Sombor.info

Pandemija korona virusa odložila je brojne događaje, ali nakon više od dva meseca Sombor će otvoriti vrata organizaciji prvih manifestacija. Međunarodni festival cveća nas očekuje već sledeće nedelje, a biće održan uz poštovanje mera prevencije, kako bi se sprečilo širenje virusa Covid 19.

Međunarodni festival cveća, dvanaesti po redu, održaće se od 3. do 6. juna, u ulici Kralja Petra I u Somboru. Ljubitelje zelenila očekuje tradicionalna prodajna izložba cveća na kojoj će se tokom četiri festivalska dana predstaviti izlagači iz svih krajeva Srbije. Pored cveća, posetioci će biti u prilici da vide i proizvode starih zanata i rukotvorina.

Zbog prevencije širenja korona virusa broj izlagača na ovogodišnjem festivalu cveća biće smanjen, a posetioce molimo da se pridržavaju propisanih mera, pre svega držanja međusobnog rastojanja.

Edukacija motociklista kroz jedinstveni licencirani program, u organizaciji Moto kluba „Bezbednost“ iz Beograda, po drugi put je održana u Somboru. 

Vežbe balansa, pogleda, vežbe kočenja i brzine kako bi vozači mogli sigurno i bezbedno upravljati motociklom deo su trodnevnog Treninga bezbedne vožnje održanog po drugi put u Somboru. Kako obuka vozaža za A kategoriju ne može da podrazumeva i pruži sve veštine i znanja upravljanja motociklom, Somborku Anitu Krempatić opredelilo je da, kao mlad vozač motocikla, uzme učešće u ovom jedinstvenom programu.

„Godinama sam sedela na motoru iza muža i samo sam jedan dan odlučila da ja više neću da sedim iza leđa... i ja bih da vidim na motoru sve ispred sebe. Zaista je lep osećaj, a ovakvi kursevi - i teoretski i praktičan deo, u mnogome pomažu vozaču poput mene da bi se oslobodili nekog straha od konkretne situacije koje mogu u životu da se dese, te da možemo primeniti na kursu stečeno znanje“, ispričala je Anita Krempatić.

Trening bezbedne vožnje organizuje Moto klub Bezbednost iz Beograda a učesnici sa dugogodišnjim iskustvom ističu osnovni benefit – unapređenje veštine vožnje motocikla, a samim tim i bezbednost i motociklista kao i ostalih učesnika u saobraćaju.

„Jednostavno, kad ovo sve ovde probate i kada vam pokažu kako bi trebalo raditi pravilno, onda tek shvatite da sve što ste do sada znali i nije neko posebno znanje. Unapredi vam mnogo, pokaže vam neke stvari gde grešite, gde bi trebali da se drugačije ponašate iz svoje bezbednosti i bezbednosti za druge učesnike... U suštini i prvenstveno iz svoje sigurnosti, jer kod pada motora, svako će da ustane ali motorista teško“, naglasio je Goran Romer.

Trening se sprovodi po licenciranom programu dvojice autora Vitomira Golušina i Zorana Lilića. Kroz trening je prošlo 1.730 polaznika, nakon čega ni jedan vozač nije pao niti je ugrozio bezbednost učesnika u saobraćaju.

„Prvi dan je teorija, sutra dan je osnovni nivo treninga koji je izuzetno zahtevan, namenjen je, naravno, svima i onima koji su početnici i onima koji dugo voze motore. Najčešće ljudi koji dugo voze motore i dođu sa velikim kilometražama, posle ovakvog treninga zaključe da ne vladaju baš skroz dobro motorom pa se onda prijave i na napredeni kurs. Posle naprednog kursa imamo još i trening sa suvozačem. To je, da kažem, najveća instanca. Ovakav, napredni poligon tj napredni kurs se radi zajedno sa policijom“, objasnio je Vitomir Golušin, trener bezbedne vožnje.

Na ovogodišnji trening prijavljeno je 20 učesnika iz Sombora, Novog Sada, Beograda i Kucure.

Izvor: RTV

Ministar odbrane Aleksandar Vulin obišao je danas u kasarni "Aerodrom" u Somboru infrastrukturne radove na izgradnji vodovodne mreže koja od 2003. godine nije mogla da se koristi za piće.

