Sombor.info

Tradicionalni, XXIII "Somborski kotlić" biće održan u subotu, 20. juna 2020.godine na Trgu Svetog Trojstva.

Manifestacija "Ulica starih zanata" će biti održana od 18. do 20.juna 2020. godine na Trgu Svetog Đorđa. Kao i prethodnih godina, obuhvatiće prodajnu izložbu zanatskih proizvoda i rukotvorina uz prateći zabavno-muzički program.

Sombor želi da održavanjem ovih manifestacija među prvima u Srbiji pokrene oporavak turističkog sektora. TOG Sombor je započeo proces organizacije manifestacija nakon ublažavanja mera Vlade Srbije i na osnovu dostupnih informacija nadležnih institucija.

O uslovima učešća u predstojećim manifestacijama, blagovremeno ćemo obavestiti javnost.

Tretman suzbijanja larvi komaraca sa zemlje na teritoriji Grada Sombora vršiće se 22. i 23. maja, sa početkom u 8.00 časova.

Tretman će se vršiti kompanija „Eko san plus“ preparatima LARVASTOP ZG i PIRIPROX ZG koji nisu opasni za pčele.

Tretiraće se priobalje reka, izlivi reka, kanali, jezera i bare, na lokalitetima Sombor, Stapar, Doroslovo, Kljajićevo, Čonoplja, Stanišić i Svetozar Miletić.

Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Sombora uputilo je svim zainteresovanim licima javni poziv za učešće u javnoj raspravi o nacrtu Kratkoročnog akcionog plana za zaštitu vazduha na teritoriji Grada Sombora za period 2020-2023. godine.

Javna rasprava traje od 23.05.2020. godine do 08.06.2020. godine. Građani mogu da dostave svoje predloge i komentare na dati nacrt najkasnije do 08.06.2020. godine, na adresu: Gradska uprava grada Sombora, Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, Trg cara uroša br. 1, 25101 Sombor, ili u elektronskom obliku na mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Javna prezentacija nacrta Kratkoročnog akcionog plana za zaštitu vazduha na teritoriji Grada Sombora za period 2020-2023. godine održaće se 09.06.2020. godine, sa početkom u 9.00 časova, u kancelariji 108 zgrade Gradske uprave grada Sombora (Županija).

Originalni javni poziv i nacrt Kratkoročnog akcionog plana za zaštitu vazduha na teritoriji Grada Sombora za period 2020-2023. godine pogledajte ovde.

Grad Sombor, za projekat „Somnibus 2” (Digitalni Sombor - nabavka opreme za multimedijalne sadržaje Grašalkovićeve palate), dobio je dva miliona dinara na konkursu Ministarstva kulture i informisanja „Gradovi u fokusu 2020“.

Usled pandemije virusa Covid-19, umanjena su sredstva namenjena ovogodišnjem konkursu „Gradovi u fokusu“. U odnosu na početak godine, sredstva su umanjena za 40% i to sa 135 miliona na 83,4 miliona dinara.

Sredstvima sa Konkursa za sufinansiranje i finansiranje projekata digitalizacije kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva finansiraće se tri somborska projekta:

Narodno pozorište Sombor dobilo je 800 hiljada dinara za projekat „Digitalizacija arhive Narodnog pozorišta”
Gradski muzej Sombor dobio je 525 hiljada za projekat „Stvaranje preduslova za digitalizaciju dokumentacije o muzejskim predmetima u depandansima Gradskog muzeja u Somboru – Spomen muzeju Batinske bitke kod Bezdana i Muzeja Podunavskih Švaba”
Ustanova za kulturu Galerija Milan Konjović za projekat „Obuka zaposlenih za sprovođenje svih faza digitalizacije u Galeriji Milan Konjović” dobila je 368 hiljada dinara

Podršku na ovom konkursu nije dobilo Hrvatsko kulturno umetničko društvo „Vladimir Nazor” Sombor za predlog projekta „Digitalizacija arhivske građe prikupljane od 1936. godine”.

