Sombor.info

Tekst oglasa: 

Raspisuje se:
O G L A S
I
Za prijem u radni odnos na ODREĐENO vreme sa punim radnim vremenom ČETVORO (4) MEDICINSKIH SESTARA-TEHNIČARA za obavljanje poslova:
1. MEDICINSKE SESTRE/ TEHNIČARA NA INTENZIVNOJ NEZI NIVOA 2 na Odeljenju za neurologiju, Sektor za internističke grane – JEDAN (1) IZVRŠILAC, zbog povećanog obima posla a na period najviše do tri (3) meseca, odnosno
2. MEDICINSKE SESTRE/ TEHNIČARA NA OSTALIM BOLNIČKIM ODELJENJIMA na Odeljenju za urologiju, Sektor za hirurške grane – JEDAN (1) IZVRŠILAC, zbog zamene zaposlene koja je privremeno sprečena za rad – najduže do njenog povratka sa bolovanja odnosno porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odnosno
3. MEDICINSKE SESTRE/ TEHNIČARA NA OSTALIM BOLNIČKIM ODELJENJIMA na Odeljenju za uho, grlo i nos, Sektor za hirurške grane – JEDAN (1) IZVRŠILAC, zbog zamene zaposlene koja koristi pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta – najduže do njenog povratka sa porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odnosno najduže do zaključno sa 09. majem 2021. godine, odnosno
4. MEDICINSKE SESTRE/ TEHNIČARA NA OSTALIM BOLNIČKIM ODELJENJIMA – U TERAPEUTSKOM BLOKU na Odeljenju fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, Sektor za zajedničke medicinske delatnosti – JEDAN (1) IZVRŠILAC, zbog povećanog obima posla a na period najviše do tri (3) meseca.
II
Za prijem u radni odnos na ODREĐENO vreme sa punim radnim vremenom JEDNOG (1) FIZIOTERAPEUTSKOG TEHNIČARA za obavljanje poslova:
1. FIZIOTERAPEUTSKOG TEHNIČARA – NA PUNKTU na Odeljenju fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, Sektor za zajedničke medicinske delatnosti – JEDAN (1) IZVRŠILAC, zbog povećanog obima posla a na period najviše do tri (3) meseca.
III
Za prijem u radni odnos na ODREĐENO vreme sa punim radnim vremenom TROJE (3) POMOĆNIH RADNIKA SA NIŽOM STRUČNOM SPREMOM za obavljanje poslova:
1. SPREMAČA/ SPREMAČICE PROSTORIJA U KOJIMA SE PRUŽAJU ZDRAVSTVENE USLUGE – III GRUPE u Odseku za održavanje higijene operacionih sala pri Odeljenju za sanitarni nadzor, održavanje higijene i zaštitu životne sredine, Služba za tehničke i druge poslove – JEDAN (1) IZVRŠILAC, zbog zamene zaposlene koja je privremeno sprečena za rad – najduže do njenog povratka sa dužeg bolovanja, odnosno
2. SPREMAČA/ SPREMAČICE PROSTORIJA U BOLNIČKIM USTANOVAMA SPECIJALIZOVANIM ZA PSIHIJATRIJU I NA PSIHIJATRIJSKIM ODELJENJIMA – III GRUPE u Odseku za održavanje higijene pri Odeljenju za sanitarni nadzor, održavanje higijene i zaštitu životne sredine, Služba za tehničke i druge poslove – JEDAN (1) IZVRŠILAC, zbog zamene zaposlene koja je privremeno sprečena za rad – najduže do njenog povratka sa dužeg bolovanja, odnosno
3. SPREMAČA/ SPREMAČICE PROSTORIJA U KOJIMA SE PRUŽAJU ZDRAVSTVENE USLUGE – II GRUPE u Odseku za održavanje higijene pri Odeljenju za sanitarni nadzor, održavanje higijene i zaštitu životne sredine, Služba za tehničke i druge poslove – JEDAN (1) IZVRŠILAC, zbog povećanog obima posla a na period najviše do tri (3) meseca.

PROČITAJTE CEO OGLAS

U četvrtak 10. septembra je Stapar bio mesto susreta zvaničnika iz celog sveta, pošto je šesta „Tkačka kolonija“ okupila predstavnike diplomatskog kora, ali i republičkih i lokalnih institucija. Događaj je otvorio gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, a prisutnima su se obratili potpredsednica Vlade Republike Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović, ambasador SAD Entoni Godfri, ambasadorka Kanade Kati Čaba i predsednica Etno mreže Violeta Jovanović.

