Sombor.info

Grad Sombor raspisao je Oglas za javnu licitaciju za davanje u zakup i na korišćenje polјoprivrednog zemlјišta u državnoj svojini za 2022. godinu – 1. krug.

Pravo učešća na javnom nadmetanju imaju fizička i pravna lica koja u u pisana u Registar polјoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu najmanje tri godine i imaju sedište na teritoriji Grada Sombora.

Postupak Javne nabavke sprovodi se elektronskim putem, preko veb-aplikacije za sprovođenje javnog nadmetanja koja se nalazi na zvaničnoj veb-prezentaciji Uprave za polјoprivredno zemlјište: https://gp.upz.minpolj.gov.rs/InzemBid .

Sve o uslovima, načinu prijave i potrebnoj dokumentaciji možete da pronađete na sledećem linku:
Oglas za javnu licitaciju za davanje u zakup i na korišćenje polјoprivrednog zemlјišta u državnoj svojini za 2022. godinu-1 krug

Rok za prijavlјivanje i podnošenje dokumentacije u aplikaciju je 2. novembar 2022. godine do 14.00 časova.

Grad Sombor raspisao je Konkurs za dodelu sredstava za nabavku novih pčelinjih društava i opreme za pčelarstvo polјoprivrednim proizvođačima koji se bave uzgojem pčela na teritoriji Grada Sombora u 2022. godini.
Pravo učešća imaju lica koja se bave uzgojem pčela, upisana su u Registar polјoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu.

Konkursom će se dodelјivati sredstva za kupovinu nove opreme za pčelaarstvo i nabavku novih pčelinjih društava. Maksimalan iznos sredstava po prijavi je 100.000 dinara, a minimalan iznos je 10.000 dinara. Ukupna sredstva za koja su obezbeđena u gradskom budžetu iznose 1.500.000 dinara.

Konkurs je otvoren do 31. oktobra 2022. godine, a više informacija o načinu prijave i potrebnoj dokumentaciji možete da pogledate na sledećem linku:
Konkurs (javni poziv) za dodelu sredstava za nabavku novih pčelinjih društava i opreme za pčelarstvo polјoprivrednim proizvođačima koji se bave uzgojem pčela na teritoriji Grada Sombora u 2022. godini

Od četvrtka do subote, u Velikoj sali Apatinskog Kulturnog centra biće organizovan 7. Pozorišni festival, gde će ljubitelji pozoriša imati priliku da pogledaju monodramu „Neodustajanje“ i dve predstave, „Lutka“ i „Prah“.

Karte, po ceni od 500 dinara, se mogu kupiti na blagajni Kulturnog centra koja će biti otvorena od utorka 25.oktobra, pa sve do subote 29.oktobra i to: pre podne od 10 do 12 časova i poslepodne od 17 do 20 časova.

Repertoar:

MONODRAMA „NEODUSTAJANJE“

Četvrtak, 27.oktobar 2022.godine u 20 časova.

Režija: Marija Medenica

Igra: Marija Medenica

Opis predstave: Monodrama Neodustajanje tematizuje fenomen pozorišta iz zakulisne perspektive i predstavlja na neki način „virenje kroz ključaonicu“ u intimni prostor jedne glumice. NJeno stasavanje u umetničkom svetu ispunjeno je brojnim izazovima i dilemama, a najvažnija odluka koju treba da donese je da li da odustane od pozorišta.

PREDSTAVA „LUTKA“

Petak, 28.oktobar 2022.godine u 20 časova.

Autor predstave je Miro Gavran.

Miro Gavran je savremeni hrvatski autor rođen 1961. godine. Dela su mu prevedena na 38 jezika. Po njegovim dramama i komedijama nastalo je više od 300 pozorišnih premijera širom sveta, a videlo ih je više od tri miliona ljudi. Jedini je živi dramski pisac u Evropi koji ima pozorišni festival njemu posvećen, izvan zemlje rođenja.

Režiju predstave potpisuje Petar Jovanović, a u glavnim ulogama su Sanja Petrov i Boško Petrov.

