Sombor.info

Manje je testiranih na korona virus, ali broj upućenih prema somborskoj bolnici nije u padu, pokazuju podaci Kovid ambulante u Somboru. Respiratornu ambulantu somborskog Doma zdravlja za sedam dana posetilo je 45 lica, kojima je bio neophodan pregled pod sumnjom na kovid infekciju, a od njih je 23 pacijenta upućeno u somborsku bolnicu radi daljih pregleda i testiranja.

U Somborskoj Opštoj bolnici „Dr Radivoj Simonović“ je tokom vikenda preminulo tri pacijenta od posledica korona virusa, tri su na respiratoru, a trinaestoro pacijenata je na bolničkom lečenju.

Somborska Kovid ambulanta je za sedam dana obavila 143 brza testa, a 23 lica su upućena prema somborskoj bolnici na dalju dijagnostiku.

"U odnosu na prethodni period, pre 14 dana zabeleženo je do 10 odsto manje testiranih osoba , ali je zato u prethodnom periodu bio povećan broj upućenih prema bolnici. Možemo zaključiti da je stanje u suštini slično kao i prethodnih sedam do četrnaest dana. Imamo dovoljno opreme i kadra, pa prema tome ko god želi na lični zahtev, testiranja serološka radimo isti dan po uplati, a pacijenti koji imaju medicinske indikacije rade se odmah“, rekao je dr Zdravko Hlodik, načelnik Službe opšte medicine i pomoćnik direktora Doma zdravlja „dr Đorđe Lazić“ Sombor.

U Zavodu sa javno zdravlje Sombor ističu da do daljnjeg ne primaju zahteve za PCR test od lica, kojima je neophodan za inostranstvo, niti za nova PCR testiranja na kovid po ličnim zahtevu,a da će svi građani, koji imaju zakazani termin biti ispoštovani.

"Postojeći aparat za PCR test je ograničenih mogućnosti,novi je stigao,a u toku je edukacija zaposlenih za taj medicinski uređaj",dodaju za RTV u Zavodu za javno zdravlje.

Izvor: RTV

Radovi na rekonstrukciji glasovite „Pijace u lancima“, kao i oni na uređenju atrijuma somborske Gradske kuće gotovo su privedeni kraju, pa bi se u nekoliko narednih dana zakupci pijačnih tezgi mogli vratiti na svoj uobičajeno tržno mesto sa Trga Svetog Trojstva na kojem se nalaze od pre nekoliko meseci.

Rokovi za završetak oba ova posla su prekoračeni, što i ne čudi kada se zna da je rekonstrukcija „Pijace u lancima“ započela neposredno pre izbijanja epidemije koronavirusa, pa je i javnost imala puno razumevanja za kašnjenje. Ove radove obeležio je i mali zastoj zbog pronalaska areheoloških artefakata, ispostavilo se daleko manje značajnih nego što su to implicirali senzacionalistički nastrojeni napisi u štampi, a Somborci nisu bili presrećni ni činjenicom da je u sklopu radova posečeno nekoliko starih bođoša koji su obezbeđivali hlad trgovcima i posetiocima „Pijace u lancima“. Kako bilo, majstori izvođača radova, somborskog „Somborelektra“ i prigrevačkog „Yimi komerca“ ovih dana udaraju završni „glanc“ novopopločanom pijačnom prostoru, a na jesen, kada budu povoljne agrometeorološke okolnosti, komunalci ovdašnjeg JKP „Zelenilo“ bi trebali da posade i nove bođoše, kako bi Sombor i dalje imao razloga da se kiti nazivom „Zelengrad“.

Za razliku od „Pijace u lancima“ kašnjenja u radovima na rekonstrukciji atrijuma Gradske kuće su daleko veća, pošto su otpočeli još u aprilu 2018.godine skidanjem popucalog bračkog mermera i zemljanim radovima. Tada je najavljeno da će ovaj prostor dobiti letnju pozornicu te da će ponovo proraditi i fontana koja je dominirala atrijumom ali i da će biti obnovljena kompletna stolarija, uključujući monumentalne drvene ajnfort kapije, kako bi atrijum ponovo postao prolazna veza glavne ulice Kralja Petra Prvog sa Trgom Svetog Trojstva.

