Sombor.info

Somborski entuzijasti Simo Bogdanović i Marko Vujinović organizuju 1980. godine rekreativnu trku od Sombora do Bezdana u dužini od 24 kilometra. Sa njima su ovaj tada, pionirski poduhvat, istrčali još i Sveta Kunić i Gabor Vidaković. Pobedio je Marko Vujinović, kao i sledeće dve godine. Bio je ovo prvi ''Somborski maraton'' nekad iskra trčanja, a danas najsatrija ulična trka i polumaraton u Srbiji. Nešto čime se ovaj grad ponosi.
Njima se 1982. godine, kad je ispred Gradskog muzeja startovalo šest trkača, priključio Milenko Popić koje je animirao maratonce i van Sombora da učestvuju u trci. Milenko je uneo svest o ugledu i značaju ovog maratona i sa Simom Bogdanovićem nastavio organizaciju trke uz stalnu podršku zaposlenih u Opštinskom savezu za sportsku rekreaciju i vaspitanje „Partizan”. Na Milenkov predlog usvojena je trasa Sombor – Strilić – Majevica – Bački Monoštor – Bezdan – Dunav, u dužini od 27 kilometara.

Na ''Ćelavom trgu'', 12. maja 1984. godine, startovalo je već 40 maratonaca. Tada se trči u pet starosnih i dve kategorije najmlađih koji trče 15 km do Bačkog Monoštora. Od 1985. trka ''Somborskog maratona'' upisana je u kalendaru Programa jugoslovenskih atletskih manifestacija AK „Veteran” iz Beograda, gde su navedene sve značajnije trke u zemlji, a u trci već učestvuje 82 takmičara iz 9 klubova.

Zbog ratnih okolnosti, od 1992. godine se trka skraćuje na 21,1 km i dvosmerna je sa startom i ciljem na istom mestu na Glavnoj ulici, ispred kuće Laze Kostića i Robne kuće „Beograd”. Samom svojom dužinom menja i naziv u ''Somborski polumaraton'' koji je na svoje jubilarno 40. izdanje koje je održano 19. maja 2019. godine okupio više od hiljadu trkača iz desetak trkča i tako postao jedna od najvećih trka u našoj državi što je nešto što njeni osnivači početkom osamdestih godina nisu mogli ni da naslute. Ove godine po prvi put u svojoj dugogodišnjoj istoriji nije održan ''Somborski polumaraton'' koji je otkazan zbog epidemije korona virusa.
Atletsko rekreativni klub ''Somaraton'' Sombor će u nedelju 30. avgusta od 8h sa startom na Trgu Svetog Đorđa da obeleži tačno 30. godina od zadnjeg izdanja ''Somborskog maratona'' na trasi Sombor – Strilić – Majevica – Bački Monoštor – Bezdan – Dunav, u dužini od 27 kilometara.

Zajedničkim treningom somaratonci će preći legendarnu trasu, a očekuje se da među starterima budu i dva trkača koji su pre 30 godina trčali zadnje izdanje trke po ovoj trasi: Boško Jerković i Arpad Šarkezi.

Od 08.00 do 17.00 č, biće obustavljen saobraćaj ,Sombor (Apatin) - Sombor (industrijska zona), zbog održavanja sportske manifestacije „10. Somborman triatlon“. Alternativni putni pravaci -državni put I B reda broj 15 i državni put II A reda broj 107.

Saobraćaj će takođe biti obustavljen na relaciji Kula - Vrbas, zbog radova na sanaciji mosta preko Velikog Bačkog kanala do 10. septembra.

radovi, na, putu, saobracaj, infrastruktura, asfaltiranje,
RTV (Aleksandar Galić)

Alternativni putni pravac je kroz naseljeno mesto Kula i to: Ul. Industrijska Zona - Ul. Petra Drapšina - Ul. Veljka Vlahovića (državni put II A reda broj 108).

Izvor: RTV

Fudbaleri Radničkog 1912 teže nego što se očekivalo upisali su pobedu i prva tri boda u prvenstvu Srpske lige Vojvodine. Nakon gubitka dva boda u Novim Kozarcima, igrači somborskog tima ponovo nisu bili na visini svog zadatka. Oni su na domaćen terenu Gradskog stadiona dočekali ekipu Borca iz Sakula. Već u uvodnim minutama se videlo da nešto ne štima u redovima domaćeg tima. Prvo uzbuđenje viđeno je u 12. minutu. Terzić je iskoristio grešku štopera gostiju Kolunija, povukao loptu, ušao u kazneni prostor pred golmana Brkovića, ovaj ga ruši, a sudiji Đumiću ne preostaje ništa drugo, sem da pokaže na belu tačku.

