Sombor.info

Grad Sombor i ove godine sprovodi proces participativnog budžetiranja u kome građani direktno odlučuju o tome na koje projekte će se trošiti gradska budžetska sredstva.

Glasanje će biti sprovedeno samo putem interneta i u okviru jednog kruga. Ono što je najveća novina je da će se sada glasati odvojeno za predloge svake mesne zajednice i da će se raditi pobednički predlog za svaku mesnu zajednicu.
„Pošto smo u prethodnih pet godina primetili da ima dosta nedostataka u ranijem sistemu koji smo radili , ove godine pokušavao da ga unapredimo tako da smo odlučili da svaka mesna zajednica, kako gradska, tako i od naseljenih mesta, predloži po tri projekta. Građani tih mesnih zajednica će glasati za jedan projekat koji će Grad Sombor finansirati naredne godine. Za to smo se opredelili pre svega da bi i manje mesne zajednice mogle da učestvuju u participativnom budžetiranju, učestvovali su i do sada, ali su glasali za sasvim neke druge predloge, i da se izjasne šta je to njihovom mestu trenutno najpotrebnije, da bi se poboljšao kvalitet života u mesnim zajednicama. Sledeće godine svaka od seoskih i gradskih mesnih zajednica će dobiti po jedan projekat koji će Grad Sombor finansirati iz svog budžeta“ rekao je član Gradskog veća za oblast finansija i privrede Sava Dojić na današnjoj konferenciji za medije.
Onlajn glasanje počeće ove nedelje i trajaće 15 dana. Trenutno se radi na proveravanju imovinsko-pravnih odnosa predloga koje su dostavili saveti mesnih zajednica, kako bi se utvrdilo da li postoje prepreke za realizaciju predloga.
„Trenutno se razmatra da li su predlozi u vlasništvu grada, da li se na tim objektima može raditi i da li za te radove postoje projekti. Ukoliko ne postoje projekti, građani mogu da glasaju za predlog, s tim što će onda sledeće godine u budžet Grada ući izrada projekta, a ne radovi. Radove će mo onda ostaviti za 2022. godinu“ objasnio je Dojić.

Dojić ističe da je cilj da se što više građana uključi u odlučivanje o trošenju budžeta Grada, da znaju kako se troši i za čega se on koristi: „Prošle godine imali smo negde oko 7 hiljada glasaških listića. Krenuli smo 2015. sa 1200, znači da interesovanje građana iz godine u godinu raste, još sada kad ovo proširimo na mesne zajednice, gde đe građani mesnih zajednica moći da odluče šta će se u njihovom selu raditi mislim da će interesovanje biti daleko veće, jedino što može biti problem za starije sugrađane što je glasanje onlajn, ali ima i onih mlađih da ih poduče, tako da smo za ovu godinu i za sledeži budžet isplanirali ovakav način rada i mislim da ćemo značajna sredstva izdvojiti u tu svrhu.“

„Osim ovoga što smo tražili od mesnih zajednica da nam dostave šta bi u okviru participativnog budžetiranja radili sledeće godine, tražili smo od mesnih zajednica da nam dostave i njihov plan kapitalnih investicija za naredne četiri godine, gde će svaka mesna zajednica da nam predloži skuplje i ozbiljnije projekte koji bi se u naredne četiri godine radili. To će verovatno biti daleko veći iznosi i normalno je da tu neće svaka mesna zajednica dobiti u istoj godini to što je tražila, ali za naredne četiri godine ono što je najkapitalnije za mesne zajednice to će se sigurno i raditi“ rekao je ovom prilikom Sava Dojić, dodavši da će se za izuzetno skupe projekte, kao što su kanalizacija u naseljenim mestima, koje Grad ne može sam da isfinansira, tražiti da Pokrajina ili Republika sufinansira.

DAMIR Đanić iz Bačkog Monoštora, kod Sombora, na tri jezera proizvodi vlastitu šaransku mlađ od ličinke do dva grama težine. On je treća generacija Đanića koji se bavi ribnjacima.

