Sombor.info

Više od dve stotine jedinstvenih predmeta i skulptura hobiste, Deneša Suhomelija, iz Čonoplje godinama privlače pažnju na sajmovima i etno-festivalima. U trenucima razonode i odmora od poljoprivrednih poslova, prikuplja stare drvene predmete i predmete za reciklažu. Čarolijom veštih ruku udahne novi život i namenu svojim neobičnim skulpturama.

Originalni baštenski ukrasi, kućice kao iz bajke, jedinstvena kolekcija ratnika, drvene i gvozdene skulpture, magneti - suveniri... deo su bogate zbirke ručno rađenih predmeta od recikliranih materijala i drveta hobiste Deneša Suhomelija iz Čonoplje. A sve je počelo pre petnaestak godina izradom kućica za ptice kojih danas ima skoro u svakoj čonopljanskoj bašti.

"Iz ljubavi prema pticama! Nikada nisam hteo da ih držim u kavezu. Mislio sam da mogu sve ptice biti moje, ne moram da ih držim u kavezu nego da okačim kućicu na drvetu i one će meni uvek biti tu", kaže Suhomelija.

Čaura od maka, stara bunda, perje, zubčanici, lemenka piva, cibzar, gril štapić, puževa kućica i brojni predmeti poslužili su u izradi ovih neobičnih skulptura.

"Gledam da recikliram materijale. Koristim gvoždje, drvo, delove ležajeva i zupčanika, pravio sam lutkice od čaura maka, magnete za frižere koje sam naslikavam...", dodaje ovaj neobični umetnik.

Kreativan talenak, kaže Deneš, nasledio je od svojih dedova a želju iz detinjstva da slika primenio je bojeći svoje radove. Inspiracija za svakodnevno stvaranje je, kaže, miris drveta.

"Svako drvo ima svoj identičan miris koji uz obradu upravo daje taj miris. Koristim bagrem, bukvu, hrast... Ne planski radim sve, krenem i kako mi ispadne jer usput mi dolaze ideje", napominje on.

Da su radovi rustičniji i lepši kada se izrađeni od neobičnih materijala pokazuju Denešove kolekcije. U njima je, sem kreativnosti i ljubavi, utkana i nit vodilja ovog kreatica – sačuvati prirodu – pre svega drveće i ptice u neposrednom okruženju.

Izvor: RTV

Odeljenje za privredu, turizam i lokalni ekonomski razvoj Gradske uprave grada Sombora izdalo je obaveštenje namenjeno pravnim licima koja pružaju usluge smeštaja i ishrane trećim licima i fizičkim licima koja pružaju ugostiteljske usluge u kategorisanim objektima domaće radinosti i seoskog turističkog domaćinstva da se prijave radi realizacije šeme dodele vaučera za subvencionisano korišćenje usluge smeštaja u ugostiteljskim objektima.

Podsticanje razvoja domaćeg turizma sprovodi se kroz dodelu vaučera za subvencionisano korišćenje usluge smeštaja u ugostiteljskim objektima u trajanju od najmanje pet noćenja, izvan opštine, odnosno mesta prebivališta korisnika vaučera.
Originalno Obaveštenje ugostiteljima da se prijave radi realizacije šeme dodele vaučera pogledajte ovde.

Sve dodatne informacije zainteresovani mogu da dobiju na internet adresi Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija: https://mtt.gov.rs/vauceri-za-odmor-u-srbiji/, kao i na brojeve telefona: 011/2606576 i 011/2606521.

U zapadnobačkom okrugu od šest graničnih prelaza sa Mađarskom i Hrvatskom otvorena su tri prelaza preko kojih se odvija promet robe. Na prelazu Bački Breg mogu prelaziti i radnici, koji rade u pograničnom području.
Granični prelaz sa Mađarskom, Bački Breg - Herceg Santovo otvoren je za putnički saobraćaj, ali za pogranični promet, jer preko granice mogu samo građani koji u drugu državu putuju zbog posla ili ukoliko sa druge strane granice imaju svoju imovinu, ali su ti odlasci ograničeni na 50 kilometara od granice.

"Mnogo mi znači otvaranje ovog graničnog prelaza, jer imamo firmu u drugoj državi. Procedura je jednostavna, ne čeka se ni minut i sve dobro funkcioniše", kaže Atila Jožef, Sombor.

"Pošto nam je firmu u Herceg Santovu moramo svaki dan biti i u firmi i kod kuće, tako da svaki dan prelazimo", kaže Žužana Hasanović, Bezdan.

Granični prelaz Bački Breg otvoren je i za teretni saobraćaj nosivosti do 3.5 tone.