Usled rebalansa budžeta, sredstva namenjena konkursu su umanjena za 20% u odnosu na početak godine.

Izvor: nasemesto.rs

U prva tri meseca zapadnobački okrug ostvario je izvoz preko 80 miliona evra, što je za 1,7 više odsto u odnosu na isti period prošle godine. Uvezeno je 62 miliona evra robe i ostvaren suficit od 18 miliona evra. Izvoz je u martu smanjen za oko 10 procenata, a kako objašnjavaju u privrednoj komori Sombor, procenat nije zanemarljiv, ali je podnošljiv obzirom na situaciju u selom svetu. Kada je reč o najvećim izvoznicima u okrugu, među kojima su francuska kompanija Laktalis Somboled, Seveplant iz Kule i Apatinaska pivara, kažu da se promet obavljao nesmetano i da unapređenje privrednog ambijenta tek predstoji, smanjenja zarada i otpuštanja radnika nije bilo. ...
Tokom prethodnih meseci izvoz je bio kontinuiran, ali nema prognoza za situaciju na svetskom ekonomskom tržištu do kraja godine, kažu u jednom od tri najveća rasadnika u Evropi. Seveplant iz Kule je među najvećim izvoznicima sertifikovanih sorti jabuka, krušaka, šljiva i trešanja iz Srbije sa plasmanom od sedam miliona sadnica godišnje namenjenih stranom tržištu.

"Povećavamo proizvodnju, a što se tiče izvoza nadamo se da će isti procenti ostati. Ne može se sada ništa detaljno prognozirati i kako će to biti u ovom poslu. Pitanje je kakva će biti situacija sa turbolencijama na svestkom ekonomskom tržištu. Od mera koje su date privredi kao pomoć, iskoristili smo mogućnost od 30.000 dinara po zaposlenom, a pre dve godine smo koristili državne subvencije.", rekao je Nenad Purić, zamenik direktora "Seveplant" Kula.

Izvoz mleka i mlečnih proizvoda odvijao se nesmetano, a godišnja proizviodnja je 57.000 tona, ističu u francuskoj kompaniji Laktalis.

"Somboled je otkupljivao i dopremao u fabriku kompletnu količinu mleka koja je i bila ugovorena sa svih domaćih farmi, a sarađujemo sa 200 komercijalnih porodičnih farmi, a to je na dnevnom nivou oko 200 tona sirovina", izjavio je Dejan Sopka, direktor fabrike Laktalis - Somboled Sombor.

Uvoz je povećan za 3,7 odsto bez obzira na negativan ekonomski trend, kažu u priverdnoj komori Sombor.

"Kada je u pitanju poljoprivreda zabeležili smo porast u izvozu i kod žitarica oko 20,6 odsto, izvoz jabuka iznosio je 66,2 procenta, a izvoz sadnog materijala se pokazao značajan, jer je dostigao 355 procenata što je ove godine i te kako primetno",rekao je Zoran Bulatović, direktor Regionalne privredne komore Sombor.

U Apatinskoj pivari ističu da nisu koristili pomoć države, osim za odlaganje plaćanja poreza, doprinosa i naknada za zarade. U prethodnom periodu izvoz u Evropu nije obustavljen.

Najveći izvoznici zapadnobačkog okruga zapošljavaju značajan broj radne snage, a što je najvažnije u prethodnom periodu nije bilo otpuštanja radnika niti smanjenja zarada.

Izvor: RTV

Dohlorna stanica za prečišćavanje vode u Kolutu danas je zvanično puštena u rad, a stanovnici ovog naseljenog mesta u svojim domovima imaju vodu čiji je kvalitet značajno poboljšan. Ovim je završena prva faza projekta, kojom je obezbeđen nastavak procesa ka dobijanju ispravne pijaće vode.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović prilikom obilaska novoizgrađenog postrojenja za preradu vode rekla je da se ne staje sa investicijama u Kolutu, ali i u drugim naseljenim mestima na teritoriji grada gde još nije obezbeđena zdrava pijaća voda.