- Ovde u Bačkom Monoštoru imamo tri jezera od po 13, sedam i tri hektara, dok u salaškom naselju Šaponje na razmeđu Sombora i Čonoplje imamo još jedno jezero površine dva hektara na kojem isključivo proizvodimo vlastitu šaransku mlađ - pojašnjava Damir.

Zahvaljujući ribarnici u Somboru, u ovom poslu su i njegova majka i rođena sestra, dok najvećem mladom zaljubljeniku u ribarstvo, njegovom srednjem sinu Veljku, društvo često prave Damirov najstariji sin Dušan, ćerka Teodora i najmlađi sin, šestogodišnji David. Tu je i njegov otac Željko, stručnjak rečnog ribarstva koji daje savete, naravno i pomaže u poslu.

Porodičnu "opsesiju" ribarstvom Damir Đanić vidi kao gotovo neizbežni usud, jer je i on od malih nogu rastao uz mreže, čamce, hranjenje i izlov ribe, pa i pored teške situacije u ovoj vrsti stočarske proizvodnje, sebe i budućnost svoje porodice ne vidi van okvira ribarstva.

- Postižemo sve, mada tokom izlova moramo da angažujemo dodatne radnike, zahvaljujući i odličnoj poziciji ribnjaka koji se nalaze u prostoru smeštenom između Velikog bačkog i DTD kanala, među kojima je visinska razlika nekih sedam metara. Nemamo potrebe za pumpama, gravitacija radi za nas ne samo prilikom punjenja i pražnjenja jezera, već i kada treba tokom toplih letnjih meseci osvežiti, odnosno obogatiti kiseonikom vodu u jezerima - veli Damir.

On dodaje da ribu prodaju u priobalju Dunava od Bezdana do Bogojeva, kraju u kojem su riblji paprikaš i ostala jela od slatkovodne ribe ne samo neprikosnoveni delikates, već i gotovo svakdonevni obrok.

Inače, za razliku od problema u mnogim drugim delatnostima, pandemija virusa korona nije omela planove Đanića. Ne samo da nisu osetili pad prodaje, nego su je dvostruko uvećali.

KUVA SE NAJBOLjI PAPRIKAŠ

NA potezu od Bezdana do Bogojeva, u kojem je i Bački Monoštor, kuva se najbolji riblji paprikaš. Damir i njegov prijatelj Stevica Nađ, uživaju u kuvanju ribe. Tad se okupi cela Damirova porodica.

Izvor: novosti.rs

Migranti u stanici Sombor borave u starim teretnim vagonima, ali ulaze i u stanicu. Slično je i u Subotici.

Železničke stanice širom Srbije postale su stecište migranata - na tim mestima oni spavaju umotani u ćebad, pune telefone, čekaju... Umesto vozova, oni pre čekaju pravi trenutak da prebegnu sa druge strane granice, da nestanu bez traga. Ali, u Bačku stalno pristižu novi migranti, a čitava pogranična oblast postala je velika "čekaonica", dok se meštani tih gradova sve više ćale na nered, pa čak i pljačke, uznemiravanja...

Tako smo iz Sombora dobili pritužbu da su migranti okupirali staničnu zgradu.

- Migranti u stanici Sombor borave u starim teretnim vagonima, koji se nalaze između desetog i četrnaestog staničnog koloseka i čekaju kasaciju. Oni se povremeno smeštaju i u druge stanične prostorije, koje su prazne. U više navrata do sada pripadnici MUP-a su odvodili migrante sa prostora železničke stanice Sombor, ali su se oni u kratkom roku ponovo tu vraćali - kazali su nam u "Infrastrukturi železnice Srbije".

Zbog toga, rešili su da sve objekte dodatno osiguraju - ograde, zazidaju...