Ipak, Brković se vrlo brzo iskupio za grešku, pošto je skinuo šut Anđiću i odbranio penal. Narednih petnaestak minuta nije viđeno ništa vredno pomena. Uspavanku je prekinuo Antunić, koji je našao u izglednoj prilici.

Njegov šut sa 7 metara odbranio je odlični Brković. Samo minut kasnije pokušao je i Dimitrić, ali je njegov traljav šut izblokiran. U 30. minutu ponovo je šutirao Antunić, ali pored gola. Osam minuta pre odlaska na odmor gosti su prvi put pripretili. Marko Anđić je izgubio loptu na sredini terena, odlični napadač gostiju Stevan Mladenović prevario čak tri igrača domaća tima, došao nadomak kaznenog prostora, šutirao po zemlji, međutim mladi Filip Pehilj je bio spreman i odbranio šut. Dva minuta kasnije Ognjen Šveljo je primio loptu na sredini gostujućeg dela terena, “sjurio” se prema golu, obišao skoro celu odbranu gostiju i kada se očekivao šut oboren je sa leđa, pa je glavni sudija ponovo pokazao na “kreč”.

Isti igrač je sigurno realizovao ukazanu priliku za vođstvo svog tima. Kada su svi očekivali kraj, u nadoknadi prvog poluvremena, Viktor Molnar, pozajmljeni igrač Spartaka, neshvatljivo je pogrešio na sredini terena, predao je loptu Mladenoviću, koji je prvo proturio loptu kroz noge kapitenu domaćih Goronjiću, a potom se kao “furija” uputio ka golu Pehilja, ušao u kazneni prostor gde ga sapliće Molnar. Siguran realizator opravdano dosuđenog kaznenog udarca bio je Dejan Galić.

Do sredine drugog dela nije bilo uzbuđenja. Gosti su znalački čuvali rezultat, kvarili igru domaćim igračima na sredini terena, što je unelo dodatnu “konfuziju” u njihovim redovima. Ipak, koliko toliko su igrači Radničkog 1912 povezali igru, što se odmah rezultiralo sa nekoliko pokušaja. Prvo je Dimitrić šutirao u golmana sa 5-6 metara sa asistenciju Anđića, da bi ubrzo potom nakon akcije Švelje i Terzića, Antunić odlično šutirao tik pored stative.

U 72. minutu Terzić je šutirao iz daljine, međutim Brković siguran, da bi potom nekotrolisano šut oprobao i Rajkovača. Gosti su uzvratili preko Luke Gavrilovića. Njegov prvi pokušaj Ićitović je “ukrotio”, da bi potom sledeći pokušaj završio pored gola. Jedina svetla tačka u redovima domaćeg tima bili su Nikola Vemić i Igor Antunić koji su po bokovima “probijali” gostujuću odbranu. Šest minuta pre kraja meča Vemić je odlično prošao po levoj strani, “nanizao” čak četvoricu igrača Borca, ušao u kazneni prostor, uposlio Švelju, ovaj prosledio do Antunića koji rutinski po zemlji loptu šalje iza leđa odličnog Uroša Brkovića.

Do kraja susreta viđena su još dva pokušaja, po jedan na obe strane. Šveljo je oprobao šut u poslednjih trenucima regularnog dela, dok je na drugoj strani pripretio Mladenović. Oba pokušaja su golmani bez problema zaustavili.

Drugi naš predstavnik u ovom rangu, Sloga iz Čonoplje gostovala je u Perlezu, gde su odigrali nerešeno sa domaćom Vojvodinom 1928. Domaći tim je poveo u 18. minutu preko Bogdanovića. S tim rezultatom se otišlo na odmor. Na samom početku drugog dela Sloga je poravnala rezultat preko Nikole Makara. Do kraja susreta nije bilo promena rezultata. Prvenstvo se nastavlja u sredu vanrednim kolom. Radnički 1912 gostuje u Pančevu, dok će Sloga ugostiti ekipu Starog Grada.

Radnički 1912 – Borac 2:1 (1:1)

Strelci: Šveljo, Antunić (Radnički 1912). Galić (Borac).

Žuti kartoni: Rajkovača, Šveljo, Vemić (Radnički 1912). Brković, Pavlović, Petrović (Borac).

