Sombor.info

Gradsko veće grada Sombora održalo je danas 125. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 20 tačaka.

Između ostalog, Gradsko veće prihvatilo je predlog za raspodelu sredstava po Javnom konkursu za finansiranje izrade projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju objekata u vlasništu udruženja građana. Prema ovom predlogu sredstva za projektno-tehničku dokumentaciju biće raspoređena za Srpsku čitaonicu „Laza Kostić“, Udruženje organizacija tehničke kulture Sombor, Gradsko udruženje penzionera Sombor, Somborsko pevačko društvo i HKUD „Vladimir Nazor“.

Članovi Gradskog veća prihvatili su informaciju o izradi Plana kvaliteta vazduha za period 2023-2028. godine. Plan će predstavlјati klјučni dokument u pogledu donošenja mera za smanjenje emisije zagađujućih materija na teritoriji grada Sombora, a kasnije i sprovođenje definisanih mera. Plan bi trebalo da bude usklađen sa Zakonom o zaštiti vazduha i Pravilnikom o sadržaju planova kvaliteta vazduha, a sve u skladu sa potrebama grada Sombora, a za izradu Plana kvaliteta vazduha biće angažovani stručnjaci sa posebnim akcentom na oblasti životne sredine, kvaliteta vazduha i saobraćaja.

Gradsko veće prihvatilo je predlog Plana rada Zimske službe za izvođenje radova na poslovima održćavanja opštinskih puteva i ulica u naselјenim mestima u zimskom periodu za sezonu 2022/2023.

Detalјe predstojeće grejne sezone kada je u pitanju Kula izneo je predsednik opštine, Damjan Milјanić, istakavši da je donetim Zaklјučkom omogućeno javnim ustanovama, pre svega školama i vrtićima, u prethodnih petnaest dana da sami procene da li je potrebno početi sa grejnom sezonom pre današnjeg dana. Neke ustanove i objekti su u tim periodima uklјučivale sisteme grejanja, a od 1. novembra je to, zapravo, obaveza da, u redovnom režimu, se svi ti objekti greju. “U svim ustanovama, školama, vrtićima je, samim tim, i danas u punom kapacitetu počelo grejanje i to je ono što je dobro. Ono o čemu se prethodnih meseci pričalo , na kraju krajeva, i ovde kod mene u kabinetu, i o povodom čega su se tražila rešenja jeste sistem grejanja kolektivnog stanovanja, odnosno grejanja u zgradama u Kuli“.-izjavio je predsednik opštine.

Milјanić je dodao da je lokalna samouprava preduzela mere, kojim će se subvencionisati grejanje, odnosno praktično će Opština platiti grejanje i izdvojiti sredstva za socijalne slučajeve i za lokalno siromašno stanovništvo i one koje, samim tim, žive u zgradama. Opredelјena su sredstva i za pomoć stambenim zajednicama, sa maksimalnim iznosom od 900 hilјada po jednoj stambenoj zajednici i to je maksimalni iznos za stambene zajednice koje pružaju uslugu grejanja – ovo su dve mere koje su obezbeđene od strane opštine. “Nažalost, u većini stambenih zajednica nije se došlo do rešenja kada je u pitanju grejanje. Nisu uspele zajednice da organizuju taj deo posla, cene energenata su dosta visoke. Komunalno preduzeće je izašlo sa predlogom svoje cene i svoje ponude koja nije bila prihvaćena i, u većini, stambenih zajednica, broj zainteresovanih korisnika tog, rekao bih, najefikasnijeg načina grejanja, je ispod 50 posto, što je, zapravo, i opredelilo komunalno preduzeće da ne može da pruža tu uslugu. I u narednom periodu mi ćemo pokušavati da nađemo rešenja. Svaka stambena zajednica ima specifičnu problematiku i uslovno rečeno, specifične probleme. Definitivno, ono što jeste neko buduće rešenje je da, jednom merom ili na jedan način, rešimo taj problem gde će biti obuhvaćene sve stambene zajednice“.- zaklјučio je Damjan Milјanić.