“Ministarstvo odbrane je uložilo velike napore da poboljša kvalitet života svih pripadnika u svim kasarnama, i nastavlja da radi na tome. U Somboru se, nakon 50 godina, radi na obnovi vodovoda, koji je još od 2003. godine imao neispravnu vodu za piće”, rekao je ministar Vulin.

Nakon obilaska radova Vojnograđevinske ustanove "Beograd" Uprave za infrastrukturu, a čija je vrednost 160 miliona dinara ministar je rekao da u Srbiji ne sme da postoji ni jedna kasarna i ni jedan vojni objekat koji nema vodu za piće, grejanje, gromobran, nadstrešnicu za vozila, kao i objekat koji nije razminiran.

“U Vojsci Srbije postoji oko 80 objekata koji su, nakon NATO agresije, zagađeni neeksplodiranim ubojnim sredstvima i to je nešto što moramo staviti kao prioritet”, istakao je ministar Vulin.

U razgovoru o značaju radova u kasarni “Aerodrom”, komandant Prvog centra za obuku potpukovnik Radovan Miladinović naveo je da je početak radova na izgradnji vodovoda veliki korak u stvaranju optimalnih uslova za život i rad, kako profesionalnih pripadnika, tako i vojnika na služenju vojnog roka i drugih kategorija koji se u Centru obučavaju.

On je, takođe, najavio da se planira rekonstrukcija i drugih objekata u toj kasarni.

Izvor: dnevnik.rs

Mladi bračni par iz Sombora odlučio je da svoje stručno znanje iskoristi za razvoj proizvodnje kozmetike.
Sada se na policama jednog poznato trgovinskog lanca za prodaju kozmetike nalaze i njihovi proizvodi.

Mila i Mladen dele zajednički život, ali i poslovnu viziju. Spojili su svoje znanje i stručnost, a rezultat tog upornog rada su jedinstveni, prirodni kozmetički proizvodi za negu kose.

"Mi se bavimo proizvodnjom prirodne kozmetike . Naša dva proizvoda, koja su i naši prvi proizvodi su na prirodnoj bazi. Sve komponente su sertifikovane i derivati su prirodnih elemenata. Po tome se najviše i razlikujemo od drugih proizvođača koji su trenutno prisutni na tržištu. Koliko mi znamo nema proizvoda za kosu na prirodnoj bazi", kaže Mila Subotić, master tehnologije.

Svojim kvalitetom izborili su mesto u jednom evropskom kozmetičkom trgovinskom lancu. Kažu dobra im je to referenca za dalji razvoj proizvodnje i osvajanje novih kupaca i tržišta.

"To je nama značajno jer tako veliki trgovinski lanac daje neku vrstu kredibiliteta na tržištu i samim tim pomaže vam u izgradnji vašeg brenda. Normalno je da su ugovori sa velikim trgovinskim lancima ekskluzivna prodaja nekoliko meseci, a posle toga birate sami vaš dalji nastup na tržištu", kaže Mladen Subotić, doktor industrijskog inženjerstva i industrijskog menadžmenta.

Ovi mladi preduzimljivi Somborci imaju ideja i za nove proizvode i nova tržišta. Prvi korak biće osvajanje tržišta Bosne i Hercegovine i Hrvatske, a zatim i Evrope.

"Dalji planovi su da proširimo paletu proizvoda za kosu. Planiramo dva nova proizvoda na bazi ulja, a u budućnosti i preparate za negu lica i tela", kaže Mila.

Ono što Mila i Mladen ističu jeste podrška porodice. A za razvijanje poslovne ideje potrebna je vizija, cilj i strpljenje. Mila je napustila posao koji je radila i hrabro zakoračila u neizvesne preduzetničke vode, ali kaže nije pogrešila.

"Sami kreirate svoje radno vreme, proizvode koje želite da pravite. Ne radite za drugog već za sebe", kaže Mila.

"To je puno radno vreme 24 sata. Tako da je dobro što smo zajedno u ovome, jer svoje i radno i slobodno vreme provodimo radeći ono što volimo tako da je to velika prednost. Nekoliko godina smo razvijali našu ideju, pratili svetske trendove, a i danas se stalno usavršavamo", kaže Mladen.

Mila i Mladen svima koji žele, a nemaju hrabrosti upustiti se u sopstvenu preduzetničku priču poručuju - pasti, ustani i nikada ne odustati.

Izvor: RTV

Gradski stadion u Somboru trebalo bi da dobije brojne dodatne sadržaje poput novih sportskih terena, pa čak i hotela. To se vidi iz Plana detaljne regulacije koji je Grad Sombor stavio na uvid javnosti.