Radnički 1912: Pehilj (Ićitović), Svitić (Antunić) (Pavić), Šveljo, Terzić, Mladenović, Slavuljica, Anđić (Vemić), Dimitrić, Popović, Molnar (Rajkovača), Goronjić.

Borac: Brković, Marković, Mićić (Mijatović), Kolunija (Petrović), Kačarević, Pavlović (Nikolić), Gavrilović, Đurić (Pavlov), Radović (Sekulić), Mladenović, Galić.

Izvor: somborsport.org

Treći Somborski filmski festival biće održan u novom terminu od 28. do 31. avgusta 2020. godine, u organizaciji Kulturnog centra „Laza Kostić”. Na repertoaru će se naći 12 filmova u četiri selekcije: Glavni program, Kultni klasici, Panorama švedskih filmova, i Nostalgija, a gostujući selektor programa je Ivan Karl. Pored filmskih ostvarenja, posetioci festivala će moći da uživaju i u pratećem programu, u okviru kojeg će se održavati promocije knjiga, filmova i koncert. Ulaz na sve programe je slobodan, a besplatne karte će biti dostupne za preuzimanje u Galeriji KC “Laza Kostić” (Laze Kostića 5, Sombor) od ponedeljka 24. avgusta, radnim danima (od 9 do 12h i od 18 do 20h), a u subotu 29. avgusta od 9 do 13h.

Vesna Šašić, direktorka Kulturnog centra „Laza Kostić“, izjavila je da će festival biti održan u novom terminu u skladu sa merama Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba, donetim radi prevencije širenja epidemije virusa Covid-19. „Drago nam je što ćemo uspeti da prikažemo filmski program koji smo planirali i za prvobitni termin, i što će publika u dozvoljenom broju moći ponovo da uživa u projekcijama na velikom platnu. Somborski filmski festival iz godine u godinu raste, dobija svoj specifičan šarm i sa zadovoljstvom možemo istaći da smo ovom manifestacijom sve bliži ostvarenju vizije našeg sugrađanina Ernesta Bošnjaka, filmskog pionira, koji je Sombor prepoznao kao filmski grad”, rekla je ona.

Ceremonija svečanog otvaranja zakazana je za 28. avgust u 20h u Atrijumu gradske kuće, a odmah nakon nje, u 21h, na istom mestu uslediće projekcija srpsko-ruskog bioskopskog hita „Hotel Beograd”, koji je domaću premijeru imao neposredno pre uvođenja vanrednog stanja u Srbiji. U ovom ostvarenju reditelja Konstantina Statskija, glavne uloge tumače naša glumačka zvezda Miloš Biković i Dijana Požarskaja iz Rusije.

U glavnoj selekciji će, na istoj lokaciji, biti prikazana i druga savremena domaća filmska ostvarenja, nastala u Srbiji ali i kroz koprodukcije sa drugim evropskim zemljama sa značajnom filmskom reputacijom. U subotu 29. avgusta od 21h će biti prikazan nagrađivani film „Ajvar” Ane Marije Rosi, a u 23h istog dana i ostvarenje „Uprkos magli” proslavljenog reditelja Gorana Paskaljevića. U nedelju 30. avgusta na repertoaru su „Otac” Srdana Golubovića (21h), osvajač dve nagrade na ovogodišnjem Berlinalu, i „Realna priča”, debitantska režija popularnog glumca Gordana Kičića (23h).

Selekcija „Kultni klasici” posvećena je legendarnim ostvarenjima srpskog filma koja su proglašena za kulturno dobro od nacionalnog značaja. Na festivalu ćemo gledati izbor restauriranih ostvarenja, sačuvanih u vrhunskom kvalitetu slike i tona. U petak 28. avgusta od 21:30 biće prikazan klasik „Specijalno vaspitanje” Gorana Markovića iz 1977. godine. Narednog dana u isto vreme, na programu je ostvarenje Gorana Paskaljevića „Varljivo leto ‘68” iz 1982. godine. U nedelju, 30. avgusta u 21:30, na programu je još jedan kultni film Gorana Markovića „Nacionalna klasa” iz 1979. godine. Sve filmovi iz ovog programa biće prikazani u Kabareu Narodnog pozorišta Sombor.