Mada su radovi trebali da budu završeni još to isto leto, kako bi se u atrijumu održao prvi Somborski filmski festival, iz nikad pojašnjenih razloga, rekonstrukcija ovog objekta se razvukla „kao gladna godina“, sve do današnjih dana. Mermer sa Brača, kao podloga osetljiva na, za Sombor karakteristične niske zimske temperature, zamenjen je livenim betonskim pločama, ali bez ikakvog objašnjenja je u potpunosti nestala fontana, kao što u ovom trenutku nema naznake o bilo kakvoj letnjoj pozornici. Ono što je novina u atrijumu je staklena bašta nekadašnjeg ikoničnog lokala koji je svojevremeno bio poznat kao Gradska kafana, sa mastodontskim klima uređajima na njenom vrhu. Po prisustvu velike količine građevinskog materijala i šuta u hodnicima atrijuma izvesno je da će radovi ipak još potrajati, pa Somborcima ostaje nada da će, ako ne do kraja ovog leta, a ono u ranim jesenjima danima (za kada se vezuju i nade u splašnjavanje pandemije koronavirusa), moći i porodično da uživaju u novouređenom prostoru atrijuma Gradske kuće, koji je u godinama procvata ove varoši posećivalo nekoliko hiljada gostiju dnevno.

Izvor: dnevnik.rs

Crveni krst Sombor, u saradnji sa partnerima iz Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine, u sredu, 29. jula 2020. godine organizuje akciju dobrovoljnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u terminu od 09.00 do 13.00 časova u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Mole se sugrađani da, ukoliko imaju prehladu, kašalj, kijanje, povišenu telesnu temperaturu, ili su bili u kontaktu sa bolesnom osobom čiji simptomi liče na infekciju korona virusom, ne dolaze na akciju dobrovoljnog davanja krvi.

U toku prethodna 24 časa u Kovid odeljenju Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor preminula su tri pacijenta (1947.1951.1952. godište), zvanično je saopštila somborska bolnica.

Tri pacijenta su na respiratoru, a na bolničkom lečenju nalazi se 13 lica, kod kojih je potvrđen opasni virus.

“Tokom jučerašnjeg dana je u respiratornoj ambulanti pregledano 18 pacijenata sa temperaturom i respiratornim simptomima, šest pacijenata je testirano na Korona virus, dok je kod dva potvrđeno njegovo prisustvo. Od pozitivnih na koronu, dva pacijenta su primljena na bolničko lečenje,a četiri pacijenta PCR pozitivna otpuštena u kućnu samoizolaciju”, između ostalog je navedeno u bolničkom izveštaju.

Somborska bolnica dobila je dva stacionarna respiratora iz KCV i sada raspolaže sa sedam respiratora.

Ako se nešto pouzdano može reći za žitelje Bačkog Monoštora kraj Sombora, onda je to da se razumeju u dve stvari daleko više nego ostatak ovog dela vaseljene.

Kad već imaju priliku da žive okruženi netaknutom prirodom poplavnog područja specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje, alaski zanat ali i onaj gurmanski deo koji podrazumeva pripremu ribe za konzumaciju svakom Monoštorcu su gotovo genetski usađeni. Alasa na „otvorenom“ Dunavu je doduše sve manje, pa su se ovdašnji „šaptači ribama“ odavno počeli sa ribnjačkim uzgojem šarana, tolstolobika, amura i ostalog ribljeg blaga, baš kao što je to uradila porodica Damira Đanića.

- Ja sam zapravo treća generacija naše porodice koja se bavi ribnjacima – potvrđuje ovu tezu o Bačkomonoštorcima Damir, koji mada živi u Somboru daleko više vremena provodi na svom ribnjaku u selu iz kojeg od davnina potiče ova familija. – Malo je žalosno da Srbija ima samo 9.000 hektara pod ribnjacima iako bi mogla da po geografskim i klimatološkim uslovima mogla da ima i preko 150.000 hektara ribnjaka i da je naša zemlja jedan od najvećih uvoznika morske ribe u regionu.