- Kako bi sačuvala svoju imovinu, "Infrastruktura železnice Srbije" preduzela je mere da fizički zaštiti prostorije i objekte u železničkoj stanici Sombor. Stručne službe kompanije redovno obilaze ovu železničku stanicu. Zatvorene su ili zazidane prostorije i objekti na prostoru železničke stanice Sombor koji su prazni i ne koriste se, kako bi se sprečilo da migranti neovlašćeno u njima borave. Sva vrata na prostorijama i objektima u stanici su popravljena i zaključana katancima, a gde god je to bilo moguće ugrađene su rešetke. I pored velikog broja migranata u stanici, zaposleni u "Infrastrukturi železnice Srbije" nastoje da stanicu Sombor održe urednom koliko god je to moguće - kazali su nam.

Ipak, broj migranata se, kažu, ne smanjuje, a situacija je loša ne samo u Somboru, već i u Subotici.

- O broju i aktivnostima migranata na ovom prostoru redovno se obaveštava MUP Srbije - kazali su.

Izvor: telegraf.rs

Somborski srpskoligaši ovoga vikenda osvojili su po bod.

Sloga je igrala nerešeno na domaćem terenu protiv 1. maja iz Rume, dok je Radnički 1912 remizirao na gostovanju u Staroj Pazovi protiv domaćeg Jedinstva. Obe utakmice su završene identičnim rezultatom 1:1. Gosti iz Rume poveli su u 11. minutu preko Aleksića. Čonopljanci su izjednačili sredinom prvog dela golom Stojakovića. U nastavku susreta igralo se uglavnom na sredini terena bez iole izglednih prilika, što je dovelo do velike nervoze na terenu i velikog broja kartona sa obe strane. Do kraja susreta nije bilo promene rezultata. Narednog vikenda Sloga ponovo igra na domaćem terenu protiv Slobode iz Novih Kozaraca koja je stepenicu više na tabeli sa identičnim brojem bodova.

Radnički 1912 je gostovao u Pazovi. Gosti su tokom prvog poluvremena imali više od igre, ali bez konkretne završnice. Na samom početku drugog dela nakon velike greške Ićitovića domaćin preko Lazića dolazi do vođstva. “Crveni” kreću na sve ili ništa, vrše pravu opsadu gola domaćeg golmana Jovišića koji je uspešno zaustavljao sve nalete gostujućeg tima. Ipak, u 74. minutu Terzić poravnava rezultat. Do kraja utakmice igralo se otvoreno sa obe strane, ekipe su pogađale po prečku, ali bez promene rezultata. Radnički 1912 narednog vikenda gostuje u Rumi.

Sloga – 1.maj 1:1 (1:1)

Strelci: Stojaković (Sloga). Aleksić (1.maj).

Žuti kartoni: Stojaković, Milošević, Cvetković, Vuković, Konjović, Bojić, Stanković (Sloga). Vukanović, Stojanović, Krstić, Aleksić (1.maj).

Sloga: Bulović, Milošević (Ninković), Simić (Rančić), Vuković, Stojaković (Sapozničenko), Konjović, Purić, Cvetković, Bojić, Stanković, Vukas (Makar).

1.maj: Petrović, Ninković (Gavrilović), Milin, Vukanović (Krstić), Stupar, Aleksić, Milojević, Spasić, Radišić, Vučetić, Stojanović.

Jedinstvo – Radnički 1912 – 1:1 (0:0)

Strelci: Lazić (Jedisntvo). Terzić (Radnički 1912).

Žuti kartoni: Krkobabić (Jedinstvo). Terzić, Goronjić, Popović (Radnički 1912).

Jedinstvo: Jovišić, Kačar, Mirosavljević (Maoduš), Ranđić, Gavrilović, Đokić, Krkobabić, Zeljković (Subotić), Perović, Ivetić, Nikolić (Lazić) (Milovčević).

Radnički 1912: Pehilj (Ićitović), Šveljo, Terzić, Slavuljica, Rajkovača (Svitić), Knežević, Popović, Bačić (Dimitrić), Goronjić, Radovanović, Antunić (Andžić).

