Sombor.info

Tretman suzbijanja larvi komaraca na teritoriji Grada Sombora vršiće se u petak, 21. avgusta, sa početkom u 8.00 časova.

Tretman će se vršiti kompanija „Eko san plus“ preparatima LARVASTOP ZG i PIRIPROX ZG koji nisu opasni za pčele.

Tretiraće se priobalja reka, izlivi reka, kanali, jezera i bare, na lokalitetima Sombor, Stapar, Doroslovo, Kljajićevo, Čonoplja, Stanišić i Svetozar Miletić.

Mada spada u red srpskih lokalnih zajednica koje su najteže pogođene depopulacijom i negativnom demografskom stopom, pri čemu se ne može preterno pohvaliti ni procvatom ekonomske krvne slike, stanogradnja u Somboru beleži svoje zvezdane trenutke.

Naime, nakon kratkotrajnog zatišja na ovdašnjem tržištu nekretnina, ponovo se traži kvadrat više, pri čemu cene u elitnoj centralnoj gradskoj zoni znaju da dosegnu čak 900 evra. Tako nije bilo ni u vreme ekonomskog entuzijazma nakon demokratskih promena 2000. godine, koji je potrajao skoro do izbijanja svetske krize 2008.

Po običaju su najtraženiji stanovi u najurbanizovanijem delu grada, Novoj Selenči, a kako tvrde ovdašnji prodavci nekretnina, samo od prošle godine cena je porasla za 50 do 70 evra po kvadratu. U zavisnosti od lokacije i kvaliteta gradnje, sada se cena kvadratnog metra kreće u rasponu od 600 do 750 evra. Kako sami investitori tvrde, rastu novogradnje doprinelo je lakše pribavljanje svih neophodnih dozvola, dok povećanoj tražnji doprinose Somborci, ali i oni kojima se ovaj grad dopada, koji su trenutno na radu u inostranstvu, pa im je potrebno porodično gnezdo tokom godišnjih odmora, posete rodbini ili kao životno odredište nakon odlaska u penziju.

Sasvim očekivano, cene starijih stanova su daleko niže, pa se u ovom delu varoši mogu pronaći dvosobni stanovi stari desetak godina u cenovnom rasponu od 25.000 do čak 40.000 evra, odnosno od 340 do 600 evra po kvadratu. Na ovo utiče pre svega spratnost, kvadratura, ali i tip grejanja, pošto je u Somboru sve manje isplativo imati stan priključen na sistem daljinskog grejanja.

Najčešći kupci su mladi bračni parovi kojima, trenutno, ne trebaju preterano prostrane stambene jedinice, ali i penzioneri koji nakon odlaska potomstva zbog niskih primanja ne mogu više sebi da priušte stanove većih kvadratura. Garsonjere, jednosobni i jednoiposobni stanovi u Somboru, locirani do drugog sprata brzo se prodaju, bez obzira da li je reč o novogradnji ili starogradnji.

Investitorima donekle glavobolju stvara činjenica da je potražnja za trosobnim, četvorosobnim i većim stanovima sve manja, mada svaki, pogotovo novi stan ili lokal pre ili kasnije nađe svog kupca. Iako je novogradnja po stambenoj jedinici iste kvadrature skuplja i po 15.000- 20.000 evra, nešto se proda još dok je zgrada u temeljima, a ostatak kada se zgrada stavi pod krov i finišira, često i po zahtevu samih kupaca.

Posebno su atraktivni stanovi koji niču na mestu starijih, gotovo patricijskih porodičnih zdanja u strogom centru grada, odnosno zgrade koje se podižu na glasovitim somborskim vencima i njihovim rubovima, čija je gradnja omogućena nedavnim promenama urbanističkih uslova. Upravo su kvadrati tih zgrada i najskuplji i dosežu do 900 evra, pa, u zavisnosti od individualizovanog unutrašnjeg uređenja i više evra, ali ova zdanja nailaze i na osudu javnosti pošto njihova arhitektonska rešenja očigledno zanemaruju ambijentalnu celinu o kojoj bi se trebao brinuti nadležni Pokrajinski zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Novog Sada.