Etno mreža u partnerstvu sa NALED-om i gradovima Sombor, Pirot i Novi Pazar, a uz podršku ambasada Kanade i SAD sproveli su ovu manifestaciju u cilju ekonomskog osnaživanja žena, naročito žena na selu, te promocije njihovog rada i rukotvorina. Događaju su prisustvovali ambasadori Finske, Nemačke, Kanade, Amerike, Belgije, Brazila, Izraela, Egipta, Austrije i Argentine.

„Naš plan je da postojeće potencijale koji se baziraju upravo na kulturnom nasleđu, kao značajnom resursu Grada razvijemo u sferi takozvanog kulturnog i manifestacionog turizma, gde Staparski ćilim, ali i drugi, pre svega lokalni gastronomski proizvodi, mogu i treba da zauzmu značajno mesto“, istakao je gradonačelnik Sombora.

Predsednica Etno mreže Violeta Jovanović, izrazila je zadovoljstvo današnjim okupljanjem i poručila da su na ovaj način želeli da prikažu nestajuće brendove Srbije, poput staparskog ćilima i bezdanskog damasta.
“Ovo skriveno blago može i da se sačuva, ako se ponudi kupcima u Beogradu i regionalnim centrima Srbije i zato nam je potrebna podrška svih vas da se njihov plasman omogući kroz gradske galerije, prvo u Beogradu, a onda i u drugim gradovima, koje bi bile ustupljene zanatlijama po povlašćenim cenama”, objašnjava Jovanović.

Ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri, rekao je da je ponosan na dugogodišnju saradnju ambasade sa Etno-mrežom, koja organizuje ovu koloniju i istakao da je tokom proteklih 15 godina, USAID investirao više od 100.000 dolara u aktivnosti Etno-mreže, čime je ova organizacija postala prepoznatljiv brend u zemlji i svetu, ali i pomogla ženama da steknu više nezavisnosti i sebi kreiraju bolju budućnost.

Kanadska ambasadorka izjavila je da je globalna pandemija korona virusa donela nove izazove, te da je cilj bio da se na ovaj način pomogne ženama da se osnaže i izbegnu negativne posledice krize. Naglasila je da Srbija ima bogatu kulturnu baštinu i da to može biti jedan od faktora za ekonomski napredak pojedinaca i društva u celini, kao i za lokalni razvoj.

Potpredsednica Vlade rekla je da je podrška starim zanatima, poput ćilimarstva, prilika da pokažemo svetu šta sve naše žene mogu da naprave sa svojih deset prstiju, čuvajući kulturno nasleđe koje nas podseća na to šta smo kao država bili, šta jesmo i šta možemo da budemo u budućnosti. Ona se zahvalila ambasadorima Nemačke i Kanade na podršci i inicijativi da se tri ćilima iz Srbije nađu na listi UNESCO i istakla da se nekada za par ćilima moglo kupiti jutro zemlje, a da se danas o njima malo govori.

“Ono što mi kao država možemo da uradimo za sve žene sa sela i za sve druge žene koje žele da se uključe u ovakve projekte jeste da i donesemo određene zakone. Ja se nadam da će nova Vlada na tome da radi, a to je i Zakon o zanatstvu i Zakon o socijalnom preduzetništvu i Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Podsetiću javnost, da je svaka druga žena na selu nezaposlena, da od 4 žene 3 žene nemaju nikakvo pravo na penziju, da je samo 7 % žena vlasnica određenih imanja na teritoriji Republike Srbije, dakle preko 67 % žena sa sela nema mogućnost da ostvari penziju”, objašnjava Mihajlović.

Staparski ćilim uvršten je na nacionalnu listu nematerijalnog nasleđa i koristi se protokolarno kao diplomatski poklon Pokrajinske i Republičke vlade.

Nepoznati počinioci odvalili su šest štafli sa klupa na nedavno izgrađenom inkluzivnom dečijem igralištu u Parku heroja.

Reč je o vandalskom činu za svaku osudu, izvršenom na verovatno najlepšem dečijem igralištu u gradu.

JKP “Zelenilo” Sombor poziva građane da čuvaju urbani mobilijar kojeg uništavaju nesavesni i obesni pojedinci, a plaćamo ga svi mi, kao poreski obveznici…

U organizaciji Grada Sombora, u utorak, 15. septembra, u 19 časova, u Atrijumu Gradske kuće, biće promovisan roman „Planeta Dvorište“ Olivere Balašević

Broj mesta je ograničen, a podela ulaznica je u subotu, ponedeljak i utorak, u Turističkoj organizaciji Grada Sombora (prizemlje Gradske kuće).