Opis predstave: U komediji "Lutka" muškarac kojeg je nakon sedmogodišnje veze ostavila devojka počinje da živi sa ženom-lutkom koja je najsavršeniji android proizveden u laboratoriji sa namerom da usreći muškarca. Lutku je konstruisala naučnica nedugo nakon svoga bračnog brodoloma pa je u nju prenela svoj kritički pogled na muškarce. Kroz komične situacije, svojim prostodušnim i logičnim pogledom na svet, lutka će ukazati muškarcu na sve propuste koje je činio prema ženama te će povremeno i ona s njim dolaziti u sukobe koji su neizbežni u zajedničkom životu osoba suprotnog pola. Na kraju priče, možemo naslutiti da li je lutka pravo rešenje za nesrećne muškarce.

PREDSTAVA „PRAH“

Subota, 29.oktobar 2022.godine u 20 časova.

Pozorišna predstava „Prah” urađena je po drami Đerđa Špira, jednog od najpoznatijih savremenih mađarskih pisaca, a u adaptaciji i režiji Veljka Mićunovića

Igraju: Nataša Ninković i Zoran Cvijanović

Opis predstave: U centru zbivanja predstave ‘Prah’ su on i ona. Prosečan bračni par koji se svakodnevno bori sa svojim unutrašnjim demonima, dilemama i razmišljanjima. Žive i životare, nesvesni promena koje ih čekaju. Među njima jeste i jedna srećka. Tačnije – loto srećka. Vredna dva miliona koja im stoji na stolu i čeka da je neko na ovaj ili onaj način iskoristi. Šta biste vi uradili? Kako biste reagovali? Da li biste pratili instinkt, razum ili osećanja? Večna borba tinja u njima, a tranzicija u njihovim životima je neminovna.

Izvor: apatinskenovine.rs

Simptome krvnog ugruška treba prepoznati na vreme, a rizik za nastajanje može umanjiti i određeno voće.

Krvni ugrušci mogu biti naročito opasni ako putuju do srca ili pluća izazivajući plućnu emboliju ili srčani udar.

To su ugrožavajuća stanja koja zahtevaju hitnu lekarsku pomoć.

Nakon što se reši akutno stanje, lekar će preporučiti lekove za razređivanje krvi ili otapanje ugrušaka (antikoagulansi) koje treba redovno piti.

Prirodni razbijači ugrušaka

U prevenciji nastanka krvnih ugrušaka životne navike imaju veliku ulogu.

U prvom redu treba izbegavati sedenje kao način života, prerađenu hranu i hroničnu neispavanost, važan faktor rizika u razvoju metaboličke i endokrine disfunkcije.

No, istraživanja sugerišu da bi određeni sastojci u nekom voću mogli prirodno da otope krvne ugruške.

Naime, određene materije koje se nalaze u biljkama mogu inhibirati stvaranje krvnih ugrušaka ili otopiti postojeće.

Iako bi to možda moglo smanjiti rizik od budućih ugrušaka, treba zapamtiti da se voće ne koristi umesto propisane terapije, odnosno ne zamenjuje lečenje.

Prema britanskom Institutu za vene i vaskularne bolesti, najmoćnija biljna hrana za prirodno otapanje krvnih ugrušaka sadrži bromelin i rutin.

Pokazalo se da unos rutine, koji se može naći u jabukama, limunima, luku, čajevima od pomorandži i dodacima, prevlada tromb nakon povrede u studijima iz 2012. objavljenoj u International Current Pharmaceutical Journal.

Iz sličnih razloga Institut za vene i vaskularne bolesti podstiče konzumiranje ananasa ili uzimanje dodatka prehrani s bromelainom.

I druga hrana i pića – poput belog luka, kivija, kelja, spanaća, crnog vina i soka od grožđa – mogu pomoći u otapnju krvnih ugrušaka.

Međutim, nikako se ne savetuje prestanaka propisane terapije, jer krvni ugrušci povećavaju rizik od, potencijalno po život opasnih, komplikacija.

Kurkuma i đumbir za prevenciju

Uprkos tome što dokazi sugerišu da bi određena biljna hrana mogla da spreči komplikacije zgrušavanja, najbolji način delovanja je prevencija. Kurkuma, koja je prepuna protivupalnih svojstava, naveliko se koristi u kulinarske i medicinske svrhe.