"Isto ko je ranije išao preko ovog prelaza ide i sada. Teretni saobraćaj ide za sve zemlje Evropske unije i Mađarsku. Većinom je to repromaterijal za auto industriju", kaže Željko Prosenica šef CI Bački Breg.

Na graničnom prelazu sa Hrvatskom Bogojevo-Erdut nema putničkog saobraćaja, ali je prelaz otvoren za teretnjake.

"Teretni saobraćaj se odvija u značajno smanjenom obimu. Oko 30 posto u odnosu na raniji period. Preko ovog prelaza mogu prelaziti samo vozila koju voze robu za Hrvartsku iz Srbije ili u Srbiju iz Hrvatske . Uglavnom je to repromaterijal za razne idustrije, pre svega za građevinsku industriju", kaže Mirko Goretić, šef CI Bogojevo.

Granični prelaz sa Mađarskom kod Rastine je zatvoren, kao i prelaz sa Hrvatskom Bezdan - Batina. Za promet robe otvoren je osim Bačkog Brega i Bogojeva granični prelaz Bezdan na Dunavu.

Izvor: RTV

Somborski polumaraton koji je trebao da se trči u nedelju 17. maja po prvi put za četrdeset godina, nije održan usled epidemije bolesti Kovid19. Umesto trkača koji su trebali trčati ulicama ravangrada, održano je virtulano izdanje Somborskog polumaratona, gde su takmičari trčali svako u svom gradu, a preko posebne aplikacije su unosili svoje rezultate.

Tako je više stotina trkača, kao podršku Somborskom polumaratonu, istrčalo 7 odnosno 21 kilometar u skoro svakom gradu u Srbiji, ali i širom cele Evrope, Rusije pa čak i na američkom kontinentu. Pobednik virtualnog Somborskog polumaratona je Nemanja Cerovac iz Atletskog kluba ''Tempo'' Šabac koji je polumaratonsku distancu istrčao za sat vremena i četrnaest minuta, dok je kod dama najbrža bila Zorica Kulić, Ark ''Somaraton'' Sombor sa sat vremena i četrdeset i četiri minuta. Vredi istaći i rezultat mladog somborca Nikole Boce koji je deonicu od 7 kilometara istrčao za 24 minuta i 50 sekundi.

Takođe ovo je bila prilika da po prvi put, počasno, organizatori Somborskog polumaratona, istrče jedan krug po trasi najstarije ulične trke u Srbiji.

Velika podrška koju je dobio Somborski polumaraton jeste čast, ali i obaveza da se odmah krene sa pripremama za 41. Somborski polumaraton koji će se održati 16. maja 2021. godine.

Telo ubijenog policija je pronašla 15. maja u kasnim popodnevnim satima u septičkoj jami u blizini mesta ubistva

GORAN Tiragić (54) iz Bačkog Brestovca kod Odžaka,saslušan u Višem javnom tužilaštvu u Somboru,zbog sumnje da je u svoj kući sa više uboda nožem ,u noći između 10. i 11.maja usmrtio poznanika Dušana Vlaisavljevića (38) iz ovog bačkog sela.

Telo ubijenog policija je pronašla 15.maja u kasnim popodnevnim satima u septičkoj jami u blizini mesta ubistva.

Kako smo sazanli, Tiragić se branio ćutanjem,a tužilac mu je odredio pritvor do 30 dana.

Izvor: novosti.rs

Skejt park na Prvomajskom bulevaru je otvoren, što su sa radošću dočekala mnogobrojna somborska deca, koja su već prvog dana svojim skejtbordovima, biciklima, rolerima i trotinetima došla da se voze na novim spravama.
Dotrajale sprave su zamenjene novim, koje na istoj površini parka pružaju više mogućnosti za vozače, a pored vožnje skejta, park je prilagođen i za vožnju rolera i BMX bicikla.

Na zvaničnom otvaranju skejt parka prisutni su imali priliku da vide performanse iskusnih vozača skejta, rolera i BMX-a.

Robert Galko iz Novog Sada, koji se bavi ekstremnom vožnjom bicikla 5 godina, rekao je da je somborski skejt park sada dobar i bezbedan za decu, izgrađen po savremenim evropskim standardima, uz preporuku svim početnicima da obavezno koriste kacige i štitnike.