Evo šta o sebi kaže autorka, na svom portalu:

"Ime mi je Olivera Balašević, ali to je već i krupnije od ovoga navedeno na koricama knjige...
Rođena sam u Zrenjaninu, 1959. odakle sam po završetku gimnazije otišla na studije u Novi Sad, u kom i danas živim. Iz tog podatka se naslućuje da je formalno ispunjeno sve što je potrebno za pristojnu biografiju; matura, fakultetska diploma, sve u roku. U stvari, majka dve devojčice sam postala možda i koju godinu pre roka, pa sam diplomirala koju godinu posle, ali sve je to došlo na svoje do rođenja njihovog brata...

Godine su ionako tu da se pamte, a ne da se broje.

Životom sam od prvog otkucaja srca bila toliko fascinirana, da mi je promaklo da ga od početka odbrojavam. A kad to ne kreneš na vreme, stvari se zakomplikuju. Uhvati te panika kad shvatiš da ti je šezdeseta, a da nisi prestala da budeš devojčica. U šetnji sa svoje dve unuke zapitaš se da li ćeš jednog dana i ti postati baka? Ali, da se ne lažemo, to i jeste ono o čemu sam oduvek maštala - da kad odrastem postanem odrasla devojčica, i ništa drugo..."

A o knjizi koju će u utorak, 15. septembra predstaviti Somborcima i gostima, piše:

"Priča o vremenu kada su i moje vršnjakinje bile devojčice zaslužuje da bude ispričana...
Ako ni zbog čega, onda zbog onih čiji je DNK upleten u venčić mojih uspomena, a da o tome ni ne razmišljaju...

Filmski rečeno, „po redosledu pojavljivanja“, zbog Jovane, Jelene, Alekse, Simone i Petre.

Ova knjiga je ponajpre za njih.

Ali...

Ne moja prva knjiga, da ne bude zabune, nego samo prva koju sam imala strpljenja da zapišem.

Da se nasmeješ, da se rastužiš, da ne poveruješ..."

Izvor: NRS

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, zajedno sa saradnicima članom Gradskog veća za oblast nacionalnih manjina i saradnje sa verskim zajednicama Silardom Jankovićem, članom Gradskog veća za oblast sporta, dece, omladine i zdravstva Antonijom Nađ Kosanović i pomoćnikom gradonačelnika za oblast mesne samouprave Atilom Pribilom, prisustvovao je danas svetoj misi povodom proslave Male Gospe, na Bunariću u Doroslovu.

Marijansko svetište u Doroslovu poznato je kao jedno od centralnih mesta hodočašća za mnoge vernike širom regiona, a današnja svečanost je jedan od najvažnijih rimokatoličkih verskih skupova u Vojvodini. U skladu sa merama prevencije korona virusa, ove godine svečanoj misi prisustvovao je manji broj vernika.

Svečanosti su prisustvovali i pokrajinski zvaničnici, na čelu sa predsednikom Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine Ištvanom Pastorom.

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i predsednik Skupštine grada Sombora Zoran Rus upriličili su danas zvanični prijem za nj.e. ambasadora Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Entonija Godfrija (Anthony Godfrey).

Ovom prilikom razgovarali su o privrednim potencijalima, dolasku stranih investitora, ali i o tome kako Sombor može da bude model drugim gradovima u regionu po pravima nacionalnih manjina koje žive na teritoriji Grada Sombora.
„Gradonačelnik Ratković i ja imali smo danas veoma sadržajan razgovor o čitavom nizu tema. Čestitao sam mu na novoj poziciji i poželeo uspeh u ostvarivanju njegovih ambicioznih ciljeva. Razgovarali smo o privredi Sombora, dolasku stranih investitora i potencijalu Sombora da bude trgovinski centar“ rekao je ambasador Sjedinjenih američkih država Antoni Godfri nakon sastanka.

Gradonačelnik Antonio Ratković zahvalio se Ambasadoru Sjedinjenih Američkih Državas na poseti Somboru i pokroviteljstvu šeste „Tkačke kolonije“.

„Sastanak koji smo imali je bio veoma konstruktivan. Dotakli smo se raznih tema, ukazali na sve potencijale koje Grad Sombor nudi. Ono što je za mene izuzetno drago je da je Američka ambasada prepoznala staparski ćilim i žensko preduzetništvo, i da ćemo sutra zajedno prisustvovati šestoj Tkačkoj koloniji u Staparu“ izjavio je ovim povodom gradonačelnik Antonio Ratković.