Istraživanja objavljena u časopisu EPMA 2019. su apostrofirala i kurkumu kao namirnicu koja može pomoći da spreči nastanak ugrušaka jer, prema jednom drugom ranijem istraživanju objavljenom u časopisu Journal of Cell Phisiologi, 2017. godine, kurkumin, aktivni sastojak kurkume, deluje i kao antikoagulantno, antikancerogeno i antioksidativno sredstvo.

Međutim, upotreba kurkume kao komplementarne terapije za lečenje krvnih ugrušaka treba dalja istraživanja.

Đumbir je još jedna namirnica povezana sa sprečavanjem krvnih ugrušaka zbog svojih antikoagulacijskih učinaka. Sadrži hemijski salicilat, biljna mešavina koja je i glavna hemikalija iz kojih se proizvodi aspirin.

Znakovi koji mogu upućivati na krvne ugruške

1. Iznenadno otežano disanje

Može biti znak da se stvorio ugrušak ili da putuje do pluća. Ugrušak u plućima može jako opteretiti kardiovaskularni sistem i čak rezultirati zatajenjem srca.

2. Grčevi i oticanje bedara nakon duge vožnje automobilom

Ako vam se jedno od bedara grči i otiče nakon duge vožnje automobilom, to može biti znak da se u nozi stvorio ugrušik, pogotovo ako se krv skupila i nije dobro cirkulirala.

3. Iskašljavanje krvi

Može biti znak da je povećanje pritiska u plućima iz putujućeg ugruška uzrokovalo pucanje krvnih sudova. Jedno od najčešćih mesta putovanja krvnih ugrušaka su pluća.

Bronhiole su mali disajni putevi koji pomažu u razmeni vazduha i mogu lako zarobiti krvne ugruške i dovesti do plućne embolije.

4. Bol u prsima ili promene u pulsu

Krvni ugrušak koji putuje do srca može se zaglaviti u osetljivim tkivima koja kontrolišu otkucaje srca.

Kada krvni ugrušak putuje do srca, obično ga prate jaki bolovi u prsima ili poteškoće s disanjem.

Ako primetite novi bol u prsima, bol u ramenima ili ruci, otežano disanje ili neočekivane promene u pulsu, odmah potražite pomoć lekara.

5. Bol ili crvenilo

„Zaštitni znak” krvnog ugruška ima simptome u jednom ekstremitetu, a ne u drugom.

Na primer, desna noga može imati crvenilo, bol ili oteklinu, a koje nije prisutno na levoj nozi. Ovaj znak treba shvatiti ozbiljno i potražiti hitno pomoć lekara.

Izvor: Živim.hr

Sombor je danas bio domaćin „Sajma stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini“, na kom su se predstavile članice udruženja iz svih krajeva Vojvodine sa proizvodima iz domaće radinosti. Sajam je privukao mnogobrojne posetioce koji su imali priliku da vide različite vrste rukotvorina, veza, tkanica, suvenira, ali i da probaju tradicionalnu vojvođansku hranu pripremlјenu po starinskim receptima.

Manifestaciju je svečano otvorio gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, a prisutne su pozdravile i direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Stanislava Malić Gostović i Zdenka Mitić, predstavnica lokalnih udruženja i aktivistkinja.
Gradonačelnik Ratković je naglasio da je za lokalnu samoupravu od velike važnosti da osnaži žensko preduzetništvo, a posebno žene u ruralnim područjima i da će se podrška putem gradskih konkursa nastaviti i u narednom periodu.
„Ono na šta je Grad Sombor ponosan, u ovoj godini, pored svih konkursa koje smo imali za manifestacije, za kulturno-umetnička društva, za udruženja, imali smo Javni poziv za pomoć ženskom preduzetništvu, a od ove godine prvi put je bio i Konkurs za očuvanje kulturnog nasleđa, gde smo izdvojili određena sredstva u budžetu Grada, koja planiramo svakako i u narednoj godini“, istakao je Ratković.

„Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini“ je tradicionalna manifestacija Zavoda za ravnopravnost polova koja se svake godine održava u drugom gradu Vojvodine a povodom obeležavanja 15. oktobra – Međunarodnog dana seoskih žena, kada zemlјe širom sveta različitim aktivnostima ukazuju na poseban doprinos žena na selu, na njihovu klјučnu ulogu u unapređenju polјoprivrede i ruralnog razvoja, unapređenju kvaliteta hrane i eliminisanju siromaštva na selu. Ove godine dan se obeležava pod sloganom „Seoske žene se uzdižu i traže osnovna prava na održivi razvoj“.

Stanislava Malić Gostović, ispred Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova, naglasila je da se na Sajmu u Somboru predstavilo oko 180 udruženja žena.

„Po podacima koje Zavod redovno vodi i ažurira, na teritoriji Vojvodine deluje preko 450 udruženja žena, pretežno se bave domaćom radinošću, dakle ručnim radovima i proizvodnjom hrane. Pokrajinska vlada kontinuirano, ne samo kroz aktivnosti kao što je Sajam, preko pokrajinskog Zavoda, sprovodi zapravo politiku jednakih mogućnosti i rodne ravnopravnosti, i kroz svoje konkurse i kroz podsticanje ženskog aktivizma, ali i kroz omogućavanje jednakog pristupa resursima“ rekla je Malić Gostović.

Pored sajma izložbeno – prodajnog karaktera, u Svečanoj sali Gradske kuće održana je i prezentacija udruženja žena iz upravnih okruga Vojvodine, gde su članice predstavile primere dobre prakse i rezultate koje su postigle u okviru svojih aktivnosti.

XIII „Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini“ održan je u organizaciji Grada Sombora i Turističke organizacije grada Sombora, pod pokrovitelјstvom Zavoda za ravnopravnost polova i Pokrajinske vlade.

Carinarnica Sombor u petak, 28. oktobra od 9 do 14 časova organizuje e-licitaciju vozila.

Svi zainteresovani za učešće mogu se prijaviti OVDE.

Na javnu prodaju će biti izloženo ukupno 15 putničkih automobila, jedan motocikl, dva automobilska motora i jedan automatski menjač.

Fizičko razgledanje vozila zakazano za ponedeljak, 24. oktobar, od 11 do 14 časova, na lokaciji Carinarnice Sombor, Industrijska zona bb.

Rok za prijavljivanje i uplatu neophodne kaucije je 25. oktobar do ponoći.

Detaljne informacije o opštim uslovima učešća i korisničko uputstvo dostupni su kako u samoj aplikaciji, tako i na sajtu Uprave carina u rubrici "Objašnjenja".

Povodom proslave 78. godišnjice od kada je Sombor oslobođen u Drugom svetskom ratu, danas je u Velikoj sali zgrade „Županije“ tradicionalno održana svečana akademija.

Dan oslobođenja sugrađanima je ispred lokalne samouprave čestitala zamenica gradonačelnika Ljilјana Tica, koja je istakla važnost negovanja sećanja na sve heroje i žrtve Drugog svetskog rata.

„Naša je dužnost i obaveza da Dan oslobođenja grada slavimo, da govorimo o užasima Drugog svetskog rata kako bi nove generacije znale za strahote koje su se tada dogodile, sa osnovnim i jedinim cilјem – da ne dozvolimo fašizmu da se ponovi! Zato svi mi, kao pojedinci i kao zajednica, moramo mladima da prenesemo poruku da su se naši preci sa teškom mukom borili i da zahvalјujući njihovoj hrabrosti i odlučnosti da kažu ne najvećem zlu koje je istorija videla, mi danas imamo slobodu“, poručila je zamenica gradonačelnika, a prisutne je pozdravio i predsednik SUBNOR-a Sombor Petar Grabež.

U prisustvu brojnih gostiju na svečanoj akademiji tradicionalno je uručena Oktobarska nagrada grada Sombora, a ovo značajno priznanje za životno delo pripalo je Vladimiru Sabadošu.

Vladimir Sabadoš je rođen 5. avgusta 1959. godine u Ruskom Krsturu. Osnovnu školu je pohađao u Ruskom Krsturu i Somboru, u kome živi od 1971. godine. Srednju polјoprivrednu školu završio je u Somboru, a na Polјoprivrednom fakultetu u Novom Sadu diplomirao je prvi u svojoj generaciji 1982. godine.