Tako kaže Damir dok obilazimo njegov ribnjak koji se prostire na 25 hektara u društvu nove generacije Đanića kojima je ribarstvo „u krvi“, njegovog, po uzrastu srednjeg sina Veljka. Često je tu, na stručnoj ispomoći i Damirov otac Željko, zasigurno jedan od najvećih stručnjaka rečnog ribarstva, koji je pored stalne uloge glavnog tehnologa na „Kapetanskom ritu“, ribnjacima koji se prostiru na čak 1.000 hektara, jedan od najtraženijih konsultanata na ribnjacima u gotovo svim zemljama regiona.

- Ovde u Bačkom Monoštoru imamo tri jezera od po 13, sedam i tri hektara, dok u salaškom naselju Šaponje na razmeđu Sombora i sela Čonoplja imamo još jedno jezero površine dva hektara na kojem isključivo proizvodimo vlastitu šaransku mlađ od ličinke do dva grama težine – pojašnjava Damir, kojem su, zahvaljujući ribarnici u Somboru, u ovom poslu i majka i rođena sestra, dok najvećem mladom zaljubljeniku u ribarstvo Veljku često društvo prave Damirov najstariji sin Dušan, ćerka Teodora i najmlađi sin, šestogodišnji David.

Porodičnu „opsesiju“ ribarstvom Damir Đanić vidi kao gotovo neizbežni usud, jer je i on od malih nogu rastao uz mreže, čamce, hranjenje i izlov ribe, pa i pored generalno teške situacije u ovoj vrsti stočarske proizvodnje sebe i budućnost svoje porodice ne vidi van okvira ribarstva.
- Težak je to posao, kako kažu 24/7 i to 365 dana u godini po žarkom letu, ciči zimi, pljusku i svakom kijametu, ali to kad uhvati ne pušta... - smeje se Damir, kojem u iščekivanju stasavanja porodičnog naslednika u poslu pomaže samo još jedan stalno zaposlen radnik. – Istine radi, problemi zbog pojave koronavirusa su bili veći za one proizvođače koji su orijentisani na tržište Beograda i južnije od njega, koji su zbog dramatičnog pada potražnje morali da vraćaju već spremnog konuzmnog šarana u ribnjake što je dovelo ne samo do divljeg mresta, već i učestalijeg oboljevanja. S druge strane, mi našu ribu prodajemo u priobalju Dunava od Bezdana do Bogojeva, kraju u kojem su riblji paprikaš i ostala jela od slatkovodne ribe ne samo neprikosnoveni delikates već i gotovo svakdonevni obrok, pa ne samo da nismo osetili pad prodaje, već smo u prve tri nedelje vanrednog stanja izazvanog COVID 19 prodali dvostruko veće količine šarana, što se nastavilo i kasnije Ovaj fenomen Damir objašnjava kao posledicu toga što su ovdašnji ljudi, „zarobljeni“ u svojim dvorištima vreme prekraćivali kuvanjem paprikaša, što je ovde svojevrsni test zrelosti, odnosno ima ulogu inicijacije u svet odraslih.

Kad kuva svetski vicešampion

Da bi se, po ko zna koji put, potvrdila ne legenda već činjenica da se pravi riblji paprikaš kuva samo na potezu od Bezdana do Bogojeva, kojem je Bački Monoštor gotovo pa srednjokraća, potrudio se Damirov prijatelj Stevica Nađ, zvanični svetski vicešampion u kuvanju ovog specijaliteta.

Taj vatromet prefinjenih ukusa, za pripremu naizgled jednostavnog jela u koje pored ribe ide samo voda, so, crni luk i aleva i ljuta paprika, spremljen pod Stevicinim budnim okom za svega tridesetak minuta, prosto „ubija“ želju da ikada napustite Bački Monoštor u kom se tako dobro jede i dan – danji.

Kad radi gravitacija

- Postižemo sve, mada tokom izlova moramo da angažujemo dodatne radnike, zahvaljujući i odličnoj poziciji ribnjaka koji se nalaze u prostoru smeštenom između Velikog Bačkog i DTD kanala, među kojima je visinska razlika nekih sedam metara, pa nemamo potrebe za pumpama, tako da gravitacija radi za nas ne samo prilikom punjenja i pražnjenja jezera, već i kada treba tokom toplih letnjih meseci osvežiti, odnosno obogatiti kiseonikom vodu u jezerima. To doduše pojeftinjuje proizvodnju, ali onda se javlja problem u pojavi drugih vrsta, pre svega bele ribe, koja em troši hranu namenjenu šaranu, em može biti prenosnik bolesti, čega su pošteđeni proizvođači koji svoje ribnjake snabdevaju bunarskom vodom, doduše uz velike troškove rada pumpi – problemi su sa kojima se suočavaju ljudi koji žive od ribarstva u Srbiji, koje nije zaobišla ni muka izazvana epidemijom koronavirusom.