Uprkos energetskoj krizi koja je ove godine obuhvatila čitav svet, grejna sezona u Kuli danas je počela i zvanično. Lokalna samouprava prateći politiku koju sprovodi na svim nivoima na vreme je obezbedila prelazak mnogih javnih ustanova na grejanje na gas, a polako se uvodi i trend ugradnje solarnih panela. Kada se osvrnemo na stambene zajednice u Kuli, ono što je činjenica jeste da se stambena zajednica u Ulici Velјka Vlahovića sama organizuje za grejanje, jer već nekoliko godina nemaju kompromis oko organizovanog grejanja. Stanovnici stambenih zajednica u Lamelama i na kulskom Fragmenu, nisu uspeli da se organizuju po pitanju grejanja ni u sopstvenoj režiji, a nisu našli ni sklopili dogovor sa JKP “Komunalac“ iz Kule. Kulsko JKP vrši uslugu grejanja stanovnicima stambenog bloka u Partizanskoj ulici od 2017. godine.

Umetnički radovi dvadeset i pet umetnika i umetnica biće predstavlјeni na ovogodišnjoj manifestaciji “Likovna jesen” u Somboru, a obe planirane izložbe će, u organizaciji Kulturnog centra “Laza Kostić” iz Sombora biti otvorene od 5. do 26. novembra.

Na bijenalu će biti predstavlјen i mural “Kaleidoskop” koji je osmislila i oslikala umetnica Marija Šoln, a koji se nalazi na bedemu Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, na Vencu Radomira Putnika 2.

Mural “Kaleidoskop” je nastao u okviru prateće street art izložbe bijaenala Likovna jesen 2022, koja je sastavni deo bijenala od njegovog reosnivanja. Mural će biti predstavlјen na ovogodišnjem bijenalu, od 5. do 26. novembra, koji će imati tri umetničke celine: slikarsku - gde će biti prezentovani radovi osamnaest umetnika “Slikarstvo-aktuelne tendencije”, zatim video celinu sa radovima sedam umetnika i treću street art celinu, koju je Kulturni centar “Laza Kostić” iz Sombora, organizator manifestacije, uveo od 2016. godine.

Manifestacija će biti otvorena u subotu, 5. novembra u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor. Likovnu jesen 2022. otvoriće Dragana Milošević, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose verskim zajednicama.

„Umetnici pozvani da izlažu na Likovnoj jeseni u Somboru 2022. godine su, svako na svoj način, posvećeni razlizličitim temama, ali bez obzira na vrstu umetničke preokupacije oni uvek obraćaju pažnju na razvoj koji se dešava u svetu kao i na trenutnu situaciju u društvu. Sa sve većim uticajem liberalizma i globalnog kapitalizma, postavlјa se pitanje kako se umetnost u takvom svetu može pozicionirati i kako umetnici svojim delovanjem mogu doprineti promenama koje su neophodne, posebno unutar umetničkog sistema u našoj zemlјi. Stoga su i pozvani da izlažu afirmisani umetnici koji su zastuplјeni na međunarodnoj sceni i koji pretenduju da učestvuju na globalnom tržištu, koji učestvuju u međunarodnim projektima“, istakla je Slavica Žarković, jedna od selektora ovogodišnje Likovne jeseni.

Na centralnoj izložbi koja će biti otvorena u 11 sati, “Slikarstvo-aktuelne tendencije”, izlagaće 18 umetnika i umetnica: Goran Despotovski, Danka Dimitrijević, Uroš Đurić, Mila Gvardiol, Andrea Ivanović Jakšić, Jelena Jelača, Damjan Kovačević, Marko Kusmuk, Nikola Marković, Jelena Micić, Mihael Milunović, Kristina Pirković, Emilija Radojičić, Rastislav Škulec, Rade Tepavčević, Ana Vrtačnik, Vuk Vučković i Bosilјka Zirojević.

Prateća izložba, Video/kompjuter art “Medijski art diskusi” biće otvorena u 12 sati u Galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, Laze Kostića 5, i na njoj izlažu: Nataša Teofilović, Marija Avramović i Sam Twidale, Stevan Kojić, Tijana Jevrić, Dragan Vojvodić i Danica Bićanić.

Otkrivanje murala zakazano je u 13 sati: Street art “Kaleidoskop” Marije Šoln, Kulturni centar “Laza Kostić”, Venac Radomira Putnika 2.

Nakon više od jedne decenije, 2006. godine, na inicijativu somborskog slikara i jednog od učesnika konjovićevske Likovne jeseni, umetnika Dragana Stojkova, bijenale “Likovna jesen” doživlјava svoj povratak. Obnovlјena manifestacija je nastavila vizionarski put svog utemelјivača, te je sa velikim entuzijazmom nastavila da bude stecište savremenih umetničkih strujanja.

