Sombor.info

KONKURSOM Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Grad Sombor dobio je četiri miliona dinara za izradu planske dokumentacije, odnosno dva plana detaljne regulacije.

Za izradu PDR ulica Blagoja Parovića, Sime Šolaje, Miodraga Petrovića Čkalje, Dinarska, Dinarska – Jug nova 2, Majora Tepića i Svetog Nikole u Somboru dodeljeno je 3.000.000. dinara.

Za izradu PDR ulica Stanka Paunovića i Pangarske u Somboru milion dinara.

Imuni sistem je vojska sastavljena od odbrambenih ćelija, čiji je zadatak da odbrani telo od osvajača. Svuda oko nas su potencijalni napadači na zdravlje našeg organizma koji se mogu naći u kući, na našim rukama, u vrtićima, školama, poslovnim objektima…

Kako ojačati imuni sistem?

Reč je o jednom velikom sistemu, a ne o jednom organu koji treba jačati, iz tog razloga odgovor nije jednostavan. Za sada nema studija koje direktno povezuju način života i snagu imuniteta, ali to ne znači da ta veza ne postoji. Naučnici pokušavaju da otkriju uticaj ishrane, vežbanja, stresa i sličnih faktora na imunitet, a u međuvremenu, evo smernica koje nude kako bi vaš imuni sistem ojačao.

Imuni sistem i starost

Kako starimo, sposobnost imunog sistema se smanjuje, što doprinosi nastanku nekih ozbiljnih bolesti, poput teških infekcija i raka. Dok će neki ljudi u starosti ostati potpuno zdravi, to je ipak grupa koja će se lakše zaraziti, ali nažalost mogu i umrijeti od posledica. Bolesti respiratornog sistema poput gripa, COVID-19 ili upale pluća i dalje su jedan od vodećih uzroka smrti kod osoba starijih od 65 godina, piše Ordinacija.

Smanjen odgovor imunog sistema na infekcije pokazuje se i u reakcijama starijih na vakcine, a to je dokazano studijama. Međutim, smrtnost od gripa je smanjena kod starijih osoba koje su primile vakcinu, u poređenju sa onima koji nisu.

U ovoj situaciji izgleda da postoji veza između loše ishrane i slabog imuniteta. Nedostatak mikronutrijenata je ono što se primećuje kod starijih, a čini se da i oni manje jedu i ne vode računa da ishrana bude raznovrsna.

Ishrana i imuni sistem

Imunitet će uvek uložiti mnogo energije u zdravlje digestivnog sistema, koji je izuzetno jaka sila u zaštiti zdravlja celog organizma. Zato je ishrana veoma važna u očuvanju snage imunog sistema. Naučnici su odavno prepoznali činjenicu da su ljudi koji žive u siromaštvu mnogo podložniji zaraznim bolestima. Trenutno postoje dokazi da nedostatak mikronutrijenata, kao što su cink, selen i gvožđe, kao i vitamini A, C i E kod životinja menja imuni odgovor. Da li je to slučaj sa ljudima, ostaje da se vidi. Šta možete da uradite? Ako sumnjate da vaša ishrana ne obezbeđuje vašem telu ono što mu je potrebno, razmislite o uzimanju multivitamina, jer uzimanje samo jednog vitamina neće doneti mnogo koristi.

Mogu li suplementi i biljke podići imunitet?

Uđite u samo jednu prodavnicu zdrave hrane i videćete mnogo bočica i pilula na kojima piše da jačaju imuni sistem. Iako neki preparati sadrže komponente koje su korisne za zdravlje, do danas nema dokaza da zaista pomažu imunološkom sistemu. U stvari, naučnici ne znaju da li biljka za koju se smatra da podiže nivo antitela u krvi može zaista učiniti nešto korisno za imuni sistem.

Da li je stres zaista opasan?