Dokumentacionu osnova plana detaljne regulacije poslovno-sportske zone oko gradskog stadiona izradilo je JKP Prostor iz Sombora, a investitor je Grad.

Kako je navedeno u planu, cilj njegove izrade je unapređenje postojećih sadržaja objekta stadiona i zone oko njega.

U okviru samog objekta stadiona planirano je uređenje i gradnja novih tribina, kao i rekonstrukcija postojećih i izgradnja novih terena. U planu je gradnja terena za mali fudbal i rukomet, za košarku i odbojku i odbojku na pesku, proširenje atletske staze, zatim, proširenje istočne i gradnja zapadne tribine, kao i tribine uz pomoćni teren.

Takođe, planom je omogućena i izgradnja objekta u funkciji sportskog turizma – hotela za smeštaj sportista, a uz njega i parkinga, pešačkih staza i parkovskog zelenila.

U planu je i proširenje poslovne zone oko stadiona novim sadržajima ugostiteljstva i trgovine, a gradiće se i nove ulice, parking za putničke automobile i autobuse, pešačko-biciklistička staza, javna rasveta, atmosferska kanalizacija, urbani mobilijar i zelenilo.

Jugoistočno od stadiona planirana je izgradnja hipodroma i uređenje park-šume, pa je te prostore, koako stoji u planu, povezati pešačko-biciklističkim mostom.

Plan detaljne regulacije nalazi se na javnom uvidu do 22. juna 2020 godine.

Izvor: eKapija

Državljani Srbije i Mađarske od danas u 10 sati mogu slobodno da prelaze granicu između dve zemlje, bez karantina, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto.

„Danas ćemo omogućiti državljanima Srbije i Mađarske da mogu slobodno da prelaze granicu između dve zemlje“, rekao je Sijarto na konferenciji za medije nakon sastanka na graničnom prelazu Reske sa ministrom za evropske integracije Jadrankom Joksimović i predsednikom Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine Ištvanom Pastorom.

Sijarto je rekao da se Vlada Mađarske odlučila na taj korak nakon što je Vlada Srbije u petak donela odluku da naši i strani državljani mogu da uđu u Srbiju bez testa i karantina.

Dodao je da će državljani Srbije i Mađarske moći da slobodno da uđu u Mađarsku na svih devet graničnih prelaza.

„To će doprineti da naši ekonomski odnosi dobiju novi uzlet“, dodao je Sijarto.

Ističe da je granični prelaz Reske – Horgoš najveći drumski granični prelaz između dve zemlje.

Takođe, kaže da je poslednjih meseci glavna tema na međunarodnoj i unutrašnjoj sceni bila pendemija korona virusa i da sada možemo da kažemo da se centralno-evropska regija uspešno izborila sa panedmijom.
„Na vreme su bile uvedene restriktivne i mogli smo da držimo pod kontrolom virus“, rekao je Sijarto i podsetio da je strogim merama bio ograničen promet ljudi što je doprinelo tome da se obe zemlje uspešno izbore protiv kovida19.
Kaže da je, ipak, vreme da se normalizuje prelaz granice i da će od danas u 10 sati državljani Srbije moći da uđu bez obaveze karantina, kao i da će svi mađarski državljani koji ulaze iz Srbije u Mađarsku moći da se vrate u tu zemlje bez obaveze karantina.

Sijarto je dodao da Mađarska poštuje princip reciprociteta i da je vlada mađarske donela tu odluku nakon što je to uradila i srpska vlada.

Kako je rekao, tako će ponovo biti omogućeno članovima porodica da se posećuju.

Sijarto je istakao da su srpska i mađarska ekonomija povezane sa „hiljadu niti“ i da će Mađarska nastaviti sa razvojnim programom u Vojvodini koji predviđa šest milijardi forinti za 54 projekta koje je vlada odobrila.
„I u Mađarskoj i Srbiji važnu ulogu u oživljavanju privrede imaju iste kompanije, kao što su OTP i Mol“.

Sijarto navodi da se otvara danas granica između jedne članice EU i zemlje koja još nije članica i da to potvrđuje da je Srbiji mesto u EU, da bi EU sa Srbijom bila bogatija, kao i da EU treba što pre da primi Srbiju u svoje članstvo.
Napomenuo je da se granični prelazi otvaraju za one koji legalno prelaze granicu, dok oni koji to rade ilegalno i dalje neće imati tu mogućnost.