Renovirani skejt park isprobao je i iskusni vozač Luka Morača iz Novog Sada koji skejt vozi čak 30 godina. On je istakao da je sjajno što Sombor ima jedan ovakav park gde deca i omladina mogu da dolaze svaki dan da se bave sportom.
Otvaranju skejt parka prisustvovala je i gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

„Skejt park je nešto što smo planirali da obnovimo tokom prošle godine i u tom smislu krajem prošle godine su sklonjene oštećene sprave. Postavljanje je planirano tokom ove godine, upravo da bismo dobili jedan malo drugačiji, izmenjen prostor. Skejt park više ne podrazumeva samo adekvatan prostor za one koji voze skejt, nego i BMX-eve, rolere. Nadamo se da će mnoga deca i mladi naći svoje mesto upravo na ovom terenu“ rekla je ovom prilikom gradonačelnica uz napomenu da je pored skejt parka u planu da se napravi i jedan teren za basket, za one koji se rekreativno bave košarkom.

Nema političara u Srba koji se u svom „programu“ ne kune u nasušnu potrebu decentralizacije, svedočeći o pogubnom uticaju posvemašnje „beogradizacije“, ili kada je Vojvodina u pitanju „novosadizacije“, na ekonomski, demografski, kulturni i ini napredak Srbije, ali smenjujući se u skupštinskim klupama sa leve na desnu stranu, odnosno bivajući vlasna ili opoziciona, ni jedna politička stranka nije propustila priliku da dodatno učvrsti status kvo po kome na zagarantovan prosperitet „provincija“ može da računa samo „milošću prestonice“. Bila ona republička ili pokrajinska.

Ovaj problem muči sve lokalne samouprave u našoj zemlji, ali posebno teško pada onim gradovima koji su u prošlosti imali daleko veći uticaj pa i administrativni značaj od aktuelnih „stolica“ Srbije i Vojvodine...
Ovaj odnos nemoći i tihog, a neprolaznog nezadovoljstva usled osećaja marginalizacije Sombora od strane Novog Sada nije nikakva novina, pošto je relacija najveće varoši na zapadu Bačke sa stonim vojvođanskim gradom uvek bila puna kompeticije ali i međusobne surevnjivosti. Već sama činjenica da je po popisu stanovništva polovinom 19 veka Sombor mnogoljudniji i od Novog Sada i Beograda, mogla bi svedočiti o njegovoj tadašnjoj prednosti, baš kao i podatak da je u to doba upravo ovaj grad svojevrsna regionalna prestonica za Novi Sad.

- Odnos Sombora i Novog Sada je pomalo čudan, baš kao i istorijske okolnosti tog doba - kaže Milan Vojnović, profesor socijologije, nesumnjivo najbolji živi poznavalac Sombora i višedecenijski istraživač njegove burne istorije. - Može se reći da je figure za “otvaranje” takvog istorijskog šahovskog meča između ova dva grada, uostalom kao i u celoj Vojvodini, postavila imperatorka Marija Terezija, već samom njihovom elibertacijom, odnosno proglašavanjem za slobodne kraljevske gradove. Novi Sad doduše postaje to jednu godinu ranije, 1748. godine, ali kao petrovaradinski vojni šanac, dok je Sombor u to vreme daleko “ozbiljnija” varoš. Čak i kao vojno sedište, naravno ukoliko se u toj računici “oduzme” dunavski Gibraltar, Petrovaradin i njegova tvrđava - smatra Vojnović, koji upravo u bečkim pokušajima obuzdavanja mađarskih državotvornih stremljenja vidi jedan od razloga blagonaklonosti vladajuće kuće Habzburga ka Somboru - Koliko je Beč naklonjen Somboru, koji bi kao vojnička sablja visio nad vratom ugarskim “južnim krajevima”, govori i odluka da upravo ovaj grad postane administrativni centar planskog naseljavanja nemačkog življa na ove prostore proklamovanog i započetog 1748.godine. Od 1786.godine Sombor postaje i stalno sedište Bačbodroške županije, ogromne administrativne celine omeđene Dunavom i Tisom, iako zaostaje za Suboticom po mnogoljudnosti, odnosno Bajom po geostrateškom položaju. Već sama ta činjenica donela je Somboru veliku prednost postojanja najvišeg činovništva u gradu, koje je po pravilu sa sobom donosilo i prosperitet ne samo u ekonomskom već i u kulturnom smislu.- pojašnjava Vojnović.

I kako to već biva, ono što je u jednom momentu prednost, protokom godina postaje mana, za šta Vojnović iznosi niz dokaza.