Međutim, savremena medicina je prihvatila da su telo i duh povezani. Različiti problemi, kao što su loše varenje, nesanica, pa čak i srčana oboljenja, povezani su sa uticajem stresa na telo. I pored svih prepreka, naučnici ne odustaju od daljeg dokazivanja uticaja stresa na imuni sistem. Baš kao i jačanje imunog sistema, stres je pojam koji je teško definisati, a to što je za jednu osobu veoma stresan događaj ne mora da znači da će imati isti efekat na sve. Kada je osoba izložena neprijatnoj situaciji, naučnicima je teško da izmere subjektivni osećaj stresa osobe, pa se fokusiraju na stvari koje to mogu da pokažu, poput otkucaja srca, ubrzanog govora… Koncentrisanje na hronični stres koji ostaje u nečijem životu već duže vreme pokušavaju da otkriju da li je ta vrsta stresa odgovorna za slabljenje imunog sistema, i uprkos teškoćama, krajnji rezultati će uskoro biti pred nama.

Vežbanje: dobro ili loše za imunitet?

Redovna fizička aktivnost je stub zdravlja, poboljšava kardiovaskularno zdravlje, snižava krvni pritisak, pomaže u održavanju telesne težine i štiti od raznih bolesti. Ali da li pomaže imunološkom sistemu da funkcioniše? Baš kao i pravilna ishrana, fizička aktivnost može doprineti opštem zdravlju i stoga je dobra za održavanje pravilnog funkcionisanja imunog sistema. Direktno će pomoći stimulisanjem cirkulacije, što omogućava ćelijama i materijama sistema da se slobodno kreću kroz telo i nesmetano obavljaju svoj posao.

Zlatna pravila zdravog imuniteta

Ne pušite
Jedite puno voća i povrća
Vežbajte redovno
Održavajte zdravu telesnu težinu
Ako pijete alkohol, nemojte preterivati
Naspavati se
Vodite računa o ličnoj higijeni
Izbegavajte stres

Izvor: Vijesti.me

U svetu i u Srbiji je trend odlaganja trudnoća, pa više nije retkost da parovi po prvi put postanu roditelji nakon 40. godine. Šansa za potomstvo je manja, ali mogućnost za ostvarivanje u ulozi roditeljstva postoji i u petoj deceniji.

Država je pomerila starosnu granicu za vantelesnu oplodnju, pa sada žene do 45. godine ovu proceduru mogu obaviti na teret redovnog zdravstvenog osiguranja u nekoj od 19 državnih i privatnih klinika. U Srbiji se godišnje porodi oko 2.500 žena koje su u životnoj dobi od 40 do 45 godine, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Roditeljstvo u petoj deceniji ima i svoje prednosti. Ostvareni ste u ostalim ulogama, mudriji ste i iskusniji. Ipak, ovo odlaganje roditeljstva nosi sa sobom i niz poteškoća sa kojima se starije trudnice sreću.

„Svaka trudnica je apsolutno dobrodošla bez obzira na godine. Ono što moramo znati jesu rizici i mogući problemi koje ovakva trudnoća može da ima, i potencijalna trudnica mora biti upoznata sa njima, pogotovo ukoliko postoji neko prethodno oboljenje koje može značajno narušiti tok i ishod trudnoće“, navodi za portal N1 prof. dr Siniša Stojić, specijalista ginekologije i akušerstva, supspecijalista perinatologije iz SGB „Genesis“ Novi Sad.

Kako kaže, ovarijalna rezerva žene nakon 37. godine rapidno se smanjuje, pa su šanse da sa 40 godine ostanete trudni negde oko 20 odsto, ili za bolje razumevanje, šanse po jednom ciklusu da ostanete trudne su sa 25 godina oko 25 odsto, a sa 40 godina samo 5 odsto.

„Rađanje u kasnijim godinama povećava rizik od genetskih anomalija ploda, spontanih pobačaja, prevremenog porođaja i drugih komplikacija. Dokazano je i da žene nakon 35. godine života imaju preko 50 odsto genetskih loših embriona, a sa godinama taj procenat raste“, ukazuje dr Stojić.

Navodi i da starost oca utiče na plodnost i razvoj deteta.

„Samo zato što proizvodi spermu tokom celog života to ne znači da su spermatozoidi u njoj sve vreme istog kvaliteta. Sa godinama opada i zapremina kao i brzina samih spermatozoida, te s tim i šansa za dobijanje deteta sa genetskim problemima“, kaže profesor Stojić.

On ističe da nema loših godina za rađanje, te da je svaka dobra kad god se desi trudnoća.