Danas “Likovna jesen 2022” na čelu sa selektorima: Savom Stepanov, Slavicom Žarković, i umetničkim direktorom Draganom Stojkovim nastavlјa da prezentuje, a time i podržava najaktuelnije srpske umetničke tendencije.
“Trima umetničkim selekcijama, u vremenu bez istorijske distance kao jednog od najrelevantnijih testova kvaliteta, budno pratimo aktuelnu umetničku scenu kod nas, a time pružamo i kontinuiranu podršku mladim umetnicima reperezentujući njihove radove u sklopu naše tradicionalne bijenalne manifestacije”, izjavila je Vesna Šašić, direktorica Kulturnog centra “Laza Kostić”.

Podsetimo se, “Likovna jesen” Sombor je nastala davne 1963. godine na ideju i inicijativu jednog od najpoznatijih slikara jugoslovenske umetnosti, somborca, maestra Milana Konjovića. Kao takva, istovremeno je okuplјala i promovisala nove umetničke pojave na jugoslovenskoj sceni. Senzibilna na sve umetničke tokove od šezdesetih, preko sedamdesetih, osamdesetih i prve polovine devedesetih postala je nezaobilazno stecište najeklatantnijih pojava u jugoslovenskoj likovnoj umetnosti.

Sticajem okolnosti, sredinom devedesetih godina, Manifestacija je prestala da postoji. Dela koja su otkuplјena do tada ostala su Gradu Somboru kao izuzetno vredna zbirka najznačajnijih umetnika pomenutih decenija jugoslovenske scene.

Ovogodišnja manifestacija trajaće do 26. novembra.

Koncert u čast nagrađenih

Koncert u čast nagrađenih je u 19 sati u Kulturnom centru “Laza Kostić” a nastupaće Jelena Jovović kvartet.

Jelena Jovović je svakako jedna od najistaknutijih evropskih džez umetnica sa našeg podneblјa koja je uspela da svojim talentom probije evropske okvire i istakne se kao vokalni solista i autorka i u Americi. Nјen album Heartbeat je na plejlistama značajnih američkih i svetskih radio stanica osvojio srca slušalaca.

Jelena je po završenim studijama džez muzike u Gracu i osnovala katedru za džez pevanje u dalekoj Južnoafričkoj republici u kojoj je provela četiri godine. Nakon povratka u Srbiju dvehilјaditih- predaje džez pevanje u MŠ Stanković koja je iznedrila i oblikovala mnoge naše značajne muzičare.

Jelena je spiritus movens, svetski putnik i muzičarka koja više od tri decenije pleni svojim muzičkim darom na mnogim internacionalnim binama. Glasom valera Sare Von i baršuna Bili Holidej ali i modernog pristupa Dajen Rivs je osvojila i mnoga pera muzičkih kritičara koji želјno iščekuju Jelenin sledeći album koji je u izdradi.

U njenom džez kvartetu sviraju: Aleksandar Bahun - klavir, Fedor Ruškuc - kontrabas i Dušan Ivanišević – bubanj.

Izvor: Dnevnik.rs

Grad Sombor je raspisao javni poziv za izbor najpovoljnijeg izvođača radova na izgradnji pretovarne stanice.

Kako se navodi u tehničkoj dokumentaciji procenjena vrednost nabavke iznosi 33.333.333 dinara bez uračnuatog PDV-a.

Kako se ističe u tehničkom opisu planirani objekat je namenjen za privremeno skladištenje sporednih proizvoda životinskog porekla (SPŽP) u Somboru i opštinama Apatin, Kula i Odžaci. Prikupljeni SPŽP određenih kategorija prevoze se specijalizovanim vozilima do međuobjekta za privremeno skladištenje.

Kapacitet privremenog skladištenja, određen je zapreminom prihvatnih sudova – kontejnera, zapremine 15 m³, koji se nalaze u rasladnoj komori u režimu od 0 do +4°C.

Objekat će biti izgrađen na lokalnom putu Sombor – Bački Monoštor, ima oblik pravougaonika, dimenzija 7.95 x 12.25m sa bočnim stepenišnim prostorom dimenzija 2.45 x 6,34 m. Spratnost objekta je P+1.