Bira se gas umesto daljinskog grejanja

Donedavno je centralno grejanje slovilo kao najefikasnije i najkonfornije, pa su prednost imali stanovi priključeni na daljinsko grejanje. Međutim, pored toga što nije jeftino, takvo grejanje plaća se tokom cele godine. Ovo je uslovilo da sve bolju prođu imaju stanovi priključeni na gasnu mrežu, po pravilu izolovani po najnovijim standardima, pa kupci mogu sami da „diktiraju“ svoju potrošnju energenta, a samim tim i troškove održavanja.

Izvor: dnevnik.rs

Gradu Somboru nedavno je dodeljeno 1,6 miliona dinara za sufinansiranje projekata izgradnje Regionalnog centra za upravljanje otpadom Rančevo, a Grad je sada na javni uvid stavio i plan detaljne regulacije za proširenje kapaciteta deponije.

Kako se u dokumentu navodi, izgradnjom kompleksa regionalne deponije stvoriće se uslovi za bezbedno odlaganje otpada, kao i za zatvaranje postojeće gradske deponije. Osim za odlaganje nepropustljivog otpada u ovom kompleksu se predviđa i reciklaža upotrebljivog otpada.

Planirana površina Regionalne deponije je 40 ha, a ona mora biti opremljena:

- Površinom za odlaganje otpada formiranim po zahtevima EU: nepropusna podloga, drenažne cevi za odvod procednih voda, gasne sistema za sakupljanje izdvojenih gasova (u periodu rada deponije pre izgradnje postrojenja za tretman)

- Objektima: administrativna zgrada sa laboratorijom, objekat za pranje vozila i kontejnera, kompenzacionim bazenom, mostnom vagom za odmeravanje otpada

- Postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda

- Saobraćajnom infrastrukturom: parkinzi za pretovarna i transportna vozila, automobile, privremene saobraćajnice za kretanje po telu deponije

- Infrastrtukturom: vodovodna i kanalizaciona mreža, električna energija za napajanje, osvetljenje, hidrantna.

Plan detaljne regulacije za proširenje kapaciteta deponije Rančevo (Foto: Grad Sombor)

U okviru kompleksa planirane regionalne deponije nalaziće se: rekultivisana deponija, centar za tretman otpada, sanitarne kasete za odlaganje otpada, rezervisan prostor za proširenje prilikom formiranja Regionalne deponije i zaštitni pojas zelenila.

Rekultivisana deponija – u centralnom delu prostora planira se sanacija i rekultivacija postojećeg tela deponije, odnosno sanacija smetlišta i njegovo potpuno zatvaranje. Sanacija i rekultivacija obuhvataju fazu uređenja nesanitarne deponije, fazu kontrolisanog odlaganja otpada i fazu zatvaranja postojećeg tela deponije koje je
moguće tek nakon izgradnje novih sanitarnih kaseta. Nakon tehničkih mera rekultivacije, preduzeće se biološke mere koje podrazumevaju zasnivanje flore na saniranom delu deponije.

Centar za tretman otpada – planira se u istočnom delu obuhvata Plana. U okviru Centra za tretman otpada biće moguća izgradnja objekata za sakupljanje, primarnu selekciju i skladištenje neopasnog i opasnog otpada od građana i industrije, objekti za mehanički i biološki tretman otpada, kao i svi sadržaji koji prate postrojenje ove namene, kao što su: manipulativni platoi, objekti za skladištenje otpada i sekundarnih sirovina, objekti za administraciju, radionice, kao i drugi prateći sadržaji.

U okviru centra moguća je formiranje prostora za kompostiranje koji podrazumeva i sve eventualne objekte u svrhu tretmana otpada čiji je krajnji produkt kompostirana masa. Pored ovih objekata omogućava se izgradnja i drugih objekata koji će tek biti definisani kroz uvođenje novih tehnologija u funkciji primarne delatnosti upravljanja komunalnim otpadom.