„Postoji samo manji ili veći rizik po normalan tok trudnoće zbog pridruženih stanja i bolesti koje se vezuju odmaklu životnu dob žene (bolesti srca, bubrega, jetre, imunog sistema, endokrinih žlezda, pa do hipertenzije u trudnoći). Zahvaljujući razvoju tehnologija kojima se danas prevazilaze brojni problemi uzrokovani neplodnošću, žene imaju mnogo više izgleda da ostanu trudne nakon četrdesete. Neke od opcija koje su sve više dostupne su: metode vantelesne oplodnje (VTO), zamrzavanje jajnih ćelija u mlađem životnom dobu, donacija polnih ćelija, surogat majčinstvo“, navodi on

Tokom svoje bogate karijere profesor Stojić bio je zadužen za praćenje i rešavanje najkomplikovanijih slučajeva visoko rizičnih trudnoća.

„Svaki period trudnoće nosi određeni rizik, ali dobro je znati da se najveći broj trudnoća danas uspešno završi rađanjem zdravog i za život sposobnog deteta. Kod žena koje imaju neku od ranijih bolesti koje mogu da ugroze tok i ishod trudnoće od velike važnosti je regulisati osnovnu bolest pre ostajanja u drugom stanju, te planirati trudnoću kada je osnovna bolest pod kontrolom“, navodi profesor Stojić.

Dodaje da mnoge brige u trudnoći pravovremeno može da otkloni ekspertski ultrazvuk.

„Ekspertski ili specijalistički ili genetski ultrazvučni pregled, kako ko želi da ga nazove, treba da da ključne podatke o rastu, razvoju ploda i njegovoj genetskoj kompoziciji, kako bismo roditeljima mogli da pružimo bitne podatke o zdravlju budućeg deteta, konstatujemo eventualni problem i damo predloge za njegovo rešavanje. Iskustvo onog ko pregleda je pored kvaliteta ultrazvučnog aparata krucijalno. Pored znanja i umeća da se anomalija vidi i prepozna, potrebna je i veština razumevanja uočenog problema, znanje o daljim dijagnostičkim procedurama i postupcima, kao i pravilno informisanje roditelja o stanju deteta, mogućem daljem nastavku trudnoće i konsekvencama koje uočeni problem može da ima za neku narednu trudnoću“, navodi dr Stojić.

Odgovarajući na pitanje zašto u trudnoćama posle 40-te dolazi češće zbog pobačaja, već nakon nekoliko nedelja, doktor objašnjava da odlaganje trudnoće za period nakon 40. godine, naročito ako se radi o prvoj trudnoći, donosi sa sobom rizike od strane materice i hormonalnog statusa majke, koji ne pogoduju optimalnom miljeu za razvoj i opstanak ploda. Starost jajne ćelije, procentualno veće učešće hromozomskih anomalija kod takvih plodova doprinose ponekad veoma ranom gubitku trudnoće, čak i u prvim nedeljama.

On savetuje ženama koje su doživele to neprijatno iskustvo da ne gube nadu.

„Ponekad je veoma teško naći reči utehe za žene koje su izgubile plodove nakon dugih godina iščekivanja, nesumnjivih psihičkih, fizičkih i značajnih finansijskih napora. Svakako da ne treba prerano gubiti nadu, pokušati u narednoj trudnoći primeniti sva najnovija saznanja u očuvanju takve trudnoće, ali da ponekad moramo da shvatimo da postoje određeni limiti koje nameće sama priroda i da pravovremeno nađemo prihvatljiva alternativna rešenja“, kaže dr Stojić.

Rano otkrivanje anomalije ploda

Neka istraživanja govore o porastu genetskih malformacija u Srbiji. Na pitanje šta je uzrok u tome i kako ih možemo pravovremeno otkriti, profesor odgovara da ne postoji jasna i sistematična evidencija o povećanju broja genetskih anomalija u našoj populaciji.

„Mada je svakako akcenat pregleda u trudnoći što ranije saznavanje o tome da li je dete genetski zdravo ili ne. Ovu bi informaciju morali dobiti najkasnije do 18. nedelje, koristeći pored UZ i testove ranog skriniga genetskih anomalija – dabl, tripl testove ili jedan od testova identifikacije genetskog materijala fetusa iz majčine krvi“, ističe on.