Izvor: somborsport.org

U ZAJEDNIČKOJ akciji Grada Sombora, Komesarijata za migracije i somborske policije jutros je u Somboru sprovedena akcija dislokacije oko 300 migranata iz Sirije, Paksistana, koji nemaju regulisan boravak u ovom gradu.
Migranti su ilegalno bili smešteni u parku kod Prihvatnog centra Šikara, na periferiji Sombora.

Bilo ih je i u napuštenim vagonima kod železničke stanice, u blizini Gradske hale „Mostonga“ i još nekoliko mesta u ovom mestu.

Oni su sa sedam autobusa preveženi u Prihvatni centar za migrante u Preševo.

Izvor: novosti.rs

Juče je na prevodnici Bezdan kraj Dunava održana Zatvarajuća konferencija projekta pod nazivom „Kompleksno unapređenje vodoprivrede područja kanala Baja-Bezdan“.

Projekat sanacije koji se finansira preko INTERREG – IPA programa prekogranične saradnje Mađarska – Srbija, obuhvata područje kanala Baja-Bezdan (mađarski i srpski deo kanala), kanal Vrbas-Bezdan sa srpske strane i brane u Bezdanu i Šebešfoku koje se nalaze u sklopu kanala. Vrednost radova je 8.699.537,91 evra a izvođač je Konzorcijum na čijem je čelu firma „Goša montaža“ dok su partneri Direkcija za vodoprivredu Donjeg Podunavlja, Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“ i Fond Evropski poslovi AP Vojvodine.

Kako je istakao direktor JVP „Vode Vojvodine“ Slavko Vrndžić, ovo je jedan od najznačajnijih projekata na Bačkom delu hidrosistema: „Praktično, ovo je kruna trogodišnjeg rada. Ne mala finansijska ulaganja koja su uložena da se vrati prevashodno primarna funkcija ovim dvema prevodnicama, a to je prevođenje brodova“.

On dodaje da je integracija ovih prevodnica u unutrašnju mrežu kanala i plovnih puteva od prioritetnih benefita ovog projekta: „Njihovom integracijom u unutrašnju mrežu plovnih kanala i puteva mi ćemo faktički uraditi ono što je naša osnovna stvar i koju smo se obavezali potpisivanjem povelje o pristupanju Evropskoj uniji, a to je uklanjanje smetnji i uskih mesta u našem hidrosistemu“.

Osnovni cilj rekonstrukcije i sanacije ovih prevodnica jeste povećanje nivoa zaštite od poplava, omogućeni uslovi za prelazak brodova iz Dunava u kanal Baja-Bezdan, kao i puna operativna funkcija kanala.Ove aktivnosti će imati i pozitivan uticaj na ekonomiju i turizam, naročito nautički.

Zatvarajućoj konferenciji projekta sanacije prevodnica kod Bezdana prisustvovao je i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković.

Zbog velikog kulturno-istorijskog značaja, ovi objekti su evidentirani kao nepokretnost pod prethodnom zaštitom, te su sanacija i rekonstrukcija izvedeni po principu očuvanja prvobitnog izgleda.

Za subotu u 13 i 30 časova na železničkoj stanici u Somboru najavljen je protestni skup protiv migranata. Skup je najavila grupa pod nazivom „Srpska trobojka“, čiji administratori su pozvali građane da se okupe u što većem broju.
-Ne želimo više migrante u svojoj sredini! Dosta je bilo. Želimo da naša deca šetaju našim gradom slobodno, bez straha. Stop migrantima, stoji u pozivu objavljenom na fejsbuk stranici ove grupe.

Inače, fejsbuk stranica „Srpska trobojka“, kako je navedeno u opisu, ima za cilj organizovanje humanitarnih akcija, pomoć ratnim veteranima i okupljnje patriota i rodoljuba iz cele Srbije a i šire.Stranica ima preko 7.200 pratilaca.
Podršku komšijama u subotu daće i Apatinci, koji su najavili organizovan odlazak na protest u Sombor.

Okupljanje Apatinaca je zakazano za podne, na Trgu Nikole Tesle, odakle će se organizovano, automobilima, krenuti u Sombor.