Sanitarne kasete za odlaganje otpada - u severnom delu kompleksa planira se izgradnja novih, sanitarnih deponijskih polja, u skladu sa Uredbom o odlaganju otpada na deponije i drugim propisima.

Rezervisan prostor za proširenje prilikom formiranja Regionalne deponije – s obzirom na to da u narednom periodu deponija Rančevo treba da postane regionalnog karaktera, unutar kompleksa deponije predviđa se više specifičnih tehničko-tehnoloških celina.

Za slučaj da se predviđeni procesi obavljaju od strane više subjekata, kao i zbog postojanja mogućnosti dogradnje novih tehnologija sa razvojem delatnosti upravljanja otpadom, u zapadnom delu obuhvata Plana je rezervisan prostor za proširenje prilikom formiranja Regionalne deponije.

Zaštitni pojas zelenila – po obodu kompleksa duž regulacione linije deponije planira se vegetacioni zaštitni pojas u cilju sprečavanja podizanja i raznošenja lakih frakcija otpada i prašine sa deponije na veća rastojanja i smanjenja
aerozagađenja, koji ujedno ima i vizuelno-estetsku ulogu, a u skladu sa posebnim propisima i uslovima nadležnih organa i institucija.

Realizacija će se, kako je navedeno odvijati u fazama.

Izvor: eKapija

Sombor, grad u Vojvodini koji odiše istorijom i kulturom, grad koji čuva svoje korenje, poreklo, tradiciju i arhitekturu imao je sreću da izgradnja u socrealističkom stilu nije preterano narušila staro gradsko jezgro, pa se nedostatak materijalnih sredstava u pedesetim i šezdesetim godinama 20. veka pokazao kao spasonosan za očuvanje urbanog središta grada.

Gradska kuća u Somboru je podignuta 1749. godine, dok je današnji izgled dobila je 1840. godine dogradnjom novih krila i tornja 1842. godine. Građevina je pod zaštitom Republike Srbije kao spomenik kulture od velikog značaja.

Gradska kuća, Varoška kuća ili Magistrat, su sve nazivi koje su žitelji Sombora u protekla dva i po veka koristili za zdanje koje predstavlja centralni arhitektonski simbol grada, nastala je na osnovi nekadašnjeg "dvora" somborskog kapetana Jovana Brankovića.

Grof Jovan Janko Branković, je bio sinovac i zakoniti naslednik nesuđenog srpskog despota, grofa Đorđa Brankovića. Čeoni deo zgrade kaštela grofa Brankovića nalazio se na mestu današnje istočne strane Gradske kuće, okrenute ka Svetođurđevskoj crkvi gde je jedan vek kasnije sagrađena nova zgrada.

Nova zgrada Gradske kuće je jednospratna građevina kvadratne osnove sa centralnim atrijumom i osovinskim prolazom, izgrađena u stilu neoklasicizma. Pročelje je sa istočne premešteno na zapadnu stranu, gde je podignut toranj, pod kojim se nalaze balkon i svečana sala.

Najraskošnije obrađena fasada ka trgu Svetog Trojstva sa centralnim isturenim rizalitom raščlanjenim stubovima i trouglastim frontonom na čijem frizu je upisana godina gradnje. Poseban akcenat kompoziciji daje kula zvonik kvadratne osnove sa balkonom na konzolama i pažljivo oblikovanom lanternom na vrhu.

Toranj je dograđen 1892. godine po projektu inženjera Milana Grgurova. Na tornju su dežurali vatrogasci, u prizemlju zgrade nalazili su se dućani, na spratu gradska uprava i činovništvo, a dvorište je služilo kao spremište vatrogasne opreme i štala za varoške konje. U zgradi je bio smešten arhiv grada i neko vreme gradska biblioteka.

U Svečanoj sali održavane su sednice gradskog Magistrata i izabranog Obštestva. U njoj je novembra 1918. godine izvršena primopredaja grada između dotadašnjih austrougarskih i predstavnika srpske kraljevske vlasti. Sedište lokalne samouprave nalazilo se u Gradskoj kući sve do 1962. godine. Danas se ovde nalaze prostorije političkih stranaka, nevladinih organizacija i javnih glasila, dok su u prizemlju lokali.

