleće.

Žiri pesničke povelje Venac Laze Kostića, u sastavu Stojan Berber, Saša Radojčić i Goran Malbaša, doneo je odluku da ove godine Venac Laze Kostića pripadne Ivanu Negrišorcu.

Svečano uručenje nagrade moći ćete da pratite uživo video prenosom na društvenim mrežama.

Ivan Negrišorac (prof. dr Dragan Stanić), književnik i predsednik Matice srpske u Novom Sadu. Rođen je 31. maja 1956. u Trsteniku. Filozofski fakultet na Grupi za jugoslovenske književnosti i srpskohrvatsi jezik završio je u Novom Sadu 1979. godine. Magistrirao je 1991, a 2003. godine doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Piše poeziju, prozu, dramske i kritičke tekstove, bavi se proučavanjem srpske književnosti i kulture. Objavio je preko 250 kritičkih, teorijskih i književnoistorijskih tekstova u periodici i naučnim zbornicima.

Objavio je knjige pesama: Trula jabuka (1981, Nagrada ‘’Goran’’ ѕa mlade pesnike); Rakljar. Želudac (1983); Zemljopis (1986); Toplo, hladno (1990); Abrakadabra (1990, Nagrad Društva književnika Vojvodine za knjigu godine); Hop (1993); Veznici (1995, Nagrada ‘’Đura Jakšić’’); Prilozi (2002); Potajnik (2007, Zmajeva nagrada Matice srpske); Svetilnik (2010, Nagrade ‘’Rade Drainac’’, ‘’Branko Ćopić’’ i Žička hrisovulja); Potajnik (2011); Kamena čtenija (2013); Čtenija (2015); Matični mleč (2016); Izložba oblaka (2017); Ogledala Oka Nedremana (2019); roman Anđeli umiru (1998), kao i drame: Fredi umire (1987), Kuc-kuc (1989), Istraga je u toku, zar ne? (2000), Vidiš li svice na nebu? (2006, Nagrada ‘’Unirex’’ za dramu). Objavio je kritičke monografije: Legitimacija za beskućnike. Srpska neoavangardna poezija: poetički identitet i razlike (1996) i Lirska aura Jovana Dučića (2009).

Pesme su mu prevođene na engleski, ruski, nemački, francuski, mađarski, slovenački, slovački, rusinski, makedonski, češki, grčki i kineski jezik.

Izvor: nasemesto.rs

Gradska biblioteka Karlo Bijelicki digitalizaciju Somborskih novina, značajnog izvora informacija o životu Grada, započela je 2012. godine. Digitalizacija brojeva Somborskih novina podrazumeva skeniranje stranica, njihovu stručnu obradu, izradu meta podataka i ključnih reči za pretragu. Trenutno je na sajtu Gradske biblioteke dostupno 1367 brojeva SN odnosno 15.500 stranica, pretraživih po imenima, ključnim rečima i predmetima.
Digitalna zbirka je dalje u izgradnji, a zahvaljujući i angažovanju stručnih i osposobljenih lica po programima Javnih radova Nacionalne službe za zapošljavanje iz godine u godinu raste i dostupna je na sajtu Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki“.

Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki“ na svom internet portalu (www.biblioso.org.rs) nudi bogatu digitalnu zbirku zavičajne periodike, elektronsko izdanje časopisa za kulturu "Dometi“ i elektronske knjige iz izdavačke produkcije biblioteke.

U digitalnoj zbirci možete čitati zavičajnu preriodiku: http://www.biblioso.org.rs/digitalna_arhiva

Bačka (1878–1914) – Bácska, prvi značajan politički list na mađarskom jeziku u Somboru.
Golub (1879–1913) je pokrenut 1879. godine kada Srbi nisu imali drugi dečji list. Na svojim stranicama okupljao je celokupnu modernu srpsku književnost. Svoje čitaoce imao je u svim krajevima srpstva.
Rodoljub (1880–1882), nedeljni list za narodnu prosvetu, privredu i zabavu spadao je u red najboljih srpskih nepolitičkih listova, ali je svojim sadržajima ipak podržavao politiku Narodne stranke, zbog čega se suočavao sa kritikom civilnih i školskih vlasti.
Godišnjak Istorijskog društva Bačko-bodroške županije (1885-1918)
(A Bács-Bodrog vármegyei Történelmi Társulat Évkönyve) - Godišnjak je i danas dragocen izvor radova i podataka o istorijskoj prošlosti Bačko-bodroške županije. Za vreme izlaženja okupljao je brojne saradnike među kojima treba pomenuti Ede Margalića, Đerđa Radića, Gabora Grosšmita, Imre Fraja, Vilmoša Donosloviča.
Sloga (1905–1914), nedeljni politički list ujedinjene srpske inteligencije, imuna na strančarstvo, vremenom je nadrasla provincijski mentalitet i stekla najveći broj pretplatnika u Vojvodini u to vreme.
Glas naroda (1928–1941) je bio vanpartijski list nacionalne orijentacije. Za vreme svog izlaženja ubrajan je među najbolje uređivane srpske listove van Beograda.
Naše novine (1943–1944), politički, ekonomski i društveni list bio je štampan latinicom i bio je namenjen Hrvatima i Bunjevcima. Pažnju je posvećivao bunjevačko-šokačkoj kulturi i običajima.
Somborske novine (1954–) - Lokalni nedeljnik.