U Dvorištu Gradskog muzeja Sombor biće održane projekcije iz dve selekcije. Panorama švedskog filma realizovana je u saradnji sa ambasadom ove zemlje i prikazuje ostvarenja iz savremene švedske kinematografije, čije su projekcije održane na značajnim evropskim filmskim festivalima tokom prethodne dve godine. U ovogodišnjem izboru našla su se dva ostvarenja: „Brit-Mari je bila tu” Tuve Novotni je na programu u petak, 28. avgusta u 22h, dok će „Sune vs Sune” reditelja Džona Holmberga biti prikazan narednog dana u isto vreme. U selekciji „Nostalgija”, posvećenoj ostvarenjima s osvrtom na značajne događaje i ličnosti iz prošlosti Sombora, naći će se film „Žućko” (nedelja, 30. avgust u 22h) reditelja Gordana Matića o legendarnom košarkašu Radivoju Koraću, rođenom u ovom gradu. Film „Porajmos” Gorčina Stojanovića biće prikazan u nedelju, 30. avgusta u 21h u Dvorištu Gradskog muzeja.

Nagrade Ernest za najbolji film, glumicu i glumca biće dodeljene u okviru ceremonije svečanog zatvaranja, u ponedeljak, 31. avgusta u 20h u Atrijumu Gradske kuće, kada će biti uručena i nagrada „Počasni Ernest” našem proslavljenom glumcu Slavku Štimcu. O nagradi odlučuje žiri koji čine glumica Marija Bergam, glumac Feđa Stojanović, i filmski producent Feti Dautović.

U okviru predfestivalskog programa „Filmska parada”, u Atrijumu gradske kuće, biće prikazani animirani dečiji filmovi „Petar Pan i magična knjiga Nedođije“ (sreda, 26. avgust u 19h) kao i „Cvrle: nikad ne letiš sam“ (četvrtak, 27. avgust u 19h). U pratećim programima na istom mestu, biće predstavljeni film „Ime naroda” Darka Bajića (29. avgust, 11h), monografija „Nebojša Glogovac” Tatjane Nježić (30. avgust, 12h), kao i knjiga Kristofera Voglera „Piščevo putovanje – mitska struktura za pisce” (30. avgust u 17h).

U Velikoj sali Skupštine grada Sombora danas je potvrđen mandat odbornicima koji su dobili poverenje građana na lokalnim izborima. Za predsednika Skupštine grada Sombora odbornici su izabrali Zorana Rusa, za zamenika predsednika Skupštine izabran je Radovan Leković, a za sekretara Skupštine grada Sombora postavljena je Dušanka Golubović.

Skupština grada Sombora na konstitustivnoj sednici odabrala je i izvršnu vlast. Poverenje odbornika za mesto gradonačelnika dobio je Antonio Ratković. Funkciju zamenika gradonačelnka od danas će obavljati Ljiljana Tica, a pored njih Gradsko veće čine: za oblast finansija i privrede Sava Dojić, za oblast komunalne delatnosti i investicija Miroslav Kovačić, za oblast sporta, dece, omladine i zdravstva Antonija Nađ Kosanović, za oblast poljoprivrede Boris Bulović, za oblast ekologije i zaštite životne sredine Slobodan Stanić, za oblast ravnopravnost polova Slađana Radin, za oblast socijalne zaštite Darko Smiljanić, za oblast nacionalnih manjina i saradnje sa verskim zajednicama Silard Janković i za oblast kulture i obrazovanja Borislav Staničkov.

Skupštinu gada Sombora čini 61 odbornik, od kojih 39 mandata ima Srpska napredna stranka, 5 mandata Socijalistička partija Srbije, 2 mandata Srpska radikalna stranka, 5 mandata Savez vojvođanskih Mađara, 5 mandata koalicija Novo lice Sombora, 2 mantata Vojvođanski front i 3 mandata Metla.

Sanitarna inspekcija Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo donela je rešenje o zabrani kupanja na kupalištu Korlatoš u Bezdanu. Na osnovu analiza koje je sproveo Zavod za javno zdravlje utvrđeno je da voda na kupalištu Korlatoš odstupa od propisanih dozvoljenih mikrobioloških i hemijskih vrednosti, te da zbog toga nije zdravstveno bezbedna za kupanje.

Kupanje na Korlatošu nije bezbedno, a nadležne institucije nastaviće da vrše analize i ukinuće zabranu kupanja kada voda bude zdravstveno ispravna.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje raspisao je poziv penzionerima da se prijave za odlazak na besplatnu desetodnevnu rehabilitaciju u jednoj od 25 banja.

Pravo da se jave imaju svi korisnici čija penzija iznosi do 27.775 dinara. Uslov je i da nemaju druga lična primanja, saopštio je Fond.