Izvor: srbijadanas.com

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 12 saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške i 13 osoba lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 10 vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je šest saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške i devet osoba lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača.

Na području opštine Apatin evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda. Tri vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Odžaci evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Jedan vozač je zadržan zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Kula evidentirane su četiri saobraćajne nezgode u kojima su tri osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su četiri vozača.

Napisano je 38 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato 196 prekršajnih naloga. Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda je vožnja pod dejstvom alkohola.

Somborske novine ostvarile su dobit u 2019. godine pa će dividenda od 370 hiljada dinara biti isplaćena akcionarima, navodi se u odluci koju je objavio Centralni registar hartija od vrednosti.

Ovo novinskog izdavačko preduzeće koje je akcionarsko društvo samo poseduje 77,8 procenata svojih akcija.

U rukama konzorcijuma je 15,3 odsto deonica, državni Akcionarski fond ima 3,8 procenata a ostatak je u rukama fizičkih lica.

Izvor: RTV

Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala je Javni poziv za realizaciju programa podsticanja zapošljavanja mladih „Moja prva plataˮ na osnovu Uredbe Vlade Republike Srbije o programu podsticanja zapošljavanja mladih „Moja prva plataˮ

Javni poziv dostupan je na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje (www.nsz.gov.rs), sajtu Moja prva plata (mojaprvaplata.gov.rs)i dnevnim štampanim medijima.

Ovim programom daje se mogućnost mladima bez radnog iskustva da obave praksu na konkretnim poslovima kod poslodavca u cilju sticanja znanja, veština i kompetencija za rad i na taj način povećaju svoje mogućnosti za zapošljavanje.

Program se sprovodi kod poslodavca koji pripada privatnom ili javnom sektoru, a prioritet za uključivanje u program imaju poslodavci iz privatnog sektora.

U program je planirano uključivanje 10.000 mladih sa srednjim i visokim obrazovanjem, do navršenih 30 godina života, koji su bez radnog iskustva i nalaze se na evidenciji nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje.

Program „Moja prva plataˮ se realizuje bez zasnivanja radnog odnosa u trajanju od 9 meseci. Tokom trajanja programa Nacionalna služba za zapošljavanje isplaćuje novčanu naknadu u iznosu od 20.000 dinara mladima sa srednjim obrazovanjem, odnosno 24.000 dinara mladima sa visokim obrazovanjem, na mesečnom nivou.

Nacionalna služba za zapošljavanje, takođe, uplaćuje doprinos za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, za mlade uključene u ovaj program.

Prva faza realizacije programa je namenjena isključivo poslodavcima, koji se u periodu od 17. avgusta 2020. do 25. septembra 2020. godine prijavljuju na sajtu mojaprvaplata.gov.rs.

Druga faza realizacije programa je namenjena nezaposlenim licima, koji će se u periodu od 1. oktobra 2020. do 15. oktobra 2020. godine prijavljivati na sajtu mojaprvaplata.gov.rs.

Treća faza realizacije programa je izbor kandidata od strane poslodavaca u periodu od 16. oktobra 2020. do 31. oktobra 2020. godine. Konačne liste poslodavaca sa izabranim kandidatima biće dostupne na sajtu mojaprvaplata.gov.rs počev od 1. novembra 2020. do 07. novembra 2020. godine.

Četvrta faza realizacije programa je potpisivanje trojnog ugovora između Nacionalne službe za zapošljavanje, poslodavca i izabranog kandidata i početak sprovođenja programa, u periodu od 8. novembra 2020. do 7. decembra 2020. godine.

Poznat kao selo uzornih poljoprivrednika Stapar kraj Sombora „krije“ jednu od najnovijih tajni savremene poljoprivrede, sistem akvaponije, koji ne samo da dramatično može da pomogne u rešavanju ekoloških problema sa kojima se suočava moderna civilizacija, već i da sa relativno malim ulaganjima, na tek parčetu zemlje, može jednoj porodici da obezbedi egzistenciju lišenu bezglave, danonoćne jurnjave i stresa.

