Grad Sombor i ove godine sprovodi proces participativnog budžetiranja u kome građani direktno odlučuju o tome na koje projekte će se trošiti gradska budžetska sredstva.
Glasanje će biti sprovedeno samo putem interneta i u okviru jednog kruga. Ono što je najveća novina je da će se sada glasati odvojeno za predloge svake mesne zajednice i da će se raditi pobednički predlog za svaku mesnu zajednicu.
„Pošto smo u prethodnih pet godina primetili da ima dosta nedostataka u ranijem sistemu koji smo radili , ove godine pokušavao da ga unapredimo tako da smo odlučili da svaka mesna zajednica, kako gradska, tako i od naseljenih mesta, predloži po tri projekta. Građani tih mesnih zajednica će glasati za jedan projekat koji će Grad Sombor finansirati naredne godine. Za to smo se opredelili pre svega da bi i manje mesne zajednice mogle da učestvuju u participativnom budžetiranju, učestvovali su i do sada, ali su glasali za sasvim neke druge predloge, i da se izjasne šta je to njihovom mestu trenutno najpotrebnije, da bi se poboljšao kvalitet života u mesnim zajednicama. Sledeće godine svaka od seoskih i gradskih mesnih zajednica će dobiti po jedan projekat koji će Grad Sombor finansirati iz svog budžeta“ rekao je član Gradskog veća za oblast finansija i privrede Sava Dojić na današnjoj konferenciji za medije.
Onlajn glasanje počeće ove nedelje i trajaće 15 dana. Trenutno se radi na proveravanju imovinsko-pravnih odnosa predloga koje su dostavili saveti mesnih zajednica, kako bi se utvrdilo da li postoje prepreke za realizaciju predloga.
„Trenutno se razmatra da li su predlozi u vlasništvu grada, da li se na tim objektima može raditi i da li za te radove postoje projekti. Ukoliko ne postoje projekti, građani mogu da glasaju za predlog, s tim što će onda sledeće godine u budžet Grada ući izrada projekta, a ne radovi. Radove će mo onda ostaviti za 2022. godinu“ objasnio je Dojić.
Dojić ističe da je cilj da se što više građana uključi u odlučivanje o trošenju budžeta Grada, da znaju kako se troši i za čega se on koristi: „Prošle godine imali smo negde oko 7 hiljada glasaških listića. Krenuli smo 2015. sa 1200, znači da interesovanje građana iz godine u godinu raste, još sada kad ovo proširimo na mesne zajednice, gde đe građani mesnih zajednica moći da odluče šta će se u njihovom selu raditi mislim da će interesovanje biti daleko veće, jedino što može biti problem za starije sugrađane što je glasanje onlajn, ali ima i onih mlađih da ih poduče, tako da smo za ovu godinu i za sledeži budžet isplanirali ovakav način rada i mislim da ćemo značajna sredstva izdvojiti u tu svrhu.“
„Osim ovoga što smo tražili od mesnih zajednica da nam dostave šta bi u okviru participativnog budžetiranja radili sledeće godine, tražili smo od mesnih zajednica da nam dostave i njihov plan kapitalnih investicija za naredne četiri godine, gde će svaka mesna zajednica da nam predloži skuplje i ozbiljnije projekte koji bi se u naredne četiri godine radili. To će verovatno biti daleko veći iznosi i normalno je da tu neće svaka mesna zajednica dobiti u istoj godini to što je tražila, ali za naredne četiri godine ono što je najkapitalnije za mesne zajednice to će se sigurno i raditi“ rekao je ovom prilikom Sava Dojić, dodavši da će se za izuzetno skupe projekte, kao što su kanalizacija u naseljenim mestima, koje Grad ne može sam da isfinansira, tražiti da Pokrajina ili Republika sufinansira.