Redovne kontrole, rane genetske analize, jasna i pravovremena uputstva o načinu života, ishrane, aktivnosti, praćenja stanja osnovnih bolesti, jedan su od recepata za uspešnu trudnoću i zdravo potomstvo u godinama nakon 40. godine, zaključio je prof. dr Siniša Stojić.

Evropska nedelja neplodnosti

U svetu se od 7. do 13. novembra obeležava Evropska nedelja neplodnosti. U svetu se oko 25 miliona parova bori sa sterilitetom, dok u Srbiji svaki šesti par ima problem da dobije potomstvo.

Dr Stojić kaže da su od rođenja prve bebe iz epruvete pre 44 godine do danas nađeni odgovori na brojna pitanja, kada je reč o uzrocima neplodnosti, pa su danas dostupni i genetski testovi ljudskog genoma, reproduktivnih ćelija, endometrijuma, embriona i prenatalna genetska dijagnostika fetusa u desetoj gestacionoj nedelji trudnoće.

Dodaje, međutim, da se i dalje više od 50 odsto parova sa problemom steriliteta javlja tek posle 35. godine.

”Što je na neki način dosta kasno, jer ograničava vremenski period u kome najviše može da se pruži ovim procedurama i pored toga što se biološki sat kod žena pomerio ka zrelijim godinama”, kaže on.

Prema njegovim rečima, važno je mlade edukovati o reproduktivnom zdravlju i – kroz stalne edukacije u školama, a mlade žene i muškarce uputiti kako da provere plodnost i da se upoznaju sa time kako da im se pravovremeno pomogne u planiranju reprodukcija.

Izvor: n1info.com

Policija je juče u nastavku akcije “Armagedon” uhapsila četiri pedofila – G. S. (39) iz Beograda, K. T. (20) iz Valjeva, Z. B. (55) iz Subotice i V. M. (39) iz Novog Sada.

Oni se terete da su u dužem vremenskom periodu preko interneta, kao i preko aplikacije viber preuzimali, skladištili na svojim uređajima i delili sadržaje nastale iskorišćavanjem maloletnih lica u pornografske svrhe.

Policija je prilikom pretresa stanova osumnjičenih, u njihovim računarima, pronašla veliku količinu video-klipova i fotografija seksualne eksploatacije dece od pet do 14 godina, kao i poruke neprimerene sadržine kojima su polno uznemiravali decu i maloletna lica.

U zvaničnom saopštenju MUP-a navodi se i da su četvorica uhapšeni zbog:

– Postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju. Protiv četrdesettrogodišnjeg muškarca, za isto krivično delo će biti podneta krivična prijava u redovnom postupku.

Podsetimo, akcija Armagedon traje već neko vreme a u dosadašnjim hapšenjima privedeno je više od 50 pedofila širom zemlje.

Izvor:telegraf.rs

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, izjavio je da je jutros imao sastanak sa predstavnicima Železnica Srbije na kome se razgovaralo o izgradnji pruge Sombor - Vrbas.

"Razgovarali smo o tome da li da se radi rekonstrukcija pruge ili da se gradi nova pruga. Mislimo da je rekonstrukcija dovoljna, kao što ćemo raditi Senta - Banatsko Miloševo i deo od Zrenjanina do Kumana", rekao je Vesić u Skupštini Srbije.

On je naveo da dok se radi pruga od Novog Sada do Subotice, iz Beograda se preko Ovče, Zrenjanina i Kumana ide zaobilaznim putem, a ta pruga se koristi za transport.

U Skupštini Srbije u toku je rasprava o rebalansu budžeta za 2022. godinu kojoj prisustvuje više ministara, pored ministra finansija Siniše Malog, koji brani taj predlog i još nekoliko pratećih ugovora o zajmovima za izvođenje infrastrukturnih projekata u Srbiji.

Izvor: 021.rs

Od 2018. godine, zatvoreni bazen Sportskog centra „Soko“ je svake godine počinjao sa radom 1. oktobra i radio neprekidno do sredine juna naredne godine izuzev u doba pandemije koronavirusa, kada je bazen radio po preporukama i odlukama Kriznog štaba i Vlade Republike Srbije.

Ove godine vrata bazena u kompleksu Sportske hale „Mostonga“ ostala su zaklјučana i u novembru, pa se o razlozima izostanka početka kupališne sezone u zatvorenom prostoru javnosti izjasnio SC „Soko“.