U nivou prizemlja su rashladne komore u kojima su smešteni kontejneri u kojima se sakupljaju sporedni proizvodi životinjskog porekla, ostava, prostorija za tehničku opremu i prostorija za zaposlene sa sanitanim čvorom.

Na nivou sprata je prostorija za prijem sporednih proizvoda životinjskog porekla, sa prostor za sekciju, u istom rashladnom režimu od 0 do +4°S.

Ponude se primaju do 24. novembra, a detalji se nalaze OVDE.

Izvor: eKapija

Grad Sombor počinje novi krug pariticipativnog budžetiranja, a stanovnici svih gradskih i seoskih mesnih zajednica tokom novembra imaće priliku da odaberu nove projekte koji će se realizovati tokom 2023. godine.

Glasanje će se organizovati putem glasačkih listića koji će građanima stići na kućnu adresu zajedno sa računom JKP „Čistoća“. Za svaku mesnu zajenicu pripremlјeni su posebni listići i na svakom se nalaze po tri predloga. Glasa se tako što se zaokruži jedan od ponuđenih predloga, a zatim je potrebno listić ubaciti u glasačku kutiju u mesnoj zajednici kojoj pripada.

Ukoliko nekome ne stigne glasački listić, može da se obrati svojoj mesnoj zajednici koja će omogućiti glasanje.

Glasanje traje do 20. novembra 2022. godine.

U izmenama zakona o bezbednosti saobraćaja, 2009. godine, vozačima traktora nametnuta je obaveza da na drumu moraju da imaju postavlјena i uklјučena žuta rotaciona svetla, ne bi li bili daleko vidlјiviji.

Kao što to već biva u Srbiji, primena ove zakonske norme se u početku poštovala, što je imalo efekta s obzirom na činjenicu da su u do tada u ukupnom zbiru svih saobraćajnih nesreća i nezgoda neosvetlјeni traktoristi bili vinovnici 10 odsto slučajeva povreda u saobraćaju, ali protok vremena i „gledanje kroz prste“ nesavesnim traktoristima doveo je do toga da, pogotovo u jesenjim mesecima kad je i najviše polјskih radova i lošeg vremena, ovakva svetlosna signalizacija prosto „iščezne“ sa krovova traktorskih kabina.

Upravo zbog toga u Domu kulture u Klјajićevu, somborski Savet za bezbednost saobraćaja je upriličio predavanje namenjeno polјoprivrednicima, a prvenstveno usmereno na bezbedno učešće traktora i drugih polјoprivrednih mašina u saobraćaju. Predavači su bili predstavnici Saobraćajne policije Policijske uprave Sombor, Renata Kosanović i Staša Kovačević, a ovom događaju prisustvovali su i članovi Saveta za bezbednost saobraćaja, Đorđe Zorić i Rosana Krstić.

-Želimo da povećamo njihovu vidlјivost, bezbednost drugih učesnika u saobraćaju i ovde smo, pored svih tih prezentacija, doneli i rotaciona svetla, kojih ima 80, da podelimo za polјoprivrednike iz naselјenog mesta Klјajićevo, ali i iz njemu susednih Čonoplјe i Telečke- pojasnio je Đorđe Zorić. Nabavka i podela rotacionih svetala, baš kao i sve ostale aktivnosti Saveta poput nabavke i besplatne podele svetloodbojnih prsluka, dečijih sedišta za bicikle i automobile, kacige za bicikliste i motocikliste, finansiraju se iz naplate kazni nesavesnim vozačima.

Izvor: Dnevnik.rs

Zeleno-levi poslanički klub, Ne davimo Beograd i aktivisti iz Sombora, smatraju nedopustivim pravne procese koji se vode protiv troje građana, zbog navodne organizacije protesta i blokada protiv projekata kompanije Rio Tinto, saopštio je danas pokret Ne davimo Beograd.

U saopštenju se navodi da zvuči skoro neverovatno da su nadležni, kao dokaze da su ti građani organizovali blokade, naveli novinarske tekstove Save Majstorova i Sare Mikić na portalu SoInfo.

Dodaje se da se „Danijelu Mirkovu na teret stavlja da je u fejsbuk grupi, objavio fotografiju „Blokada“ i podelio vest sa informacijama o održavanju blokade“.

„Sudi se delom novinarima koji su izveštavali sa protesta i blokada, a delom građanima koji su objavljivali o blokadama na društvenim mrežama, a to govori da je cilj ovakvih procesa gušenje slobode govora“, ocenio je šef poslaničke grupe Zeleno-levi klub Radomir Lazović.