- Kao prvo, rađa se jedna, sada već viševekovna, surevnjivost između Sombora i Novog Sada. Kao županijsko sedište Sombor je neminovno i pod većom carskom paskom, pa u periodu nacionalnog buđenja sve više umnih somborskih Srba odlazi u Novi Sad, gde su uslovi za nacionalni rad nešto povoljniji i liberalniji. Sa druge strane Ugarska, imajući razumevanja za Suboticu, uspeva da nametne svoja kadrovska rešenja za župansku stolicu, pa imate podatak da od prvih decenija 19. veka ni jedan jedini Somborac ne zauzima ovaj položaj, koji gotovo ekskluzivno postaje privilegija Subotičana. Naravno da su bačbodroški župani, po inerciji, “vukli” sve što vredi u Suboticu, tako da Sombor, ekonomski napredniji i od Novog Sada i od Subotice, polako zaostaje. Bogati zemljoposednici, do tada nesumnjiva prednost, postaju “kamen oko vrata” ekonomiji ovog kraja i blokiraju industrijalizaciju. Primer za to vam je čuvena fabrika obuće “Bata”, koja je trebala biti otvorena u Somboru, što je otkazano nakon urgencija i protesta somborskih spahija koji su se uplašili da će nakon otvaranja fabričkih pogona, usled pojave alternative za ovdašnju paorsku sitrotinju, porasti cena rada. Pored svih tih događaja, Sombor doduše ne oskudeva u kulturi, ali mu se ekonomska baza sve više tanji, pa je njegovo guranje na geopolitičku marginu bilo samo pitanje vremena.- veli Vojnović.
Ako je već u periodu Austrougarske, nakon velikog uspona u Habzburškoj monarhiji, usledio i svojevrsni pad, Somboru su tu geopolitičku kičmu prelomile izmenjene svetske političke okolnosti. U novoj južnoslovenskoj državi Sombor se preko noći našao u zabačenom severnom graničnom području i već sama ta činjenica bila je dovoljna da se u ovoj varoši “ugase svetla”.

- Već 1922. godine imate veliki pritisak da se Preparandija, najstarija srpska učiteljska škola prebaci u Novi Sad, čemu Sombor ipak odoleva. Nekoliko godina kasnije, odlukom Vlade Kraljevine Jugoslavije državna Trgovačka Akademija se seli iz Sombora u Suboticu, da bi formiranjem banovina 1929.godine Novi Sad kao Dunavska banska stolica i formalizovao svoj novostečeni primat. Kada je na sve to došlo otvaranje tadašnjeg velikog puta Berlin-Carigrad, čiju trasu danas sledi Koridor 10 i čime je stvorena transferzala Budimpešta-Subotica-Novi Sad-Beograd, “presuda” Somboru je postala i pravosnažna. Poslednji trzaj doslovno poslednje

generacije iole značajnijih političara na državnom nivou koje je Sombor imao predvođene dr Jocom Laloševićem, glasovita “Somborska deklaracija”, shvaćena kao čin separatizma, je, navlačenjem državne omraze, bila pravi rekvijem za ovaj grad - kaže Vojnović, po kome od ovakve sudbine marginalizacije Sombor nije uspeo da se odupre ni u godinama nakon Drugog svetskog rata, o čemu svedoči podatak da se u kakvu-takvu industrijalizaciju Sombora ulazi tek krajem šezdesetih godina prošlog veka - Na primer, imali ste Kmezićevu priču o potrebi otvaranja fabrika za preradu repe koja je krenula upravo odavde iz Sombora i ta ideja jeste ostvarena, ali su šećerane odlukama državnog i pre svega pokrajinskog vrha otvorene u Crvenki, Vrbasu, Žablju, Crnji...Sombor je, eto, za svega nekoliko decenija od administrativne, kulturne i ekonomske prestonice i predvodnika područja daleko većeg od sadašnjeg srpskog dela Bačke, došao u poziciju da predstavlja sirovinsku bazu ne samo Novom Sadu i Subotici, već i, uz svo dužno poštovanje, jednom Vrbasu ili Kuli - rezimira Vojnović.

Izvor: dnevnik.rs

Opšta bolnica dr Radivoj Simonović u Somboru raspisuje oglas za prijem u radni odnos na ODREĐENO vreme sa punim radnim vremenom JEDANAESTORO (11) MEDICINSKIH SESTARA-TEHNIČARA za obavljanje poslova:

1. MEDICINSKE SESTRE/ TEHNIČARA NA INTENZIVNOJ NEZI NIVOA 2 – ODSEKA ZA OPŠTU INTENZIVNU INTERNISTIČKU TERAPIJU na Internom odeljenju, Sektor za internističke grane – JEDAN (1) IZVRŠILAC, zbog zamene zaposlene koja koristi pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta – do njenog povratka, a najduže do zaključno sa 18. junom 2020. godine, odnosno