„Prvi i osnovni razlog su radovi na krovnoj konstrukciji koji su neophodni zbog bezbednosti svih posetilaca. Zatvoreni bazen je poslednji put značajno saniran 2009. godine kada je, između ostalog, izvršeno samo farbanje čelične konstrukcije”, kaže se u javnom obraćanju SC „Soko“, objavlјenom na službenoj fejsbuk stranici ove ustanove. Vremenom, zbog agresivne sredine usled prisustva hlora, dolazi do stradanja čelične konstrukcije i pojave korozije, što iziskuje uklanjanje rđe, ojačavanje krovne konstrukcije i nanošenje zaštitnog premaza u više slojeva specijalnim bojama otpornim na hlor.

Zatvoreni bazen je ove godine radio do 10. juna kako plivački klubovi ne bi imali pauzu u trenažnom procesu, te su treninge nakon nekoliko dana nastavili na otvorenom bazenu, naglašavaju u SC „Soko“, te se odmah nakon pražnjenja zatvorenog bazena pristupilo ispitivanju stanja krovne konstrukcije koje su obavili stručnjaci Građevinskog fakulteta iz Subotice, koji su mišlјenje svoje komisije dostavili Sportskom centru 3. avgusta, nakon čega je urađen predmer neophodnih neophodnih radova koji je dostavlјen 18. avgusta.

„Soko” je objavio Javnu nabavku za potrebne radove 27. tog meseca, a zakonski rok trajanja ovakve nabavke je minimum 15 dana. Nakon otvaranja ponuda 12. septembra, ustanovlјeno je da nijedan od tri ponuđača nije ispunio uslove definisane nabavkom na osnovu čega je doneta Odluka o obustavi postupka – pojašnjavaju u SC „Soko“. Po isteku zakonskog roka za žalbe, raspisana je nova javna nabavka 6. oktobra i nakon završetka postupka objavlјena je Odluka o dodeli ugovora najpovolјnijem ponuđaču, koja je podrazumevala predviđeni rok za izvođenje radova od 30 dana od dana uvođenja u posao o zahtevanu garanciju na izvedene radove od pet godina.
Kako ističu u SC „Soko“ u zakonskom roku drugoplasirani ponuđač, odnosno učesnik u procesu realizacije javne nabavke je uložio žalbu, a zakonska regulativa u ovakvim slučajevima nalaže da konačnu odluku donosi Komisija za zaštitu prava ponuđača u roku od 30 dana od dana prijema potrebne dokumentacije.

„Ne tražeći alibi za nastalu situaciju, ovim saopštenjem želimo da se izvinimo svim građanima, a pre svega našim korisnicima, za ovakav splet okolnosti koji je doprineo da početak rada bazena bude odložen” objavio je Sportski centar.

Osnovci bez obuke plivanja
Zbog ovih okolnosti neizvestan je i početak, decenijama unazad tradicionalne, obuke plivanja za đake drugih razreda svih gradskih i seoskih osnovnih škola u Somboru i okolini. Naime, ovaj grad je bio jugoslovenski pionir u obuci svih svojih osnovaca-neplivača, koja je ustalјeno počinjala sa prvim danima novembra, zbog čega je i SC „Soko“ svojevrmeno bio ovenčan prestižnom „Spartakovom nagradom“, najvećim sportskim priznanjem u AP Vojvodini.

Izvor: dnevnik.rs

Iz Javnog preduzeća “Putevi Srbije” su saopštili da su završeni radovi na putu između Bačkog Petrovca i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, a saobraćaj se na ovoj deonici odvija normalno, tako da svi oni koji žele, od sada ponovo mogu da idu za Novi Sad preko Odžaka.

U toku prethodne nedelјe, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 15 saobraćajnih nezgoda u kojima su dve osobe zadobile teške i sedam osoba lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je devet vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je 12 saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške i šest osoba lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača.

Na području opštine Apatin nisu evidentirane saobraćajne nezgode. Jedan vozač je zadržan zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Odžaci evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške telesne povrede. Tri vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Kula evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su tri vozača.

Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda je neprilagođena brzina kretanja.

Napisana 72 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdata 343 prekršajna naloga.