Sva sredstva ćemo iskoristiti kako bi sprečili ilegalne migracije, dodao je Sijarto.

Zahvalio je predsedniku Skupštine Vojvodine i Saveza vojvođanskih Mađara Pastoru na svemu što je učinio tokom pandemije da građani koji su imali svakodnevne potrebe da obrađuju poljoprivredno zemljište prelaze sa jedne na drugu stranu, kao i to što su studenti iz Vojvodine imali mogućnost da polažu ispite u Mađarskoj.

Kako je rekao, to je znak, da Mađari u Vojvodini mogu da računaju na SVM jer ta organizacija vrlo efikasno zastupa njihove interese.

„Nadam se da će tako biti i dalje i to u savezu i saradnji sa SNS, jer saradnja te dve stranke je uvek bila plodonosna i za Mađare u Vojvodini, kao i za obe zemlje“, rekao je Sijarto.

Poželeo je mnogo uspeha i SVM i SNS na izborima koji će se održati u Srbiji podsetivši da SVM podržava politiku predsednika Vučića. (Tanjug)

Šekspirovski, mnogo buke ni oko čega, mogao bi se opisati epilog misterioznog arheološkog nalaza prilikom radova na rekonstrukciji glasovite Pijace u lancima u Somboru.

Naime, prethodno najavljeni, zajednički rad stručnjaka nadležnog Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Novom Sadu i ovdašnjeg Gradskog muzeja razvejao je, po svemu sudeći, teoriju da se u slučaju nailaska bagera na dubini od oko 1,3 metra na neobičnu opeku radi o pronalasku zidova gradske tvrđave iz turskog perioda ili čak i pre osmanlijskih osvajanja Bačke, odnosno iz 15. veka kada Sombor kao urbanu celinu osniva plemićka porodica Cobor Sent Mihalj.

U iščekivanju i zvaničnog saopštenja dve nadležne stručne institucije, članovi zajedničkog arheološkog tima su za „Dnevnik“ izneli preliminarne zaključke da se radi o nalazu koji se pouzdano može datirati na sam kraj 18. i početak 19. veka. Somborskog hroničara Milana Stepanovića, koji je prvi, sasvim opravdano i alarmirao ovdašnju javnost zbog neobičnog nalaza na gradilištu, pre svega veličina i sastav opeke, naveli su na zaključak da se možda radi o ostacima negdanje varoške tvrđave, čije se zidine i ostaci kao takvi nalaze i na crtežima i mapama grada s kraja 17 i sredine 18. veka. Međutim, gotovo je sigurno da se radi o temeljima konjušnica i zanatskih radnji kao i ostacima kanalizacionog sistema podignutih u zaleđu nekadašnjeg franjevačkog samostana, koji je izgonom ovog monaškog reda sa ovog područja pod vlašću Habzburga prešao u ruke sveštenstva somborske rimokatoličke župe Svetog Trojstva.

Prema rečima nadležnih stručnjaka Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Novom Sadu, nakon dokumentovanja nalaza, izvođačima radova na rekonstrukciji „Pijace u lancima“, somborskom „Somborelektru“ i prigrevačkom „Yimi komercu“ će, koliko danas, biti omogućen nastavak radova, s tim da će arheolozi Gradskog muzeja u saradnji sa izvođačem i investitorom, gradskim Javnim komunalnim preduzećem „Prostor“ nadgledati preostale zemljane radove, pošto postoji građevinski opravdana potreba i za daleko dubljim zahvatom u tlo na kome se neprekidno od 1820. godine nalazi centralna somborska pijaca.

Izvor: dnevnik.rs

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, v.d. direktora Uprave za imovinu Autonomne pokrajine Vojvodine Maja Stojilković i dekan Pedagoškog fakulteta u Somboru prof. dr Željko Vučković potpisali su Ugovor o finansiranju radova na rekonstrukciji i sanaciji objekata kulture – amfiteatra (letnje pozornice) i spomen-obeležja Mrazovićevoj azbuci.

Inicijativa za obnovu objekata kulture ispred Pedagoškog fakulteta potekla je od lokalne samouprave, a potpisivanjem ugovora stvoreni su uslovi da se počne sa rekonstrukcijom.