2. MEDICINSKE SESTRE/ TEHNIČARA NA OSTALIM BOLNIČKIM ODELJENJIMA na Internom odeljenju, Sektor za internističke grane – PETORO (5) IZVRŠILACA, zbog povećanog obima posla a na period najviše do tri (3) meseca, odnosno

3. MEDICINSKE SESTRE/ TEHNIČARA NA OSTALIM BOLNIČKIM ODELJENJIMA na Odeljenju za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju, Sektor za hirurške grane – JEDAN (1) IZVRŠILAC, zbog zamene zaposlene koja je privremeno sprečena za rad – do njenog povratka sa bolovanja, odnosno

4. MEDICINSKE SESTRE/ TEHNIČARA NA OSTALIM BOLNIČKIM ODELJENJIMA na Odeljenju za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju, Sektor za hirurške grane – JEDAN (1) IZVRŠILAC, zbog zamene zaposlene koja koristi pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta – do njenog povratka sa bolovanja, a najduže do zaključno sa 29. avgustom 2020. godine, odnosno

5. MEDICINSKE SESTRE/ TEHNIČARA NA OSTALIM BOLNIČKIM ODELJENJIMA na Odeljenju za uho, grlo i nos, Sektor za hirurške grane – JEDAN (1) IZVRŠILAC, zbog zamene zaposlene koja koristi pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta – do njenog povratka sa bolovanja, a najduže do zaključno sa 09. majem 2021. godine, odnosno

6. MEDICINSKE SESTRE/ TEHNIČARA U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA SA OBRAZOVANIM ORGANIZACIONIM JEDINICAMA KOJE OBAVLJAJU PSIHIJATRIJSKU DELATNOST, KOJE SU ORGANIZOVANE ZA DVADESETČETVOROČASOVNI PRIJEM I ZADRŽAVANJE PACIJENATA BEZ PRISTANKA – U INTENZIVNOJ NEZI na Odeljenju za psihijatriju, Služba za psihijatriju – JEDAN (1) IZVRŠILAC, zbog povećanog obima posla a na period najviše do tri (3) meseca, odnosno

7. MEDICINSKE SESTRE/ TEHNIČARA U INTENZIVNOJ NEZI NIVOA 2 na Odeljenju za anesteziju, reanimatologiju i intenzivnu terapiju, Sektor za zajedničke medicinske delatnosti – zbog zamene zaposlene koja je privremeno sprečena za rad – do njenog povratka sa bolovanja.

Za prijem u radni odnos na ODREĐENO vreme sa punim radnim vremenom JEDNOG (1) LABORATORIJSKOG TEHNIČARA za obavljanje poslova:

1. LABORATORIJSKOG TEHNIČARA U DIJAGNOSTICI u Službi za snabdevanje krvlju i krvnim produktima, Sektor za zajedničke medicinske delatnosti – JEDAN (1) IZVRŠILAC, zbog zamene zaposlene koja koristi pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta – do njenog povratka, a najduže do zaključno sa 13. decembrom 2020. godine.

Ceo glas pogledajte OVDE

Policija u Somboru uhapsila je G. T. zbog sumnje da je nakon kraće svađe, u okolini Odžaka, sa više uboda nožem usmrtio tridesetosmogodišnjeg mladića.

Kako je saopšteno iz MUP-a, on je potom telo ubijenog bacio u septičku jamu.

Određeno mu je zadržavanje do 48 sati i on će uz krivičnu prijavu biti priveden u Više javno tužilaštvo u Somboru.

Izvor: mondo.rs

Grad Sombor raspisao je Konkurs za sufinansiranje dela programa u oblasti sporta za 2020. godinu. Konkursom će se sufinansirati deo programa sportskih organizacija kojima se ostvaruju potrebe i interesi građana u oblasti sporta na teritoriji grada.

Prema Odluci o budžetu grada Sombora za 2020. godinu opredeljena su sredstva za godišnje programe klubova i stipendije, i to za deo godišnjih programa klubova, u ukupnom iznosu od 20.000.000,00 dinara i za stipendije najperspektivnijih mladih sportista u ukupnom iznosu od 2.000.000,00 dinara.

Stipendije za najperspektivnije mlade sportiste deliće se u kategorijama kadeta, u mesečnom iznosu od 7.000,00 dinara; juniora, u mesečnom iznosu od 8.000,00 dinara i seniora, u mesečnom iznosu od 9.000,00 dinara.
Konkurs za sufinansiranje dela programa u oblasti sporta za 2020. godinu pogledajte ovde.

Konkurs je otvoren narednih 15 dana.