-Ima puno zainteresovanih za odlazak na taj skup, jer nam je već prekipelo da živimo u strahu od migranata koji, pokazalo se to već u više navrata, ne prezaju ni od čega - ni da fizički nasrću na naše građane, posebno žene i decu, upadaju u napuštene objekte, provaljuju u kuće i vikendice, uništavaju i kradu našu imovinu. Dosta je bilo, vreme je da dignemo svoj glas i kažemo da ovde nisu dobrodošli, kaže Branislav Kaurin, koji je pokrenuo ovu inicijativu u Apatinu i pozvao svoje sugrađane da mu se pridruže.

Izvor: apatinskenovine.rs

Ugostitelji koji pružaju usluge smeštaja u nekategorisanom ugostiteljskom objektu vrste: hostel, prenoćište, konačište, botel, han, konak, etno kuća, salaš, vila, kampiralište, kamping odmorište, kamping stop i dr; u nekategorisanom ugostiteljskom objektu za smeštaj nautičkog turizma; u nekategorisanom objektu za smeštaj lovnog turizma vrste lovački dom, lovačka kuća i lovačka koliba, prema Zakonu o ugostiteljstvu dužni su da radi evidentiranja, podnesu prijavu jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se objekat nalazi.

Od 1. oktobra 2020. godine, početkom primene pravilnika kojim se uređuje oblast centralnog informacionog sistema (eTurista), ugostititelji će moći da prijavljuju domaće i strane turiste, isključivo preko centralnog informacionog sistema.

POZIVAJU SE UGOSTITELJI SA TERITORIJE SOMBORA I PRIPADAJUĆIH NASELJENIH MESTA DA U NAJKRAĆEM MOGUĆEM ROKU ISPUNE SVOJU ZAKONSKU OBAVEZU I DA SE EVIDENTIRAJU KOD LOKALNE SAMOUPRAVE!!!

Sve inforamcije o načinu prijavljivljanja se nalaze na sajtu Grada:
https://www.sombor.rs/o-somboru/turizam/informacija-o-nacinu-prijavljivanja-nekategorisanih-ugostiteljskih-objekata-za-smestaj/

Grad Sombor obeležio je „Evropsku nedelju mobilnosti“ nizom organizovanih aktivnosti koje su imale za cilj da zainteresuju sugađane da se uključe u bavljenje fizičkom aktivnošću i da koriste prevozna sredstva za čije kretanje nisu potrebna fosilna goriva.

U okviru „Evropske nedelje mobilnosti“ u Somboru su održani časovi sportske rekreacije, kajak vožnje, saveti za zdravlje, promocija alternativnih prevoznih sredstava, kao i „Dan bez automobila“, sa namerom da se ukaže na dobrobiti koje na zdravlje ima fizička aktivnost i kako izborom prevoznog sredstva možemo da utičemo na smanjenje štetnih gasova.

Tokom „Nedelje mobilnosti“ počela je i onlajn anketa o stavovima građana o kretanju i saobraćaju koja traje do kraja septembra. Anketa je anonimna i svi zainteresovani mogu da je popune na linku:

https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSfF3KVIGLVM5lfawwqNI2zZDzxv_N2R37EvMxP-aVq_rmx88g/viewform

PREDSEDNIK Kluba ljubitelja starovremenskih vozila "Dez Arts oldtajmer klub" u Somboru Dragan Bokun je na Godišnjoj skupštini istovetnog kluba u Bečeju dobi pehar za autentičnost svog vremešnog automobila.

- Nažalost,kao ni mi, ni naše kolege u Bečeju nisu mogle da organizuju klasičan skup ljubitelja starovremenskih vozila koji privlači veliki broj građana zbog emidemiološke situacije u Srbiji, ali su i na osnovu ranijih nastupa ocenili moje vozilo, proizvedeno 1973.godine kao oldatjmer koji odlikuje autentičnost, odnosno da mu je tokom restauracije, u potpunosti vraćen prvobitni izgled - kaže Bokun.

Izvor: novosti.rs