U besplatnu rehabilitaciju uključeni su troškovi prevoza u visini cene autobuske, odnosno vozne karte drugog razreda. Fond snosi troškove smeštaja u banji, pun pansion, a ugovorima sa svakom banjom pojedinačno preciziran je obim terapija koje svaki korisnik mora da dobije.

Penzioneri će tokom boravka u banjama biti potpuno medicinski zbrinuti, što podrazumeva lekarski pregled, EKG, laboratorijske analize, specijalističke preglede i vizite odeljenjskih lekara, kao i najmanje tri vrste terapija u zavisnosti od ocene lekara i oblasti za koju je određena banja specijalizovana, naveo je Fond.

Prijave se podnose do 7. septembra, a detaljnije informacije i obrazac prijave mogu se pronaći na sajtu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Predsednik sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojiljković rekao je da u petak počinju pregovori sindikata i poslodavaca o minimalnoj ceni rada za sledeću godinu, kao i da je zahtev sindikata da minimalac bude povećan na 37.000 dinara, ili vrednost minimalne potrošačke korpe, što je povećanje od oko 25 odsto.

"Tražiti minimalac na ovom nivou nije nikakava socijalna neodgovornost. Mi smo spremni da dodatno napravimo taj napor i ovaj cilj odložimo eventualno za sledeću godinu", imajući u vidu trenutnu pandemiju koronavirusa i ekonomske recesije, rekao je Stojiljković u N1 Studio Live, dodajući da u Srbiji minimalac prima oko 350.000 ljudi.

On je pojasnio da pandemija dodatno komplikuje situaciju, kao i da postoji realna opasnost od gubitka poslova u nekim sektorima, ali je otežava i činjenica da Srbija nema još novu vladu, a postojeća ima ograničen tehnički kapacitet.

"Zakonski okvir je takav je da se do 15. septembra izvrši dogovor sindikata i poslodavaca. Ako ne dođe do dogovora, onda tu cenu određuje vlada. Ovog puta su ti pregovori, koji će praktično imati predpočetak u petak na sednici kolegijuma Socio-ekonomskog saveta" dodatno otežani pandemijom, ekonomskom recesijom i mogućim gubitkom poslova u najugroženijim sektorima. Takođe, "nemamo novu vladu, a može se desiti ni da je ne dobijemo do 15. septembra. Može se desiti da taj dogovor ne postignete, a da interventna uloga vlade izostane", ocenio je Stojiljković.

On je istakao da je, imajući pomenuto u vidu, veća odgovornost na poslodavcima i sindikatima.

Dodao je da povećanje minimalca ne bi trebalo da utiče na povećanje plata u javnom i privatnom sektoru, jer to nije ista priča.

Naveo je da je dvaput odlagan zahtev da minimalna cena rada dostigne cenu potrošačke korpe, koja je "korpa za preživljavanje", jer, kako je ukazao, tu nema sredstava ni za kulturu ni za letovanje.

Naglasio je da svako treba da preuzme svoj deo odgovornosti, kao i da postoji širok manevarski prostor, koji finansijski treba da pokrije vlada, prevashodno relaksirajući poziciju poslodavaca, i to smanjivanjem fiskalnih nameta, naplaćivanjem PDV-a po realizaciji, a ne po plasmanu, kao i podizanjem neoporezivog dela zarada i njegovim postepenim izjednačavanjem sa minimalcem.

Ukazao je da su najviše opterećene najniže zarade i da je njihova donja pregovaračka granica da minimalac bude 34.000-35.000 dinara, kako se ne bi dalje "obezvređivao rad i da krizu ne plaćaju samo najsiromašniji".

Na pitanje da li će u predstojećem periodu, uprkos merama vlade, biti otpuštanja, Stojiljković je ocenio da će "otpuštanja biti daleko veća tamo gde ih ne možete registrovati – u sivoj ekonomiji i u sektoru privremenih i povremenih poslova", kao i da će biti manje primetna "kod onih koji su zaposleni", a biće, takođe, evidentnija u najugroženijim sektorima.

Dodao je i da su još ranije sindikati konstatovali da se i u prvom i u drugom paketu mera novac neracionalno trošio, odnosno dasu benefiti dodeljivani i onima kojima profit uopšte nije opao, ili je opao između 10 i 15 odsto.

"Neke pare su potrošene neracionalno, ali to ne znači da ovu vrstu pomoći ne treba da imate", zaključio je Stojiljković.

Izvor: N1

Grad Sombor zajedno sa projektnim partnerima iz zemalja Dunavskog sliva učestvuje u Projektu „RESPONSIBLE GREEN DESTINATION AMAZON OF EUROPE, akronim Amazing AoE“, koji se realizuje u okviru Dunavskog transnacionalnog programa.