„Dohlorna stanica u Kolutu zapravo je stavljena u funkciju u toku prethodnih dana i možemo konačno reći da je popravljen kvalitet vode u Kolutu, upravo zahvaljujući ovoj investiciji, koju su zajednički realizovali Pokrajinski sekretarijat za vodoprivredu, poljoprivredu i šumarstvo i Grad Sombor. U tom smislu, zahvaljujući pre svega onim predlozima koje je napravio „Vodovod“ u Bezdanu kao javno preduzeće, stvorili su se uslovi da uđemo u jednu ovakvu investiciju i omogućimo bolji kvalitet vode. Ono što takođe treba napomenuti jeste da ulaganja u Kolut ovim nisu završena. Neophodno je obezbediti izgradnju dovodnika vode od Bezdana do Koluta čime će problem pijaće vode u Kolutu biti trajno rešen. U toku ove godine dalje se baziramo na izgradnji fabrike vode u Bačkom Monoštoru, jedan takođe izuzetno velik i neophodan projekat, a svakako u to vreme projektujemo potreban dovodnik i planiramo njegovu realizaciju tokom sledeće godine, kako bi ovo naseljeno mesto sa pitanjem pijaće vode bilo i konačno rešeno“ izjavila je gradonačelnica.

Direktor JKP „Vodovod“ Bezdan Dejan Kubatov rekao je da se projekat koji će obezbediti zdravu pijaću vodu u Kolutu nalazi u završnoj fazi.

„Ovo je uređaj koji proizvodi natrijum-hipohlorit koji vrši dezinfekciju vode na samom izvorištu. Uređaj je 180-gramski, a to znači da količina natrijum-hipohlorita koja se proizvede na ovom uređaju je sasvim dovoljna za dezinfekciju čak i u najvećim špicevima potrošnje u samom naseljenom mestu. Ovo je prvi deo investicije, to znači da je drugi deo investicije, koji nas čeka početkom sledeće godine, dovodnik vode i buster koji će distribuirati vodu iz Bezdana u Kolut. Poboljšanje kvaliteta vode se sada već vidi u samoj mreži. Voda ima manju količinu gvožđa, manju količinu mangana i nekih huminskih materija. Ono što je nama preduslov da bi dobili pijaću vodu to je da još dovedemo određenu količinu vode iz Bezdana i tada će stanovnici Koluta u potpunosti imati pijaću vodu“ istakao je Kubatov.

Druga faza rekonstrukcije Doma kulture u Gakovu je završena, što je omogućilo da ova zgrada otvori svoja vrata za kulturno-umetničke i razne druge sadržaje. Na inicijativu građana i Mesne zajednice, stara seoska škola dobila je novu namenu i postala centar kulture u selu. Završena je kompletna rekonstrukcija unutrašnjosti zgrade koja je obuhvatila stolarske, zidarske, armiračke, limarske, keramičarske, molerske, gipsarske, elektro radove, kao i postavljanje vodovoda i kanalizacije. Dom kulture sada ima veliku salu sa binom za manifestacije, kancelarije, toalete i salu za sastanke.

Dom kulture u Gakovu svečano su otvorili gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i predsednik Saveta mesne zajednice „Gakovo“ Simo Marković.

Gradonačelnica je ovim povodom istakla da se nada da će udruženja građana ovde naći svoje mesto i pozvala sve stanovnike Gakova koji su zainteresovani za društveni rad, da u Domu kulture organizuju svoje aktivnosti.