Gradska uprava Sombor potvrdila je urbanistički projekat, koji je za naručioca, kompaniju Sinagoga, izradilo JKP Prostor. Urbanističkim projektom predviđena je izgradnja poslovnog objekta – trgovina mešovite robe sa otvorenim parking prostorom i uređenim zelenilom.

Objekat se nalazi u zoni porodičnog stanovanja, u kojoj je trgovina poslovna delatnost koja se može dozvoliti.

Bruto površina je 351,29 m2, a neto je 299,90 m2. Objekat ima dve funkcionalne celine: prodaja, odnosno trgovina (primarna funkcija objekata) i skladištenje robe (prateća funkcija). Celina skladištenja robe dalje se razvija na manje funkcionalne jedinice (skladištenje, zajedničke/pomoćne i tehničke prostorije).

Ulaz u prodajni prostor predviđen je sa južne strane, sa uličnog trotoara u ulici Radoja Domanovića, dok se u skladišne, zajedničke prostorije pristupa sa zapadne strane iz dvorišta i sa istočne strane sa trotoara u ulici Braće
Miladinov.

Objekat je projektovan kao objekat u prekinutom nizu i ima nepravilan oblik u osnovi, koja prati liniju regulacije ulica Radoja Domanovića i Braće Miladinov. Bruto površina u osnovi prizemlja je 297,80 m2. Objekat je na regulaciji sa ulicom Braće Miladinov u dužini od 15,06 m, dok je na regulaciji sa ulicom Radoja Domanovića dužine 9,80 m.

Krov je plitkog nagiba sakriven iza ravne atike koja je prepuštena sa svih strana. Kompletna atmosferska voda sa krova odvodi se na zelenu površinu ili upojni bunar na sopstvenoj parceli.

Konstrukcija je projektovana kao skeletni sistem sačinjen od temeljnih stopa, stubova, greda, monolitnog armiranobetonsko stepeništa i lake polumontažne međuspratne konstrukcije ("Fert" tavabnice). Ploča prizemlja je AB ploča debljine 15 cm.

Na slobodnom delu parcele predviđena je izgradnja parking prostora na kome je predviđeno parkiranje vozila za sopstvene potrebe, na ukupno 3 parking mesta (dva i jedno namenjeno osobama sa invaliditetom).

Sve slobodne površine koje nisu zauzete objektom, saobraćajnicama i parkinzima, planirane su kao zelene površine. Prostor zelenih površina oplemeniće se raznim vrstama sadnica i cvetnih površina.

Izvor: eKapija

GRADSKA vlast Sombora odobrila je nastavak akcije podizanja vetrozaštitnih pojaseva na teritoriji grada.

U okviru aktivnosti koje za cilj imaju da se obnove vetrozaštitni pojasevi na teritoriji ovog grada, nastaviće se sa sadnjom novih pojaseva i obnovom sadnica koje se tokom ranijih sadnji nisu primile. Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine pokrenuće postupak javne nabavke u cilju podizanja dela vetrozaštitnih pojaseva u Aleksa Šantiću u dužini od 1,5 kilometar) i Čonoplji u dužini dva kilometra.

Reč je o drvoredima topole drvoredi topole, a JKP „Zelenilo“ izvršiče zamenu suvih sadnica novim na mestima gde se tokom prethodnih sadnji nisu primile u pojasevima u Gakovu, Kolutu i Bačkom Monoštoru.Nad podignutim pojasevima biće pojačan nadzor Poljočuvarske službe.

Radom ove službe nadležni u Gradskoj upravi Sombora na terenu pokušavaju da se izbore sa nelegalnom sečom koja je uzela sve više maha.

Novčana kazna za fizičko lice koje ošteti ili seče drveće koje čini poljozaštitni, odnosno vetrozaštitni pojas, ili se nalazi u putnom pojasu,odnosno na poljoprivrednom zemljištu, iznosi 25.000, za pravno lice novčana kazna je 150.000 dinara, za odgovorno lice u pravnom licu novčana kazna je 25.000 dinara.Preduzenik koji načini ovaj prekršaj moraće da plati kaznu od 75.000 dinara.