U Gradskom muzeju Sombor u toku je izložba „Nove akvizicije 2008 — 2022”, kojom su obuhvaćeni artefakti koje je institucija u posmatranom periodu na različite načine pribavila i danas su deo njenog fundusa.

Cilј ove izložbe je da putem muzejskih akvizicija skrene pažnju na osnovnu muzejsku delatnost - na formiranje, konstantno dopunjavanje i čuvanje muzejskih zbirki.
Izložba se, inače, sastoji iz sedam celina od kojih svaka predstavlјa jedno odelјenje Gradskog muzeja Sombor: arheološko i numizmatičko, istorijsko, etnološko, likovno, muzejsku biblioteku, kao i dva depandansa istorijskog odelјenja, Spomen muzej Batinske bitke i Muzej Podunavskih Švaba.

Veći deo izloženih eksponata nikada do sada nisu bili javno prezentovani u okviru muzejskih programa. Izložba traje do 30. novembra.

Izvor: dnevnik.rs

Grad Sombor danas je svečano obeležio Dan prosvetnih radnika – 8. novembar, tradicionalnom dodelom priznanja „Avram Mrazović“.

Na osnovu pristiglih predloga, nadležna Komisija odlučila je da se priznanje za angažman koji doprinosi podizanju standarda kroz inovativan rad u oblasti predškolskog obrazovanja i vaspitanja dodeli vaspitačici Predškolske ustanove „Vera Gucunja“ Danijela Popić, u kategoriji osnovnoškolskog obrazovanja i vaspitanja Radmili Delić, nastavnici istorije u OŠ „Dositej Obradović“ i u kategoriji srednjoškolskog obrazovanja i vaspitanja ovogodišnje priznanje „Avram Mrazović“ dodelјeno je Snežani Klepić, profesorki srpskog jezika i književnosti Gimnazije „Velјko Petrović“.

Priznanje nagrađenim prosvetnim radnicima uručio je gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, koji se ovom prilikom zahvalio svim učitelјima, vaspitačima, profesorima i nastavnicima koji svakodnevno u svojim učionicama dele znanje onima koji su naša budućnost.

„Poštovani slavlјenici, na vama je najteži, gotovo sudbinski posao koji će obezbediti valјanu budućnost našem gradu – jer vi ste učitelјi! Ali treba da znate da ćemo i mi u lokalnoj samoupravi biti uz vas i obezbeti kvalitetne uslove za vaš rad i za učenje naše dece. Cilј nam je da u somborskim školama dostignemo visok nivo opremlјenosti učionica, kabineta i fiskulturnih sala. Kao lokalna samouprava, opredelјeni smo da vas podržavamo i da se svi zajedno mobilišemo i obezbedimo sredstva za projekte iz različitih izvora“, poručio je gradonačelnik.

Pored Priznanja „Avram Mrazović“ ovogodišnje dobitnice su nagrađene i novčanom nagradom u iznosu od 90.000 dinara.