„Završena je zapravo druga faza koja je podrazumevala kompletno unutrašnje uređenje ovog prostora, koji je namenjen kako za kulturno-umetnička društva, tako i za udruženja građana. Mislimo da za jedno naseljeno mesto poput Gakova ovaj prostor predstavlja zapravo jadan kapitalni objekat u kome svi oni koji se bave bilo kakvom vrstom civilnog angažmana, bilo humanitarnog, bilo kulturnog, ili nekog drugog, mogu da nađu svoje mesto. Koristim ovu priliku i da pozovem i sve one koji se bave kako decom, tako i mladima, ženama, kulturom i drugim aktivnostima, naravno i penzionere, da u ovom prostoru organizuju svoje aktivnosti, čime će ga zapravo oplemeniti i učiniti i samu svrhu ovog objekta i našeg ulaganja opravdanom. U tom smislu, radovi još predstoje, pre svega na fasadi i na grejanju, i to je svakako planirano za naredni period, a naše opredeljenje od početka jeste da pored grada Sombora i svako selo ima svoje mesto za kulturna dešavanja, što smo ranije već učinili u Staparu, Bačkom Monoštoru, a sada to činimo i u Gakovu, pre svega na inicijativu Saveta mesne zajednice i svih Gakovčana koji su ovo prepoznali kao potencijal svog mesta, te se nadamo da ćemo svi zajedno to i opravdati“ rekla je gradonačelnica Dušanka Golubović.

Predsednik Saveta mesne zajednice „Gakovo“ Simo Marković uputio je poziv kulturno-umetničkim, ali i drugim udruženjima da u Domu kulture realizuju svoj rad.

„Mi u Gakovu imamo više udruženja kako sportskih, tako i drugih. U poslednje vreme svi su nešto zatajili, uglavnom zbog nedostatka prostora. Sada smo dobili jedan prvorazredni objekat koji ima sve uslove za funkcionisanje i nadam se da će pre svega kulturno-umetničko društvo da oživi, da krene, a onda i mi svi ostali za njima. Udruženje Vrbljanaca, Korjeni, a nadam se da će i penzioneri, bez obzira što imaju svoje prostorije, naći svoj kutak ovde. Tu ćemo imati prostoriju za biblioteku, salu za sastanke, imamo i jednu veliku binu za održavanje manifestacija“ rekao je Marković.

Specijalističko-konsultativne ambulante Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor krenule su sa radom od ponedeljka, 18.maja, 2020. godine. Ambulante se postepeno uključuju u sistem zakazivanja pacijenata kroz IZIS, u zavisnosti od broja pacijenata koji su na internim listama čekanja od početka KOVID-19 pandemije. O tačnoj dinamici rada specijalističkih ambulanti i uslovima zakazivanja građani će pravovremeno biti obavešteni.

Pacijenti koji dolaze na ambulantne preglede potrebno je da se pridržavaju sledećih instrukcija:

-Pacijenti koji imaju povišenu temperaturu i respiratorne simptome (kašalj, kijavica, sekrecija iz nosa, bol u grlu, nedostatak vazduha) ili imaju druge simptome sumnje na KOVID-19 infekciju, ili koji su imali kontakt sa KOVID-19 pozitivnim pacijentima u poslednjih 14 dana, UPUĆUJU se u već ranije formirane respiratorne ambulante Domova zdravlja ili u respiratornu ambulantu Opšte bolnice uz predhodnu najavu.

– Svi pacijenti upućeni kroz IZIS, u specijalističko-konsultativne ambulante, biće pregledani u zgradi specijalističkih ambulanti, ulaz iz Vojvođanske ulice, gde će se vršiti kontrola evidencije zakazanih pacijenata u IZIS-u.

Prilikom dolaska pacijenata na zakazani pregled obavezna je upotreba zaštitne maske i poštovanje mera fizičkog distanciranja (udaljenost, zabrana grupisanja).

Pacijenti trebaju da dođu u tačno zakazano vreme, kako se ne bi pravile nepotrebne gužve.

-Svi pacijenti koji su zakazani na transfuziji, laboratoriji i radiološkoj dijagnostici ulaze preko glavnog ulaza u bolnicu u ulici Sime Matavulja, kako bi se smanjila gužva u krugu bolnice.

Svi hitni pacijenti će se po ranije utvrđenim kriterijumima, primati u bolnicu nakon sprovedene trijaže od strane medicinskog osoblja na glavnom ulazu u bolnicu, u ulici Sime Matavulja.