Časopis za kulturu Dometi izdaje Gradska biblioteka Karlo Bijelicki iz Sombora. Prvi broj objavljen je oktobra 1974. Časopis registruje i vrednuje savremeno književno i umetničko stvaralaštvo u Srbiji objavljivanjem originalnih književnih i naučnih radova i praćenjem kulturnih zbivanja. Časopis donosi i tematske blokove posvećene različitim književnim pravcima i njihovim predstavnicima koji nemaju adekvatnu recepciju u periodici danas.
http://www.biblioso.org.rs/knjige/cat/dometi

Na sajtu možete pročitati i elektronska izdanja knjiga u izdanju Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki“. http://www.biblioso.org.rs/knjige/cat/e-biblioteka

Izvor: RTV

Aktuelnim problemima sa epidemijom koronavirusa, već se zaboravilo, prethodili su učestali zimus izveštaji o kritičnom stepenu kvaliteta vazduha koji udišu skoro svi građani Srbije, pa tako i oni u našem najzelenijem gradu - Somboru.

Zbog toga su ovih dana iz Odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine uputili poziv za učešće u javnoj raspravi o nacrtu Kratkoročnog akcionog plana za zaštitu vazduha na teritoriji ovog grada u naredne tri godine.
Javna rasprava će potrajati do 8. juna, dok će dan kasnije biti upriličena i javna prezentacija nacrta Kratkoročnog akcionog plana za zaštitu vazduha za period 2020-2023. godine, a građani će do tog roka moći da dostave svoje predloge i komentare na adresu Odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine (Trg Cara Uroša 1) ili elektronskom poštom Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Nadležni su u uvodu ovog dokumenta naveli da područje povećanog zagađenja može biti cela teritorija grada, naročito u zimskom periodu dok traje grejna sezona, zbog velikog broja individualnih domaćinstava koja kao energente koriste ugalj i drva, odnosno zbog zastarelih industrijskih postojenja. Naime, prema zvaničnim statistikama na teritoriji Sombora i okolnih sela evidentirano je u poslednje vreme gotovo 21.700 domaćinstava koja se greju na drva, drva i pelet, kao i da među gotovo 30.000 vozila nepunih 9.000 ima euro 3 motor, koji posle jula 2021. godine više neće moći da se registruju.

Dok detalji merenja brojnih parametara kvaliteta vazduha mogu da predstavljaju dobre smernice stručnim licima, samim Somborcima je najvažniji set predloženih mera koji akcionim planom predviđa da u strogom centru grada tehničkom regulacijom sve ulice budu određene za jednosmerne, odnosno da se izgrade kružni tokovi današnjih raskrsnica Prvomajskog bulevara, Ulice Josifa Pančića i Staparskog puta, odnosno venaca Vojvode Stepe Stepanovića i Vojvode Petra Bojovića sa Ulicom Arsenija Čarnojevića što bi uslovilo i uklanjanje postojeće merne stanice.

Predviđa se analiza opravdanosti autobuskih stajališta u vezi sa uvođenjem gradskog prevoza, zabrana uvoza vozila sa euro 3 motorima, kao i kontrola emisije zagađujućih materija. Planira se i podizanje ekološke svesti građana i razvoj sistema zelenih površina tako da tokom 2020. godine bude posađeno 7.755 sadnica drveća i 4.783 sadnice drvenastog šiblja.

Mada je nepoznato kako bi sami Somborci subjektivno ocenili kvalitet vazduha koji udišu, nacrt Kratkoročnog akcionog plana svrstava somborski vazduh u prvu kategoriju, odnosno u čist ili neznatno zagađen vazduh. Objavljeno je da od polovine januara 2019. godine dnevne koncentracije sumpor dioksida nisu prelazile granične vrednosti, a da su dnevne koncentracije azot dioksida u 99,2 odsto izveštaja bile u klasi „odličan”. Ozbiljniji poremećaji, po dostupnim merenjima, u prethodnoj godini registrovani su kod dnevnih koncentracija suspendovanih čestica PM10, koje su naučno opravdano stekle status najvećeg krivca za potencijalno narušavanje zdravlja ljudi. Nepunih 60 odsto vremena kvalitet vazduha bio je rangiran kao odličan, 15,4 odsto - dobar, a 15,1 odsto – prihvatljiv, a podaci merenja govore da su se tokom 31 dana prošle godine dogodila prekoračenja.

Zagađenje iskazano i uz retka merenja

Odgovorni za izradu Nacrta akcionog plana su objavili da u po jednoj od kotlarnica uljare „Novo Sunce“ i obućarske industrije „Proyeti“ postoji prekoračenje emisije ugljen monoksida, odnosno praškastih materijala, koje u većim količinama od dozvoljenih izbacuje i parni kotao na tehničku mast iz Veterinarske ustanove „Proteinke“, odnosno gradske kafilerije koja godinama unazad zagorčava život Somborcima pošto se iz nje širi nesnošljiv smrad. Granične vrednosti azot dioksida izmerene su na kotlarnicama JKP Energana u ulicama Nike Maksimovića i Svetozara Miletića. Inače, monitoring kvaliteta vazduha u Somboru vrši se na dve lokacije, na mernoj stanici Venac Stepe Stepanovića i Arsenija Čarnojevića i u Milete Protića, kod Energane. Ukazano je da se izveštaji dobijaju jednom mesečno, što je po oceni autora Nacrta veliki nedostatak u pružanju informacija o kvalitetu vazduha u realnom vremenu.

Izvor: dnevnik.rs

Crveni krst Sombor, u saradnji sa partnerima iz Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine, u petak, 29. maja 2020. godine organizuje akciju dobrovoljnog davanja krvi.

Akcija će se odvijati u terminu od 09.00 do 12.00 časova u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Mole se sugrađani da ukoliko imaju prehladu, kašalj, kijanje, povišenu telesnu temperaturu, ili su bili u kontaktu sa bolesnom osobom čiji simptomi liče na infekciju korona virusom, ne dolaze na akciju dobrovoljnog davanja krvi.