Naime, na svega 200 kvadratnih metara pod plastenikom Srđan Radin je, uz pomoć svoje mlade porodice predvođene suprugom Vesnom, zasnovao zaokruženi sistem akvaponske proizvodnje povrća neuporedivog kvaliteta i ništa manje ukusne šaranske ribe, koja mu je omogućila da, bez straha od neizvesne budućnosti, napusti lagodan posao državnog činovnika i posveti se ovoj vrsti poljoprivrede koja mu je obezbedila i sasvim dovoljno vremena kako bi sa suprugom u harmoničnoj atmosferi lišenoj stresa, odgajao svoje četvoro dece.

- Akvaponija je zapravo jedinstven zaokruženi ekološki sistem zasnovan na simbiozi biljaka, ribe i mikrobakterija, dakle možete ga zamisliti kao parče prirode, delić Dunava u strogo kontrolisanim uslovima – pojednostavljuje nam Srđan ceo sistem, koji je zahvaljujući njegovom „knonj honj“ sticanom godinama instaliran već na nekoliko hiljada kvadratnih metara ne samo u Srbiji, već i zemljama regiona, dok se trenutno odvijaju pregovori sa investitorima u Ujedinjenim arapskim emiratima oko izgradnje većih sistema u Dubaiju – Ceo sistem pokreće čovek tako što unosi hranu za ribu, u našem slučaju šaransku, u vodu u kojoj žive i ribe i biljke koje su „posađene“ u rečnom šljunku u čijim porama se nalaze bakterije koje će protein iz hrane pretvoriti u azot. Ovaj azot u organskom obliku je gradivni element za naše biljke, koje u takvim uslovima imaju šest puta brži rast pri čemu daju i tri puta veće prinose nego u klasičnoj plasteničkoj proizvodnji – Srđanovi su argumenti na strani ovakve vrste proizvodnje, dok nas provodi pored tri rezervoara zapremina od jednog kubnog metra vode u kojoj se praćakaju živahni šarani i prave šume paradajza premijum kvaliteta – Na taj način, tokom jedne sezone u našem sistemu od 200 kvadratnih metara dobijamo 700 kilograma konzumnog šarana i oko četiri tone paradajza za koji smo se odlučili kao primarni povrtarski proizvod.

Srce celog sistema je zapravo „sakriveno“ u podzemnim bazenima u koje se početkom sezone proizvodnje uliva voda, zarad sigurnosti ona iz gradskog vodovoda na koji je i Stapar priključen, kako bi se isključio faktor potencijalne mikrobiološke neispravnosti bunarske vode, podložne čestim promenamaa kvaliteta. Nakon prolaska kroz bazene sa ribom, voda tako obogađena proteinom se, u zatvorenom sistemu, vraća u rezervoare iz kojih odlazi u sva četiri sistema akvaponskog uzgoja povrća zastupljena u plasteniku Radina.

- Opredelili smo se za sva četiri sistema, počev od „holandskih kanti“, preko uzgojnih kreveta i plutajućih splavova do vertikalnih tornjeva, koji za nekih 600 biljaka imaju dnevni utrošak od svega stotinak litara vode koja se mora nadomestiti, što je za nekih 90 odsto manje nego kada se radi o klasičnoj proizvodnji i navodnjavanju sistemom kap po kap – umiruje našu zebnju zbog eventualnog velikog utroška, ne tako jeftine, vode iz gradskog vodovoda, ali i troškova električne energije – Da bi se ceo sistem pokretao i pored ogromnog protoka vode u zatvorenom sistemu, utrošak električne energije na ovolikoj površini ne prelazi desetak kilovata dnevno, dakle kao da vam radi prosečan klima uređaja pet sati tokom jednog dana – pojašnjava Srđan.