Samo dve nedelјe nakon završenog fakulteta zaposlio se u PP „Klјajićevo“ u kome je radio do 1988. godine kada je zasnovao radni odnos u DP „Agroinstitut“ u kome četiri godine kasnije, 1992. postaje direktor, a na tom mestu iz iste kancelarije, uspešno vodi ovu organizaciju punih 30 godina. Vremenom je DP „Agroinstitut“ transformisan u Polјoprivrednu stručnu službu „Sombor“ koja je proglašena najbolјom polјoprivrednom stručnom službom u celoj Srbiji.
Tokom svog radnog veka Vladimir Sabadoš predano radi na unapređenju polјoprivrede i uvođenja novih sorti i bilјnih vrsta na teritoriji ne samo Grada Sombora, već celokupnog Zapadnobačkog okruga.

Kao direktor PSS „Sombor“ radio je na realizaciji projekata EU i USAID od kojih su najznačajniji: otvaranje Edukativnog centra za polјoprivrednike 2014. godine i projekat „Jačanje kapaciteta fitosanitarnog sektora u oblasti priznavanja bilјnih sorti uklјučujući i ovlašćene organizacije“ iz 2022. godine.

Takođe, član je Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, a sa svojim timom saradnika pripremio je kapitalnu monografiju „Zemlјište, polјoprivreda i ruralni razvoj Grada Sombora“.
Kao stečajni upravnik dao je značajan doprinos konsalidaciji polјoprivrednih preduzeća „Klas“ u Svetozar Miletiću, kao i „Agrodunav“ u Karavukovu, koja su danas uspešna preduzeća koja plasiraju svoje proizvode kako u zemlјi, tako i u inostranstvu.

U mladosti se amaterski bavio fotografijom i filmom kao član Foto-kino kluba „Rada Krstić“ iz Sombora i iz te oblasti je osvojio više priznanja.

Za njegove poslovne uspehe uvek su mu najsnažniji oslonac bili Supruga Svetlana i sin Saša.

Svojim radom i delovanjem Vladimir Sabadoš je dao nemerlјiv doprinos razvoju polјoprivrede Grada Sombora.

Na svečanoj akademiji dodelјene su i zahvalnice za aktivan doprinos očuvanju uspomene na žrtve Drugog svetskog rata i oslobođenje Sombora 21. oktobra 1944. godine: prvom sekretaru Ambasade Ruske Federacije Igoru Kiselevu, Ambasadi Republike Bugarske u Beogradu, članu Mesnog odbora SUBNOR-a Gornja Varoš Milki Marijanović, članu Mesnog odbora SUBNOR-a Selenča Đorđu Kurtešaninu, Udruženju srpsko-ruskog prijatelјstva, Asocijaciji žena Republike Srbije Sombor, Pokretu ratnih veterana Sombor i Udruženju ratnih vojnih invalida grada Sombora.

Svečanost Dana oslobođenja Sombora ulepšali su nastupili učenika Muzičke škole „Petar Konjović“ i učenika Gimnazije „Velјko Petrović“.

Đuro Šašić, Srđan Majstorović i Saša Lukić ovogodišnji su dobitnici nagrade “24. oktobar”, odlučeno je, jednoglasno, na današnjoj sednici SO Apatin. NJih trojica su, podsetimo, ugrožavajući svoje živote, od utapanja spasili troje naših sugrađana, jednu ženu i dvoje dece, koje je 22. jula povukla rečna struja na živom Dunavu, kod poluostrva. Nagrade će im biti uručene u ponedeljak na svečanoj sednici SO Apatin koja će biti održana u Domu kulture sa početkom u 11 časova.

Na današnjoj sednici odbornici su razmatrali ukupno 25 tačaka dnevnog reda.

ZA ČIŠĆENJE DIVLJIH DEPONIJA ČETIRI MILIONA DINARA

Većinom glasova usvojen je predlog Programa korišćenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine za ovu godinu. Po ovom programu planirana sredstva od posebne naknade za zaštitu životne sredine su 10,1 milion, a po odluci o budžetu u okviru Programa zaštite životne sredine ukupno 27,3 miliona dinara.