Za sve pacijente koji se elektivno primaju, pored gore navedenog za prijem na hospitalno lečenje, potrebno je osim laboratorijskih testiranja uraditi i nazofaringelni bris na SARS CoV2 virus koji ne sme biti stariji od 3 dana. Pacijenti koji budu upućeni na dijalizu ili onkološki pacijenti, će se ponovo testirati po utvrđenoj dinamici rukujućih lekara specijalista.

Somborska bolnica apeluje na KOVID ambulante u Domovima zdravlja da izađu u susret pacijentima kako bi na vreme prikupili tražene analize.

Svaki grad i naselje sa iole značajnijom istorijom, prilikom novovekih radova na infrastrukturi, suočava se sa problemom čestih nailazaka na tragove prošlosti, pa se to desilo i u Somboru na gradilištu čuvene Pijace u lancima, čija je rekonstrukcija u toku.

Radnici kompanije „Somborelektro“, jednog od dva izvođača radova na ovom projektu prilikom zemljanih radova naišli su na nepoznatu zidanu strukturu na dubini od oko jednog metra, a kašika bagera je iskopala nekoliko opeka čija bi starost mogla biti daleko veća od one iz 1820. godine, kada je Pijaca u lancima i nastala.

Svetlo dana iz rova koji bageri trenutno kopaju u prostoru zaleđa rimokatoličke crkve Presvetog Trojstva, između dela mlečne pijace i zidanih pijačnih lokala, ugledalo je nekoliko komada opeke neuobičajene veličine, tvrdoće i nedovoljno jasnih utisnutih insignija.

Svojevrsnim zvonom na uzbunu zbog ovog nalaza prvi se oglasio ovdašnji zavičajni hroničar Milan Stepanović, koji je na dojavu jednog od svojih prijatelja posetio gradilište i razgledavši sam kop kao i pronađene opeke izneo pretpostavku da postoji mogućnost da se radi o temeljima ili delovima zida nekadašnje varoške tvrđave iz turskog doba.

- Kao što se zna na osnovu opisa hroničara i putopisaca, i kako se vidi na crtežu tvrđave iz 1697. godine, potom na mapi Sombora iz 1746. godine, a mnogo preciznije na urbanističkoj mapi ovog dela grada iz 1774. godine, koju sam pre par godina pronašao u Državnom arhivu Mađarske, na istom tom mestu i u istoj dužini postojala je somborska tvrđava. Na možda dva–tri metra udaljen, bio je ucrtan nasip ili odbrambeni jarak, šanac, nekadašnje somborske tvrđave. Zapisan 1774. kao Fošatum vacant, nalazio se severno od Crkve Presvetog Trojstva, a protezao dužinom današnje Mlečne pijace i zdanja Tehničke škole, u pravcu Pašine kule, za koju pouzdano znamo da je bila deo somborske tvrđave – oglasio se na svojoj fejsbuk stranici Stepanović.

On stavlja mogućnost da je ovaj nalaz možda i stariji od turskog vakta, odnosno da potiče možda iz druge polovine 15. veka kao deo fortifikacije koju je sagradila porodica Cobor, utemeljitelj preteče današnjeg Sombora.

Kako je o nalazu bio obavešten i somborski Gradski muzej, je na teren izašla i ekipa arheologa ove ustanove, predvođena direktorom Peterom Mrakovićem. Kako je Mraković rekao za „Dnevnik“, od kolega iz nadležnog Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture zamoljeni su da naprave izveštaj o zatečenom stanju, nakon čega se očekuje njihova odluka o eventualnom zaustavljanju svih radova, koja bi bila obavezujuća za izvođače i investitore, u ovom slučaju gradsko Javno komunalno preduzeće „Prostor“.