Nedostižna prednost ovakvog sistema je i činjenica da je zbog nepostojanja zemlje u celom proizvodnom lancu akvaponski uzgoj lišen strahova od oboljenja biljaka, koje se u 90 odsto slučajeva pojavljuju upravo na zemlji i prenose na biljke, pa Radina „boli glava“ tek za jednu desetinu štetnih pojava u povrtarskoj proizvodnji.

– Pošto istu vodu koriste i biljke i ribe, ne dolazi u obzir primena bilo kakvih hemijskih zaštitnih sredstava, jer bi samo jedna litra , na primer, limunovog soka dovela do sterilisanja vode, bakterije bi prestale da „rade“, biljke i riba bi uginule. Zato je moguća jedino preventivna primena ekstraktima eteričnih ulja, a mi najčešće koristimo ona od čajnog drveta koja mogu da se nabave bez većih problema i u našoj zemlji – pojašnjava Srđan i dodaje da ceo sistem do biljaka doprema dovoljne količine vode obogaćene ostalim nemineralnim elementima poput kisoenika, vodonika i ugljen dioksida koji preko noći proizvode šarani, da bi ga izjutra apsorbovale biljke, kojima u rastu pomažu i produkti kalifornijske gliste, smeštene u šljunku „holandskih kanti“ i „uzgojnih kreveta“. Mada ceo sistem može da ostavi utisak zahtevnog procesa, Radin ga razvejava vlastitim primerom – Dnevni ulog fizičkog rada je svega nekih 15 minuta, koliko da nahranite ribu i prekontrolišete biljke. Jednom nedeljno, obično vikendom, zajedno cela porodica odvoji sat, sat i po, kako bismo povezali paradajz koji uzgajamo vertikalno i ukoliko „zakažu“ insekti kao prirodni oprašvači, deca opraše cvetove zujalicom – ne želi da uskrati zasluge ni svoje dece, trogodišnjeg Andrije, petogodišnjeg Ilije i desetogodišnjeg Ognjena, koji kroz igru pomažu roditeljima i čuvaju najmlađeg člana porodice sestru Irinu, koja još nije ni prohodala.

Prednost u tome što porodica provodi zajedničko kvalitetno vreme nije zanemarljiva, jer pored toga što brinu o svom sistemu, od prošle godine Vesna, kao supervizor, vodi brigu i o još jednom akvaponskom kompleksu koji se prostire na 1.000 kvadrata, koji je jedna novosadska kompanija, po Srđanovom projektu, izvela baš u Staparu, tek jednu ulicu dalje od doma Radina, Kako je i u ovom vidu proizvodnje nezaobilazno pitanje visine investicije i brzine isplativosti i ti podaci govore u korist akvaponije.- Realno je da sa svega 70 kvadrata akvaponske proizvodnje ne samo prehranite šestočlanu porodicu, već ostane i za komšije i rođake, dok si se sa nekih 160 kvadrata sistema mogli upustiti u početak ozbiljnijeg posla. Već sa dvestotinak, 250 kvadratnih metara obezbeđujete jednu pristojnu godišnju platu, a ukoliko se opredelite i na više stepene prerade, kao što smo mi počeli sa sušenjem povrća i mesa šarana, poradite malo na dizajnu pakovanja premijum svežih i prerađenih proizvoda, moguće je celi investiciju u potpunosti isplatiti za dve-tri godine, pri čemu vam sistem ostaje u narednim godinama bez ikakavih novih ulaganja. Na žalost u Srbiji je i danas teško adekvatno naplatiti premijum proizvod, pogotovo bez odgovarajućeg ulaganja u dizajn i samu ambalažu, kao i pronaći adekvatne kanale konstantne i sigurne distribucije, ali ulaganje bez ikakvih naknadnih i skrivenih troškova od oko 130 evra po kvadratnom metru ovakvog akvaponskog sistema može da omogući jedan kvalitetan život celoj porodici – svedoči i svojim primerom Srđan Radin.