Za izradu projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju prečistača otpadnih voda planirano je da se utroši 5 miliona, za izradu projektno tehničke dokumentacije za izgradnju fekalne kanalizacije u Prigrevici takođe 5 miliona, za monitoring kvaliteta vazduha i površinskih voda 1,6 miliona, monitoring buke u životnoj sredini 1 milion, čišćenje divljih deponija 4 miliona, čišćenje atmosferskih kanala u selima opštine 1 milion, za pražnjenje septičkih jama i adekvatno zbrinjavanje komunalnih fekalnih otpadnih voda u selima opštine 6 miliona i za finansiranje i sufinansiranje Udruženja građana čije aktivnosti su povezane sa zaštitom prirode, biljnog i životinjskog sveta i životne sredine 700.000 dinara. Ministarstvo zaštite životne sredine je dalo saglasnost na ovaj Program, s tim što je traženo da se iz Programa izbriše nabavka kanti za otpad za individualna domaćinstva (za koju je bilo predviđeno 3 miliona dinara) jer, kako je navedeno to “nije aktivnost zaštite životne sredine”.

SANJA ŠIJAN NOVA DIREKTORICA BIBLIOTEKE

Na današnjoj sednici funkcije direktora Narodne biblioteke “Miodrag Borisavljević” razrešena je Branka Vejin, a na njeno mesto na mandatni period od četiri godine imenovana Sanja Šijan. Odbornici su imenovali i nove članove školskih odbora u više škola, razrešili stare i imenovali nove članove UO PU „Pčelica“ (ispred zaposlenih i roditelja), kao i novih članova Komisije za dodelu novembarskih nagrada.

IMENOVANA KOMISIJA ZA REŠAVANJE PROBLEMA PASA LUTALICA

Odbornici su doneli i rešenje o imenovanju Komisije za reševanje problema pasa lutalica na teritoriji opštine Apatin. Za predsednika je imenovan Željko Rašeta, sekretar MZ Svilojevo, a za članove Dejan Smiljanić, Anđelka Martinović, Vanja Stojaković, Atila Hodovanj (sekretari mesnih zajednica), te Slavoljub Štrbo, Nemanja Pavlović i Željko Kiš iz Opštinske uprave, Ksenija Maljković, predstavnik udruženja za zaštitu životinja i Radoslav Mudrinić, veterinar. Zadatak ove Komisije biće da utvrdi stanje na terenu vezano za problem pasa lutalica, predloži adekvatne mere za rešavanje problema i o svemu dostavi izveštaj SO Apatin. NJihov mandat traje do isteka mandata odbornika aktuelnog saziva SO Apatin.

Na današnjoj sednici usvojen je Izveštaj o realizaciji Godišnjeg plana rada PU „Pčelica“ Apatin za 2021/2022 godinu i Godišnjeg plana rada ustanove za 2022/2023 godinu, Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Narodnoj biblioteci „Miodrag Borisavljević“, druge izmene Godišnjeg programa poslovanja JKP „Naš dom“, te predlog Pravilnika o drugim izmenama i dopunama Pravilnika o kategorizaciji sportskih organizacija u opštini Apatin.

ODBORNIČKA PITANJA: SANACIJA PUTA KROZ PRIGREVICU PLANIRANA ZA NAREDNU GODINU

Odbornik Perica Popić dobio je odgovor na odbornička pitanja da li je planirana rekonstrukcija puta od ulaza u Prigrevicu do priključenja na regionalni put Sombor – Odžaci i kada će se završiti put od Kupusine do Bačkog Monoštora.

U odgovoru predsednica opštine Dubravka Korać je navela da je planirana sanacija puta kroz Prigrevicu u narednoj godini.

-Trenutno se priprema projektna dokumentacija i plan je da se konkuriše za sredstva u Upravi za kapitalna ulaganja APV u januaru iduće godine. Radi se o iznosu koji prevazilazi mogućnosti rebalansa budžeta za ovu godinu, stoji u odgovoru predsednice.

Što se tiče puta Apatin-Bački Monoštor, Koraćeva je navela da je prva faza ovog puta, koja podrazumeva izgradnju puta na teritoriji opštine Apatin, završena.

-Nastavak zavisi od brzine kojom će grad Sombor da onovira projektnu dokumentaciju i povuče sredstva. Postoji interesovanje Uprave za kapitalna ulaganja APV da se put završi 2023. godine, navela je Koraćeva.