Izvor: Dnevnik

PUTNICI iz nekoliko naselja u opštinama Odžaci i Apatin i sa salaša u okolini Sombora sastavili su peticiju sa 101 potpisom, koju su uputili Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, zahtevajući da se red vožnje železnice prilagodi potrebama građana.

Nebojša Petrović iz Ratkova, inicijator i prvi potpisnik peticije, objašnjava da stanovnici ovog i naselja Odžaci, Karavukovo, Bogojevo Selo, Bogojevo, Sonta, Prigrevica i Bukovački salaši čekaju po nekoliko sati do povratka kući iz Sombora, jer su promenom reda vožnje ukinuti polasci voza, koji su im odgovarali.

- Do pre četiri godine imali smo na raspolaganju voz, koji je iz Novog Sada u Ratkovo stizao u 7.15, a potom kroz nabrojana naselja prispevao u Sombor oko 8.30. Prvi voz iz Sombora prema Novom Sadu kretao je u 12.10, tako da smo posle obavljenih poslova, pre svega specijalističkih pregleda u somborskoj bolnici, mogli blagovremeno da se vratimo kući. Sad to ne možemo - navodi Petrović.

Izmenom reda vožnje, voz iz Novog Sada dolazi sada u Ratkovo u 8.06, a u Sombor u 9.37, odakle se više ne vraća u 12.10, nego u 10.20.

- Taj red vožnje ne odgovara nikom na pomenutoj relaciji, jer do 10.20 ne stižemo da obavimo poslove, najčešće posete lekarima, a kasnije smo prinuđeni da 4-5 sati čekamo na Železničkoj stanici na otvorenom, jer je čekaonica zatvorena, ili da bazamo po gradu do polaska voza u 16 časova. A reč je uglavnom o starijim i bolesnim ljudima - napominje Petrović.

On ističe da potpisnici peticije, koji su upućeni na Sombor kao centar Zapadnobačkog okruga, traže da se prilikom narednog usklađivanja reda vožnje vrati voz koji je iz Ratkovo polazio u 7.15, a iz Sombora u 12.10. Pri tome ne žele da se ukine polazak iz Sombora oko 16.00, jer je, kako kažu, neophodan ljudima koji u ovom gradu imaju više posla ili rade u preduzećima do 15 časova.

- Vozovi su komforni i ne kasne, cene karata su pristupačne, a železnička stanica nam je na pet minuta od bolnice u Somboru. Šteta je da nam zbog nepovoljnog reda vožnje alternativa bude skup taksi, koji od Ratkova do Sombora košta 2.500 dinara, sa dodatnih 200 dinara za čekanje po satu - zaključuje Petrović.

DRUGI BI KASNILI

U ODGOVORU koji smo zatražili u "Srbija vozu", navedeno je da "usled infrastrukturnih ograničenja (prevashodno propusne moći pruge)" zahtevi putnika iz Zapadnobačkog okruga ne mogu da budu realizovani.

- Korigovanje vremena polaska voza iz Sombora sa 10.20 na 12.10, a koji bi u Novi Sad stizao posle 14 časova, izazvalo bi problem i putnicima usputnih stanica, koji zbog posla gravitiraju ka Novom Sadu, i u tom slučaju bi kasnili na svoja radna mesta - predočila je Dragana Stanković, direktorka Centra za marketing i medije "Srbija voza".

Izvor: novosti.rs

Jedna od najpogođenijih privrednih grana posledicama korona virusa su turizam i ugostiteljstvo. Ugostitelji ističu da su prometi opali, jer nema slavlja, rođendana ni svadbi, a vlasnici prenoćišta kažu da gostiju nema, jer su domaći turisti, koji dolaze u zapadnobački okrug orijentisani iznajmljivanju vikedica na Dunavu, jer do daljnjeg nema gradskih manifestacija, a ne rade ni kupališta. Ekipa RTV-a proverevala je kako ugostitelji vide izlaz i oporavak od posledica pandemije, koje su se nepovoljno odrazile na njihovo poslovanje. 