Apsurdi našeg birokratizma
Mada je potpuno očigledno da su u slučaju ovakvog sistema akvaponske proizvodnje ribe i povrća radi o gotovo savršenoj organskoj proizvodnji, naši inertni propisi onemogućavaju izdavanje i odgovarajućeg sertifikata da se radi o organskim proizvodima.
- Stvar je apsurdno jednostavna. Među obaveznim propisanim kriterijumima za odobravanje sertifikata da je neki poljoprivredni proizvod organski je i analiza zemljišta u kojoj biljke, bile one krajnji proizvod ili hranivo, rastu, a kako u slučaju akvaponske proizvodnje uošte nema zemlje, naše sertifikacione kuće ne mogu ni da nam izdaju sertifikat – ne zna da li da se smeje ili plače Srđan.

Izvor: Dnevnik

U sklopu rekonstrukcije Gradske pijace u Somboru u toku je sanacija trotoara ispred Gradske kuće.

Reč je o povezivanju olučnih vertikala na podzemnu atmosfersku kanalizaciju i zamena četiri stara kandelabera javne rasvete, nakon čega će početi radovi na popločavanju behaton poločama, kako bi sve bilo u skladu sa „Pijacom u lancima“.

Radove izvodi preduzeće „Voj put“ iz Subotice, a trabalo bi da budu završeni do 24.avgusta.

Izvor: Radio Dunav

Od doba kada su se na somborskim sokacima prvi put pojavile mlade sadnice bođoša na inicijativu tadašnjeg, inače sušičavog, gradonačelnika Čihaša Benea pa sve do danas pitanje varoškog zelenila je jedna od stvari po kojoj se meri uspešnost lokalnih vlasti.

To je u decenijama koje su usledile obezbedilo Somboru nespornu titulu jednog od najzelenijih gradova u svetu ali i nadimak Zelengrad.

Da se ne odustaje od takvog trenda ni na ulasku u treću deceniju novog milenijuma svedoči i to što će ovdašnji Pokret gorana, u saradnji sa Kancelarijom za mlade grada Sombora, a pod pokroviteljstvom Ministarstva omladine i sporta, i ove jeseni sprovesti ozelenjavanje na području grada. Kako kažu u Pokretu gorana, pripremne aktivnosti za ovaj poduhvat su u toku, a novo i obnovljeno zelenilo bi trebalo da osvane na osam lokacija u gradu.

- To je naša aktivnost koju mi sprovodimo stalno, jedna od glavnih programskih aktivnosti, gde je cilj da što više mladih motivišemo da pokreću inicijative za ozelenjavanje i pošumljavanje, znači da već krenemo sa tim jer kad se nešto sadi efekti nisu kratkoročni, to je nešto što se vidi posle izvesnog niza godina i zato i jesmo upućeni na mlade jer njima to ostaje – kaže Ljilja Davidov, predsednica somborskog ogranka „Pokreta gorana“.
Planirano je da se u mesnim zajednicama Sombora i njegovog gradskog područja, posadi određeni broj stabala ili ukrasnog zelenila, žbunja, te da se urede zelene površine koje su godinama unazad zapuštene ili koje se nalaze oko vrtića, škola, različitih organizacija, odnosno sportskih objekata. Da ništa nije idealno, pa tako ni aktivizam oko očuvanja postojećeg i sadnje novog zelenila u Somboru, ukazuje i to što mlađi naraštaji ne pokazuju entuzijazam kao njihovi prethodnici, pa je i ovaj projekat jedna od prilika da se mladi Somborci motivišu u tom pravcu.

- Inicijativa od strane mladih baš nešto posebno i nema, pa je ovo u svojoj suštini i pokušaj da ih podstaknemo i da ih pozovemo da pronađu te lokacije, da nas kontaktiraju, a na nama je da im pružimo podršku kako bismo zajednički uspeli da saniramo neke površine, sredimo neke objekte i njihovu okolinu – kaže Ljilja Davidov, uz poziv svim organizacijama mladih i za mlade koji su aktivni u svojim mesnim zajednicama da se jave Pokretu gorana ukoliko žele da se priključe realizaciji ovog projekta.

Izvor: Dnevnik