Izvor: novosti.rs

Meštani salaša Nenadić kraj Sombora, svakodnevno do grada, svojih njiva ili salaša prolaze putem koji je pun udarnih rupa, pa kako kažu, vožnja izgleda kao pravi slalom. Osim rupa, problem je i širina kolovoza i to na putu koji, nakon otvaranja graničnog prelaza sa Mađarskom, više nije samo lokalni putni pravac. ...
Put kroz salaše Nenadić i dalje prema Gakovu, Rastini i graničnom prelazu sa Mađarskom pun je udarnih rupa, a ivice kolovoza izlomljene. Voziti tim putem znači zaobilaziti rupe a kod mimoilaženja sa drugim vozilima paziti na odvaljene bankine.

"Teški transport prolazi, mimoilaze se i svaki dan rupe na putu su sve veće. Mi koji prolazimo redovno već znamo gde su rupe i trudimo se da ih izbegnemo. Krpi se, ali je to samo zakrpa, nije to dovoljno", kaže Kristina Pekanović, meštanka salaša Nenadić.

"Uveče pogotovo moramo paziti, usporiti, sačekati da prođe vozilo koje dolazi u susret ili upasti autom u rupu na put", kaže Aleksandar Fratrić.

Osim rupa na putu meštani Nenadića upozoravaju i na nedovoljnu širinu kolovoza koje nije dovoljna da se vozila mimoilaze sa kamionima.

"Kada naiđe vozilo i uhvati bankinu jedino da ode u kanal, jer nema kud od kamiona. U ovoj godini ovo je treći put da krpe rupe na putu, ali rupa ima i dalje. Samo se, što kažu babe, zamažu oči", kaže Željko Lacko.

Dok čekaju sanaciju puta meštani sami krpe rupe ispred svojih kuća.

"Zabetoniramo i naspemo malo tucanika. Snalazimo se", kaže Fratrić.

U pisanom odgovoru koji smo dobili iz Javnog preduzeća "Prostor" Sombor navedeno je da je u planu redovnog održavanja ručno krpljenje odnosno sanacija udarnih rupa u Nenadiću. Radovi na sanaciji udarnih rupa kao i sanaciji bankina su u toku.

Izvor: RTV

Somborski književni festival biće održan, 11. i 12. septembra, u dvorištu Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“, uz poštovanje preporučenih mera zaštite i obavezno držanje fizičke distance svih prisutnih.
Somborski književni festival pokrenut je 2016. godine i odvija se u organizaciji Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ i uz podršku Skupštine opštine Sombor, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, Kulturnog centra „Laza Kostić“ i kompanije Sinagoga.

Festival je zamišljen kao dvodnevna manifestacija tokom koje će se somborskoj publici predstaviti savremeni tokovi domaće književnosti, dometi pisane reči, njen odnos prema svetu, stvarnosti, društvu i okruženju. Namera Festivala je predstavljanje aktuelne književne produkcije te su gosti relevantna imena iz domena poezije, proze, izdavaštva i kritike – Mirjana Đurđević, Jovica Aćin, Goran Skrobonja, Radmila Lazić, Gojko Božović i Đorđe Despić – prepoznata od strane čitalaca, kritike i žirija najznačajnijih književnih nagrada u zemlji i inostranstvu.

Uz ovaj primarni aspekt Festivala, peti put je održan i konkurs za drugu knjigu autora mlađih od 35 godina koji nudi rešenje za tzv. problem druge knjige mladih pisaca. Na konkurs je pristiglo dvadeset dva rukopisa, a žiri u sastavu Tamara Babić, Branislav Živanović i Dragan Babić izdvojio je rukopis zbirke pesama Eta Carinae Danice M. Savić.

Somborski književni festival biće održan u dvorištu Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“, uz poštovanje preporučenih mera zaštite i obavezno držanje fizičke distance svih prisutnih.

U skladu sa merom zabrane okupljanja broj posetilaca će biti ograničen na 30 i nakon što se popune sva mesta kapija će biti zatvorena. Nošenje zaštitnih maski je obavezno za sve posetioce.

Program:

Petak, 11. septembar 2020.
18:00 – svečano otvaranje Festivala 18:30 – razgovor i čitanje: Radmila Lazić, Gojko Božović, Đorđe Despić (o autorima govori Branislav Živanović, razgovor vodi Tamara Babić)

Subota, 12. septembar 2020.
18:00 – dodela nagrade na Konkursu za drugu knjigu autora mlađih od 35 godina Danici M. Savić 18:30 – razgovor i čitanje: Mirjana Đurđević, Jovica Aćin, Goran Skrobonja (o autorima govori Dragan Babić, razgovor vodi Tamara Babić)

Izvor: RTV