Vaspitačica Danijela Popić, rođena je 10. februara 1980. godine u Somboru. U predškolskoj ustanovi „Vera Gucunja“ je u stalnom radnom odnosu od 2006. godine. Nјen prvobitni odabir profesije bila je vizuelna umetnost te završila Srednju školu za dizajn „Bogan Šuput“, u Novom Sadu. Ono što je usmerilo na profesionalni put vaspitača je, između ostalog, potreba da ispolјi kreativnost, a upravo je kreativnost ono što je u ovom poslu pokreće. Nastoji da podstakne kreativnost i kod dece, da uvek otkriju nešto novo, da sami sebe iznenade i da dožive avanturu dok stvaraju. U ovoj vrsti rada značajan doprinos ostvaruje kompetencijama i upotrebom likovnih postupaka i tehnika koje je naučila u srednjoškolskom obrazovanju, mada pod kreativnošću ne podrazumeva samo vizuelnu umetnost, već način razmišlјanja, pristup igri i različitim situacijama u vrtiću. Vaspitačica Danijela rado učestvuje na likovnim konkursima sa radovima dece kao i na svim drugim događajima koje promovišu vrednosti vaspitno obrazovnog rada sa decom i na kojima do izražaja dolaze vrednosti i kompetencije deteta. Na likovnom konkursu 2014. godine „Voda je izvor života“ koji je organizovala predškolska ustanova „Poletarac“ u Odžacima, nagrađen je rad deteta pod njenim mentorstvom. Na likovnom konkursu povodom obeležavanja 5. juna svetskog Dana zaštite životne sredine koji je organizovao Pokret gorana Srbije, 2016. godine rad deteta pod njenim mentorstvom osvojio je treće mesto u kategoriji crtež dece predškolskog uzrasta. Pored kreativnosti koju se trudi da razvija kod dece, poseban značaj pridaje boravku na otvorenom sa decom. Zbog toga praktikuje sa decom svakodnevni boravak i razne aktivnosti na dvorištu, u parku ili u šetnji i nastoji kod da razvije dece poštovanje prema prirodi i gradu u kom žive. U Predškolskoj ustanovi dobijala je mnogobrojne prilike za kvalitetno stručno usavršavanje. Rado učestvuje u razmeni pozitivnih iskustava iz prakse sa kolegama u okviru ustanove, ali i van ustanove, na stručnim susretima vaspitača gde je prezentovala dva svoja stručna rada. Rad na temu „Zvuk kao izazov i podrška dobrobiti deteta“ prezentovala je u Novom Sadu i rad pod nazivom „Jedan dan u vrtiću – podrška vaspitača u zajedničkoj igri dece mlađe i srednje grupe“ prezentovala je zajedno sa koleginicom Nedelјkom Živković na stručnom susretu vaspitača na Tari. Značajan doprinos za unapređenje vaspitno-obrazovnog rada ustanove, kao i promovisanje ustanove, dala je kroz učešće sa decom na „Koloniji dečjeg prijatelјstva“ u Šapcu i učešćem na Međunarodnom festivalu dečjeg scenskog stvaralaštva „Majske igre“ u Bečeju 2017. godine. Učestvovala je u mnogobrojnim javnim manifestacijama sa decom kao što su obeležavanje Dana predškolske ustanove u Narodnom pozorištu u Somboru 2016. godine, nastupala je sa decom na svečanosti povodom obeležavanja dana predškolske ustanove Poletarac u Odžacima 2017. godine. itd. Organizovala je likovne radionice: na „Koloniji dečjeg prijatelјstva“ u Somboru, u Sigurnoj kući u Somboru 2018. godine i na „Sajmu roditelјstva“ održanom u martu ove godine. Na konkursu izdavačke kuće „Kreativni centar“ i Ambasade Švedske u Beogradu ove godine, osvojila je nagradu za najbolјe osmišlјenu igru i aktivnost sa decom, inpirisanu knjigama za decu „Petson i Findus“ švedskog autora i njen rad je uz još deset nagrađenih proglašen za najbolјi rad na nivou cele Srbije.
Radmila Delić završila je Osnovnu školu ,,Jelenka Voćkić“ i Gimnaziju „Vasa Pelagić“ u Brčkom, a nakon nje Filozofski fakultet u Novom Sadu, smer: istorija. Uporedo sa osnovnom školom stekla je i osnovno muzičko obrazovanje-odsek klavir. Godine 1988. dolazi u Sombor i zapošlјava se u OŠ „Dositej Obradović“ u Somboru, gde i danas radi. Bila je i dugogodišnji član Udruženja „Srpsko-ruskog prijatelјstva“. Godinama ostvaruje uspešnu saradnju sa Muzejom Vojvodine u Novom Sadu kao i sa Gradskim muzejom u Somboru.Uživa u vremenu koje provodi sa učenicima, kao i učenici sa njom. Smatra da kako učenici motivišu nju tako i ona njih i zato je to donosilo uspešne rezultate i opredelјenje mnogih učenika da studiraju poneki i doktoriraju istoriju. Kolektiv Osnovne škole ,,Dositej Obradović” s ponosom ističe razloge zbog kojih Radmilu Delić kandiduje za nagradu ,,Avram Mrazović“: „Pre svega, predlog rukovodimo moralnim osobinama svoje koleginice, koje su ravnopravne sa njenim odnosom prema radu. Ističemo njenu posvećenost deci, odgovoran odnos prema njihovom periodu odrastanja, poštovanju njihove ličnosti i doslednim stavom prema zahtevima u učenju i vladanju. Neumorna u traženju, Radmila Delić, neštedimice deci poklanja svoje znanje, vreme i iskustvo. Nesebičnost u odnosima sa kolegama je jedna od mnogih vrlina koje poseduje Radmilu Delić. Pošten i iskren odnos prema roditelјima i kolegama karakteriše poštovanu nam koleginicu, pa se iskreno nadamo da će do kraja svog radnog veka, kao što to čini danas, biti uzor i oslonac učenicima i mladim kolegama koji tek stupaju u ovaj važan i odgovoran poziv.“