Projekat sprovodi konzorcijum od 29 partnera, koje čine lokalne samouprave, ministarstava, turističke organizacije, kao i organizacije civilnog sektora iz Austrije, Slovenije, Srbije, Hrvatske i Mađarske, na čelu sa Institutom za razvoj lokalnih potencijala „Iskriva“ iz Slovenije

Cilj projekta je da unapredi zeleni turizam zasnovan na prepoznatljivom prirodnom i kulturnom nasleđu u zemljama koje su povezane UNESCO prekograničnim rezervatom biosfere Mura Drava Dunav, poznatom i pod nazivom Amazonija Evrope.

U okviru projekta radiće se na određivanju, umrežavanju i promociji zelenih lokacija sa turističkim potencijalom, među kojima su i lokacije na teritoriji Grada Sombora.
Projekat „Amazing AoE“ doneće mogućnosti održivog razvoja za upravljanje različitim prirodnim i kulturnim resursima u okviru Evropskog Amazona, sa lokalnog na transnacionalni nivo, istovremeno otvarajući vrata za međunarodne posetioce.

Glavna aktivnost Grada Sombora u okviru projekta je nabavka digitalne opreme za prikaz vodećih turističkih proizvoda iz oblasti turizma i kulturnog nasleđa, koja će doprineti unapređenju održivog regionalnog razvoja ekoturizma, i to dve digitalne interaktivne info table i deset setova virtuelne realnosti za posetioce.

Takođe, u okviru projekta razviće se model uticaja turizma na okolinu RGD TIM (Responsible Green Destination Tourism Impact Model) kao i studija sa zajedničkim indikatorima za merenje osetljivosti ekosistema na razvoj turizma, uz prisustvo svih ekonomskih i socijalnih aspekata.

Grad Sombor će biti domaćin jednog od sastanaka Odbora za menadžment i kvalitet sprovođenja aktivnosti na projektu, kao i studijske posete i radionice ostalih partnera u projektu.

Ukupno trajanje projekta je 30 meseci, od 01. jula 2020. do 31.12.2022. godine. Ukupna vrednost projekta je 2.411.290,00 evra, a Budžet Grada Sombora u projektu je 106.480,00 evra.

Dramatična situacija dogodila se ovog jutra u blizini Narodnog pozorišta Sombor kada je pas lutalica napao pudlu, koju uznemirena vlasnica nije uspela da odbrani.

Kako pričaju žitelji Sombora, pas je uleteo u obližnji kafić za mačkom, a pri izlasku, nakon što je nije uhvatio, nasrnuo je na pudlu koja se nalazila u blizini. Prepadnuta vlasnica pokušala je psa da otera udarajući ga kišobranom, ali on nije odustajao.

- Pas je imao ogrlicu, ali je vidno mršav i izgleda kao da je već neko vreme na ulici. Bilo da se radi o lutalici ili o neodgovornom vlasniku, vreme je da se nešto uradi povodom toga - kaže za "Blic" uznemirena žiteljka Sombora.

Pas lutalica koji je rastrgao pudlu

Ona navodi da u ovom gradu ima dosta lutalica o kojima niko ne brine, te da ih ni ne sterilišu.

Vlasnica pudle je svog psa odvela veterinaru, ali pudla nije uspela da preživi napad psa koji ju je agresivno vukao po ulici.

Građani sombora, besni zbog ovakve situacije pronašli su vlasnika psa, ali nije poznato da li on pušta psa da luta gradom ili ga je u potpunosti izbacio na ulicu.

Na društvenoj mreži Fejsbuk oglasio se i vlasnik pudle, koji je naveo da je psa u žetnju izvodila majka njegove žene, a da je lutalica trenutno u azilu za pse.

"Pudla koja je zverski rastrgnuta je od moje suprge, žena koja je na snimku je njena majka koja je izvodila psa dok je boravio u Somboru. Pas koji je rastrgnuo pudlu je uhvaćen i nalazi se u azilu. Nije čipovan. Žena s enalazi u delirijumu posle nastale situacije i mi sa njom, jer je bas bio član naše familije, voljeni kućni ljubimac. Biće podnete tužbe odgovornima za to što se ovakav pas žena ulicama - napisao je on.

Zasad nije poznato da li je ovaj incident prijavljen nadležnim organima, kao ni da li je pas lutalica uhvaćen.

Izvor: Blic.rs