Somborski ugostitelji, vlasnici prenoćišta i hotela kažu da su ekonomski pogođeni višemesečnom borbom protiv epidemije, ali ne klonu duhom. Objašnjavaju da će oporavak biti dugotrajan i težak, a pomoć države ističu kao dobrodošlu, jer na naplatu stižu računi za zakup lokala, komunalije i rate kredita za period kada nisu radili tokom vanrednog stanja.

“Skoro smo otvorili lokal i u njega uložili mnogo finasijskih sredstava i truda. Ova situacija nam je otežala rad, a promet se mnogo smanjio. Kao što vidite ljudi ima malo I na ulicama, pa tako I u lokalima. Pomoć države nam je puno značila, najavljuju još pomoći I to ćemo svakako koristiti i mnogo će nam značiti da preguramo sve ovo i za budući rad”, kaže Sanja Đurović, vlasnica lokala , gradske kafane u Somboru.

“Ništa se nije novo desilo u smislu poboljšanja posla i gostiju koji dolaze. Sa ovim novim talasom gostiju u hotelu skoro da nema. Koristili smo pomoć države, a imamo nameru da koristimo i ovu novonajavljenu. U ovom trenutku kada nema posla i kada je otežana likvidnost pomoć države jako nam puno znači” smatra Borislav Andrić, vlasnik hotela.

“Radimo na jedno 30 odsto kapaciteta. Uglavnom su to domaći gosti koji dolaze na dan ili dva ” potvrdio je i Srđan Relić, vlasnik prenoćišta.

Letnje turističke manifestacije u Somboru su otkazane do daljnjeg.

“U toku prve polovine ove godine smo na 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što se tiče dolazaka i noćenja. Stranih malo više, što je isto razumljivo, jer su granični prelazi stalno pod nekim uredbama”, zaključio je Đuro Todorić, direktor Turističke organizacije Sombor.

Prema odluci Kriznog štaba u Somboru rad ugostiteljskih objekata ograničen je do 23 časa. Opšti utisak je da se poštuju preventivne mere radi sprečavanja širenja korona virusa, u suprotnom su kazne od 50.000 do 2.000.000 dinara.

Izvor: RTV

Prvi dani prelaznog roka za somborski Radnički 1912 protiču u više nego radnoj atmosferi.

Sekretar kluba Milan Gagrčin ima pune ruke posla, jer je mnogo onih koji bi da karijeru nastave u somborskom trećeligašu. To je donekle razumljivo, pogotovo što je Radnički 1912 svrstan u red najorganizovanijih klubova na ovim prostorima sa preciznim i jasnim ciljem.

- Mi smo se odavno izjasnili da nam je opredelenje prvo mesto. Od toga ne odustajemo. Verovatno da je to jedan od razloga što mnogi žele da budu deo našeg kolektiva, ali o tome ko će igrati i koga ćemo angažovati odlučuje isključivo stručni štab - kaže sekretar kluba Milan Gagračin i dodaje: - Do sada su nam pristupili Nikola Ićitović i Ognjen Šveljo (Bratstvo 1946 Prigrevica), Marko Anđić (Bačka, Subotica), Nemanja Ladić (Spartak Subotica), Zlatko Liščević (Trajal, Kruševac), Nemanja Mladenović (Mačva, Šabac) i Aleksandar Popović (Radnički, Kragujevac). Klub je napustio jedino Nemanja Bošković (Mladost, Novi Sad) dok su na pozajmicu ustupljeni Uroš Lazić (Sloga, Čonoplja) i Veljko Vukadinović (Mladost, Apatin).
Somborci očekuju da se da izabranici novog stratega Radničkog Nebojše Maksimovića od starta krenu ka vrhu tabele Srpske lige Vojvodina. Taj projekat započet je u vreme dok je na klupi Somboraca sedeo Ivan Gvozdenović, koji je u dogovoru sa klubom otišao u Saudisku Arabiju, a na njegovo mesto doveden je iskusni i puno puta provereni Maksimović. On svoju fudbalsku karijeru ispisuje tako što je bio nekadašnji igrač Crvene zvezde, a trenerski zanat usavršavao je vodeći nekoliko srpskih klubova,a oslednjih godina boravio je u Kini.