Snežana Klepić, profesor srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji „Velјko Petrović u Somboru, diplomirala je 1995. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, magistrirala 2010. godine, a zvanje doktor književnih nauka nosi od 2018. kada je odbranila doktorsku disertaciju pod nazivom „Novi modeli u nastavi srpskog jezika i književnosti“ na matičnom fakultetu. Od 1996. do 2018. godine bila je zaposlena u Srednjoj tehničkoj školi u Somboru. „Nastavnik je najveći učenik“ – to dokazuju stotine sati formalnog stručnog usavršavanja, neformalnog i više, brojne obuke održane u školi, stručnom društvu, na stručnim skupovima i tri akreditovana seminara za nastavnike. Profesorka je pedagoški savetnik od 2016. Autor je brojnih stručnih i naučnih radova – među njima su: „Čitav život“ – virtuelni muzej posvećen stvaralaštvu i životu Danila Kiša, „Nastava srpskog jezika sa učenicima sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku“, „Međuškolska projektna nastava“, „Projektna nastava Don Kihot u slici i reči“ i drugi. Jedan je od autora priručnika o medijskoj pismenosti – „Vodič za nastavnike o medijskoj pismenosti u okviru globalnog obrazovanja“, 2022. Učestvovala je na brojnim konferencijama i drugim stručnim skupovima koji za teme imaju savremeno obrazovanje, informaciono-komunikacione tehnologije, rad sa darovitim učenicima, inkluzivno obrazovanje. Nove tehnologije u nastavi primenjuje više od decenije, tako je 2014. godine ušla u Majkrosoftov program Partneri u učenju i postala Microsoft Expert Educator, kod nas Ugledni nastavnik. Od 2003. do 2005. godine bila je „eksterni nosilac promena“ u Vet Srbija – programu modernizacije stručnog obrazovanja. Učestvovala je u Internest projektu 2014. i 2015. koji je za cilј imao medijsko opismenjavanje nastavnika i učenika, razvijanje informatičke kulture nastavnika i učenika, kreiranje digitalnih izvora informacija i dr. 2020. godine u vreme karantina sa još dvadesetak nastavnika iz cele zemlјe, digitalizovala je testove sa takmičenja Srpski jezik i jezička kultura i Književna olimpijada. Četiri godine zaredom organizovala je manifestaciju „Ćirilica piše srcem“kojoj je osnovni cilј negovanje srpskog jezika i pisma. Jedan je od pokretača inicijative da se u Somboru osnuje podružnica Društva za srpski jezik i književnost Srbije, osnivač i predsednik od 2012. do 2014. godine. Od 2014. godine predsednik je Ogranka Vukove zadužbine u Somboru. Jedan je od osnivača Alijanse prosvetitelјa Srbije 2020. godine i član Upravnog odbora. Uz to profesorica Klepić je i organizator radionica, koordinator izložbi, predavač po pozivu, član žirija na literarnim konkursima, mentor, autor projekata kojima se neguje kultura sećanja, učesnik Erazmus-projekata, autor blogova, veb-stranica, digitalnih nastavnih materijala. Učenici profesorke Klepić dobitnici su nagrada na svim nivoima takmičenja iz srpskog jezika, književnosti, kao i literarnim konkursima, a i ona sama je dobitnik vrednih priznanja: 2014. godine – Ugledni nastavnik i Priznanje „Dr Đorđe Natošević“; 2019. – Titula Najbolјi nastavnik bivše Jugoslavije; 2021. – Nagrada Istaknuti član, 2020, Alijansa prosvetitelјa Srbije; Nagrada Pokrajnskog sekretarijata za sport i omladinu mentoru učenika koji je osvojio prvo mesto na republičkom takmičenju; „Najbolјa metodička inovacija za 2021“.

Svečanog program povodom Dana prosvetnih radnika ulepšali su nastupi studenata Pedagoškog fakulteta.