- Po Zakonu o kulturnim dobrima i svojevremenim odlukama lokalne samouprave za ovakvu vrstu istraživanja u Somboru, kao i za izdavanje tehničkih uslova i saglasnosti na građevinske dozvole i sam nadzor nad radovima, pogotovo u krugu venaca koji ima status prostorne kulturno -istorijske celine i kao takav je zaštićen, nadležan je Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture, kome danas šaljemo naš preliminarni izveštaj o zatečenom stanju. Na njima je da odluče o daljima koracima, a kako smo obavešteni od direktora Zavoda, Zorana Vape, dolazak stručnjaka Zavoda nadležnog za Sombor očekuje se sutra – bio je kratak Mraković, dok njegovi saradnici arheolozi nisu želeli, bez više podataka i opsežnijih istraživanja, da sebi daju slobodu iznošenja pretpostavki o kakavom nalazu bi moglo tačno da se radi.

Ono što je moglo da se primeti u proširenoj sondi u novoiskopanom rovu je relativno nepravilna struktura od opeke u dubini od nešto više od jednog metra ispod koje se nalazi tanak sloj materijala crne boje za koji se može sa dosta sigurnosti pretpostaviti da potiče od zapaljenog materijala, drveta ili drugih biljaka. Odgovori na pitanje koliko je stara cela novootkrivena podzemna struktura, u kom se pravcu i u kojoj dužini i dubini se prostire, te šta ona tačno predstavlja, kao i da li će radovi u ovom delu „Pijace u lancima“ zbog nalaza biti zaustavljeni, moraće ipak da sačekaju arheologe Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika iz Novog Sada.

Izvor: dnevnik.rs

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je u petak, 15.05.2020., ključeve 21 sanitetskog vozila sa pratećom medicinskom opremom predstavnicima zdravstvenih ustanova u AP Vojvodini, za šta je iz pokrajinskog budžeta izdvojeno 100 miliona dinara.

Po Odluci Vlade APV jedno od dvadeset i jednog vozila dato je na korišćenje Opštoj bolnici „Dr Radivoj Simonović“ Sombor. Sanitetsko vozilo marke „FIAT Ducato“, ukupne vrednosti 4.761.900,00 dinara, opremljeno je sa:
• fiksnim setom za kiseonik;
• nosilom;
• kardiološkom stolicom;
• EKG aparatom i
• defibrilatorom.

Dr Dragan Rastović je istakao da „navedena oprema uglavnom zadovoljava urgentni transport, a nedavno smo dobili i transportni respirator, tako da, oprema će biti kompletna”,

Pokrajinski sekretar za zdravstvo prof. dr Zoran Gojković izjavio je da je ova pokrajinska vlada od prvog dana ulagala u zdravstveni sistem Vojvodine, kao i u ovaj važan segment, nabavku sanitetskih vozila i vozila za dijalizu sa kompletnom pratećom medicinskom opremom, neophodnih za efikasniji rad svih zdravstvenih ustanova, u nadi da će se nastaviti kontinuirano ulaganje u oblast zdravstva.

V.d. direktora Opšte bolnice Sombor, dr Dragan Rastović, tom prilikom je istakao: ”U zadnje četiri godine Pokrajinska vlada je izdvojila značajna sredstva za sve segmente unapređenja rada svih zdravstvenih ustanova, kako infrastrukturnih tako i u zanavljanja medicinske opreme, nabavku nove opreme, ulaganja u kadrove, i mogu napomenuti da u zadnje 4 godine, samo zdravstvene ustanove Pokrajine su dobile 60 sanitetskih vozila, za razliku od npr. 2005. do 2016. godine, za 11 godina, Pokrajina je izdvojila sredstva samo za 16 vozila za celu teritoriju APV“.

On dodaje i da je značaj ovog vozila za Opštu bolnicu Sombor utoliko veći kada se uzme u obzir da u toku jedne godine iz naše ustanove se preveze u proseku od 350 do 400 urgentnih transporta u ustanove tercijarnog nivoa, te je još jednom izrazio zahvalnost za ovako važnu donaciju, kako u svoje lično ime i u ime zdravstvenih radnika Opšte bolnice Sombor, tako i u ime svih građana Zapadnobačkog okruga.