„U želji Grada Sombora da oplemeni ovaj prostor, sačuva kulturno nasleđe ali stvori i jednu posebnu multifunkcionalnu sredinu koja će objediniti brojne ustanove obrazovanja, obezbeđena je saglasnost Pokrajinske vlade i Pedagoškog fakulteta, projektna dokumentacija i finansijska sredstva kako bi se krenulo u rekonstrukciju ovog prostora“ poručila je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

Spomenik čine kocke koje predstavljaju četrdeset slova Mrazovićeve azbuke i amfiteatar. Ovo kultno mesto okupljanja za mnoge generacije učitelja u Somboru delo je autora arhitekte Bogdana Bogdanovića i mozaičara Aleksandara Tomaševića. Zdanje se trenutno nalazi u ruševnom stanju.

Milan Stepanović, zavičajni istoričar i publicista dobitnik je priznanja Zlatno pero Ravangrada za 2020. godinu koje Kulturni centrar Laza Kostić i Udruženje građana Ravangradsko proleće dodeljuje Somborcima koji su svojom pisanom reči ostavili trajni trag u ovom gradu.

Tridesetak knjiga, više od tristotine tematskih priloga i članaka vezanih za prošlost, obrazovanje i kulturu Sombora, stotinak radova u zbornicima i monografijama samo su deo bogatog opusa zavičajnog istoričara i publiciste Milana Stepanovića, dobitnika ovogodišnje nagrade Zlatno pero Ravangrada.

"Odavno je jedan naš književnik rekao da je svako od nas dužan svome zavičaju. Taj dug nije neki teret ali jeste ono što ljudi koji pišu i bave se umetnošću vraćaju tokom celog života. Mislim da je zbog toga, upravo ova nagrada, veoma važna kao motiv za dalji rad. Rezultat svih mojih dvadeset sedam napisanih knjiga odnosno trideset napisanih a dvadesetsedam objavljenih do sada, su uglavnom arhivska istraživanja o prošlosti Sombora i somborske okoline ali i šireg područja Bačke i Vojvodine."

"Ne može svaki grad da ima zlatno pero. To može grad koji ima dobru kulturnu i prosvestu prošlost i koji ima značajan broj stvaralaca pisane reči, a to Sombor zasigurno ima. Milan Stepanović, zavičajni istoričar, je čovek koji je napisao nekoliko vrednih knjiga o istoriji Sombora koji po mom ličnom mišljenju važi za osobu koja najviše zna o istoriji Sombora" istakao je prof dr Stojan Berber, predsednik UG Ravangradsko proleće.

Nagradu Zlatno pero Ravangrada zajednički dodeljuju Udruženje građana Ravangrasko proleće i Kulturni centrom Laza Kostić.

"Ova manifestacija utemeljena je u čast dana Ćirila i Metodija koji su glagoljicom utrli put slovenske pismenosti . Za nas je, posle cele ove situacije, vrlo značajno što konačno možemo da održavamo svoje manifestacije" istakla je Vesna Paštrović, direktorica KC Laza Kostić u Somboru.

Zlatno pero Ravangrada, kako ističe Stepanović, motiviše i obavezuje da sa jednakom upornošću i strašću nastavi svoja istraživanja prošlosti Sombora i okoline i učini ih dostupnim što većem krugu zaljubljenika u zavičajnu istoriju, bilo knjigama, radovima ili objavama na svom zavičajnom edukativnom sajtu "Ravnoplov".

Izvor: RTV

Agrobiznis centar za ruralni razvoj i razvoj poljoprivredne proizvodnje, u saradnji sa Gradom Somborom, objavio je drugi konkurs u 2020. godini za dodelu bespovratnih sredstava za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje i unapređenje funkcionisanja individualnih poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji grada Sombora.

Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava imaju fizička lica – nosioci registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva u aktivnom statusu sa teritorije Grada Sombora, koja nisu koristila sredstva na konkursu Agrobiznis centra od 27. januara 2020. godine.

Za realizaciju Konkursa za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje i unapređenje funkcionisanja individualnih poljoprivrednih gazdinstava, predviđen je ukupan iznos od 10.000.000.00 dinara. Sredstva za podršku investicija prema Konkursu dodeljuju se bespovratno.

Maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi iznosi do 250.000,00 dinara, a minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi je 50.000,00 dinara.
Konkurs je otvoren do 3.06. 2020. godine.

Za više informacija o konkursu pogledajte ovde.