Kazao je da time vlast želi da pošalje poruku svima koji ne žele da ćute, dok država, kako je ocenio, u saučesništvu sa podobnim investitorima, sprovodi očigledno štetne projekte.

U saopštenju je navedeno da je Jovana Đurović pozvala pravosudne organe da obustave „besmislene procese protiv aktivista i novinara u Somboru“.

„Sudski procesi zapravo pokazuju koliko je vlastima važno da priču o pobuni građana protiv Rio Tinta spinuju (još) jednom pravnom lakrdijom“, izjavila je Đurović.

Izvor: danas.rs

Pred gotovo prepunom koncertnom salom Muzičke škole u Kuli, a u organizaji Narodne biblioteke Kula u petak je održana promocija knjige Olivere Balašević, ''Planeta dvorište''. Monodramom, iskonskom i vrlo životnom autorka je sve goste spovela kroz ''Planetu dvorište'', Zrenjanin i reku Begej. Autorka govoreći najtoplije reči o svojoj majci dočarala je jedno potpuno drugačije vreme u kojem je bilo teško materijalno živeti, ali je bilo onog iskonskog duhovnog bogatstva i ljubavi koja nikada nije bila oskudna.

Knjiga posvećena majci kao osloncu i odskočnoj dasci lajt motiv je i zvezda vodilja autorke da svu zahvalnost i ljubav ovekoveči “Planetom dvorište“, a kulska publika u petak svakako nije ostala ravnodušna ni na sam roman, ni na autorku koja je zračila harizmom.

Izvor: nasemesto.rs

Pripadnici saobraćajne policije Ministarstva unutrašnjih poslova su presretačem danas kod Sombora zaustavili vozača „fiat brava“ koji se van naselja kretao brzinom od 137 kilometara na sat.

Ovaj dvadesetpetogodišnji vozač iz Sombora je preticao i kolonu vozila na isprekidanoj uzdužnoj liniji, zatim je prekoračio brzinu u naselju kada je vozio 111 kilometara na sat i preticao je dva vozila gde je na kolovozu uzdužna neisprekidana linija.

Tokom kontrole, vozač nije imao lična dokumenta, a proverom je utvrđeno da ne poseduje vozačku dozvolu. Droga test je pokazao prisustvo psihoaktivnih supstanci u njegovom organizmu i to kokaina, kanabisa i benzodiazepina.

Pregledom lica pronađen je paketić materije za koju se sumnja da je kokain.

Vozač je zadržan u službenim prostorijama i protiv njega će biti podnete prekršajne prijave.

Izvor: RTV

Prvi put u 140 godina dugoj istoriji somborskog pozorišta na scenu su stali slepi i slabovidi. Kao glumci u predstavi koju su zajednički pripremili članovi Udruženuja slepih i slabovodih Sombora i članovi dramske sekcije Osnovne škole Ivo Lola Ribar.

"Pripremali smo predstavu od letos. Meni su poslali snimka teksta i tako sam ga učio. Radujem se što smo u pravom pozorištu i nemam tremu", kaže Vukašin Šljukić, član Udruženja slepih i slabovidih.

"Ovo je jedinstven projekat u Srbiji, da Udruženje slepih uopšte ima dramsku sekciju. Ovo je pokušaj da slepi i slabovidi ljudi glume", kaže Slobodan Slavujević, predsednik Udruženja slepih i slabovidih.

Autorka predstave Liniija razgraničenja je učiteljica Tanja Orgizović, a njeni učenici predstavu su pripremali zajedno sa članovima Udruženja slepih i slabovidih.

Projekat Iluzijom do inkluzije u okviru kojeg je realizovana i predstava Linija razdvajanja podržali su Ministarstvo kulture, Grad Sombor i Pokrajinski sekretarijat za kulturu.

Pokrajinska sekretarka za kulturu Dragana Milošević kazala je da taj sekretarijat podržave projekte koji dopripnose inkluziji, a jedna od aktivnosti je omogućavanje osobama sa invaliditeteom posetu ustanovama kulture.

Somborsko pozorište bilo je puno, jer su ovaj projekat podržale i osnovne škole, a tema aktuelna -važnost razvoja inkluzivne svesti i prevencija vršnjačkog nasilja.

Izvor: RTV