Izvor: apatinskenovine.rs

 Narodno pozorište Sombor u 2022. godini prijavilo je 13 predloga projekata kako bi obezbedilo dodatna sredstva za rad u ovoj kalendarskoj godini. Od 13 prijavljenih projekata, Narodnom pozorištu Sombor odobreno je sufinansiranje 5. Ukupna finansijska sredstva koje je Narodno pozorište Sombor obezbedilo za sufinansiranje od velike važnosti za ovu ustanovu kulture staru 140 godina, iznosi 2 miliona i 460 hiljada dinara.
Kraj prethodne pozorišne sezone obeležio je jubilarni 30. Pozorišni maraton koji je sufinansiralo Ministarstvo kulture i informisanja, kao i Pokrajinski sekretarijatia za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Ove godine Narodno pozorište prijavilo je 13 predloga projekata, a odobreno je sufinansiranje 5 projekata.

,,Ove godine smo podržani i od strane Pokrajine i od strane Ministarstva za naš jubilarni pozorišni maraton,podržani smo i za dva projekta digitalizacije ,kao i konkurs mobilnosti,gde smo dobili sredstva za gostovanje u Sarajevu sa predstavom ,,Ibi the great,, koja je realizovana u maju mesecu ,ali i za gostovanje predstave ,,Tartif,, u Sloveniji što se nadam da ćemo uspeti da realizujemo do kraja godine.,, rekla je Bojana Kovačević, direktorka Narodnog pozorišta u Somboru.

Povodom jubileja 140 godina od osnivanja Narodnog pozorišta publika će karte za predstave moći da kupi po sniženim cenama.

,,Za sve naše reprizne predstave do kraja novembra meseca,na dan igranja predstave ako je ostalo karata cene su snižene 50 odsto.,,objasnila je Kovačevićeva.

25. novembra Narodno pozorište Sombor obeležiće 140 godina od osnivanja i tim povodom obradovaće ljubitelje ove umetnosti premijerom ,a reč je o predstavu " Galeb" Antona Pavloviča Čehova u režiji Milana Neškovića.

Izvor: RTV

U selu Čonoplja nadomak Sombora jedan poljoprivrednik Franja Bošnjak, ima veoma neobičan hobi vezan za svoj ratarski posao. Franja je pasionirani hobista koji izrađuje makete poljoprivrednih mašina, po čemu je jedinstven u našoj zemlji. Najteža maketa plavog traktora ima tridesetak kilograma i ražena je od tuča i gvožđa, dok je za ostale makete koristio kartone i reciklirane materijale.
Franja Bošnjak iz Čonoplje obrađuje oko 20 jutara zemlje, ovogodišnjim prinosom žitarica nije zadovoljan, ali pored zemlje, kojom se bavi ceo život, on ima svoju durugu ljubav – makete ratarskih mašina kojih je od sada izradio preko 150.

Tu su traktori, kombajni, vršalice i ostale priključne mašine, serije koje su verne kopije stvarnima.

”Gledao sam da svaki traktor ima po dve ili tri priključne mašine, prema veličini i srazmeri, pošto nisu svi istog razmera. To su kombajni iz sedamdesetih i osamdestetih marke “Zmaj”, njih imam skoro celu seriju. Kako su oni pravili traktore za tržište, tako sam ja pravio makete, a te sam i voleo najviše…”, rekao je Frana Bošnjak, poljoprivrednik i maketar

Franja je samouk, a prvi put seo je na traktor kada je imao godinu i po dana.

“Od prvih koraka uvek me je privlačilo to oko traktora, a automobili mi nisu bili interesantni. Traktori su mi uvek bili jedinstveni i znao sam po ceo dan na jednom traktoru da se igram, a ništa drugo mi nije ni trebalo. Moji modeli su pretežno pravljeni od kartona, a to sam nalivao farbom, tako da su praktično plastificirani", dodao je Frana Bošnjak.

Na “vozni park” Bošnjaka teško je ostati ravnodušan, jer su ova mala remek dela nastajala proteklih četrdeset godina iz srca i duše ovog ratara.

Izvor: RTV