- U startu želim da naglasim da sam prijatno iznanađen ovim što sam zatekao u Somboru. Klub je vrhunski organizovan i poseduje sve ono što je neophodno za igranje u saveznom rangu takmičenja, pa ne čudi što nas ubrajaju u krug glavnih favorita za naslov prvaka. Radnički ima idealne uslove za rad, dobar igrački potencijal, agilnu upravu i uspešan omladinski pogon što je veoma bitno za dugoročan i kvalitetan opstanak kluba. U takvom okruženju ne preostaje nam ništa drugo nego da se radom i dobrim igrama odužimo ljudima koji su nam ukazali poverenje - kaže kormilar somborskog trećeligaša Nebojša Maksimović.

Želje su ponekad veće od realnosti. I pored toga što su Somborci u pet kontrolnih susreta pokazali zavidan kvalitet i ostvarili pobede protiv Spartaka iz Subotice (1:0), Bačke iz Bačke Palanke (1:0), Vojvodine iz Bačkog Gradišta (8:0), Sloge iz Čonoplje ( 4:1) i beogradski srpskoligač Stepojevca ( 2:1).

- Igrački kadar selektirao je moj predhodnik i prijatelj Gvozdenović u čije odluke ne sumnjam. Sačuvan je kompletan kostur tima iz prošlog prvenstva i dovedeno je nekoliko dobrih pojedinaca. U ovom trenutku veoma bitan je odnos igrača prema obavezama. Drago mi je da se zalažu i što smo na dobrom putu da start takmičarske sezone dočekamo spremni i orni za duge i naporne prvenstvene okršaje. Daleko smo od željene forme i to je logično, jer ne bi bilo dobro da smo već sada u onoj fazi koju očekujemo za premijerne utakmice. U kontrolnim susretima smo prikazali određeni kvalitet, međutim ima prostora da se u pojedinim segmentima napravi pomak. Pravu sliku snage tima moćemo da vidimo tek nakon što budemo odradili naredni deo priprema. Sada su igrači umorni, noge su im teške i to se odrazilo u pojedinim susretima, ali celokupno gledano, mogu biti zadovoljan dosadašnjim učinkom- konstatuje Maksimović.

Izvor: Dnevnik

Somborska bolnica "Dr Radivoj Simonović" raspisAla je oglas za prijem u radni odnos radnika i to: dva doktora medicina, šest medicinskih tehičara, troje pomoćnih radnika.

Radnici se primaju na određeno vreme sa punim radnim vremenom.

Ceo oglas pogledajte OVDE

Na Odeljenju za kovid bolesnike u Opštoj bolnici “dr Radivoj Simonović” u Somboru od juče se na lečenju nalazi 21 pacijent inficiran korona virusom.

Pik novog talasa pokazuje da je broj stacionarnih pacijenata oko dvadesetak, te da je mnogo više obolelih, koji su u samoizolaciji. Prema informacijama Zavoda za javno zdravlje Sombor, koji jedini obavlja PCR testiranja, u zapadnobačkom okrugu je 159 osoba pozitivno na kovid 19.

Nadležni u bolnici ističu da postoji zaravnjenje, ali da smo daleko od toga da možemo da predahnemo i da su zdravstveni radnici prenapregnuti ovom situacijom, dok je epidemiolozi u okrugu ocenjuju kao nestabilnu, ali u tom smislu da nije alarmantna.

“Zbog situacije u kojoj jedini radimo PCR testiranja za sva četiri Doma zdravlja u okrugu i za kovid ambulante ograničeni su nam kapaciteti, pa smo do daljnjeg obustavili obavljanje PCR testiranja za putnike kojima taj dokument treba za inostranstvo“, istakla je za RTV dr Gordana Cvetić, epidemiolog Zavoda za javno zdravlje u Somboru.

“Tokom prethodna tri dana u respiratornoj ambulanti je pregledano 86 pacijenata, koji su imali temperaturu i respiratorne simptome, dok je na korona virus testirano 53 osobe od kojih je kod njih 19 potvrđeno prisustvo kovida”,zaključuje se iz podataka kovid izveštaja somborske bolnice.

Zavod za javno zdravlje u Somboru je od 23. marta do 23.jula obavio 1.672 PCR korona testa.

Izvor: RTV